Blog Rig 203

Puvjako tinanipe ano pašipe e dizjaja Bitola

Серија земјотреси епицентрина пограничното подрачје Битола – Лерин во соседна Грција се регистрирани вчера и во текот на денешниот ден, соопшти Сеизмолошката опсерваторија при Природно-математичкиот факултет во Скопје.

Двата земјотреси еден од нив, утринава во 07:41 часот и вториот вчера во 15:40 часот, се почувствувани во околината на пограничниот премин Меџитлија со интензитет од четири степени.
Првиот земјотрес бил со Рихтерова магнитуда од три степени, а вториот со магнидута 3,3 степени.

Puvjako tinanipe resardilo ano atarija ko pašipe e dizjaja Bitola – Lerin ani pašutni Grkija tano registririme erati numa thaj ano avdisutne javinake arija havlarena tar Seizmologikani opservatorija.

E so duj tinanipe jek olendar astarde javinako ano 07:41 aso o eratutno ano 15:40 dakikija, thaj o tinanipe sas maj but šundo ani Međitlija učipnaja tar štar digroja.

Roma Press

Bi bah ano elektrikano kabeli ano drom Čegevara- dikhen Video..

Avdive na mangli bi bah resardili ano drom Čegevara ani komuna Šuto Orizari tar kabeli elektrikano savo legarela alektrika đji o pašutne khera tar akava drom.

Amare timeske akale dromeskere problenoja thaj bandere tar elektrikani mreza tano but čirlutno problemi thajbut phareste arakhlapes olenge solucija tar kaśtjale bandere te tamirinen olenge nevutne barjale bandere save prekal olende resarena o kabelija tar elektrika đi e dizutne tar akava drom.

E Roma na mangle te keren lafi angli amari kamera salde naoficijalno vakerge kaj hem but po anglal dena sas info đji o EVN baš akava kabeli so disve dive ka čhudel disave elektrikani iskra taro jekajek kabelija save avdive astardile jagalipnaja, numa khoni na lela akava problemi sar seriozno.

Avdive ano vakti e dizutne irange ano telefoni đi mujal jagalipnasko timi thaj EVN numa fuhalibnaske sar so vakerena e dizutne na resle ano vakti, o timi reslile kana i jag taro tardo kabeli ačhilo..

Dikhen o teluno linko tar o video..

Hazri kerga:Nedmedin A- Roma Press

11- Marši ,,Edukacija bi diskriminacijako”

Единаесеттиот марш на толеранцијата е посветен на образованието и едукацијата на децата. Од Хелсиншки сметаат дека образовниот систем во земјава не го дава потребното за младите да ги надминат предрасудите и стереотипите, како би се намалил и бројот на инциденти и дела од омраза.

Ние имаме ситуација кога децата и растат во една таква средина, која што ги напојува со стереотипи, со предрасуди и омраза кон другите, кои што се различни од нив. И сега наместо тие во образованието да го добијат спротивното, односно некој да ги поучи дека тоа не е во ред, тие и таму наидуваат на истата свест, на истиот пристап. И затоа нашот апел е насочен кон државата. Државата треба да се справи со тоа прашање, државата е должна да се справи со тоа прашање”, вели Уранија Пировска, извршна директорка на Хелсиншки комитет.
Малолетниците се најчести жртви, но и сторители на кривични дела од омраза, покажуваат податоците на Хелсиншкиот комитет за човекови права.

11 Marši tar toleririba dendo baš edukacija e čhavengi. Tar Helsiško komiteti gndinena e edukacijako sistemo na dela buteder pal edukacija e čhavengi te šhaj prekal edukacijako sikhlovipe pumendar te našaven o stereotipoja thaj diskriminacija, odolestar so ka ovel potikore o numeroja tar incidentoja thaj kotora save resarena ani poterni populacija.

Amen isi amen resipe thaj čačipe maškar i terni generacina savi pal kodo stereotipoja thaj hojla maškar jek aver.

Ano than akale resibaske so trubul ano sikhlovne te sikavenoes e čhavore kodo so na trubul te keren thaj gndinen ano odova numa ani praktika kerelpes mujal akava, thaj baš odova odoleske amaro apelo si ani Raštra.

Raštra trubul pal akava problemi valani te dikhel akava pučimos thaj te arakhelpes solucija akale resibnaske vakerla Uranija Pirovska, direktori tar Helsiško komiteti baš manušikane hakaja.

Hazri keega:Neđmedin A.-Roma Press

Partijako khedipe tar PDPR-Delčevo

Ano Delčevo sas khedipe tar i partija PDPR savo dikhlepes e pretstavnikonensar tar partijake ogranokija mangipnaja te anen poro paluno stavi savo phiribe ka ovel e partija ano anglunipe thaj olengoro gndipe baš aktuelno politikaki situacija ani Utarali Makedonija.

Drabaren teleder ani Makedonikani čhib..

Во Делчево се одржа состанок на ограноците на Партијата за демократски просперитет на Ромите од Штип, Кочани Виница, Делчево, Берово и Пехчево. На состанокот беше разгледана актуелната политичка состојба во државата и притоа беа донесени неколку заклучоци околу дејствувањето на партијата. На прес конференцијата која се одржа по оваа средба, претседателот на партијата Аксел Ахмедовски истакна дека и покрај недобивањето датум за преговори со ЕУ, државата треба да продолжи на тој пат, преку создавање услови за благосостојба на граѓаните.

Изразуваме пофалба за непосредното и скоро членство во НАТО Алијансата како стратешка цел на Македонија, но во исто време изразуваме и длабоко жалење за голамата жртва што ја направи нашата земја во однос на договорот за добрососедство со Бугарија и Преспанскиот договор кој опфати едно од најчувствителните прашања, а тоа е промената името, но за возврат не се отворија вратите за влез во ЕУ, односно не е добиен датум за отпочнување на предпристапните преговори за членство во Унијата, а што беше и е приротиет на сите политички субјекти без разлика дали се парламентарни или вонпарламентарни, рече Ахмедовски.
Како прв приротитет за решавање на проблемите на граѓаните од ромска националност Ахмедовски на вечерашнава прес конференцијата го посочи Домувањето.

Бараме под итно да се изврши урбанизација во сите ромски маала, обезбедување електрична енергија и доволно напон во секое семејство, обезбедување дом на секое бездомно семејство,
соодветна правична застапеност на Ромите во институциите од јавен карактер, како сервисодаватели за разлика од популистичкиот израз на сите владејачки гарнитури, бидејки со години наназад е воспоставена намерна пракса за нееднаквото третирање на таквата застапеност на Ромската заедница која што е констатирана и во Европскиот извештај за напредокот на Македонија за членството во ЕУ.
Од ПДПР ја известија јавноста дека на 1 декември ПДПР ќе одржи Централен одбор на кој ќе биде соопштен ставот за понатамошното делување на партијата.

ROMA PRESS

Колумна – Дениз С.-Патот до “моќ” на ромските политички партии

Овие избори, покрај фокусот на домашните реформи ќе се стави и меѓународните односи на земјата. Позицијата и политичката програма на СДСМ останува цврста и понатаму ќе се фокусира на патот во ЕУ преку спроведување на потребните реформи и почитување на Договорот од Преспа.

Додека, ВМРО ДПМНЕ не смета дека единствениот пат за земјата е ЕУ. Според ВМРО ДПМНЕ можност гледаат во приклучување на државата кон евро-азиската унија заедно со Русија, Србија и поранешните советски земји. Албанските партии остануваат сигурни дека ЕУ е единствениот сојузник на земјата, но сепак тие имаат различен став по однос на домашните реформи. Албанските опозициски партии ја воведоа идејата за создавање на коалиција на сите албански партии против ДУИ.

Сепак, останува неизвесно дали сите албански лидери ќе ја прифатат оваа идеја. Ниту една од албанските партии не формира предизборни коалиции со македонските партии, бидејќи тие на овие избори засега сметаат дека треба да одат сами, а по изборите да формираат коалиции со партиите од македонскиот блок.
Oд 2001 година се отвори простор за поголемо политичко претставување на етничките заедници што придонесе да се појават уште шест нови ромски политички партии на македонската политичка сцена.

Трендот на појавување на ромски политички партии на секои 4 до 6 години е главно воден од изборниот циклус на државата во кој дел од ромските партии се активираат само во предизборните кампањи со надеж дека ќе ги реализираат интересите на лидерите кои важат за “човек-партија” и за вработување на своите најблиски, но и за одржување на бизнисот преку тендерски договори.

Ова го потврдуваат и актуелните теми кои се важни за политичкиот дискурс во кој ромските политички партии многу малку или пак воопшто не се вклучуваат активно во дебатите за изборниот модел, финансирањето на политичките партии, предвидениот попис, правичната застапеност во институции, спроведувањето на јавните политики за Роми и многу други важни теми.

Со оглед на тоа што според последниот попис во Република Северна Македонија живеат 53.879 Роми се поставува тезата дали на воопшто на ромската заедница им се потребни 9 политички партии кои ќе ги застапуваат интересите на самата заедница на парламентарните избори. Имајќи го во предвид изборниот модел од шест изборни единици и тоа како се скроени единиците одговорот е НЕ.

Моменталниот изборен модел ги фаворизира поголемите политички партии каде што бројките одлучуваат, a гласот на малите етнички заедници, вклучително и ромската, имаат помало влијание и вредност. Со оглед на географската распространетост на ромската заедница низ територијата на државата и политички скроените изборни единици, ромскиот електорат нема еднакви шанси за соединување на гласовите. Со моменталниот изборен модел освен во изборна единица 2 во ниту една друга изборна единица ромска политичка партија самостојно не може да освои мандат, но имајќи го во предвид фактот дека се активни 9 ромски политички партии и поделбата на гласови ниту една ромска партија не би можела да освои самостојно мандат.

Знаејќи го ова ромските политички партии одат во предизборна коалиција со поголемите партии односно со СДСМ и ВМРО ДПМНЕ со цел да ги затскријат реално освоените гласови, а притоа настојуваат да обезбедат добитна позиција во една од изборните единици. Ваквиот потег ја поткопува самостојноста и моќта на ромските партии во коалицијата односно поголемите партии се свесни која партија колкав придонес може и носи во својата коалиција.

Актуелната дебата околу промена на ваквиот изборен модел во една изборна единица со отворени листи ќе придонесе за креирање подемократски амбиент и фер-плеј изборна трка која треба да понуди квалитет и квантитет. Но, се поставува прашањето колку ромските политички партии се вистински спремни за еден ваков натпревар во кој би се обиделе самостојно да обезбедат пратеници.
Повторно ромските политички партии по кој знае кој пат и на овие избори ќе настапат без јасна стратегија и фокус за подобрување на состојбата на ромската заедница односно уште од сега може да се забележи дека се разговара за индивидуалните интереси на ромските политичари. Ромските политички партии повторно влегуваат во ад-хок коалиции со поголемите политички партии на македонскиот блок без претходни анализи за можностите кои се отвораат со предвремените парламентарни избори.

Постарите лидери се во вештачки обид да се договараат за гласачите и институциите без значителен политички капитал кој треба да биде претставен кај ромската заедница. Засега, ромските политички партии како што беше случај и во минатото, немаат подготвена политичка програма преку која би се обиделе да се наметнат кај коалиционите партнери, но и да ги убедат ромските гласачи да гласаат за нивните партии односно коалиции. Како дел од коалицијата со ВМРО ДПМНЕ остануваат, две ромски партии (ДСР и РОМ) и еден политички активист од СРМ (Ибрахим Ибрахими) за претстојните избори, додека 3 партии (СРМ, ПЦЕР, ОПЕ) и двајца политички активисти од СДСМ (Курто Дудуш и Асан Ферат) ќе ги здружат силите во коалиција со владејачката партија. Новоформираната партија ПДПР на чело со Аксел Ахмедовски и ПИР сè уште се немаат определено, но трендовите покажуваат дека ПДПР ќе се приклучи кон коалицијата предводена од страна на СДСМ.

Тоа што може да се забележи е дека ромските политички партии и ромските крила на СДСМ и ВМРО ДПМНЕ се активираа и ги започнаа со своите активности. Дали овие предвремени парламентарни избори ќе донесат нешто ново останува да видиме. Но, со сигурност овие избори се тест за развиената политичка култура кај ромската заедница и за ромските политички партии за кои сметам дека треба да изградат заеднични национален консензус преку креирање на платформа во која сите ромски партии ќе застанат заедно во барања за обезбедување на поголем буџет за спроведување на таргетираните и меинстрим политики за Роми, да се постигне соодветна и правичната застапеност од 2,6% и да се обезбедат поголеми инфраструктурни проекти во општините со мнозинство на ромско население. Притоа, овие три клучни барања треба да бидат застапувани без разлика кој и да победи на парламентарните изборите на 12 април, 2019 година.

Автор:
Дениз Селмани,
Програмски менаџер на Институтот за истражување и анализа на политики – Ромалитико
Рома Прес го ре-објавува овој текст со дозвола од авторот Дениз Селмани.
Овој текст првично беше објавен од порталот емагазин.мк на следниов линк: https://emagazin.mk/patot-do-mo-na-romskite-politichki-partii/

ROMA PRESS

Sar ko Goražde arakhelapes solucija e Kherutnibaske baš e Roma

Ano Goražde isi mangin sar te arakelpes solucija e bute beršengere problemenge savensar arakenapes e Roma ani Bosna, numa akava fori tavdelapes ani akaja diz direktno praktikensar sar te kerelpes nevipe akale Romane jerijenge ano načhalipe e šartonensar tar olengo sako divesesko đjivdipe ano olengere khera.

DRABAREN TELEDER ANI MAKEDONIKANI ČHIB..

Покрив над главите и децата на училишните клупи
Екстремната сиромаштија, невработеноста, нерешени станбени проблеми, ниското ниво на образование се само некои од причините зошто Ромите во БиХ се меѓу најранливите категории.
Додавањето на ова е и предрасудите како и дискриминацијата што се присутни против оваа популација со тоа уште повеќе се отежнува нивниот живот.
Постигнат е одреден напредок во БиХ во однос на обезбедување уживање на правата на Ромите и нивна интеграција во општеството, а еден пример беше неодамна забележан во Горажде, каде на четири повеќечлени ромски семејства им беа дадени клучевите за новоизградените куќи во населбата Подранјен. Три куќи се изградени преку Програмата за домување и домување на Министерството за Роми, која одвои 200 000 КМ за овој проект, додека Градот Горажде учествуваше со 37.000 КМ.
Не можевме да го чекаме денот кога ќе ги примиме клучевите од нашиот нов дом и бевме пресреќни. Нема повеќе капење надвор. Само кога се сеќавам, мојата Алмедина ги четкаше забите секое утро, понекогаш со плачење затоа што е студено. Порано велеше – мамо, не сакам да ср повеке да се бањам на две дена, но сето тоа е минато. Среќни сме како семејство, ние како родители, четири момчиња и две девојчиња. Го сакавме ова засекогаш и по тешкиот и тежок живот, сега влегуваме во подобар живот што планираме да го промениме од корен. Нормално е ова да се чува и одржува, да сее некои рози и градина овде, за замаглените деца да го направат тоа навистина респектабилно – приказната за Алиса, чија ќерка Алмедина е прва девојка Ромка која отиде во Горажде.

Hazri kerga: Neđmedin A.- lendo Romski portal

Tatrikano festivali Garavde Muja-Skopje

Театарски фестивал,,Garavde muj” во организација на Невладината организација ,,Romano ilo”-Скопје.
Вчеравечер премиерно пред присутните премиерно се презентираше театарската комедија: “Прво јаболка а сега ружи“
Локација: Детски театарски центар во стара скопска чаршија (Кино Напредок)од 18:30
Режија и автор: Даниел Петровски
Актери: Џемилијана Абдулова, Рамуш Муарем, Сакип Муамет, Самсон, Даниел Петровски

Erati khelgapes thaj putergapes o Teatrikano festivali Garavde muja, aso putergala i twatrikani performansa komedija “Prvo phabaja aso akana kruške”.

Lokacija: Čavorikano teatarsko centar ki čaršija (Kino Napredok) tar18:30.
Režija thaj autori: Daniel Petrovski
Akterija: Džemilijana Dzemiliana Abdulova
Muamet Sakip, Samson, Ramush Muarem Cir thaj Daniel Petrovski.

“КОЈ СУМ ЈАС” режија и автор Џенгиз Хусеин.
Вечер 16.11.2019 Монодрама, полна енергија на сцена од 30 минути. Режија и автор: Џенгис Хусеин
Локација: Детски театарски центар – стара чаршија Час: 18:30

Hazri kerga:Neđmedin A.- Roma Press

MTSP- Mila Carovska avdive dikhlapes pretstavnikonensar tar i mreža Romane enđio organizacinensar..Video

Прашањето на интеграцијата на ромската заедница се уште е отворено. Проблемите со кои се соочува оваа заедница се поле на интерес на невладиниот сектор кој долги години во соработка со меѓународните организации се обудува да изнајде решенија за нив. Ад хок акциите на поедини организации повеќе не се доволни па поради тоа 15 ромски невладини организации формираа мрежа која работи на изнаоѓање на трајни и системски решенија за интеграција на ромската заедница.

Приоритет на Мрежата се четирите главни проблеми со кои се соочува ромската заедница: дискриминацијата, лицата без документи, домувањето и правичната застапеност во рамки на вработувањето.

O havlardo dikhipe maškar endio pretstavnikoja thaj i Mila Carovska avdive sas ano dikhipe thaj angepes pozitivnikane decizie sar barabutne te arakelpes solucie pobuter problemenge phanle e Romane đihaneja ani Republika Utarali Makedonija.

Dikhen video..

Hazri kerga: Neđmedin A.Erđan M.- Roma Press

E Romen na mukhena te khuven ani khangiri ki Slovačka

На истокот на Словачка, Ромите имаат свои верски служби. Не им е дозволено да присуствуваат на масите во црквите заедно со другите жители на селото. Кога еден свештеник се обидел да го смени, тој бил нападнат и неговиот автомобил е оштетен.
Во Пашовска Нова Вес, Ромите,иако католички,не им се дозволи влез во црквата.
Никогаш никој не рече дека можеме да дојдеме во црква. Ние секогаш ја одржувавме својата маса надвор овде, ако врнеше дожд, ќе влегувавме во една од куќите. Исто така на секоја богослужба имаме 70-80 Роми, вели Андреј Цервенјак, селски старешина за германските медиуми.
Тука, Ромите изградија капела со поддршка од Германија. Во сабота, наместо во недела, таму доаѓа свештеникот Мирослав Туршик.
Долу во црквата, тие се срамат одсиромаштијата, а децата се срамат од белите деца. Тие мислат дека се помалку вредни, затоа сакаат да останат тука, вели свештеникот.
Во близина е местото на Сариске Јастрабје. Свештеникот ги покани Ромите во црква за недела на миса, но тоа не заврши добро.
Словачките верници се побунија против присуството на Ромите, дури и користејќи спреј за да го испрскаат автомобилот на свештеникот.

Ani Slovačka na mukhena e Romen te len than ani misa kana valani te ikheren pumare kurkoneskiri thindal ani khangiri.ki mangin kana mangla jek svešteniko kodo te iranel te šhaj te kuven vi e Roma andre ani khangiri ani misa kodo na agorkerga šukar agaar sar von so gndinge.

E Roma ani akaja khnagiri resarena 70 đi 80 Roma thaj von piri misa sakana kerena la anglal i khangiri aso kana dela peske biršim kuvena ano kher andre vakerla o sveteniko, numa tar Roma lađjana vi te kuven andre sostar na đjanena sar ka diken olen e parne čhave, sostar ola gndinena so si po naimportatna tar olendar.

Aso o svešteniko kana akharga e Romen ani misa na agorkerga šukar sostar but e Slovakija pakavutne na mukhle odoca thaj sine mujal e Roma te khuven ani khangiri.

Hazri kerga: Roma Press lendo tar portal Udar.net

Mreža tar Romane Birađjake organizacie..

Прашањето на интеграцијата на ромската заедница се уште е отворено. Проблемите со кои се соочува оваа заедница се поле на интерес на невладиниот сектор кој долги години во соработка со меѓународните организации се обудува да изнајде решенија за нив.  Ад хок акциите на поедини организации повеќе не се доволни па поради тоа 15 ромски невладини организации формираа мрежа која работи на изнаоѓање на трајни и системски решенија за интеграција на ромската заедница.

Приоритет на Мрежата се четирите главни проблеми со кои се соочува ромската заедница: дискриминацијата, лицата без документи, домувањето и правичната застапеност во рамки на вработувањето.

Претставниците на Мрежата лобираат и застапуваат за конечно и системско решение за лицата без лични документи. Решение кое треба да се најде во рамки на системот, а не во решавање на поединечни случаи.
Урбанизирање на населбите во кои доминантно население се Ромите во насока на донесување на Детални урбанистички планови за овие населби, изградба на современа инфраструктура.

Последниот проблем за кој ќе застапува Мрежата е избор на Ром/ка во Комисијата за заштита од дискриминација како орган кој треба да ги заштити сите граѓани од дискриминација.

За таа цел се сретнале со дел од новинарите во Северна Македонија за актуелизирање на овие 4 столба( приоритети) од ромската мрежа како и за поголема застапеност на ромските тематики.

ROMA PRESS

- Reklam -

KOLUMNE