Blog Rig 206

KUD- Phralipe Čhirla thaj Avdive dikhen Video..

КУД-ПРАЛИПЕ Скопје формирано во 1949– како културно-уметничко друштво од Скопје основано е од активисти и ентузијасти Роми. Инаку станува збор за фолклорно друштво кои со години ја афирмираше богатата култура на Ромите во Македонија. Има приредено голем број на концерти во земјата и во странство, Пралипе  беа тие кои ги добивале првите награди на фестивалите каде што учевствуваа. Како нај забележителни учевствувања беа во фестивалот во Дижон (Франција), Закопане (Полска) и во други европски земји. Има значаен придонес во афирмацијата на ромската култура, а на чело на КУД Пралипе најголемите испеси ѓи добивале кога беа под раководство на претседателот на Пралипе Фаик Абди (прв Ромски пратеник во Собранието на Р.М.)
Денес повеке КУД Пралипе го нема а Ромската заедница често пати се прашуваат зошто? и од кои причини не функционира КУД ПРАЛИПЕ.

Рома Пресс говори со долго годишен активист г- дин. Бејзат С.

Ano avdisutno buvlo video keraja lafi baš o KUD- Pralipe thaj sostar pobut nane maškar kheribe buti thaj vazdibe hem arakhibe i Kultura thaj i khelin e Romengiri savi but čirla sas o muj e saste đihaneskoro ani Lumja(svet).
Pralipe tano puterdo ano but purano vakti tar kupa entuzijastija thaj aktivistiјa save tadani mangle te araken amari tradicija, khelin, kultura gilji thaj i čhib numa avdive odova nane thaj pučajamen SOSKE?
Ano teluno linko tar video keraja lafi e rajoja Bejzat S.savo vakerela savo sa o vakti tadanutno thaj akanutno, dikhen o video..

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press

 

Promovirimo nevo lil tar avtori Hedina Tahirovik-Sižešik

Промовирани книги на Хедина Тахировиќ-Сижешиќ: Истражување на минатото во интерес на иднината
Промоцијата на книгите на авторот Хедина Тахировиќ-Сижериќ, една на босански, а другата на англиски јазик, беше промовирана синоќа во Уметничката галерија на БиХ во Сараево.

Ова се книги Јазик и литература на Ромите во рамките на преводот во Западен Балкан: Поезија во само-превод и ромски јазик – Посебен осврт на јазикот и културата на Ромите.

Промотори беа Далибор Таниќ, уредник на ромскиот веб портал Удар, Амира Садиковиќ, преведувач, универзитетски учител (теорија на превод) и Ферида Дураковиќ, поет.

Авторката Хедина Тахировиќ-Сижериќ рече дека книгите заземаат посебно место во нејзиниот живот.

– Тие претставуваат остварување на мојата животна цел. Мојата животна цел беше да се покажам пред се ’што можам. Овие книги се мојот идентитет, идентитетот на моите колеги кои преку својот литературен израз го покажуваат и идентитетот на нивниот дијалект што му припаѓа на ромскиот јазик – потенцираше Тахировиќ-Сижериќ

Erati ikergapes promocija e neve lilenge ikhavde tar penđarutno avtori Romane pustukonge i rajni Hedina Tahirovik-Sizerik.

I pustik legarelapes thar hramome gilha ani Romani čhib aso olako promoviribe lena than sar promotori Dalibor Tanik redaktori ano portali udar, Almira Sadikovik thaj Ferida Durakovik poeti.

Avtori Hedina, anglal savore vakerga baš olako đjivdipnasko suno savo lingarela phanle e romane hramobaja thaj ano akala lila tano moro sa tar identiteto thaj o sasoutno ikheripe phanle amare Romane čhibjaja.

Hazri kerga: Neđmedin A- Roma Press lendo Udar.net

Eksplozija ani Germanija numa na đjanelapes i čipota sostar resardi

Германските медиуми наведуваат дека експлозијата одекнала во 08:55 во една станбена населба.

Според последните информации најмалку 25 лица се повредени, но тој број не е официјален ниту конечно потврден а не е позната ниту причината за експлозијата ни останатите детали.

Портпаролот на полицијата Уве Бекер изјавил дека е во тек евакуација на станарите од тој блок.

На фотографијата која ја објави полицијата се гледа станбен блок со пет ката и оцрнети прозори на вториот кат од кои излегува дим.

Germanijake medie javinake havlarde baš eksplozija resarga ano 08:55 ani jek uči binal.

Sar so vakerena e palune informacie maj hari 25 manuša tane kuvde, numa akava info nane panda oficijalno sostar nane ni penđardi i čipota sostar yani resardi.

Policijake i fo vakerena so kerge sigo evakuacija e dizutnenge tar akaja binal akale thanestar.

ROMA Press-kanal5

Jekto konferencija – Romani jekin isila valanipe tar Roma pravnikoja-Dikhen Video..

Здружение на правници Роми Скопје денес ја оддржа првата конференција на правници Роми во Република Северна Македонија чија тема гласи „Ромската заедница има од потреба Роми правници“ во хотел ТЦЦ Гранд Плаза. На конференцијата се говореше за сите постигнати резултати од правен аспект како и изнаоѓане решение за истите и подобрување на состојбата на Ромите поврзано со правни дејствија.

Birađjaki organizacija baš pravnikoja avdive ano Skopje ikergapes i jekto konferencija tar pravnikoja Roma ani Republika Utarali Makedonija kaskiri tema lavkeribnaski sas ikherimali baš,,Romani jekin isila valanipe tar Roma pravnikoja”.

Ano akava khedipe kergapes lafi ano pobuter teme thaj odova maj but phane e ninamalipnaja thaj e primeronsar sar arakhenapes e Roma pal akala teme lavkeribnaske, thaj sar i ponodorig sikavelapes o najekhajekipe ano ikheribe e nijamija kana kerlapes baš disavo bangivalo ja palen anglal adelateskoro procesi.

E pretstavnikoja save lele than kerge lafi anglal o khedime ano phare theme panle e hakajibaja (pravo).

Pobuter dikhen ano videoo..

Hazri kerga: Neđmedin A.Roma Press

AVAJA – tane mujal i mangin tar nevo kanoni legaliziribaske

Avaja јавно се залага за нов закон за легализација на бесправно изградените објекти! Според податоците од социјалното мапирање околу 30% од Ромите сеуште ги немаат легализирано своите живеалишта.
Во новиот предлог закон е предвидено зголемување на цената за легализација на земјиштето за 150%. Ваквиот предлог ќе има исклучиво негативно влијание врз ромската заедница и ќе допринесе проблемот на нелегализирани живеалишта уште повеќе да се продлабочи. Аваја бара законот да биде ставен на ЕНЕР и да се овозможи конструктивна дебата по однос на истиот. Бараме да се планираат олеснети околности за легализација на примателите на гарантирана минимална помош, како и урбанизација на ромските населби за да може процесот на легализација на живеалишта да биде комплетиран. Воедно, очекуваме и ги повикуваме ромските пратеници да се произнесат по однос на овој предлог, да го кажат својот став и да не го гласаат ваквиот предлог закон кој е штетен за ромската заедница.

AVAJA – ano puterdo bičalela mesazo baš o nevo kanoni legalizacijake tar nanijamale kerde objektoja. Sar so vakerna e palune olengere vahtavija aso i Romani kedin upreder 30% nanela lačhardo legalizacina baš pere khera.

Ano nevutno kanoni kamlapes te bajrarelpes o finati tar legalizacija e phuvjake upreser 150%. Tafani te nakla akava kanoni agaar sar so kanlapes te nakhel maj but ka ovel ano bilačipe e Romane kedinake thaj ka kerel problemo baš legaliziribe olengere thanenge.

Avaja rodena tar politikane pretstavnikoja te keren reakcija thaj te diken šukar o kanoni thaj te na den poro hango e asavke kanoneske te nakhel tar Khedipe e R.U.MAkedonijako.

Hazri kerdo: Neđmedin A.Roma Press

3-berš sar nane maškar o đivde amari thagarutni Esma R. Teodosievska

Три години изминати без нашата кралица на Ромската и Македонската песна кралицата Есма Реџепова Теодосиевска. На 11 декември 2016 година на 73 годишна возраст, по кратко и тешко боледување почина кралицата на ромската музика Есма Реџепова-Теодосиевска. Таа беше музички активна 55 години. Учествуваше на многу музички фестивали и манифестации низ светот. Есма беше вистински музички амбасадор на Македонија во светот.

Trin berša nakhle bi amare gilavutne thagarnakoro tar Romani hem Makedonikani gilji Esma Ređepova Teodosievska. Phare te nakhel o vakti bi te šuna lakoro hango saveja gilavela sas amenge e maj šukar Romane gilja savensar penđarkerela sas amen sar Roma ano sasti Lumja.
11 Decembro 2016 berš ko 73 berš, palo tikno thaj pharo nasvalipa muli i thagarutni e Romane muzikake i Esma Redžepova -Teodosievska.

55 berša muzičko aktivno. Lakoro gilavutno baro takati sakana lela sas than ko hem but bare muzičko festivalia ki sasti Lumja-Svet.

Esma sas i hasuno muzikano prestavniko thaj Ambasadori e Makedonijake ko sasto Sumnal, nane than muzikano ja palem humanitarnikano saveste oj na sine, na sine manuš ki akaja dunjaja savo na penđarela sas e Esma thaj lakoro gilavipe.

55 beršengiri kariera i Esma Redžepova Teodosievska ikerga pobuter taro 13.000 milja solističko koncertia ki Makedonija thaj ko Sumnal.

Baši sa adava i ekipa taro ,,Roma Press”
Kerela sa te šaj i ponodorig te ačhol ano gndipe e Romane thaj sahne đihaneske. Mangaja lakhe šukar than šukare dušenge thaj sakana upre ani havaj te ovel barikani (gordo ) so pali peste mukla šukar generacija ki muzikani umal, te šaj te araken o Romano barvalipe so preperela ki Muzika thaj Romani Kultura.

Hazri kerga:Neđmedin A.- Roma Press

Roma tar London ano sansaralo protesto mujal o fašistoja

Припадниците на ромската националност честопати се третираат во светот како граѓани од втора класа. Не е тајна дека нема да добиете можност за работа, или колку и да ја добиете, постои можност да се чувствувате дискриминирани и дека имате подобри шанси да бидете отпуштени само затоа што сте Роми.

Како што јавува Romea.cz,постои во Лондон организација позната по своите анти-ромски ставови, која го носи името „Народна партија Наша Словачка – Маријана Котлеба“ (ĽSNS), словачки пратеник, Милан Урик и словачки државјани кои живеат во Лондон Имено, споменатиот словачки пратеник во континуитет негира дека холокаустот против Ромите некогаш се случил и активно соработува со неонацистичките групи во Словачка.

Откако дознаа дека членовите на оваа партија ќе одржат состанок во еден од локалните барови во Лондон, кон средината на ноември, членовите на антифашистичката платформа „Обединети против фашизмот“ (УАФ), Ромите од Словачка кои живеат во Велика Британија,и студентите решија да ги спречат демонстрациите. во кои на крајот успеаја.

Пол Силет од УАФ (Обединети против фашизмот) за весникот „Морнинг стар“ изјави дека „повеќе од 60 антифашисти се спротивставија на одржувањето на оваа“ средба. Голем дел од демонстрантите беа словачки Роми кои живеат во Велика Британија.

За потсетување, првиот масовен протест на Ромите против словачките нацисти во Велика Британија го организираше Даниела Абрахам, 39-годишна Романка од Словачка, која сега живее во Лондон.

Penđardoj tano baš e Roma save đjivdine ano Sumnal te dikhoven sar dujta ano rig e manušibnaske sar dujto klasa. Nanaj ni garavdikane so von i phare resarena đji ano disave bukarne thana numa te mangeja da te dorese tegani arakejatut diskriminirime pal odova sostar te resarga đji o bukarnipe te halile so san Rom tadani isi šajipe hem sigo te mukentut tar buti.

Sar so vakerla o Romea.cz anglal disavo vakti kamlapes te kerelpes baro khedipe baš vakeripe o na čhalipe e Romenho ano london numa sigo halile baš jek asavko diso so ka kerelpes taj tadani tavdinge savore te oven mujal akaja kupa te šhaj te na ikergovel o kehdimos.

Pašakerde mujal fasizmo baš i patrin Morning star vakerge ppbuter tar 60 fašistoja sas munal akava ikherimos, aso o maj baronootor tar demostrantoja sar slovakijake roma save đjivdinen ano London.

Hazri kerga: Erdan M.Roma Press-romea.cz

Srbija-Maškar e Romane đjuvla panda isi prandipe ano tikore berša

Повеќе од половина од ромки жени стануваат мајки пред 18-годишна возраст, додека една третина го имаат првото дете на возраст меѓу 14 и 16 години. Податоците покажуваат дека раниот или присилниот брак или вонбрачните работи ги спречуваат девојчињата да продолжат со образованието, односно спречувањето на раните и присилните односи делува како заштитен фактор кога станува збор за едукација на девојчиња Ромки “, соопшти Ромскиот центар за жени и деца.

Испитаниците кои рекле дека ги присилиле своите родители во брак биле малолетни лица кога го родиле своето прво дете, во 78,6 проценти од случаите, наспроти 40,6 проценти кои се ожениле по волја и го родиле своето прво дете пред да наполнат 18 години. година.

Дури 97,3% од испитаниците кои биле на возраст кога го родиле своето прво дете, ги следиле сите нивни бремености кај гинеколог. Од 58,4 проценти кои биле малолетни лица кога го родиле своето прво дете, 27,3 проценти имале некои од нивните бремености кај гинеколог.

„Ова покажува дека малолетничките бремености се поврзани со ризични здравствени однесувања кои можат да го загрозат здравјето на детето и мајката. Последиците од присилната и малолетничката заедница врз девојчињата и жените се многубројни и вклучуваат напуштање на училиште, пониско ниво на образование, здравствени ризици поврзани со рана сексуална активност и малолетнички бремености, сиромаштија “, велат од Центарот.

I ponodorig na hulela o čhane tar prandipe ano tikore berša maškar o Romane đuvla ani Srbija.

Akanutno sikavipe sikavela thaj i ponodorig ikheripnaja o uče rezultatoja tar odova so prandinenapes e Romane čhajorija anglal pheribe e 18 berša, aso isi jek tikoro procentoja saven ovelalen thaj binande čhavore anglal von te pheren 16-17 bers.

I kerdi anketa tar Birađjaki organizacija Romano centrumi e đjuvlako vakerna so but čhajorija isi so kerna akava piro pal mangin pumare jerinenge numa isi thaj but olendar so kerena korkoro pesestar, numa akava na šukar trendo savo ačhola i ponodorig maškar i Romani populacina anela na šukar resaripe ano rezultayoja tar agorkerde šukar edukacinaki śkola e Romane đjuvlengo, sostar von kana kuvena tikore ano prandipe tadani mukhena tar o đajbe ano siklojbaskere thaj edukacinalere sikhlovne, vakerlapes ano akava rodlaripe.

Pobuter drabaren ano romano portali udar.net.
Neđmedin A-Roma Press

Туристичките агенции нудат „сафари“ во ромските населби во Литванија! Каде е ЕУ?

Во Литванија, турнејата низ ромските заедници е дел од главната туристичка атракција. Околу 2.000 Роми живеат во литванскиот главен град Вилнус, а туристите кои се „привилегирани“ да ги сметаат за голема туристичка атракција ги третираат како „животни на сафари“, додека од друга страна, туристичките водичи нудат „екстремни турнеи“ „Од нивните села во Литванија. Според британскиот Express.co.uk, туристичките водичи ги претставуваат ромските туристи како атракција и ги носат на гледање, додека ги етикетираат како легло на проституција и зависници од дрога и го претставуваат својот дел од градот како „грешен“.

Компанијата, позната како Духови, исто така ги нарекува ваквите посети „екстремен предизвик“.

Ромскиот пејач и активист Квик за „Политико.еј“ изјави: „Не разбирам како некој може да стори такво нешто и да ги натера луѓето да не гледаат во нас“.

Членовите на ромското население не ги прифаќаат овие туристички посети и се жалат дека се срамат од тоа. Една жена која живее во ромскиот град Киртимаи исто така остро ги критикуваше овие туристички патувања. Таа рече: „Секако дека се чувствувам непријатно и се срамам кога луѓето доаѓаат да нè гледаат на овој начин, така што ова не е зоолошка градина“.

ROMA PRESS – LENDO TAR UDAR.NET

Maj hari 6 manuša mule ani diz Ostrava

Најмалку шест лица се убиени во пукотница во болница во чешкиот град Острава, јавуваат медиумите. Нападот се случил утринава во 7 часот.
Полицијата ја евакуирала болницата и го бара напаѓачот, кој е во бегство. На местото на нападот се наоѓаат припадници на специјалната полиција. Полицијата претходно јави дека четири лица се убиени, а двајца тешко се ранети, но во меѓувреме бројот на загинати се зголеми.

Полицијата прави се што е потребно за да ја реши ситуацијата, изјави чешкиот министер за внатрешни работи Јан Хамачек за чешката јавна телевизија. Чешките медиуми наведуваат дека пукањето се случило во една од амбулантите на болницата во Острава, град на североистокот од земјата.

Maj hari šov manuša mule ano jagalo pajraripe savo resarga ano hospitalu čehijaki diz ani Ostrava. Aso i jekto informacina sas štar manusa mule numa pali odova o numero barilo.

Policijake bukarne sigo evakuiringe o Hospitali thaj kerna rodipe pali o manuš savo puterga o jagalipe. Ano jek arakhipe e hospitaleske kerna specijalnikani policijaki jekin, vi i policija dela pestar sa ano sigo vakti akale čipotake te arakelpes i solucija thaj e manuše te šhaj te đjanelpes o sebepi e jagale phalaribnasko.

Hazri kerga: Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE