Blog Rig 203

Germanijaki kancelarka Angela M. Lađjala tar odova so si tani ani vizita ko than e mudaribnasko ano Aušvic- Polska

Germanijaki kancelarka Angela Merkel jekto fori resla ani vizita ko Aušvic- than baš mudaribnasko. Ano olakoro lavkeribe vakerga baš i lađ so si kerduni tar Germancoja ano Dujto Sumnalesko maribe save sas mudarde ano akala thana but manuša. Germanija sa kerela kodo aver fori te na resarel ko adava thaj finansirinela o memorijalnimano tan ani Polska Aušvic.

Numa ano akala tana thaj panda but avera sas mudardune thaj but na došale Roma numa nikana na kerlapes lafi baš odova, aso na oficijalno vakerlapes but baro numero sas mudarde ano akala logorija vi Roma.
Ano teluno hramipe drabaren ani Makedonikani čhib sar nakla o misafirluko tar Germanijaki kancelarka Angela M.

Се чувствувам длабоко во срам за варварските злосторства извршени од Германците тука. Тоа беа злосторства што беа над она што некој можеше да го замисли “, рече Меркел, која за прв пат како канцелар ја посети таа најголема фабрика за смртни работи, подигната од нацистите во окупирана Полска, на 10-годишнината од основањето на Меѓународната фондација, која собра средства за зачувување и одржување на меморијален комплекс што стана симбол на холокаустот.

Меркел истакна дека е одговорност за Германците што никогаш нема да помине.
„Аушвиц-Биркенау е германски логор на смртта. Создаден е од Германците. Се грижам да го истакнам овој факт. Тоа е одговорност што никогаш не поминува. Сместено е во Полска. Но, во логорот Аушвиц, сторителите на злосторството беа Германци “, рече германскиот канцелар.
Меркел го посети кампот многу одамна, кога ја посети шефот на партијата, тогашниот германски канцелар Хелмут Кол, кој избра да молчи во кампот во 1989 и 1995 година, затоа што, како што напишав, маж останува да молчи пред лицето на таквото зло.
Првиот германски канцелар што го посети Аушвиц, Хелмут Шмит, во 1977 година се обрати од најголемите гробишта пораката дека единствениот во Аушвиц кој немал право да молчи е токму канцеларката на Германија, земјата одговорна за тие монструозни злосторства.

„Денес разговарав со канцеларката за кампот Треблинка. Исто така е симбол на тие времиња. Денес, луѓето кои биле сведоци на овие ужасни времиња исчезнуваат. Наша обврска е да ја негуваме таа меморија, затоа што ако меморијата исчезне, како да би страдале по втор пат на оние кои го преживеале незамисливиот пекол “, рече полскиот премиер Матеуш Моравечки.
Полскиот премиер потсети дека секое место кој вр води до касарната, патеки во Аушвиц беа тивки сведоци на злосторствата во тоа време.

„Софиската коска Зуска порано рече дека секој рамнодушен кон злото е како соучесник кон злото. Можеме денес да кажеме дека оној кој е рамнодушен кон историските лаги како да ги коавторува тие лаги “, рече полскиот премиер и им вети на преживеаните затвореници дека Полска ќе се грижи за сите места, за сите споменици каде се извршени злосторства од Втората светска војна.

Hazri kerga: Roma Press-lendo tar romainfomedia

Kernapes napija sar te iklovelpes ko anglalipe e Romenge ani Albanija – fb status Zeljko Jovanovič

ФБ -СТатус извадок од профил на Желко Јовановик,укажува занеговата посетата по земјотресот во Албанија.
Последните два дена, по земјотресот отидовме во Албанија за да изразиме солидарност и да видиме што можеме да сториме за да помогнеме. Благодарен сум на Анди Добруши и нашата национална фондација ОСФ во Албанија што ја организираа целата посета на вакво кратко известување и за нивната напорна работа и посветеност на ромската и египтската заедница долги години. Видливо е како Брисилда така и многу импресивни млади активисти кои пораснаа во текот на последните години и зачекорија во оваа ситуација во најдоброто од своите лични способности. Видовме дека Владата вп Албанија сè уште се бори со основните информации, проценка на штетите и управувањето со кризата, но видовме и надежна решеност на градоначалникот на Тирана. Вториот ден, видовме во Фуш-Круе како расизмот повторно може да доведе до исклучување на нашиот народ од останатите луѓе говорам за Ромскиот народ погодени од земјотресот. Се согласивме да им помогнеме со помошта што ја собравме меѓу Ромите во различни земји и да воспоставиме подобар начин на комуникација со локалната власт. За жал,не е доволно време да го посетиме и Драч, но луѓето оф таму се во нашите срца и умови, се наведува на фб.статус.

Ano poro fb.status o Zeljko Jovanovič vakerga pere impresie tar olesko misafirluko savo nakhla ano duke divengi vizita khi Albanina pali e phuvjako tinanipe.

Zeljko vakerla aso i aktuelno rađji kerla sa baš te arakel šajipe sar te nakavel akava problemo savo astarga ani Albanija, maškar olende thaj vi o šerutne tar tana save si astarde e phuvjake tinanipnaja.

Numa dikhla thaj na jek buthi kheripe thaj rasizmo kana kerlapes dejbe dumo dejbe e Romenge thaj egipkanija, thaj kernapes napija tar saso sumnal te kedenpes arke te šaj iklolapes ko anglalipe e Romenge ani Albanija.

Hazri kerga:Roma Press.

E Romane familie pali phuvjako tinanipe ani Albanija ačhavde ani rig khoni na dikhela olen

Во посета на наши браќа и сестри Роми во погодените места од земјотресот во Албанија, заедно со РИО – Берлин, РЕФ и РЕДИ. Населено место:  Lagjia Kastrijoti, Fushë-Krujë, 20 фамилии или 80 лица од коишто 40 се деца и не се вклучени во програмата за обнова после земјотресот се оставени без било каква подршка. Овие луѓе имаат потреба од храна, лекови, шатори, облека, ќебиња и било каква финансиска помош.

За таа цел во рамките на координирана акција  е отворена сметка  преку која што може најдоцна до 14 декември 2019 година да се донираат и финансиски средства за директна помош на овие лица. Донираните средства на отворената сметка  на  16 декември директно ќе се испратат на ромското здружение кое што работи со овие лица Porta Rome Për Integrim, Lagjia Kastrijotič Fushë-Krujë

ВАШАТА ПОМОШ ќе им значи на овие деца и семејства погодени од земјотресот.

Банкарски податоци за донации во евра:

Носител на сметка: Здружение РЕДИ Тетово

Name of account holder: Zdruzenie REDI Tetovo

ИБАН: MK07200003283834791

Број на сметка: 200003283834791

SWIFT: STOBMK2X Стопанска Банка 11 Октомври, 1000 Skopje

Vizita đji amare phrajla thaj pejna Roma save sas astardune tar phuvjako tinanipe ani Albanija, barabar o RIO thar o Berlin, Ref thaj REDI.

I Vizita tani kerduni ano thana: LagijaKastrijoti, Fushe-Kruje,  20 familie ja pošukar vakerro 80 manuša maškar savende isi thaj tikore čhavore thaj ola nane lendune ani programa  te kherelpes diso vi olenge pali o phuvjako tinanipe, olaj tane ačavde ani rig bi te delpes olenge disavo dumo-arka. Akala  manuša isilen valanipe tar hajbnaskere produktoja, sastipaskere iljačija, šatorija, šehija, khebe thaj  sa odova so trubul manušipnaske đji finansijako dumo.

Baš akava celjo  ano pervazija  tar koordinirimi akcija tani puterdi  smetka upral savate  šhaj maj but đji o 14 dekemvri 2019 berš te donirinenpes finansijako dumo  akale Romane familienge. Donirime dende love  ani puterdi smetka ano 16 dekemvro šhaj direktno te oven bičalde ano romani organizacija savi kerla buti akale familiensar Porta Rome Per integrim, Lagija Kastrijotič Fushe-Kruje.

Tumaro dumo tano but importatno akale Romane jerijenge, po upre tano o numer e smetkako pe savata valani te bičalen e love.

Hazri kerga:Neđmedin A-Roma Press

 

 

 

 

 

Promocija e sikhlovibnaski studija ,,Genocido upral e Roma ano Dujto sumnalesko maribe” dikh Video..

На 05.12. 2019 год. Во просториите на библиотека,,Брака Миладиновци”во Скопје се оддржа промоција на научна Студија под наслов „Геноцидот врз Ромите во Втората светска војна“. Автор на научната студија м-р Мирдита Салиу под покровителство и издаваштво на Ромски културен и медиа центар ,,Бариканипе” од Скопје, финансиски поддржан од Министерство за Култура.

М-р Мирдита Салиу е првиот автор на една ваква значајна студија за геноцидот врз Ромите, а нејзината вредност е од големи размери бидејќи е автор од ромската заедница која зад себе остава значаен труд за севкупната историја на ромскиот народ.

Овој научен труд исто така се поклопува со одбележувањето на 75 годишнината од извршениот геноцид врз Ромите. Авторот пред присутните укажа дека треба да се потсетиме на 15 април 2015 година Европскиот Парламент ја усвои Резолуцијата со која 2 август се прогласува за ден на сеќавање на жртвите на геноцидот врз Ромите во Втората Светска војна (1940-1945).

Ano 05.12.2019 berš. Ko than tar biblioteka ,,Braka Miladinovci” ano Skopje  ikhergapes i havlardi promocija tar o lil sikhllovibaski Studija telal o anav ,,Genocido upral e Roma pali Dujto sumnalesko maribe”. Avtor  e lileske tani i rajni m-r Mirdita Saliu telal učharin tar Romano kulturako thaj media centari ,,Barikanipe”- Skopje, aso finansijake dumeja tano ikherdo tar Ministeriumi baš kultura ani Republika Utarali Makedonija.

Dikhen o teluno linko tar video…

 

Hazri kerga:Tim-Roma Press

 

E Roma tar sahno Sumnal lačharde fudbaleski federacija-presidenti ani federacija Rom tar Makedonija

Македoнската престолнина Скопје ке биде домакин на светско фудбалско првенство за непризнаени држави, региони и нации идната година, а во Конфедерацијата (КОИНФА) на независни фудбалски асоцијации кои не се членки на ФИФА и УЕФА, членува и ромската заедница. Ромите се обединија од целиот свет и веќе формираа фудбалска федерација на чие чело претседател е скопјанец. Мерфин Демир е претседателот на ромската фудбалска федерација, кој уште пред распадот на Југославија емигрирал со семејството во Германија и сега живее во Диселдорф.

Светското првенство за непризнаени земји е предвидено да се игра од 30 мај до 7 јуни во македонската престолнина и на него треба да учествуваат 16 екипи од земји и региони, кои помалку или повеќе се познати (Абхазија, Јужна Осетија, Донбас, Луганск, Квебек, Северен Кипар…) Ромската заедница сега за своја промоција ја гледа шансата преку фудбалот да се презентира пред светот, а фудбалот го гледа како шанса за – свој идентитет!

Makedonijaki dis Skopje ka ovel o kherutno tar e Sumnalesko fudbalesko anglalipa tar na ikherimale raštre, regionija, nacie tar o avutno berš, aso ani Konferencija KOINFA tar naikherimale fudbaleske asocijacie save na preperena telal đjenipe ani FIFA thaj UEFA, numa adate đjeninenapes thaj i Romani khedin.

Roma pašakergepes  tar sasto sumnal thaj lačharde  fudbaleski federacija  save đjenipaste tano presidenti Rom tar Skopje-Šuto Orizari.

Marfin Demir  tano presidenti  tar Romani fudbaleski federacija, savo anglal te ulavelpes i sasti Jugoslavija tar sa e thema vov pere familijaja savo sas tikoro emigiringa ani Germanija Dizeldorf.

Sumnalesko prvenstvo tar na ikherimale phuvja tano kamjanuno te khelelpes  ano 30 maj đji o 7 juni  ani Makedonijaki  thaj ano olate valani te len than 15 timija tar raštre  ano regioni, save thane but napenđarde sar tar Abhazija, Južna Osetija, Donbas, Lugansk, Severno Kipar thaj avera phuvja…

Romani jekin dikhela šajipe prekal fudbalesko promoviribe te prezentirinel e Romen anglal o sumnal, aso o fudbaleja gndinelapes te resarinen đji o šajipe te keren prezeniribe vi baš poro identiteto.

Hazri kerga:Erđan M-Roma Press lendo linko www.sport1.mk

 

 

 

 

 

 

 

Avdive kerlapes promoviribe e jekto studijake tar genocido upral e Roma

Avdive tar 18:00 o ari  ani biblioteka ,, Брака Миладиновци ” ano Skopje  ikherlapes promoviribe e neve studijake panle e genocidoja kerdi upral e Roma ano Dujto sumanleskoro maribe. Promoviribe preperela telal Birađaki organizacija ,, Barikanipe”.

Oven kotor tar akava khedipe..

Ромската литератур од денес е збогатена со нова научна студија под наслов „Геноцидот врз Ромите во Втората светска војна“.
М-р Мирдита Салиу е првиот автор на една ваква значајна студија за геноцидот врз Ромите во Македонија, а нејзината вредност е од големи размери бидејќи е автор од ромската заедница која зад себе остава значаен труд за севкупната историја на ромскиот народ.

Научната студија содржи елементи кој опфаќа одреден период, за кој можеме да кажеме дека претставува не само продолжение на дискриминаторските политики и практики кон Ромите од минатото, туку и врв на дискриминацијата, а тоа е геноцидот во Втората светска војна. Во овој период вниманието е насочено кон истребување на Ромите, кои претставувале пречка во развојот на нацистичкото општество. За да се надмине проблемот на асоцијалноста на Ромите и опасноста од Евреите, нацистите креирале и наредиле спроведување на планот за „Конечно решение на еврејското прашање“ (Die Endlösung der Judenfrage), геноцид, односно нивно истребување поради нивната замислена припадност на инфериорна раса. Овој предмет на интерес стои во директна врска со одземање на основните права на човекот, какви што се правото на живот и слобода, чија крајна цел била целосно истребување на Ромите и Евреите.
Овој труд се очекува да даде свој придонес за дополнување на историјата на Ромите, особено во делот која се однесува на холокаустот и на геноцидот во Втората светска војна и воедно оваа проблематика да заземе соодветно место во научната мисла на нашите простори.

Овој научен труд се поклопува со одбележувањето на 75 годишнината од извршениот геноцид врз Ромите. Да потсетиме дека на 15 април 2015 година Европскиот Парламент ја усвои Резолуцијата со која 2 август се прогласува за ден на сеќавање на жртвите на геноцидот врз Ромите во Втората Светска војна (1940-1945).

Hazri kerga: Erđan M.- Roma Press

E Palunipe tar blokada buvlaribnaske tar o EU maj but ka arakhenpes nahošime e Roma..

Минатомесечната одлука на ЕУ да го блокира почетокот на разговорите за пристап со Албанија и Северна Македонија ќе ја разниша политиката низ целиот регион, но најсериозните последици ќе ги почувствуваат обичните граѓани, особено Ромите, кои сметаат дека пристапувањето во ЕУ е начин да ги задржат ветувањата на нивните влади за ставање крај на дискриминацијата, рече тој.

Директор на Канцеларијата, Ромска иницијатива на Фондот за отворено општество, Жељко Јовановиќ. Во текстот на авторот, „Владите треба да разберат дека Ромите се предност за нашите општества“, Јовановиќ рече дека состојбата на Ромите во Западен Балкан е страшна. Ромите имаат двојно поголема веројатност да бидат невработени од мнозинското население, десет проценти од ромското население во Северна Македонија и половина во Албанија живеат без вода дома, а во една третина од ромските домаќинства во Западен Балкан, најмалку едно лице оди на спиење гладно.

Но, додека пристапните преговори би биле корисен извор на притисок врз владите за подобрување на состојбата на Ромите, тој не е волшебен лек, се додава во текстот објавен на веб-страницата на Фондацијата Ројтерс.

Јовановиќ изјави дека влезот во Унгарија за Унгарија не се чинел поттик да се грижи за сопствените граѓани на Ромите. Десничарската партија Јобик вети дека ќе го реши „ромското прашање“ преку „радикално исклучување“. Слична реторика одекна и поранешниот бугарски вицепремиер Валери Симеонов, кој Рим го нарече „арогантен, дрзок и дивјак“ и чешкиот претседател Милош Земан, кој тврдеше дека 90 проценти од граѓаните што тој ги нарекува „неподобни“ се Роми. Политичарите во северна Македонија и Албанија можат наместо тоа да се заложат за подобрување на животот на нивните граѓани, вклучително и Ромите, додаде Јовановиќ, додавајќи дека Ромите треба да се сметаат за важен економски придонес.

O naklo beršuno paluno lafi  tar EU te kerelpes  blokiribe  tar anglal tavdipe e lavkeribaske  e puvjenge tar purabalo Balkani- Albanija thaj Makedonija  isi šajipe te tinankerelpes sasto regioni, aso maj bare palunipa tar sa odova ka ikheren upral peste s i Romani jekin tar akala thema, sostar ola gndinena e đjenipaja kuvibaja ano EU akale themende ka resellpes  agor e diskriminacijaki  savi kerlapes upral e Roma,  vakerela ko poro hramipe o Direktori tar Kancelarija  Romane  inicijativako  Puterdo sasoitnipe, Željko Jovanovik.

Ano  hramipe tar avtori  vakerlapes ponodorig ,, Rađe  valani te haloven  aso e Roma  tane o anglallipe  tar amaro sasoitnipe,, Jovanovik  vakerla o čhane e đjivdipnasko e Romengoro tar Purab Balkani thano hem bilače –daravutne.

E roma isilen duj fori nadejbe šajimos  baš olengoro kuvibe ano bukarne thana, deš procentoja tar Roma ani Makedonija thaj Albanija đjivdinena  bi pajneskoro , aso jek kotor tar trin olendar isi po jek đjeno savo  sovela  bi halo-bokhalo.

Gndinelapes ako tavdela o lavkeribe akale phuvjensar thaj kuvibe sar đjene taro EU  e Roma  gndinena  olengro đjivdipe ka ovel  but pošukar , thaj odoleja  isi šaipe te kerelpes zori  upral akala phuvja te anlarenpes šukar e šartoja, vakerlapes ano hramibe e avtoresko savo si čivdo ani veb rig tar Rojters.

Ano akava  vas hramipe taro Željko J. Vakerla aso pobuter themengere liderija so vakerna  baš o hali e Romengoro  si bilače, numa dopherelapes o pučhibe so von kerge odova te na ačhol ano adava than, vakerlapes ano hramipe e avtoresko.

Pobuter kuven ani  veb rig  tar Rojters thaj drabaren o hramipe.

 

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

Ramiza Sakip, konsilesko đjeno baš edukacija lela than ani Romani akademija baš liderija-Polska

Рамиза Сакип, советник за образование на Општина Шуто Оризари учествува на првата Roma Leadership Academy која се одржува во период од 04.12.-08.12.2019 година во Варшава, Полска, во организација на OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights. Академијата е дизајнирана со цел да се зајакне знаењето на учесниците за демокрактските институции и заложбите на ОБСЕ во областа на демократско управување. Академијата таргетира Роми кои работат на централно, регионално и локално ниво, претставници на ромското граѓанско општество, претставници на јавни функции кои се вклучени во процеси на застапување или се заинтересирани за вклучување во политичко уредување. Настанот опфаќа низа на обука за комуникациски принципи, комуникациска стратегија, кризна комуникација, принципи на преговарање и останати обуки во насока на градење на капацитетите на учесниците.

Ramiza Sakip, konsilesko đjeno  baš edukacija  tar Komuna šuto Orizari lela than  ani jekto Roma Leadership Academy savi ikergovela ano vakti tar 04.12.-đji 08.12.2019 berš ani Varšava, Polska-telal organizacija tar OSCE Office for Democratic institutions and  Human rights.

O Celjo akale kedipnasko tano te pergovel o sa đjandipe tar demokratikane institucie  thaj  i buti tar OSCE.

Akademija kerla target tar Roma  save kerna buti ano centralnikano, regionalnikano thaj lokalnikano  nivelo, pretstavnikoja  tar Romane dizutnengoro sasoitnipe, pretstavnikoja  tar uče pozicie save lena than ano kreiribe  e procesoja  tar politikano lačharipe.

Akaja čipota ka astarel pobuter sikhlovibnaske ikherina thar komunikacijake principoja, sikhlovibe  tar tavdipe lavkeribnaske sar thaj panda but avera sa mangipnaja te lačharelpes upral e manuša save lena than šukar pozitivnikane kapacitetoja.

Hazri kerga: Erđan M-Roma Press

 

Ano ringo e maribnasko sikavgum kobor thano baro ,, Romengo vilo”-Jasmin Ramik

Јасмин Рамиќ, попознат како Лионерт, е член на кикбокс-клубот „Пантер“ од Бијелина. Со својата храброст и извонредна техника, оваа млада Рома од Бијелина ги освои срцата на публиката. Иако „Пантер“ не е примател на буџет на Градот Бјелина и работи без спонзор, тренерот на Јасмин сепак вложува многу напор во кариерата на овој млад и талентиран борец. Во текот на својата кариера, Јасмин се бореше во различни категории и има чест да проба и боксерски, аматерски и професионални борби во К-1. Оставив училиште многу рано … До крајот на осмо одделение останав на себе. Морав да се борам низ животот. Кога го напуштив училиштето, најдов животен век во спортот, кик бокс што ми го смени животот комплетно. На 15 години, се борев како вистински лав! Немав  поддршка од семејството, освен за тренер кој ми беше пријател, мотиватор и сè што ми требаше само за да постигнам добри резултати. Како помлад, многу бев забележан во нашата област, дотогаш имав 50 борби и многу медали. Иако првиот меч имав врска со малку послаб борец Ерик Буз, каде се откажувам и прифаќам многу поопасен борец кој немаше противници до последен момент. Со ова покажав дека можам да влезам во рингот со секој. Иако бев поразен во третото коло, само ме мотивираше да тренирам понатаму. Покажав што значи срцето на Ромите! Јас не бирам противници, ги почитувам сите нив, и, исто така, одам на рингот до целиот пат. Со оглед на нашите услови и условите во кои се чуваат, јас сум повеќе од задоволен.

Jasmin Ramik, penđardo sar  Lionert, thano đjeno  tar kikboks ano klubi ,,Panter” tar Bjelina . pere zoralipnaja  thaj bare tehnikaja , akava terno ROM  TAR Bjelina maj anglal ikherga sa e simpatie e publikake.  Panter nane finansirime tar dizjako buđeti thaj kerla buti bi sponyorengo, numa olesko treneri dela bare zorija ano treningoja  upral akave Romano talenti.

Jasmin đji akana sine ole šajipe  te marelpes  ano kategorie bokserikane, amaterikane  thaj profesionalnikane borbe ani K1.

Jasmin vakerla baš portali Phraliphen, moro edukacijako sikhlovibe mukhlum ole, đji  agor fundavne školako ačhilum ano mere pire, kana mukhlum i škola moro đjivdipe arakjhlum  ole ano sportesko boksi, thaj tadani halilum o čhane e đjivdipnasko.

Ano 15 berš tavdingum ano ringoja te maravman sar čačikano tigari, na sasman ikheripe tar moro jeri numa salde tar miro treneri savo sas mange amal, aso moro gndo sas  sakana te sikavav salde šukar reyultatoja, đji tadani sasaman 50 maribnaskere  resarina thaj but pursakoja.

Mange kana delapes šajipa te maravman disaveja savo đjanavale so našti marelaman ano ringo tadani me na lava than ano adava maribe, Sakana mangava disavo bokseri te ovel mandare pošukar thaj leja te kuvav ano ringo  te sikavav e saste publikake  savo tano o ,,VILO ROMESKORO” vakerla Jasmin Ramik baš Phraliphen.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press-Phraliphen

 

Puterdo lavkeribe- Mobiliziribe tar ternikani khedin upral hemime forme tar olengo aktivizmo

Советот на млади на Општина Шуто Оризари учествуваше на панел дискусија за мобилизирање на младински заедници низ различни форми на активизам, во организација на НВО МИР, во Скопје. На настанот учествуваа млади, претставници од Кабинетот на Министерот без ресор,  претставници од општина Шуто Оризари и останати релевантни институции чијашто примарна цел е унапредување на младинското прашање. Селика Аљиљи, потпретседател на локалниот младински совет во Шуто Оризари, го презентираше составот и тековната работа на советот. Воедно, таа истакна дека општина Шуто Оризари за прв пат донесе одлука за формирање на совет на млади како алатка за младински активизам и младинско учество со цел креирање на критична младинска маса која ќе придонесе кон создавање на активни и инволвирани млади. На дискусијата беше заклучено дека финансиските средства не треба да се услов за отпочнување на младински активизам. Исто така, младинскиот активизам е начин за инволвирање во процесите за креирање на национални политики и генерални програми од кои се креираат мерки насочени кон ромската етничка категорија.

Konsili e ternengoro tar komuna Šuto Orizari  ani panel diskusija  baš mobiliziribe tar ternikani kedin  upral na hemime forme  tar olengo aktivizmo,  ikhergapes kedipe telal organizacija MIR –ano Skopje.

Ani čipota lele than terne pretstavnikoja tar kabineti e Ministereske biZo resori Muzafer  B.  Komuna Šuto Orizari thaj panda but avera prestavnikoja tar institucie  savengi buti thaj mangin thani sar te vazdelpes o pučipe tar ternengiri umal.

Selika Alili kerga  o prezentiribe ko anav sar telal presidenti  tar lokalnikani ternengiri kedin tar komuna Šuro Orizari, vakeribnaja aso i komuna so si tani i jekto komuna savi denga propozale te kerelpes jek asavki ternengiri alatka prekal savate ka vakerenpes e pučibna e ternengere.

Ano akava khedipe kergapes lafi turli hemime  aktivibnastar saveja dopergapes vi o pučipe te šhaj te kerelpes  diso ternengere aktivibaske na trubul lovengo ikheripe, numa trubul barabutni magin  thaj kreiribe  nacionalnikane politike thaj  generalnikane programe savendar ka kerelpes  involviribe  ki ingarin  tar Romani etnikani khedin.

Hazri kerga:Neđmedin A.-Roma Press, lendo K.Š.O.

 

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE