Blog Rig 317

280 manuša mule, aso milja thane kuvde tari bari bi bah..

Спасувачките екипи трагаат по преживени по цунамито кое беше предизвикано од вулканска ерупција во Индонезија. Бројот на загинатите во несреќата се покачи на над 280 луѓе. Се очекува овој број да расте. Ранети се над илјада луѓе. Најмалку 50 луѓе се водат како исчезнати, а стотици домови, хотели и други објекти се разурнати од големиот бран кој беше предизвикан од ерупцијата на вулканот Кракатао во теснецот Сунда меѓу јава и Суматра. Спасувачките операции се очекува да траат една недела.

Cunami ki Indonezija – Arakavibaskere ekipe kerena rodlaripe pali đjivde manuša taro Cunami savo resarga pali akharin thare vulkaneskiri erupcija savo resarga anglal duj dive ki Indonezija.

Tari akaja bi bah, o numero ko sakova dive uklela tare našavde manuša, akanasaske legarelapes mule manušengoro numero upreder  280 manuša.

Na oficijalno sa e panle informacija akale čipotaja(nastan) vakerena, o numero svako dive đjakerelapes te bajrol, aso taro kuvde manuša  isi upredem milja.

Maj hari 50 manuša akanasaske legarenapes sar na arakle, aso šhel khera, hotelija thaj avera objektija thane pelarde  taro baro takatlimo  resaripe tari erupcija e vulkaneskiri akardi Krakatao ko but pašipe maškar Sunda thaj Sumatra.

E arakibaskere ekipa akanasaske vakerena ka keren buti ko akava than panda jek kurko.

 

 

 

 

SRRH ,,KALI SARA”- Thani nevi ikerimali đjeni ki akademija taro ERIAK

Првото Генерално собрание на Европскиот институт за култура на Ромите (ЕРИАК) се одржа во декември, во кое учествуваа придружни членови, претставници на одборот на ЕРИАК и неговиот менаџерски тим. Генералното собрание назначи осум нови членови на Академијата Барвалипе. По внатрешните избори во секоја од четирите тематски секции на ЕРИАК, имињата на избраните претставници беа презентирани на пленумот на Собранието

O jekto generalnikao khedipe  tare Evropakoro institute baši kultura e Romengiri(ERIAK) ikersalili bešin ko naklo kurko,saveste lele than nevo đjenipa ko odbori  taro ERIAK thaj ko lengoro menađersko timi.

Generalnikano khedipe  ikerge 8-to neve đjenen ki akademija Barvalipe. Ko andrune alusaribe ko svako štar berša isi tematikane sekcie taro ERIAK, Thaj o anava sas prezentirime ko plenum taro Khedipe.

Agahar ki umal tari Kultura sas nomirime Marija Bogdan (Ungarija), Delija Mandalina  Grigora (Romanija), ki umal tari Historija  thaj komemoracija o Ismael Kortes (Španija), ko Muzeji rodlaripnaske  Mihaela Dragan (Romanija) thaj Emilija Rigova( Slovakia), Romani kultura ko Brno (Hrvatska) ,,Kali Sara” sas ikerimale ko mediumikano prezentiribe  taro informativnikano kotor  baši umal Umetnost thaj Kultura.

Akademija barvalipe sa ikerela 15 manuša, uče thaj renomirime alava, save tane astarutne e  aktiviribansar taro ERIAK.

Lendo linko:phralipen.hr/category/novosti/

 

 

I Germanija rodela bukarne manušen-akhe so valani tumenge..

 

На жителите на Балканот кои масовно се селат кон западните земји, конечно им се насмевна среќата. Работниците од целиот Балкан кои нетрпеливо чекаа усвојување на новиот закон за вселување на квалификувана работна сила во Германија конечно добија сатисфакција.
Германскиот министер за внатрешни работи Хорст Зехофер и неговиот колега од министерството за економија Петар Алтмајер ја соопштија најновата мерка која се носи поради енормната бројка на работни места кои се непополнети, бидејќи луѓето со месеци чекаат да добијат дозвола за работа во Германија.

Dizutne taro Balkani isilen bari kamjin baši masovno migracija ko Europakere thema, Numa e akanutne neve informacija phravdili lenge i bah.

Bukjarne taro sasto Balkani so udžarena sine te anel pe o nevo kanoni te šaj aven sar kvalifikujmi bukjarno personali  ki Germania resla olenge i bari satisfakcia.
O germansko ministeri andrune bukjengje Horst Zehofer thaj oleskoro kolega taro ministeriumi baši ekonomia Petar Altmaer vakergje o nevo info so si ando sebepi, taro baro valanipe numero bukjarne thana so nane pherde, soske o manuša masekoncar udžarena te resel lenge o sertifikato te šaj keren buti ki Germania.

Bukjakere sertifikatoa thaj viza ka resen salde kvalifikujme bukjarne, thaj isi disave kriteriumija save  valanutne si te pheren pe.

Jekh taro šerutne kriteriumia trujal i kvalifikacia thaj pendžariba i germansko čhib, sebepi lokheskiri adaptacia thaj trujalipa, odova na tromal te ovel telal o nivelo A2.

Isi šadipej te ačhol pe ki Germania sebepi te rodel pe buti, šaj te educirinenpes  odothe kote ka rodelpes odova, sebepi diferentno aktia ko edukaciakoro sistemo  ki germania thaj o thema so si avrial tari EU.

Valanutno si hem te oveltumen bukjarno džanlipa taro 18 čhona thaj kriseskoro lil kaj nane kerdo upral tumende disavo krisekoro teleperavipa, thaj sasti informacia bapo o sasto identiteto.

Hazri kerga: Nedmedin A.-Roma Press

Akharin baši Neve beršeskoro ekonomikano forumi tari komuna Šuto Orizari..

Почитувани,

Во пресрет на новогодишните празници, Општина Шуто Оризари започна со акцијата ,, Биди фраер и донирај прочистувач” чија што крајна цел е обезбедување на прочистувачи на воздух во секоја училница во двете основни училишта на територија на општината ,,Браќа Рамиз и Хамид” и ,,26 Јули”. Како иницијатор на акцијата, општината веќе обезбеди прочистувачи за детската градинска ,,8 ми Април”. Новогодишниот економски форум ќе се одржи во просториите на општина Шуто Оризари на 26-ти декември, среда, во 15:00 часот.

Sajdimale,  ko anglal e neve beršeskere biđjukija,  I komuna Šuto Orizari tavdinga e akcijaja anavkerdi  ,,Биди фраер и донирај прочистувач” kaskiri paluni mangin tani  te anlarkerel amenge po šukar havajakoro suluko ki sakoja siklovni taro o duj siklovna  save araklagovena ki komuna Šuto Orizari,, Pralja Ramiz thaj Hamid” thaj  ,,26 Juli” .

Sar inicijatori akale aktiviribaske i komuna  Šuto Orizari arakla asavko diso baši  e anglal siklojbaskiri siklovni 8-to Aprilo.

Sa adaleske akharaja tumen  ko 26-to dekemvro (sreda) taro 15 o ari ki komuna Šuto Orizati,  te kera barabutne aktiviteti ko ikloviba anglale amare naj tiknenge thaj maj pašenge te araka šajdipe te ovel olen po šukar havajakoro suluko.

Amen pakaja  ki tumari čačikani arka  thaj lejbe than ko akava amaro barabutno aktiviteti..

Havlaribe tare komunakoro Šerutno-Šuto Orizari

Hazri kerga Erdan M.-ROMA PRESS

Tragedija ko NIŠ- Trin mule manuša ko kuvibe Avtobusi thaj Pampuri

Во страшна несреќа која се случила кај Ниш, патнички воз удрил во полн автобус утринава и го преполовил. Животот го загубиле три лица, меѓу кои и едно дете. Со тешки повреди, како што јавуваат српските медиуми, се шест лица, додека со полесни 16. Пожарникарите се обидуваат да го кренат автобусот за да утврдат дали од неговите остатоци или уште загинати или евентуално повредени лица.

Ki avdisutni bi bah  savi resarga ko Niš, manušensar pampuri kuvga ko perdo avobusi  savo angale ko ekvašibe.

Piro šjidvipe našalge trin manuša, maškar kolende isi thaj jek potikoro čhavoro, havlarena Srbijake medie, aso šov tane pophare kuvibaja, 16 đjene tane po lokhe kuvibaja tari avdisutni bi bah.

Maj but  manuša ko avtobusi sine terne čavore save đjana ko siklane,  aso o avtobusi taro baro kuviba sas ando ko ekvašibe thaj ulavdo ko duj riga taro sastrnalipe.

E bukarne tare mujal jaglaipskere  službe kerena buti ki mangin te vazden o aftobusi te dikhen isile  telal ko avtobusi mule ja palem kuvde manuša.

Jagalo phalaribe ko Čair- so si o motivi akale jagale palribaske

Пукотници и пресметки го тресеа Чаир. Пукање во потколеницата на економскиот директор на Клиниката за Гинекологија , неофицијално е исходот по телефонскиот разговор на Ваљон Беља со чаирскиот градоначалник. Како што пренесе неофицијално ТВ21, Беља барал средба со Висар Ганиу на кој му замерил за стопираната општинска плата. Во МВР пукањет е пријавено во текот на вчерашниот ден 15 минути по 17 часот.

Palaribe  thaj  na halovibe akala dive tano telal tinanipe ko Čairi.  Palribe ko čanga  upral o ekonomikano direktori  tari Klinika bašh Ginekologija, naoficijlano  akaja resarin resarga pali o telefonsko lafi keribe maškar o Valon Bela thaj o šerutno taro Čairi.

Sar so vakerena o informacije lende tari TV21, Bela rodinga dikhipe e šerutneja taro Čairi- Visar Ganiu,  savo sas upral oleste holjamo so činavga  te del ole komunakoro čhoneskoro pukinibe(plata), pali  odova resargapes ko na halovibe, maribe thaj resarin đji o jagalo palaribe.

Ko MVR baši akava phalaribe sas havlardo ko 17 o ari thaj 15 dakikija,  so sas resardo palaribe  upral  o manuš V.B taro Skopje, jagaleskere kuvibaja  ko leskoro bedeni, pošukar vakerdo ko oleskoro (pro).

Komuna Šuto Orizari: Bizo lovengoro prevoz đzi ki siklana bašho o Romane čhave taro Vizbegovo

Општина Шуто Оризари обезбедува бесплатен превоз за ромските ученици кои што живеат во Визбегово. Овие ученици сега имаат пристап до основно образование како резултат на бесплатниот транспорт обезбеден од страна на Општината. Сите деца имаат право на воспитно-образовен процес и редовно посетување на наставата, но поради големата дистанцата не можат да стигнат до остварување на ова право, а меѓувреме и обврска.

I komuna Šuto Orizari obezbedinela bizolovengoro prevoz basho o Romane sikle kola so đzivdinena ko Vizbegovo. Akala sikle akana isilen avipa dzi ko fundavno educiriba sar esapi e bizolovengere transporti obezbedimo tari rig e Komunakiri.

Sa o čhave isile nijami ko vospitibaskoro – edukacijakoro proceso thaj ničhalo vizitkeriba e nastavakoro, numa sebepi I bari distance našhti te resen đzi ko phejrariba e nijameskoro, a ko mašhkar vakti thaj pire phandinakoro.

Akala čhave perena ki ratvardi kategorija sebepi o učhe zagrozime socio – ekonomijakere statucija, numa odova na značhinela kaj našhti te sikaven inportantno esapija ko bilo kola kotora. I resarin e Komunakiri  Šuto Orizari si te kerel buti baŠho kvalitetno thaj avipaskoro educiriba sa e čhavengoro.

O fundavno educiriba si tari kurcijalno inportatnost thaj funda bašho o poodorigaskoro anglunipa. I fundavno edukacija dela šajsarin bašo harmonijakoro, intelektualno, emocionalno thaj socijalno bajrovipa, bajrovipa e maškarpumare tolerancijakoro, maškarbutikerin, sajdipa e hemime bukjengoro thaj e fundavno manušhikane rahatlipaskoro.

O nijami e edukacijakoro si šukarkerdo jekajek e Kanuneja bašhi fundavno edukacija thaj na sikavelape sar privilegija, numa sar nijami sekole čhaveske. I komuna Šuto Orizari ko thavdipa dela zorija bašo keriba lelakeribaskoro educiriba.

Hazri kerga:Erdjan M.-Roma Press

 

 

 

 

 

 

Tezgake ko pazari ka valjani tuke licenca bukake..

Од Јануари 2019 година стапува во сила новиот закон во врска со трговија.Сега ќе биде потребно секој да поседува лиценца, што значи дополнителен трошок освен изнајмување на тезга и друго. Од донесувањето во сила законот за спроедуване, сега не ќе може тезга да имаат и вработени лица и пензионери, кој оваа активност ја гледаа како едно надополнување на нивниот и така тенок семеен буџет.
Поради оваа измена во Законот за трговија, на пазарите ќе се намали бројот на пазараџии и прометот дури за 30-40 проценти. Законот предвидува пазарџиите да плаќаат персонален данок, како и здравствен и инвалидски надоместок. Според статистигата има околу 20 илјади закупци на тезги на пазарите. Но што ќе биде со оние кои исто така работата на „диво„  можно ли ево периодот кој доаѓа да се случи нов социјален бунт???

Taro Januari 2019 berš avelа o nevo kanoni bašo kinibikiniba, Odothe sako so ka bikinel ka valani  te ovel le licenca, tadani sa odova  dopherdo finansisko pharipa kana ka lelpe tezga telal renta jali ki kirija.

Kana ka kerelpes realizacija akale kanoneske, vakerelapes  so našti vi e bukjarne thaj o penzioneria  te ovel olen tezga, save sar extra buti kerenala sine dži akana bašo piro tikno familiarno budžeto.
Sebepi akava nevo kanonio ko pazaria ka tikjnol o kinobikinipe taro numero pazardžie  paše taro  35 đji 40 procentoa.

Jekh licenca si importantno jekhe tezgake,  aso okola save kamena te ovelen  duj, trin jali buteder tezge ka valani  leske odobokhar  licence.

Akava  kanoni maj but anelapes te šaj te pukjinelpes  danok,  sastipaskoro thaj invalidsko siguriteto.

Aso  na oficijalno i statistika  vakerela  so isi  paše 20 đji 22 mile tezge ko pazaria.
Numa doperelapes o pučhipe so ka ovel okolencar  save kerena tikno kino bikinipe ko improvizirime tezge avrik taro pazarija, so ka ovel olensar .. Isi  li  šajdipe o nevo vakti savo avela te ovel socialno bunti ?

Hazri kerga :Nedmedin A.-ROMA PRESS

Чии жтрви сме ние Ромите?

Кога светот молчи кога црните војници ти го горат постоењето,а потоа не признаваат, што ти преостанува да сториш? Што да прави нашиот народ кој во својот етос носи трауми од минатото, а особено од минатовековната европска историја? Кои народи имаат слични судбини како нас и што тие имаат сторено за да се издигнат од дното? Како да придолжиш да живееш кога од претходните генерации си ја наследил културата на “молчи синко, ние сме Роми, како ќе ни кажат така ќе правиме, во нивна држава живееме”. Навистина ли е така? Навистина ли државите се “нивни”, а не наши?

Со појавата на националните држави се појавува и опасноста од национализмот да премине во својот екстрем кој ќе кулминира со геноцид чии жртви, реално, бевме и ние Ромите. Да, Ромите се големи жртви на нацизмот! После едно тавко трауматично искуство претерано е тешко Ромите да застаанат на свои нозе и да продолжат да чекорат во овој нов глобалистички и капиталистички свет кој шиба. Свет каде гледањето на себе како жртва е веќе станат луксуз кој само ќе те кочи да бидеш во тек со новите начини на живеење и функционирање.

Значи, од  една страна имаме една брутална реалност која вели дека имаме легитимно право да речеме дека во минатото сме биле третирани полошо од животни и дека тоа не има осакатено. Но, од друга страна имаме и друга реалност која вели дека живееме во време каде само тие што успеале да се излечат од траумите успеваат. Како да се излечиме од огромните трауми кои се манифестираат и денес преку разните форми на дискриминација, сегрегација, симболизација, говор на омраза? Каква слика за себе си проектираме? Дали е воопшто возможно еден народ да биде толку силен што ќе премине преку сите директни и индикректни истрбувања и ќе продолжи нормално да функционира?

Што правиш кога светот те сегрегира? Многу е едноставно! Се затвораш во свој микросвет и внатре во него функционираш и си градиш свој свет. А, потоа својата успешна приказна му ја сервираш на светот и застануваш рамо до рамо со манифестациите на моќ во светот.

Има една група на луѓе која има доживеано слична судбина како нас Ромите, а успеале да преживеат, да застанат на свои нозе и, еве ги, издигнати се на ниво на вистинска политичка и економска моќ. Погледнете ги само Евреите! И тие имаа слична историја како нас. И тие беа горени и палени исто како нас! И тие преживеаа исти трауми како нас! Но, тоа што ги издигна Евреите е токму тоашто светот ги сегрегираше, па тие таа лоша реалност си ја искористија и се затворија во свои микросредини каде си изградија свој свет и каде живееа по принципот на чувството за заедничко минато и преголема солидарност. Првиот чекор што го направија беше консолидирање на самите себе, па дури потоа како силна група застанаа пред светот. Тие се силна група со силно чувство на припаѓање и покажуваат дисциплиниранот и солидарност кон своите членови.

Од друга страна ги имаме Ромите, кои не ги следат чекорите на  Евреите и продолжуваат да бидат само жртви и ништо повеќе. Ние сме таков вид на перманентни жртви кои постојано и одново секогаш ќе наоѓаат џелати чии жртви, понекогаш реално се, а понекогаш мислат дека се, чисто поради улогата на жтрва која си ја имаме инсталирано и супер ни оди во тоа жтрвосување. Секогаш ние ќе си најдеме причина за нашата несреќа. Да, често се случува и фактички да бидеме и дискриминирани, и сепарирани, и третирани лошо! Но што треба да правиме? Само да покажуваме со прст кон не-Ромите и да кукаме? А, секогаш кога покажуваме со прст кон некого, другите три прсти се вперени кон нас! И ние имаме вина за ситуацијата во која се наоѓаме! Не велам дека сме виновни што некој не дискриминира, но криви сме кога молчиме на дискриминацијата која се случува секој ден!

Кога некој постојано те дискриминира и те сегрегира дали треба да чекаш да се случи чудо, па другиот да те интегрира во својот свет? Реално, имаме поединци кои имаат свои успешни приказни и кои успеале да се интегрираат. Имаме и такви хронични интегративци кои веќе и си го имаат изгубено својот етнички идентитет, па се декларираат како своите сегрегатори. Искрено, дел од нив успешно си тераат играјќи по линија на помал отпор и припојување кон „државотворното“ мнозинство. Овие луѓе немаат појма колкава штета си прават и на себе си и на својот народ! Губиме еден куп права, и ние и тие, поради нив, па државите мислат дека не има помалку одошто реално сме.

Првиот чекор што треба да го направиме е за си признаеме на самите себе дека претеравме со кукањето и лоцирањето на виновниците за нашата судбина. А, не е дека нема надворешни виновници! Има еден куп! Постојано не попречуваат нормално да живееме и да функционираме. Но, тие се дел од проблемот. Не треба да тапкаме само во лоцирање на проблемот. Мислам дека на сите ни е јасно дека другите баш не не мирисаат. Пак ќе продолжиме да покажуваме со прст? Пак ќе продолжиме да се фокусираме на проблемот?

Решение ни треба! И тоа не какво било решение, туку системско, долгорочно решение кое од корен ќе ги промени нештата. За екстремната катастрофа која не снајде, што поради другие, што поради нас саните, потребни се радикални промени во наравот.

Прво, треба по примерот на Евреите да го искористиме тоа што другите не сегрегираат, па да се затвориме во свои микросредини каде ќе се издигнуваме. Светови каде преку солидарност заедно ќе се издигнеме, без да си копаме очи еден на друг! Секако, ни треба и мала помош да си се издигнеме! Ама, ја имаме! Ја имаме меѓународната заедница чија помош често егоситично ја искористуваме за личен развој без да и помагаме на нашата заедница. Треба порационално да ги искористуваме ресурсите што ни се даваат во име на афирматини акции и политики. Знаете, често постои и подадена рака, или пак можност другата страна да ни даде мал простор да побараме нешто од нив. Ама, ние бе луѓе не можеме да се договориме што сакаме! Што од државата, што од меѓународната заедница. Да, постојат области во кои секогаш постои потреба да се инвестира. Но, клучно е насапувањето со заеднички став пред националните креатори на политики и нашите претставници во органите на власт да побараат она што на ромскиот народ му треба. Уште се немаме договорено што да бараме! А во таква ситуација ромските политичари продолжуваат да бараат од властите задоволување на своите лични потреби. Значи, издигнување на ромската заедница зависи од нас. Време е критиката малку да ја свртиме кон самите себе и да видиме што можеме, а не правиме, за да си помогнеме на самите себе.

Солидарноста е клучот! А, солидарноста се случува преку чувството на припадност и гледањето еден на друг како на свој човек со кој имаме заедничко минато, делиме слична судбина и уживаме горе-долу ист третман од страна на државите. Сетете се само на времето кога Македонија ни го ограничуваше правото на слобода на движење па не враќаа од граница. Не им беше тогаш важно дали си богат или сиромашем, образован или необразован, сите ние за нив бевме „сомнителни“ со тоа што се потемни и заклучуваа дека сме Роми кои немаат право да си го искористуваат својот биометриски пасош како и останатите граѓани. Сите бевме тогаш Роми во очите на другата страна. А, колку би било убаво таа слика да си ја префрлиме кај нас самите. Сите ние еден на друг да гледаме како на Роми. Како што граничарите се фокусираа само на тоа дека сме Роми, така и ние самите да гледаме еден на друг како на  Роми. Многу е едноставно.

Ова е само почеток. Прва фаза. Потоа ќе следува веќе консолидираната група Роми да се издигнува и храбро да застане пред другите со свои барања кои реално ќе ја подобри состојбата на ромскиот народ. Исто како што Евреите имаа сторено!

И, чии се државите во кои ние Ромите живееме? Како да се чини дека на нас гледаат како на некој кој не поседува дел од суверенитетот на државата. А правно-политичката теорија за суверенитетот вели дека граѓаните се носители на суверенитетот кој е така поделен што секој граѓанин поседува подеднаков дел од националнипт суверениет! Е сега, зарем ние не сме граѓани на своите држави? А, државјанството што го имаме? А, данокот што го плаќаме? А, нашиот глас кој одлучува на денот на избори? Граѓани сме, и тоа како!!! Дали државата се однесува кон нас како на нејзини граѓани? Се чини дека државите и после многу векови на нас гледаат само како на група номади кои само поминуваат низ неа и немаат намера да останат! Ама, тоа е дел од нашето многу далечно минато! Време е да им се укаже дека сме тука, живеееме тука, планираме да останеме тука, и не одиме никаде! Лошо е државите да не убедуваат дека државите во кои живееме не се наши! А, како човек се однесува кон нешто што не е негово? Зарем треба да се дрзнеме и да им вратиме со иста мера и деструктивно да се однесуваме кон државата како нешто што не е наше? Не, нема да бидеме ние толку лоши! Ќе се бориме да им покажеме дека државата колку е нивна толку е и наша. А, тоа ни го гарантира нашето граѓанство, односно нашето државјанство.

Помислете добро! Кога еден човек е нападнат му преостанува да стори две нешта. Првото нешто е да продолжи да биде жртва која покажувајќи слабост може само да го моли другиот да не го напаѓа. Или, пак, од друга страна, може да биде борец кој ќе се бори. Прво ќе се ибори со самиот себе, ќе ги прифати своите силни сртани и своите маани, ќе си ги поправи мааните, па на крајот храбро ќе застане пред својот џелат. Ќе му даде до знаење дека пред него стои еднаков противник. А, знаете кога џелатот ќе види дека жртвата веќе не е слаба и дека на неа може да лечи свои комплекси, можно е да се случи и пријателство помеѓу овие двајца.  Мораме да склучиме две пријателства: да се помириме самите себе си и помеѓу нас, а потоа кога ќе бидеме скадни ќе се помириме со нашите џелати!

Автор: Руфат Демиров- Aпсолвент на политички студии на правниот факултет “Јустинијан Први”

 

Baro puvjako Tinanipe (zemjotres) 4,9 digrija

Земјотресот од 4,9 степени според Рихтер е регистриран во Пелопонез, објавија грчките медиуми.Епицентарот бил 22 километри западно од градот Метиони  и со  длабо.ина од  10 километри. Властите известуваат дека до моментов нема докази за жртви и уништување. Во последниве неколку месеци, Грција беше потресена од серија земјотресни  шокови .

Tinanipe  taro 4, 9 digrija  telal rihterako vakeripe sas registririme ko Peloponez ki Grkija, havlarela e grkijake medie.

Epicentari sas  ko 22 kilometrija  tari dis Metioni thaj horipnaja ki phuv taro 10 km.

Rađjake vastalune  vakerena akanasaske nane reslo info isile mule manuša.

Methoni araklagovela  ko Jonsko baro pani maškar o ekvaš ko ostrovi anavkerdo Peloponey.

Ko palune nekobor čhona, Grkija  sas astardi pobuter tinanipnaja thaj šokija,  aso o maj paluno sas kerduno erati ko 19:30 dakikija.

- Reklam -

KOLUMNE