Blog Rig 195

Tavdela o rodipe pal i kidnapirime Monika- Ano jek kher arakhle nišani tar olake bala..

Неколку стотици српски полицајци и специјалци со кучиња трагачи се во потрага по 12-годишната Моника Каримановиќ која, како што се сомневаат, ја грабнал, осудуваниот силувач Нинослав Јовановиќ од селото Малча.
По целоноќната потрага по девојчето од Ниш и грабнувачот од околината на Књажевац, потрагата по селото Орешац е проширена и на блиското село Подвис, во кое полицијата и полициските кучиња детално ја пребаруваат секоја куќа.
Девојчето исчезнало во петокот на 20 декември, а последен пат била видена во 7:20 кога тргнала на училиште, по што ѝ се губи трагата.
Досега се најдени нејзиниот училиштен ранец и јакна која му припаѓа на Јовановиќ. Потоа во едно село кај Књажевац, во обиена куќа, била најдена коса за која полицијата верува дека е на Моника. Грабнувачот и девојчето најверојатно преноќиле во куќата.
Нинослав Јовановиќ, со потекло од Малча, пред нешто повеќе од една година откако отслужил речиси 20 години затвор повторно бил уапсен бидејќи демнел и им се заканувал на жени на Фејсбук.

Policijake bukarne tar i Srbija but specijalcija thaj policijake đjukela thane panda ano rodipe te arakhen e 12 beršengerw čhorde čhajorija Monika Karimanovik, kaske so kerlapes lafi oj tani lendi tar penđarutno manuš savo kamla zorjaja te putrel seksualna ritualija uoral tikore čhavore Ninoslav Jovanovik tar gav Malča.

Pali sahno rodipe e čajakoro taro Niš, o rodipe buvlardo tano thaj vi ano pašutno gav Podvis,kaste e policijake bukarne đjukela šukar rodlarena sakova kher palo kher.

Ano jek kher arakhloj tano lakiro sikhlovutno gono (ranco) thaj jek jakna savi preperela tar Jovanovik.

Ano jek aver kher ko jek tan arakhle thane thaj bala savenge i policija vakerena so preperela tar i čaj i Monika.
O rodipe tavdela thaj i ponodorig tar policijake bukarne.

Hazri kerga: Neđmedin A- Roma Press

Ano Skopje palpale pajraribe jagale šastratar(oruže)

Изминатата ноќ околу 2 часот во СВР Скопје биле пријавени истрели на ул.„Филип Филиповиќ“ во населбата Железара.
Како што соопшто МВР, на местото на настанот излегле полициски службеници и затекнале паркирано патничко возило „форд“ со скопски регистарски ознаки во кое се наоѓале С.Х.(23), С.К.(23), Ш.Р.(23) и М.Р.(45), сите од Скопје и тие се приведени во полициска станица.

I nakli rak palpale nakla šunibaja tar jagali šastra paše pali ekvaš i rak ko duj o ari ano drom Filip Filipovik ano atari Zelezara.

Sar so vakerena o info tar policijake bukarne MVR, qno than e čipotake resla vi policijake bukarne thaj arakle vordon ford tar Skopje thaj ki olwste sas štar manuša, savore dizutne tar Skopje thaj ola tane legarde ano policijako lavkeribe ani policijaki trafika.

Kerlapes lafi ano than so sas arakle thaj neko or jagalutne čaure numa palrde tar daravutne jagale. Numa baš čačibnaski pherdi informacija e policijako mvr ka iklovel havlaribnaja baš akaja čipota thaj o phalaribe.

ROMA PRESS

Siklana Phrajla Ramiz thaj Hamid jek kurko aktiviteti panle e čhavorensar- dikhen Video..

Fundavni sikhlovni phrajla Ramiz thaj Hamid paše jek kurko turli hemime aktivitetija panle e tikore čhavorensar baš anglal nevo 2020 berš.

Akava kurko ulavgepes e tikore čhavorenge gudlipnaja paketoja thaj kerlapes lenge sako kurko tetarikani performansija tar korkoro sikle e siklanakere telal reziripe tar Sanela Emin.

Aso avdisutno lav keribe e direktoreja tar siklana Phrajla Ramiz thaj Hamid informiringa baš o Roma Pres baš sa e aktivitetija, thaj sasti rekonstrukcija e siklanake panle andrunipaja thaj avruni fasada sar thaj sa e penđerke vi vudara, vakerla o direktori Alvin Selimovski.
Pobuter dikhen ano video..

Hazri kerga:Erđan M.Neđmedin A.- Roma Press

Aver fori ani vizita ki Albanija dikhipe e Romane jerijensar pal puvjako tinanipe-SOROS

Ko aver fori ani Albanija vizita e telal presidneteja tar SOROS- Aleksandar Soros thaj o telal preside ti tar puterdo sasoitnipe.
O penđarkeripe nakla ano šukar čhane thaj odova salde lavkeribe e Romensar save mukle aninrig pal o nakjibe tar baro phuvjako tinanipe ano Albanija, vakerena ano havlaribe bičaldo đi amari redakcija.
Pobuvle drabaren ani Makedonikani čhib.

Посетата повторно во Албанија по земјотресот, овој пат со Александар Сорос, заменик претседател на фондациите отворено општество. Се запознавме со ромската заедница во Фуше Круја. Состојбата на оваа заедница е симболика на системските предизвици на владата за управување со вонредната состојба во комбинација со расизам и исклучување.

Солидарноста на Ромите и пријателите од цела Европа е важна за непосредните потреби. Луѓето од оваа заедница изразија длабока благодарност за приватните донации што ги собравме преку нашиот Махала Викендоја на RIO мрежите во Берлин и преку Иницијативата за развој на претприемништво Роми – Роми. Бидејќи локалната самоуправа сè уште ги игнорира, нашата поддршка може да си дозволи да ја плати киријата за земјиштето каде што се поставени шаторите (што се наметнува на народот), лекови, облека, храна. Сега, мора да се најдат краткорочни и долгорочни решенија за домување.

Длабоко сум благодарен за водството и поддршката на нашите пријатели на теренот, Анди Добруши, Брисилда Тако, Дритан Нелај и Фатмира Дајлани. Фондациите на отворено општество ќе обезбедат правна помош и ќе ги олеснат преговорите за краткорочни и долгорочни решенија за домување. Александар Сорос појасни „никој во оваа заедница нема да остави зад себе“ и дека ќе дадеме се од себе за да го слушнеме власта гласот на сите погодени Роми и Египќани во Албанија.

Hazri kerga:Neđmedin A.- Roma Press

Trinto dive rodipe tar i našaldi čajori tar Suvo Dol

12 beršengi čajori tar Suvo Dol tani trinto dive na arakli, thaj oanda kerlapes pali late rodipe aso sa e ekipe tani hazri ano rodlaripe thaj arakipe e čajorija.
Upreder 200 policijake bukarne thaj avera timija kerna rodipe pali i čaj.
I čaj tani maj paluno dikhlo ano pašipe e gaveja Brzi Brod, havlarena policijake informacie.

12-годишно девојче од Суво Дол, кое исчезна пред три дена, сè уште се претресува, а Одделението за итни случаи е вклучено уште од утрово, соопшти полицијата. Значи, сега, над 200 полицајци, пожарникари и жандармерија ја бараат девојката.
Девојчето последен пат е видено во близина на селото Брзи Брод, соопшти полицијата во петокот, 20 декември.
Покрај полицијата, вклучени се и служби за управување со вонредни состојби пожарника и жандармерија. Тие утрово интензивно ја бараа неа, соопшти полицијата.
12-годишникот заминал на училиште во петокот наутро, но не стигнал на училиште и оттогаш ја изгубил патеката. Носеше бела блуза, црна јакна и црни панталони, сива шал и розови патики. Таа е висока околу 170 см, со црна коса и темни очи.

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press lendo udar.net

Liljana Kovačeva lelja i pursak ano anav tar Jusuf Šaip- Hrvatska

Разговаравме со Лилјан Ковачев, добитник на годинашната награда за животно дело „Шаип Јусуф“, за време на престојот во Загреб од 3 до 5 ноември, кога учествуваше на Меѓународниот симпозиум за ромски јазик.

Сакам да ја раскажам мојата животна приказна во врска со мајчиниот јазик затоа што тоа во голема мерка го одразува мојот идентитет, ни рече на почетокот, додавајќи: Мајчиниот јазик зборува за моето потекло, мојата култура, обичаите и традиционалните вредности. Никогаш не сум разговарал со моите родители на кој било друг јазик освен со ромски. На пример, сите мои години работејќи во Министерството за образование на Република Бугарија како главен експерт во Центарот за едукативна интеграција на деца и студенти од малцинства, моите колеги знаеја дека кога Лилјана зборуваше Романија по телефон, тоа значеше разговор со мама или тато.

Во 1980-тите, малцинствата не беа официјално признати во Бугарија. Немаше Роми, немаше Евреи, немаше други народи, туку само Бугари, објаснува Лилјана.

Akava berš hulinga i pursak ano anav tar Šaip Jusuf ano vasta e rajnake Liljan Kovačev ani Hrvatska savi ulvgala olake o deputati Kajtazi thaj Presidenti tar Kali Sara.

Mangava te kerav diso lafi baš mande thaj moro identiteyi kultura traficija thaj miri čhib.
Ano moro kher mire maj pašutne nikana mansare thaj savore na kergem lafi ani aver čhib salde ani amari dajaki Romani čhib vakerla i Liljan.

Ano moro sahno bukarno vakti đji kaj kergum buti ano Ministeriumi baš edukacija ani Bugarija sar eksperti ano centari baš edukativnikani integracija čavenge thaj studentoja.

Abo 1980 berša ani Bugarija na sas ikherimale tikore wtnikane kedina, na sas Roma,na sas Evreija numa salde savore valani te vakerenoes Bugarija vakerela i Liljana baši i patrin Phraliphen.

Hazri kerga: Erdan M.- Roma Press-Phraliphen.

Ano Šuto Orizari aktuelno tano o hazrkeribe muzikane ŠOUA tar penđarde Romane bendija

O nakle deš dive ani dis Skopje kerlapes hazri šoua tar penđarde muzikane bendija orkestrija save akava berš sas aktuelno ano sa e Romane bijava thaj zabave save kernapes ano sasto Balkani numa vi buvle ano Sumnal.

Sa e penđarde gilavutne maškar e Roma akanansaske šhaj arakenalen ani komuna Šuto Orizari thaj odova Ahmet R.Ramko,Đemail, Bernat,Tarkan, Ervin,Sunaj,Đefrina,Šero, Ašmet, Roki thaj sa okola save si maškar e Roma penđarde gilavutne, akanasaske tane angazirime ano bendenge šoua save kernalen baš nevo berš thaj, sa e neve gilja olengere ka ovel tumen šajipe te šunen olen ano nevo 2020 berš berš ko youtub thaj ano Romane medie.

But tar sa akala gilavutne kerna video thaj reklame baš olengere angazmanija savende ka oven šunde thaj dikle palo nevo berš ano amare penđarde muzikane ,,Romane Balija” save kernapes ano Skopje thaj akale berseske havlarde thane duj, jekh telo vas e partijako ,,Sojuzi e Romengoro” tar Amdi Bajram aso dujto tar ,,Roma pašakerde” telal o vas tar Erđan Selimi.

Akala si ano momenti aktuelno teme lav keribnaske thaj hazr keribe maškar e Roma ano akanutno vakti.

Salde jek informacija te ulava tumensar tar bendija thaj orkestrija agorkerde soua tane hazri tar Enerđi bend, Đipsi bend thaj panda but avera, aso erati agorkerdo šou kaske but kerelapes lafi so nakla ano but šukar snimibe tar sa e neve gilja tar gilavutne tar Južni Ritam.
Daja tumen nekobor fotija save resarge đi ani amari redakcija.

Hazri kerga: Neđmedin A- Roma Press

E Roma thaj i ponodorig tane astarde e diskriminacijasa

Dešeberšengo adelatiba tar EKČPbaš i čipota Sejdin thaj Finci šungapes tar amerikaki ambasada ani Bosna thaj Hercegovina.Ola vakerge baš fuhal khanči nane kerdo ano iramipe pal deš berš.

Ani akaja umal e rađjake pretstavnikoja ani Bosna thaj H valani te keren iramipe ano olengo Ustavi thaj te ciden pumandar i diskriminacija kana valani diso te anen ano jekhajek dajatve baš hakaja ( pravo )savorenge, informirinena tar ambasada Amerikaki ani Bosna thaj Hercegovina.

Десетгодишнината од пресудата на ЕКЧП за случајот Сејдиќ и Финци се слушна и од американската амбасада во БиХ. Тие изјавија дека, за жал, ништо не се сменило по десет години.
„Граѓаните во БиХ не треба да се користат за одбележување на годишнини без конструктивно дејствување. Во овој поглед, властите во БиХ мора да го изменат Уставот и да ги отстранат дискриминаторските одредби за да обезбедат еднакви права за сите граѓани “, рече Амбасадата на САД во БиХ.
Беше посочено дека неуспехот да се реши проблемот со дискриминаторските практики не влијае само на Ромите и Евреите, туку само на малцинствата.
„Сите етнички групи се погодени од оваа дискриминација: Србите кои живеат во Федерацијата на БиХ, Бошњаците и Хрватите кои живеат во Република Српска, жители на округот Брчко кои сакаат да гласаат во Федерацијата или Република Српска, сите кои не сакаат да се изјаснат како припадност на ниту една етничка група, жители на Мостар, како и членови на сите малцинства ширум БиХ, кои се спречени целосно да учествуваат на изборите во БиХ. Тоа е неприфатливо “, се вели во соопштението.

Hazri kerga: Erđan M- Roma Pres lendo Udar.net

Ano naklo vikendi kerde si 34 soobrakajnikane bibahija ano Skopje

Štar manuśa pophare kuvde, aso 27 nakhle polokhe kuvibnaja ano soobrakajnikano bi bah ano naklo vikendi ki dis Skopje yar kedimo numero 34 kuvibna vordonensar.

Tar policijaki trafika vakerna aso o naklo vikendi sinelen pherdi vasta buti ano arakhibe thaj dejbe đeza(kazna) e na gogaver šoferen save dromarinenan ano atar ano Skopje.

Sas but šoferija ikalde tar dromaripe, arakle manuša save paldena vordona bi registririme thaj đezaime vi okola šoferija save na dena sas šajipe manušenge te nakhet tar than farbime manušikane nakhjibaske phiribnaja.

Четири лица се здобиле со тешки телесни повреди, а 27 лица со лесни телесни повреди во 18 од вкупно 34 сообраќајни незгоди што се случиле изминатиов викенд на подрачјето на Град Скопје. Од сообраќај, според податоците на СВР Скопје, полицијата исклучила еден возач кој возел под дејство на алкохол, шест возачи пред да се стекнат со право на управување на моторно возило и две возила нерегистрирани. Со специјалното возило „пајак“ подигнати се 111 возила. Казнети се и четворица возачи кои поминале крстосница на црвено светло, еден возач кој не дал првенство на минување на пешаците на обележан пешачки премин о други.
Изминатиов викенд 34 сообраќајки во Скопје.

Roma press

Ekologikano marši ano Skopje

Baro ekologikano marši baš lokho suluko transparentoja ano vasta thaj maske ano muja iklile baro numero ano masovnikano protesti mujal o aerozagadibe.
Ano akava maršo e khedime manusa tar Ministeriumi baš đjivdipnasko maškaripe,ekoaktivistoja, birađjakere organizacie thaj maškarsikhlovne savore barabutne phiravgepes đji ani Rađi e Makedonijaki.

Со транспаренти во рака и маски на лицето, илјадници граѓани излегоа на масовниот протест против аерозагадувањето.
Од Министерството за животна средина, еко-активистите, невладините организации и средношколци се упатија пред Владата.
Тие уште еднаш потсетиија дека ако надлежните не ги исполнат нивните барања , тие ќе продолжат да ја бараат правдата на улицаа.
И покрај бројните закани и заплашувања кон учениците и реакции во јавност и младите се приклучија на маршот. Средношколци од повеќе средни училишта во земјава утрово ја бојкотираа наставата.

Дел од гимназијалците од Орце Николов ги почекаа своите врсници од Карев и гимназијата Ѓорѓи Димитров и од дворот на оваа гимназија околу 15 ч тргнаа на рутата Влада –Собрание- Министерство за животна средина , ги почекаа невладините и граѓаните , па заедно отидоа пред Влада, каде што се одржи Маршот против аерозагадувањето втор за нецел месец.
Претпладнево, директорката на гимназијата Никола Карев беше разрешена откако јавноста се појави снимка на која се слуша како им вели да не ја бојкотираат настава затоа што не може да гарантира какви ќе се последиците.

Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE