Blog Rig 220

Avdive dikhipe maškar o ministeri andrune bukenge Oliver S thaj o nevo ambasadori tarHolandija Dirk Jan Kop

Денеска во Министерството за внатрешни работи имав работен состанок со Дирк Јан Коп, новоназначен Амбасадор на Кралството Холандија за Република Северна Македонија.

На средбата се разговараше за предвидените реформи во безбедносниот систем во Република Северна Македонија, безбедносните мерки кои се преземаат од страна на Министерството за внатрешни работи за целите на зачувување на глобалната безбедност, плановите за функционирање на службите во рамките на Министерството за внатрешни работи и надвор како и одличната досегашна соработка помеѓу двете земји.

Од страна на Амбасадорот бесе посочено дека набрзо очекуваат да станеме партнери во НАТО и истовремено изрази целосна поддршка за нашите аспирациите во ЕУ.

Интервју: Др.Спец.Афродита Берат Хусеини -Вработена на Универзитетската Клиника за Токсикологија

1 Какви се вашите генерални искуства  со Роми пациенти, врзани за нивниот однос  кон здравствените работници?

Во однос на првото прашање врзано со  моите лични искуства со Роми пациенти, морам да нагласам дека јас, како лекар специјалист, воедно и асистент на Медицински Факултет, моите пациенти/ студенти не ги делам по верса/ етничка или било каква друга припадност.  За мене пациентите се еднакви и сите добиваат соодветен третман, согласно патологијата за која се јавиле на преглед, во склоп на протоколите за дијагностика и лекување . Несмее да биде поинаку. Поделба на пациентите по етнос за било каква цел (освен статистичко/ епидемиска) е недозволиво.

Доколку ја направам поделбата поради потребите  на Вашето интервју, ќе кажам дека одностот на Ромите , воопшто не се разликува од односто на пациентите не-Роми( кон медицински персонал)  во мојата ургента амбуланта. Јас сум вработена ка Универзитетската Клиника за Токсикологија, каде пациентите се јавуваат за акутни состојби, било да се интоксикации или  од интернистичка природа. Секогаш бараат помош, а односот кон мене како лекар зависи од нивното ниво на образование, воспитување и култура. Секако голем дел припага и на актуелната состојба на итност и паниката и стравот кои ги обземаат.

Затоа тука е лекарот, да со своето знаење ги згрижи, и секогаш со јазик разбирлив за пациентот објасни што се случува, какви иследувања ке следат , каков ќе биде третманот. 

  1. Дали може да ни одвоите позитивно искуство со Роми пациенти?

Можам да ги издвојам   реакциите  на пациентите и придружбата кога ке им се обратам на нашиот мајчин јазик. Најчесто иако им зборувам Ромски- комуникацијата продолжува на македонски јазик, т.е продолжуват да ми одговараат на македонски јазик. Понекогаш ќе слушнам коментар  “  Види ја докторката, знаела ромски. “ проследен со неверување дека пред нив стои доктор ром.

Во најголем ден од случаите зборувањето ромски им влева доверба на пациентите, но има и ситуации кога по сознанието дека ги лекува докторка Ромка, бараат и мислење од моите шефови, не уважувајќи го моето знаење. Морам да напоменам дека ваква недоверба никогаш не сум почуствувала од пациенти не-Роми.

  1. Колку се придржуваат ромските пациенти кон правилата/ терапиите кои им се препишуваат.?

За жал, народот во нашата Македонија е сиромашен. За време на една ноќна смена јас прегледувам од 20 до 30 пациенти. Слободно можам да кажам дека од тие дваесетина, најмалку 10 нема да ја земат препишаната терапија, од една единствена причина- немање на доволни финансиски средства.  Затоа и обемот на работа во ургентните служби е толку зголемен.Пациентите немаат средства за редовната терапија, по што следи влошување на основната болест и рехоспитализации.

Ромите се  најранлива категорија на граѓани. Најголем дел живеат на работ на сиромаштијата , тоа се социјално загрозени, многудетни семејства, без постојани приходи.  Лошите финансии најчесто ги оневозможубаат да ја користат редовно препишаната терапија за хроничните болести , но и за новонастанати акутно заболувања.  Ова не е поради недовреба во лекарите / медицината, резултат е на сиромаштијата и лошата финансиска ситуираност.

  1. Дали сметате дека Ромите се дискриминирани?

Многу тешко прашање. Во едно идеално општество дискриминација несмее да постои во здравствени установи. Но такво општество не постои. Една обична поделба по етнос ( како во вашето прво прашање) ги вади на површина предрасудите и стереотипите кои во себе ги носи секоја личност.  А предрасудите последни умираат.

Дискриминацијата постоела и постои. Ромите биле и ќе бидат дискриминирани. За жал и покрај сите заложби секогаш неможе да се докаже, а и во голем дел од времето ни да се препознае. Образованието е клучот за нас, тоа ни е единствен излез.

5.Што треба да се промени во односот доктор-пациент за да се подобри состојбата од сите аспекти.?

Народот во Македонија  здравствено не е  доволно едуциран. Потребнани е промоција на здравјето и здравствена едукација.  Потребно е пациентите да одат на редовни контроли , на превентивните прегледи согласно годините. Морат да знаат да ги препознаат симптомите на ургентните состојби во медицината.  Пациентите да бидат запознаени со своите права, но и обврски. Да се врати взаемната доверба. Денес  лекарите не ја уживаат истата почит како пред десетина години. А ја заслужуваат, затоа што целиот живот го посветуваме на здравјето на нашите пациенти, стекнуваме знаења и вештини за доброто на пациентите. Взаемната почит и доверба се основа на секој добар однос, па и на тој лекар-пациент.

Подготвил: Ерџан М. Неџмедин А.-Рома Пресс

Ова интервју ќе послужи како инспирација за театарскиот проект ,,ЛАВИРИНТ’’ на Театар Рома

Интервјуто е во рамки на проектот ,,Менување на наративите за Ромите во здравствените институции’’. Проектот е финансиран од Фондацијата Отворено општество – Македонија.

 

 

 

 

 

Ален Умер го претставува Советот на млади на Шуто Оризари во Полска, Варшава

Ален Умер, претседател на Совет на млади на Општина Шуто Оризари учествува на младинска конференција во Полска, Варшава во организација на Мисијата на ОБСЕ. Конференцијата беше искористена за размена на искуства во насока на зајакнување на капацитетите на младите Роми и Синти во процесот на заштита на човековите права. На настанот беа дискутирани клучни актуелни прашања и предизвици со кои се соочуваат ромите, вклучувајќи домување и животни услови, сегрегација, јавен и политички живот. Паралелно се разговараше за актуелните механизми, политики и програми кои треба да обезбедат со цел адекватно претставување во насока на подобрување на јавниот и политичкиот живот на Ромите, Синтите, вклучително жените и младите. Мисијата на ОБСЕ во соработка со Општина Шуто Оризари активно ги гради капацитетите на локалниот младински совет со што се даваат напори за зајакнување на младинското учество на локално ниво, особено во процесот на креирање на локални младински политики.

Alen Umer, presidenti  tar Konsili e ternengo tar Komuna Šuto Orizari lela than ani ternikani  konferencija ki Polska, Varšava ano organiziripe e Misijako tar OBSE.

Olesko lejbe than sas baš hemibe  bukarne aktivitetoja  thaj zorakeripe  e ternengo kapaciteto Roma thaj  Sintoja ano procesi arakhibnaske  e manušikane  hakaja.

Ani čipota kergapes lafi  baš aktuelnikane resaripa  thaj anglal akharina savensar arakhenapes  e Roma, lejbaja than thaj olengere šartoja đjivdipnaske, segregacija thaj o politikano đjivdipe.

Misija OBSE ko buthi kheripe e komuna Šuto Orizari aktivno kerna buti ano vazdipe e kapacitetoja thar sa e  niveloja maškar e terne, odoleja so delapes  zor olengoro lejbe than thaj ano lokalanikano nivelo lačharibnaja  lokalnikane  ternikane politike.

Hazri kerga:Neđmedin A-Roma Press

 

 

 

 

 

ZRDICM havljarel AKHARIN te lel than ki praktika “Pedagoško asistentoa e siklenge ki fundavutno edukacia”

Во рамки на реализација на една нова посебна програма „Педагошки помошник за ученици во основно образование„, која ќе има за цел оспособување на кандидати за успешна работа со ученици од основно образование кои покажуваат понизок успех во учењето во насока на пружање помош за запишување на ученици во основно образование и во поучување на ученици во основно образование за совладување на училишното градиво, и во тој контекст Здружение Ромски деловен информативен центар во Македонија – ЗРДИЦМ во соработка со МТСП во – Секторот за политика од областа на трудово право и политика за вработување, Центарот за стручно образование и обука од Скопје и Центарот за образование на возрасните информираат дека се потребни кандидати – посетители за стекнување на диплома за ова стандардно занимање – „Педагошки помошник„ Инаку во условите на стандард од занимање „Педагошки помошник „ во самата програма стојат и општите услови за идните посетители,Тие се следните :

–  Диплома за завршено најмалку средно четиригодишно образование (Стручни    технички училишта, Економски или правни смерови, или Општи гимназии)
–  Да познава работа со компјутер
– Да е постар од 18 години.
– Основно познавање на еден од странските јазици
– Да е државјанин на Република Северна Маедонија

Сите документи да се испратат на е маил : [email protected] најдоцна до 10.10.2019 година.

Ko pervazia taro realizacia tari jekh nevi programa ” Pedagoško asistenti e siklenge taro fundavutne škole” so ka ovel resaronaja te kerel landidatia bašo sukcesialo butikeriba e siklencar ko fundavutne škole so sikaven potikno sukcesi ko sikljijbe em te del pe legen suporto ki fundavutni edukacia te šaj hramosaren pe čhave tari fundavutni eukacia thaj sikaviba e čhaven ki fundavutni edukacia te šaj sikljon majšukar e edukaciakoro materiali , em ko odova konteksti o Asociacia Romano biznis informativno centro ki Makedonia – RBICM ki kolaboracia e MTSP – Sektori ki politika bašo bukjakoro niami em politika bukjake.

O Centro stično edukaciake thaj praktika Skopje thaj o Cebtro ki edukacia e phurenge informirinena lak trubul kandidatia – praktikanetoa te šaj resen diploma akale standardno profesiake – „Pedagoško asistento”.

Hazri kerga: Roma Press lendo tar Roma Times

 

Конкурс-За поетски творби за музичко-поетската вечер „ЕУРОМОНД 21

Ромскиот културен и медиа центар БАРИКАНИПЕ од Скопје објавува конкурс за поетски творби на ромски јазик за потребите на музичко-поетската вечер „ЕУРОМОНД 21“. Проектот се реализира во рамките на програма за проекти од национален интерес во културата за 2019 година од Министерството за култура на Република Северна Македонија.
Право на учество на конкурсот имаат автори кои творат на ромски јазик, а на истиот може да се пријават со максимум 3 поетски творби кои се создадени на литературен ромски јазик или на било кој дијалект на ромскиот јазик со препев на истата на македонски јазик. Поетските творби треба да бидат напишани со латинично писмо, со фонт Ариел 12 и проред 1,5. Поетските творби треба да се досега необјавени во печатена или електронска верзија.
Жири комисија составена од експерти од областа на книжевноста и други области од културата ќе одлучуваат во изборот на максимум 10 поетски творби од различни автори кои ќе бидат учесници на поетско-музичката вечер „ЕУРОМОНД 21“, а сите поетски творби кои ќе учествуваат на конкурсот без разлика дали се одбрани да бидат дел од музичко-поетската вечер, по завршувањето на истата ќе бидат објавени во збирка поезија насловена како ЕУРОМОНД 21, издание 2019 година.
Поетските творби се испраќаат исклучиво по електронска пошта, со назнака во полето за предмет: За ЕУРОМОНД 21 и истите треба да бидат прикачени како Microsoft Word документ или PDF документ на следната адреса: [email protected] . Покрај творбите секој автор треба да достави како состав на истото писмо по електронска пошта и куса биографија на македонски и/или ромски јазик во која ќе се наведат досегашните активности во областа на книжевноста и/или културата.
Краен рок за испраќање на поетските творби е 6 октомври (недела) до 23.59 часот.

Патештествие на Ромско семејство и здравствените работници..

Говорејки со Ромско семејство од општината Шуто Оризари  и нивното патешстествие во една од градските болници во Скопје. Пред нас говорат  како лица родител Т.С. граѓанин на Република Северна Македонија кои се третираат нанечовечки и нехумано начин по потреба да им се даде здравствена ургенција или било каква друга здравствена помош. Има ли селектирана здравствена правда или дискриминација. Т.С. ни укажува за неговото патештествие  преку неговото искуство со Здравствените  институции во градот Скопје.

·  Какво е вашето искуство со здравствените институции, и како реагирале докторите и помошниците кога вие со вашето дете побаравте помош и ургенција?

-Пред неколку дена бев со помалиот син Џ.С. (седум годишен)со повреда на рака (скршеница)што за потоа од нашата здравствена амболанта итно не испратија во Градска болница, Познавајкија институциата од предходни  годишни искуства, сам за себе си велам -каде сега јас треба да одам. Кога имаш мака а и немоќ сам да го решиш проблемот тогаш се соочуваш со проблемот,  итно со тахи возило се упатувам према градска болница. Стигнуваат до градска болница и уште од почеток од шалтерското работење па до интервенирање на здравствените работници почнува неговото патештествие со тоа да биде умаловажуван и дискриминиран од самата негова појава како Ром пред ова институциа, ну укажува Т.С.  При влез во Амболанта за преглед докторите немале никакво внимание дека се работи за дете со кршеница на рака и премногу болки, туку таму  во еден момент бев размислен дека се наогам пред некој приватен соопствен дом на докторите и едноставно кој им се јавуваат преку телефон така и веднаш  се упатуваат на преглед. Си велам јас како Ром, од кога да барам помош, со кого и кое име  да се најавам,  се вртам лево и десно да видам ке имамли можност за некојана врска па макар би била и некоја хигиеничарка да може таа да им укаже дека мие роднина за да го земаат детево во предвид (за жал ја немав ни таа срека не видов хигиеничарка Ромка). Неполни два часа чекаме, и некако  влегов при врата и лубезно го замолувам докторот велам –Докторе два часа чекам ако може некако и ние да влеземе синот има големи болки,- нема никаков одговор туку? Излегувај надвор и чекај, јас не седам и јас работам.

·  Дали ѓи известивте докторите дека се работи за итен случај?

-Да, Видете  да сум до толку неписмен не сум,  со само мое доаѓане на шалтер кога го заверуваат упатот таму има ознака дека упатот е приоритетен, и со заверка на самиот упат веке внатре кај докторот со помош на мрежното копјутерско работење информиран е дека на ред има и приоритетен пациент, но тука веќе станува збор за каков и кој пациент чека надвор? Тоа е битно,  а не дали е приоритетен или нормален преглед. Исто така на неколку наврати му укажуваме на медицинскиот работник дека детево надвор плаче и има силни болки- знаете што ни одгорија дека  во моментот имаат многу по битни и многу по инти случај од овој наш. Велам, можеби и во право се, но на крај увидов дека тука не станува збор за ништо друго тука за таа внатрешна скриена дискриминација за нашата боја на лице, е тоа е нешто многу болно (започнува со истреперен и плачив глас да говори пред нас)

*  Од како влеговте во Амболантава за преглед како беше нивниот пристап кон вас?

– За кое влегување ми укажувате за после два часа (кога веке почна нетрпението на мене да влијае) Ме прашувате за однос или лубезност. Не беа воопшто љубезни кон нас не гледале како небитни суштества,  нивното укажување на помош, не што не беше лубезен туку и арогантен однос кон нас. Не упатија на снимка за потоа и интервенција во ѓипс салата со тоа што немале друга можност како да не вратат, затоа што детево вистински умираше од болки.  Замислете јас како родител, на се ова смирено да изгледам, а и лубезно да ѓи замолам. Ме прашуватели мене, како можев јас да ѓи контролирам моите човечки нерви пред се како родител, срамно, жално и многу бедно тоа што се случува околу нас и нашето здравство. Јас како граѓанин на нашата заедничка Македонија ако ме прашувате мене воопшто не сме задоволни од укажаната помош на моето дете, впрочем како би и бил задоволен после се ова што сум увидел со мои очи на нехуман и нечовечки однос према пациент.

*  Дали мислите дека нивниод однос кон вас беше таков само поради тоа што сте Ром?

– Чекајте малку, замислено не гледа еден од родителите на детево и укажува, Вие со ова ваше прашање сакате да ме иритирате или? Јас цело време ви укажувам со факти примери што се случи лично со мене и вам ви личи дека сме биле ние третирани еднакви према другите НЕ ви говорам НЕ.  Да, еве уште еднаш и уште сто пати ке ви повторам дека ние тоа веднаш го чувствувавме во нас штом пристигнавме пред болницата, и ова не е прв случај, Јас верувам дека има уште многу друѓи слични случаеви како нашиот поврзано со Ромите, но исто така и ова е вистина дека Ромите не излегуваат пред медиуми и да си го искажат својот проблем, револт и малтретирање. Ја мислам дека се ова нам што ни се случува е поради една и единствена причина затоа што сме Роми.  И сосема на крај морам и ова  да ви го укажам, знаете ли дека здравтсвото работи на овој пример- Доктор  од албанска етничка заедница ѓи гледа и им помага така народски кажано нивните албанци пациенти. Доктор од македонска етничка заедница си ѓи гледаа така народски кажано своите македонци пациенти? Е сега се поставува прашањето кој нас да не гледа, кога и тие Роми што се завршени со медицински факултет не ѓи примаат на такви места, туку и ако ѓи има нив ѓи забутаат во некое место каде што немаат никаков пристап со пациенти. Тогаш ние, или слични примери како нашиот  кај треба да се обратиме останува затворено прашањето? или и понатаму  ке си чекаме пред амболанти се додека нема да се ослободи и смилува некој доктор од своите гужви па да не прима нас.

·         Каква здравствена интервенција му беше дадена  на вашиод син Џ.С.?

-Нанапред бевме упатени на ренген снимка, но и таму иста приказна почекавме пред ренген еден час оние кои имаа познаства и ургенции си влегоа слободно пред мене.  Јас како пациент Ром кој си бев уреден на ред не ми беше дозволено да влезам додека не завршија ПАЦИЕНТИ ОД ПРВ РЕД ОДНОСНО ПАЦИЕНТИ СО ВРСКИ, завршивме на ренген за потоа бевме препратени во ѓипс сала и тука не беше ништо поразлично почекавме 30 минути, За на крај  требаше да чекаме да ги чита резултати докторот и тука чекавме уште 30 минути додека да се врати од кафе пауза (без да се почитува временскиот термин за пауза).

*  Сосема за крај ваш апел до нашите читатели?

– Јас, сосема  на крај како родител и носител на пет члено Ромско семејство, Апелирам до сите здравствени работници да се држат до својата дадена Хипократова заклетва и нека сите пациенти не се селектираат според нивната раса боја на лице и друго, сепак сите сме луѓе од месо и крв и не треба да имаме никакви различни бариери, Апелирам до сите политичари, пратениците, невладини организации и сите останати да превземаат поголема одговорност како и да се проверуваат медицинските институции поврзано со нивниот кодекс на работа и однесување затоа што навистина немаме еднаквост према останатите етнички заедници, со една и единствена причина за тоа што сме Роми.

Укажувањето е говорено од лицето  Т.С.- Општина Шуто Оризари.

Ова интервју ќе послужи како инспирација за театарскиот проект ,,ЛАВИРИНТ’’ на Театар Рома

Интервјуто е во рамки на проектот ,,Менување на наративите за Ромите во здравствените институции’’. Проектот е финансиран од Фондацијата Отворено општество – Македонија.

Интервјуто го подготвил и реализира: Ерџан М. Неџмедин А.-Рома Пресс.

 

BOM-BOM –Nevo hitti thar Romani čeren Bernat-dikhen Video..

Erati kušlukosko ano socijalna mreže promoviringapes o nevo hitti agaar anavkerdi nevi gili BOM BOM thaj odova anavkerenala akale vakteske sar nevi bomba mukhli thaj gilavdi thar aktuelno Romani gilavutni čeren Bernat.

Aso  o gilavutno Bernat penđardo thano ano palune berša sar jek thar i terni generacija Romano gilavutno, thaj ano akava momenti uživinela o maj baro šunibe oleskere gilja, numa thaj baro sajdipe maškar o muyikako nivelo.

Ani nevi agaar vakerdi Bomba mukhli ko youtub kanali thaj lakho dikhibe e neve spoteske thaj shunibe e giljako  tikne vakteske sikavdilo but baro.

-Muzika kerdi taro maestro Ennis

-Teksti kherd thar o sumnakuno (zlatno) kalemi Ferdi

-Video spoti kerdo thano taro manuša kola so kerena profesionalsko buti em penđarena but šukar pumari buti Rean nezirovič thaj Team Luxuz ani komuna Šuto Orizari.

-Gilavdi thar i Romani čeren Bernat

Timi Roma Press mangela baro sukcesi thaj šukar muzikani kariera savorenge save denge dumo ano nevo spoti.

Dikhen o video…

Hazri kerga: Roma Press

 

 

Darko Lazik folk gilavutno vakerla e maj bare lovenge bakšišija lelalen ano Romane bijava

Фолкерот Дарко Лазиќ отворено зборуваше за заработката, а информациите што ги дал за најголемиот дел што тој ги заработил во својата кариера ја зачуди јавноста. Мислам дека тоа беше околу 50.000 до 80.000 евра за една ноќ – рече Дарко Лазиќ, додавајќи:Поминаа златните времиња за Бакшистите, затоа што сега не е како што беше порано. Никогаш не се срамам да пеам на ромските празнувања затоа што таму секогаш беа најголемите бакшисти. Пејачот  изјави дека не знае со какви коментари сега ќе се сретне, и тврди дека неговите зборови се вистинити.„Можеби многу луѓе ќе ме мразат после ова изјава, но јас само сакам да бидам искрен и не лажам и стојам зад тоа што го кажувам “, рече тој на крајот на шоуто „Гламур Специјал“.

Folkeri penđardo gilavutno jekhe pire vahtavija kerga nevo bumi kana puterdo kerga lafi baš e love maj but koj dena ole, thaj vov vakerga ano jek bijav ko jek dive lela tar 50 đji 80 eura jeke rakake vakerela o Darko Lazik.

Numa nakhle adala šukar vaktija, numa akana nane agaar sasr so sine, me nikana na lađjandilum te gilavav romane thaj ano romane šukar hošime momentoja soske adale thanende delapes  maj but love.

Gilavutno vakerla pal akala komentarija ka arakhelpes baš na čhalipe ja palem hovavne. Šhaj but manuša akana nane te mangenman thaj ka ovelen holi prekal mande, numa me mangava salde te vakerav o čačipe thaj khanči na hovava tar akava hem bešava pal sa akava so vakerava, vakerga ko agor  e šouske ,,Glamur Specijal”

Hazri kerga:Roma Press

O Romano gilavutno Roki pherga o vile tar o žiri thaj sasti publika ano,,Nikad nije kasno “

„Никогаш не е доцна“ настапуваше (60) Руфат Селим Роки од Скопје-Шуто Оризари. Инаку Роки е веке долги години познат  како естраден уметник  во ромската естрада, но за пошироката јавност ја искористи и оваа шанса да преку ова Балкански  музички шоу да изгради нова  кариера, Роки  има желба да биде голема ѕвезда, но таа желба сега му се исполни со учевтсвото на музишкото шоу. Коментарите за негововто пеење беа  многу позитивни, и дел од жирито едноставно останаа без коментар со едноставно укажување – Оваа песна вака се пее.

,,Nikad nije kasno,,  thano muzikano  šou  tar 5-to sezona  savate sikavenapes  thaj birinenapes  e maj šukar gilavutne talentoja, thaj kana lelapes than ano akava šou čačibnaske ovela o manuš but penđarutno  ani sasti lumja, thaj odoleske o Suno tar Roki pherdilo odoleja so sasto đjivdipe mangla te ovel buvle penđardo.

Selim Roki Romano penđardo bute beršengo  gilavutno bijando ani diz  Skopje thaj akana isi ole 60 berš, thaj panda jekvar sikavga  savorenge ano 6o berša  sar manuš  valani te ovele jek stayling uravibaske, numa sikavga thaj jek bari muzikaki kultura thaj sajdipe maj anglal prekal o žiri numa hem i sasti publika.

Aso oleskiri jekto gili sas gilavdi tar Šaban Šaulik – Viđašli mi staru lubav, thaj o impresie sas but bare tar pozitivno gndipe thaj baro maribe pumare vasta tar publika.

Akanasaske o Roki lela i jekto pursak tar publika thaj tavdela ano dujto krugo. Tar Roma  andari sasti Evropa thaj balkani sii ole bari ikerin aso maj but ikherelale i dis Skopje thaj olesko đjivdipnasko than  Šuto Orizari.

Roma Press ačhovela sar media pal oleste, thaj sakana sar timi sijem oleski  ikerin (podrška ) ANGLE  ROKI  O ŠUTO ORIYARI TANO TUJA SAKANA

Ano teluno liko isi tumen video tar olesko gilavipe..  https://www.youtube.com/watch?time_continue=114&v=Kdp7_ZL3k6k

 

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

 

 

4.500 Roma tane ano bukarne thana ani Srbija akale beršeske vakerla Mihajlovik

Во Србија годинава се вработени 4.700 припадници на ромската заедница, од кои 40 до 45 проценти се жени, рече Зорана Михајловиќ, претседател на Координативното тело за набудување на имплементацијата на Стратегијата за социјално вклучување на жените Ромки. „Во 2017 година беа вработени 5.140 Роми, во 2018 година 6.200, а во 2017 година досега се вработени 4.700, а во овие бројки секогаш е од 40 до 45 проценти од жените Роми“, рече таа на презентацијата на извештајот од регионалната конференција „Декадата на вклучување“. Далибор Никиќ, претседател на Националниот совет на ромското национално малцинство, рече дека Србија има одговорна социјална политика кон ромската заедница и смета дека ќе продолжи се додека не се постигне целосна еднаквост. Претставникот на Ромите, Инклузија 2020, Орхан Усеин рече дека се неопходни три важни процеси за успешно вклучување на ромската заедница.

Ani Srbija akava berš kuvge ani buti 4.700 Roma, savendar  40 đji 45 % đuvla, vakerla o Zoran Mihajlovik Presidenti tar Koordinativnikano bedeni tar implementacija  e Strategijako ano socijlanikano lejbe  thaj e đuvlengo  Romajna.

Ano 2017 berš sas bukarne Roma 5.140, ano 2018 berš 6.200, aso tar 2017 berš đji akana  thane sa khedimo tar  bukarne Roma legarela o numero tar  4.700 dizutne thaj maškar akala bukarne thana sakana isi tar 40 đji 45 % đuvla ano akala bukarne thana.

Dalibor  Nikik, presidenti  tar Nacionalnikano konsili  e Romane  kedinako, vakerga i Srbija isi ola socijalnikani  politika prekal o Romano đihani,  vakeribnaja  so thavdelapes i ponodorig ko resipe e jekhajekipa.

Vastaluno tar Inkluzija e Romengi 2020,  Orhan Husein vakerga  so si importatno sa akala procesoja ano šukar lejbe than  ano sa e segmentoja  vi o Romano đihani save đjivdinena ani akaja phuv.

Hazri kerga:Roma Press-lendo  Udar.net

 

 

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE