Blog Rig 214

Reakcija tar PDPR baš bukarnipe narom ano romano than- Aksel Ahmedoski

Reakcija od PDPR vo odnos na dolu navedenata odluka za izbor na kandidat po javen oglas kade na mesto predvideno za pripadnik od Romskata zaednica e izberen pripadnik od ne romska zaednica ispratena do webtv portal Roma Press:

Drzavjanite na Makedonija spored ustavot mora da imaat ednakvi prava i slobodi bez ogled na nivnite karakteristiki i nee dozvoleno ogranicuvaweto na istite po nitu edna diskriminatorska osnova megu koja i nacionalnata pripadnost,,Sekoe nepravedno pravewe razlika ili neednakvo postapuvawe,isklucuvawe,ogranicuvawe iii davawe prednost vo odnos na drugi lica ili grupi vo pogled na sirokiot spektar na diskriminatorski osnovi(megu koi nacionalnata pripadnost) e Diskriminacija,Afirmativnite merki odredeni so Zakonot za sprecuvawe i zastita od diskriminacija treba da obezbedat ednakvost i na romskata zaednica za zabrzano vklucuvawe vo opstestvoto posebno vo podracjeto Vrabotuvawe bidejki istata e neednakvo tretirana na pazarot na trudot vo javniot i privatniot sektor.

Vo taa smisla super neverojatno e indikativna -somnitelna odlukata za izbor na kandidat po Javen Oglas podolu navedena a so naslov,,Efekti od pozitivna diskriminacija,,Aloo graganite ne se naivni,Stakleno cista zloupotreba na pozitivnata diskriminacija,Cista dogovorena krazba na rabotnite Romski pozicii koja nee slucaj samo vo ovaa institucija,ovaa veke e vospostavena praksa,Za vakvata sostojba pred edna godina alarmirav vo vlada i kaj pratenikot Ibraimovski koj se pravi i gluv i slep molci pred nesporni fakti no ne slucajno,specijalizant za dogovor vo cetiri oci,Smislena rasprodazba na rabotni mesta,Ova e receptot na pratenikot i na segasniot minister bez resor za ubivawe na idninata na mladiot perspektiven romski kadar i ustite im se otvaraat od sreka vo razmer od 6 na 3 koga slusaat kako mladite ni begaat,Znate da se zakanuvate so krivicni prijavi i povici za fizicki presmetki so neistomilsenici a vo vakvi vasi konstrukcii koi za vas se opstokorisni molcite i za se Zaev e kriv a e malo morgen koj lazete,nikoj ne vi veruva ke se smeete uste malku

Reakcija bičaldi đi ko Roma Press

Reakcija tar Vastaluni tar Gerijatrija Skopje- Salija Ljatif..

Pal pobaro čhingarutno hramipe ano Socijalno mreze baš o bukarnipe tar o Vlatko Kalcinoski savo deklariringapes sar Rom, aso i doš čivdi upral Direktorka ani Gerijatrija Salija Ljatif, anglal tikno vakti bičavga đi o Roma Press piri reakcija.
Drabaren ani Makedonikani čhib.

Долго време размислував дали да споделам свој став во врска со веста која ја шират одредени портали, чија задача им е да шират невистини и контрадикторности во врска со работењето на установата кадешто сум директор повеќе од 2 години.
Интересно, од уста не сум им излезена,ама барем по добро некогаш да споделат пошто многу направив јас и мојот тим, за пациентите, за вработените, за установата.
ДА, за дејноста!
Само едно не можам да сфатам, моите Роми.
Ах мои драги Роми, толку ли лесно ќе дозволите да не разединат,да ви ја поткопат довербата, после сите успеси што сте ги виделе годиниве наназад.Малку ли се?
Јас, како најмлада директорка во македонското здравство,успеав да ја трансформирам установата од завод во болница, успеав да вработам многу лица, особено важно Роми, од секој кадар : медицински,технички,помошно технички.Со мојата позиција, помагав и помагам многу Роми да добијат здравствени услуги во јавниот здравствен систем и многу важно,не Ромите да запознаат Ромка докторка, која ги руши стереотипите и предрасудите за Ромите кои владеат во ова стереотипно општество.
Жално е многумина од вас кои ме знаат и имале можност да побараат помош додека биле болни, нивните семејства, пријателите…мојот телефон секогаш им бил достапен а и ќе биде,јас нема да бидам како дел од вас!
На многумина од вас, ви понудив поддршка за работно ангажирање, доктори, сестри,економисти,правници и сл.ама сте одбиле,велејќи : ‘’не сакам да работам таму, да менувам пелени,платата е многу ниска,задоволна сум со договорот на дело кој го добивам од невладината организација’’ и сл.
Не знам дали знаете, ама ете да ви објаснам..согласно со новиот закон за административни службеници во јавното здравство, постапката во целост ја спроведува Агенцијата за државни службеници.Постапката трае прилично долго, кога завршува бројот на лица за кои упатив барање за вработување ми ја доставуваат како одлука за избор. Во однос на националноста, секој од кандидатите кои се пријавуваат се изјаснуваат како се чувствуваат во моментот,право кое не може да им се одземе.
Со ова сакам да ви кажам , дека се оградувам од било какво кршење на постапката,злоупотреба на службена должност и сл.

И на крај, спомнете не некогаш по убаво…
На пр. дека сме единствена установа од таков тип во државата ,за успесите кои ги достигнуваме во насока на подобрување на здравствените услуги за пациентите, вмрежување и голема почит и восхит од установите во странство.

Правете го тоа, го заслужуваме!

Со почит,
вашата Ромка !

DENDI ĐI REDAKCIJA ROMA PRESS

Romani izlozba ani komuna Šuto Orizari ..

Erati tar 18: 30 dakikija ani komina Šuto Orizari putergaoes i Romani izložba tar Birađjaki organizacija Romano ilo tar Skopje.

O putriba sine ole šajioe te ikerel ole o Ministeri bizo resori tar aktuelno Rađi Muzafer Bajram aso pali oleste o Presidenti tar Romano ilo Branko Petrovski pal oleste buvlo sa đandipe dena hulin o koordinatori e proektesko o Daniel Petrovski

O Sebepši putribaske i asavki izložba ani komuna Šuto Orizari kamlapes so popašeder te oven penđarde e dizutne e komunake Roma thaj te penđarenpes  e Romane historijaja, detaloja tar tradicija, muzikane instrumentoja,  zanaetoja, šehija, foto mesažoja thaj sa o aver so garavelapes telal  o Romano identiteti. Aso akale izložbako ikheripe bešela o dumo tar Ministeriumi baš kultura.

Hazri kerga: Roma Press

Romano kulturako centrumi ,,Barikanipe” erati ikherga i havlardi poetikani rakh..

Ромскиот културен и медиа центар БАРИКАНИПЕ од Скопје на  07.11.2019 год ја оддржа најавената поетски вечер на творби на Ромски јазик за потребите на „ЕУРОМОНД 21“. Проектот се реализира во рамките на програма за проекти од национален интерес во културата за 2019 година од Министерството за култура на Република Северна Македонија.
На конкурсот се пријавија автори кои творат на ромски јазик, поетски творби кои се создадени на литературен ромски јазик или на било кој дијалект на Ромскиот јазик со препев на истата и на Македонски јазик. Настанот се одржа во Дом на културата ,,Кочо Раци” од 18:00 час.  Желбата за учевство како и посетеноста помина на задоволително ниво, укажуваат од Ромски културен и медиа центар Бариканипе.

E sajdipnaja e Romane Čhibjake o Romano kulturako centrumi ,,Barikanipe,, tar o Skopje ano 07.11.2019  berš  ikherga i havlardi poetikani rakh tar tvorbe (gajatibe) ani Romani čhib tar valanipe  e organizacija ,,Euromond 21,, O sasto Proekto kergapes oleske realizacija tar programa e  Ministeriumeski baš kultura tar Republika Utarali Makedonija.

Ano naklo konkursi nakhla ko šukar ikheripe thaj odoleja lele than manuša save hramonena Romane gilja thaj pustika thaj isi olen mangin te hramonen ani piri hasuni dajaki literaturnikani Romani čhib.

Ano jek vi akava aktiviteti tavdinga  tar 18:00 ari ano ,,Kher e Kulturako Kočo Racin-Skopje,, Ikhergapes kulturaki programa ano drabaripe Romane gilja tar penđarutne neve numa thaj purane poetoja manuša,  save nakavge poro đjidvipe ano gajatipe.

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

 

 

Avdive putrelapes izložba anavkerdi,, Milenium tar Indija sa o Roma Identitet”

Abdive tar 18:00 ari  anglal sportikano centrumi  ani komuna Šuto Orizari putrelapes  I havlardi izložba ,, Milenium tar Indija sa o Roma Identitet”-o avibe baš e diutne tano puterdo savorenge.

O Sebepši putribaske i asavki izložba ani komuna Šuto Orizari kamlapes so popašeder te oven penđarde e dizutne e komunake Roma thaj, odova  e Romane historijaja, detaloja tar tradicija, muzikane instrumentoja,  zanaetoja, šehija, foto mesažoja thaj sa o aver so garavelapes telal  o Romano identiteti.

Aso akale izložbako ikheripe bešela o dumo tar Ministeriumi baš kultura telal napija realiziribaske tar  i Birađjaki organizacija ,,Romano Ilo” tar o Skopje, aso sar koordinatori tar akava proekti tano o Daniel Petrovski.

O kuvibe thaj dikhibe  ani izložba ka ovel puterdo thaj  bi lovengoro.

Hazri kerga:Erdan M.-Roma PRESS

 

Folkloresko festivali ,,Jekipe Kumanovo 2019’’ telal organizacija Rušit Šakir..

Традиционално, како и секоја така и оваа година, се одржа фестивалот на Rомски фолклор “Јекипе Единство Куманово 2019”, во рамките на кој се одржа и “Рома Фешн”, во организација на Ансамблот на народни ромски игри и песни “Рушит Шакир”-Куманово, а по повод Јубилејот 500 години од постоењето на Куманово. На фестивалот настапија културно-уметнички друштва од нашата држава и Република Србија и тоа од градовите: Прилеп, Делчево, Скопје, Куманово и Бор.

Tradicionalno sar sakoja  berš vi agaar akava berš i diz Kumanovo sas penđardi telal pobut kulturake thaj umetnikane resaripe save kerdile  akava kurko maškar e Roma thaj i sasti diz Kumanovo.

Tradicionalno folkloresko  festivali ikerdilo  telal o anav ,, Jekipe Kumanovo2019 ” thaj sa akava resardilo ano pervazija  tar Roma fešn,  Aso o sasto resipe  ikherdilo telal organiziribe tar bute beršengo penđardo  Ansambli tar Đihaneske Romane khelina thaj gilja ,,Rušit Šakir-Kumanovo”, aso kerdilo thaj o jubilej tar sađjivdipe tar 500 berša e Kumanovako.

Ano festivali lele than  kulturake umetnikane  khedina tar amari them numa thaj tar Srbija, aso amare dizjendar  e folkloreskere khelina resarde tar Prilep, Delčevo, Skopje, Kumanovo thaj Bor.

Ano putribe e festivalesko sas šajipe te putrel ole o dat e dizjako  tar o Kumanovo o Maksim Dimitrievski thaj o Presidenti tar ,,Rušit Šakir ”- Samet Salievski.

 

 

Hazri kerga:Roma Press

 

Nišankeripe o Dive e Romane Čibjako ano Klubi e Bičaldengoro – dikhen Video

Денес се  одбележува Меѓународниот ден на ромскиот јазик, настанот се одржува во клубот на пратеници под покровителство на Владата на Републила Северна Македонија во организација на кабинетот на Министер без ресор Музафер Бајрам. По повод на Светскиот ден на Ромскиот јазик денес  се промовираше и новата издадена граматика на Ромски – Македонски јазик од професор Лјатиф Демир.

Северна Македонија беше лидер во афирмацијата на ромскиот јазик на институционално рамниште. Продолжуваме да ги поддржуваме иницијативите за промоција и зачувувување на Ромкиот јазик укажа Претседателот на Владата на Република Северна Македонија г-дин Зоран Заев.

Avdive nišankergapes o dive e Romane Čibjako ani Republika Utarali Makedonija ko klubi e Bičaldengoro (klub na pratenici).

Dikhen o teluno linko tar sasti reportaza kerdi tar timi Roma Press DIKHEN VIDEO..

 

Hazri kerga Neđmedin A.-Roma Press

Paluno vakt apliciribaske tar 25 stipendije edukacijake sikhovibaske..

Здружението на граѓани „РОМАВЕРЗИТАС“ во рамки на проектот: „Зголемување на пристапот и учеството на ученици Роми во средното образование и транзиција на пазарот на труд“ финансиран од Европска Унија и Ромскиот Образовен Фонд (РЕФ), објавува КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУВАЊЕ НА 25 СТИПЕНДИИ НА РЕДОВНИ УЧЕНИЦИ РОМИ ЗАПИШАНИ НА ЈАВНИТЕ И ПРИВАТНИТЕ СРЕДНИ УЧИЛИШТА ВО РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Краен рок за аплицирање  до 25.11.2019 годинa, 23:59 часот локално време

Кандидатите кои се пријавуваат на конкурсот, потребно е да достават комплетна документација на следните начини:

– Да ја достават лично својата апликација во просториите на Ромаверзитас Скопје или

– Да ја достават со препорачана пошта до адресата на Здружението на граѓани „Ромаверзитас“

Ул. 11 Октомври бр. 8/1-2, 1000 Скопје, Здружение на граѓани „Ромаверзитаво поштенски плик со назнака „Пријава за конкурс за стипендии за Роми“

SEC Konkurs za stipendii – sredno.pdf

SEC Vodic za apliciranje – sredno.pdf

Hazri kerga: Roma Press

Prezentiribe nevutno čhane ano lejbe than baš po lačho kherutnipe e Romenge

Проектот за регионална интеграција на Ромите на Советот за регионална соработка организираше регионална конференција денес во Сараево за презентирање на методологијата за мапирање на домувањето на Ромите во Западен Балкан. Учесниците вклучуваат национални точки за контакт за интеграција на Ромите, невладини и меѓународни претставници. Мапирањето ќе обезбеди преглед на фактичката состојба на домувањето и ќе служи како основа за развој на долгорочни планови и програми за подобрување на животните услови на ромското население. Целиот процес е во согласност со целите на Регионалната декларација за интеграција на Ромите, која беше прифатена од владите на Западен Балкан на Самитот на премиерот во Познан во јули. Орхан Усеин, шеф на тимот на Советот за регионална соработка во проектот за интеграција на Ромите, рече дека немаме конкретни податоци за бројот на нелегални единици за домување во регионот, особено кога станува збор за ромското население. Методологијата има за цел да претстави стандардизиран пристап за тоа како треба да се соберат податоците, со цел да се направи првиот чекор поврзан со легализацијата на нелегалните населби, доколку овие населби исполнуваат одредени стандарди, инфраструктура и се дел од урбанистичките планови – рече Усеин. Музафер Бајрам, министер без ресор и национално лице за контакт на Северна Македонија за интеграција на Ромите, им рече на новинарите дека неговата земја е лидер во регионот во домувањето за ромското население и дека со ребалансот на буџетот се обезбедени 24 милиони денари за соодветен пилот проект .

Proekto tar regionalikani integracija e Romengiri  tar o Konsili baš regionalnikano buthi kheripe organiziringa  regionalnikani konferencija ano Saraevo baš prezentiribe i metodologija baš mapiribe o kherutnipe e Romengoro tar o Purabalo Balkano.

O sasto  procesi tano ikheripnaja  tar Regionalnikani deklaracija  baš integracija e Romengiri, savi sas ikherdi  tar rađjale  e Purabale balkaneske  tar o Samiti e premierengoro savo ikersalilo ano juli.

Orhan Husein, šefi tar timi e Konsilesko tar regionalnikano buthi kheripe e proekteske  buthi keribnaja baš integracija, vakerga đji akana nane amen o khedimalo čačuno numero  tar nalegalizirime  kotora tar kerutnipe ano regioni, thaj  odova podatokoja kana kerlapes lafi Romenge.

Metodologija kamla te kerelpes o činavipe tar standardizirimo keribe buthi odoleja so valani te vakerelpes  sar valani te keden o informacie , te šhaj kerlapes o jekto piro  panle e legalizacijaja  tar nalegalizirime atarija, thaj ako von pherena o  standardija tar, infrastruktura thaj te oven kotor tar  urbanistikane planoja  vakerga o Usein.

Muzafer  Bajram savo lela than ani akaja konferencija sar Ministeri  baš integracija e Romengiri tar aktuleno rađji tar Republika Utarali Makedonija vakerga, oleskkri phuv tani lideri  ano regioni sar valani te araken o šajipe nakavibaske o problemija e kerutnipnaja ano Romane atarija thaj doperga  e nevutne rebalanseja tar bužeti e Makedonijako ulavga panda  24 milionija  denarija  baš valanutne ikherde sar pilot proektoja ani akaj umal, vakerga o Muzafer Bajram.

 

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press lendo (portal-udar.net)

Parko ani Hrvatska ka akharalpes 5-to Noemvro dive e Romane Čhibjako

На пресекот на патот Савска и улицата Котурачка, по повод одбележувањето на Светскиот ден на Ромите, градоначалникот на Загреб, Милан Бандиќ, заедно со пратеникот Велјко Кајтази, обелоденија плакета, означувајќи го почетокот на работата на Паркот на 5 ноември. Милан Бандик посочи дека Градот и Градскиот совет на Трна ја поддржале иницијативата на Здружението на Ромите во Хрватска Кали – Сара за реновирање на паркот, обезбедувајќи 600.000,00 Хрватски куни. Притоа, демонстрираме мултикултурализам, мултиетничност и мултикофесионалност на нашиот град, како и нејзината отвореност и безбедност без кои нема напредок.  Тоа е нашата гордост и мојот најголем проект во овие 20 години. Тој, исто така, истакна дека паркот ќе заблеска со целосен раскош на 8 април 2020 година, кога на Светскиот ден на Ромите, ќе се отвори со откривање на спомен-плоча или скулптура, предмет на натамошно уредување. Ова е индикација за Ромите кои живеат во град со парк посветен на еден од нивните најголеми значајни датуми, што Сојузот на Ромите го одбележува веќе 10-та година по ред, рече пратеникот Кајтази.

Ano čhinipe e dromaripnaske  maškar  e droma  Savska thaj Koturačka, tar o nišankeripe e Sumnalesko dive e Romengere čhibjako, o šerutno tar Zagreb Milan Bandik, thaj o deputati  Veljko Kajtazi mukle ano putribe ano akava dive anavkeribnaja i plaketa anglal o parko anavkerdi 5 –to Novemvro dive e Romane čhibjako.

Milan Bandik vakerga, i Diz thaj e Dizjakere konsileske manuša tar i Trna ikherge  i incijativa dendi tar Birađjakiri organizacija ,,Kali Sara“  baš renoviribe e parkoneske  thaj odova ulavge love  600.000.00 Hrvatskake kune.

Angalal odova vakeribnaja akale pireja sikavkeraja  multukulturalizmo, multietnikanizmo  thaj multikofesionalizmo  amare dizjake, sar thaj olakkr putribe pire vasta  ano arakhipe  savorengoro ani akaj diz sostar  bi akalesko na đjalapes angle.

Akava si amaro barikanipe thaj jek tar mere maj bare proektoja ano akala nakle mire 20 berša buti. Ano jek vakerga  akava parko ka dikhovel panda po impresionirime kana sasto ka ovel hazri đji an 2020 berš thaj ano jek tadani ka mukha vi oleskkri realizacija ano dive 8 –to April dive e Romengoro ani sasti lumja.

Akaja tani bari indikacija e Romengiri save đjivdinena ni akaja diz odoleja hošime ka vakeren baš piro  resipe so resarga akava parko te akharelpes ano olengere nacionalnikane importatnikane dive, odoleja so o Sojuzi e Romengoro akava kerlale pobuter tar 10 berša, vakerga o Kajtazi.

Hazri kerga:Erđan M-Roma Press

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE