Blog Rig 305

Курто Дудуш: Членството во НАТО е Сигурност и Стабилност !

Почитувани граѓани на Општина Шуто Оризари,НАТО или Северноатлантската алијанса е меѓународнa безбедносна организација која била создадена со потпишувањето на Североатланскиот договор на 4ти април 1949 година. НАТО е организацијата која претставува систем за колективна одбрана со кој нејзините држави членки се обврзуваат за заедничка одбрана во одговор за напад од надворешни лица.

Денеска Македонија доби потпис од амбасадорите на 29 земји членки на Северно-атлантската алијанса на Протоколот за членството на Македонија во НАТО.

Би се надоврзал на денешната изјава на Министерот за надворешни работи на Р.М. г-дин Никола Димитров, дека членството во НАТО е сигурност, стабилност на Република Македонија, за нас како граѓани и за мојата заедница во нашата земја.

Ромите, како дел од етничкиот плурализам во општеството, ги очекува: пораст на економијата и намалување на невработеноста, владеење на правото, еднакво и слободно општество, пристапни, функционални и капацитетни институции кои достоинствено ќе одговорат на потребите на граѓаните!

Чекориме напред, од денес максимата: „Сите за еден“ е полно важна и за Македонија. Граѓаните од општина Шуто Оризари, како и сите други веќе имаат обезбедена сигурна иднина.

Со почит,

Курто Дудуш
Градоначалник
Општина Шуто Оризари

 

Ramiza Sakip konsileskiri đjeni bašh Edukacija ki komuna Šuto Orizari- rodela te iranelpes i gnd ko siguriteti ko siklane maškar o čhavore

Денеска советничката за образование Рамиза Сакип, го посети О.У. ,,26 Јули”, каде што оствари средба со наставниот кадар од О.У. ,,26 Јули”, на која присуствуваа стручната служба и директорот Дритан Ганиу. Потребата за имплементација на средбата произлезе од случувањата поврзани со обидите за киднапирање на деца во Шуто Оризари, нивниот одраз врз посетеноста на наставата , потребата да се споделуваат корисни информации и иницираат заеднички чекори меѓу локалната самоуправа, министерството за внатрешни работи и училиштата. Советничката за образование Рамиза Сакип, нагласи дека потребно е иницирање и постигнување на колективен успех, обезбедување на психолошка благосостојба и чувство на сигурност кај децата. Во контекст на предлог мерки за подобрување на актуелната ситуација, беше барано обезбедувањето на училиштето да носи униформа, со цел повисока препознатливост од страна на  родителите и учениците, часови за воспоставување за меѓукултурен дијалог, развивање на почит кон вредностите на традицијата и личниот идентитет, користење на капацитетите на образовните медијатори, подигнување на свеста на родителите за елиминирање на феноменот ,,деца оставени, сами на себе”, неактивни или непродуктивни деца наспроти фактот за постоење на интелектуален капацитет во персоналната структура за развој и просперитет.

Konsileskoro đjeno  bašh edukacija Ramiza Sakip erati ko misafirluko ki Fundavni Siklana,,26-Juli“sinela dikhipe  e siklojbaskere kadareja  tari siklana, saveste lela  than thaj  o direktori Drito Ganiu.

O valanipe e asavke dikhibaske sas propozalo bašhi  palune resarina ki komuna Šuto Orizari, thaj keribe lafi o avibe  e čavengoro ki siklana. Kergapes lafi bašhi maškar informacie te inicirinen  barabutne  pire  maškar o lokalnikano buti keripe, ministeriumi andrune bukenge  thaj o siklane.

Konsileskoro đjeno bašh edukacija Ramiza  Sakip vakerga  isi valanipe taro iniciripe ko kolektivnikano resaripe thaj , iranibe i gnd bašh pozitiviteti thaj siguriteti ko čhave thaj ko siklane.

Hazri kerga:Roma Press, lendo taro websajti komunakoro

Amalikano khelibe ko Ping Pong maškar o klubi Gorče thaj Napredok-Šutka

O sportikano  Ilo pohari iranelapes ki komuna Šuto Orizari, Svako kurko šaj dikaja po disavo sportikano aktiviteti save  realizirinipe ki Šutka, numa  akava fori bašh amari redakcija  dikhaja i bari mangin thaj baro elani savo iranelapes  ko vazdipe e sporteskoro ilo ko Ping Pong ki komuna Šuto Orizari.

Đji akana sas phare  te  ikerelpes  akava sportikano  khelibe odoleske so na sines šartija khelibnaske, numa akana ked sa adava si nakavdo,  O Ping Pong klubi – Napredok svako kurko ja palem čhon anela amenge po disavo šukar reyultati.

Akala dive sas olen  khelibe ko amalikano Ping Pong e klubeja Gorče Petrov  thaj  o Napredok-Šuto Orizari,  bahake ko aver fori  o  šukar rezultatija sas ki rig ko Napredok thaj  agorkerga o amalikano khelibe  rezultateja PPK-Gorče- PPK-Napredok  0:4

Hazri kerga-N.Abdula-Roma Press

 

 

Nakhena Dekadake12 berša ki Makedonija numa o čhorolo hali na činavgovela ko Roma

Во  местото ,,Споменик на непознат борец-Кочани”, Во ова место живеат повеке од петнаесет членови возрасни и деца, тука се родени и со години наназад  тие својот  живот во ова место го преживуваат во нај мизерни  услови за живот. Поминати  десет години  од фамозната ,,Декада на Ромите во Македонија”, Околу нас се уште може да се забележи еден голем број на социјални ранливи семејства кои се уште живеат на маргините и оставени сами на себе од севкупното општество. Молат за хуманитарна помош во лошите зимски  услови, бараат од надлежните да им се излезе во пресрет, да им се овозможи услови за нормален живот. Невладината Организација ,,Авена од Кочани” ги замолува сите хумани луѓе да им се излезе во пресрет на  семејствата со хуманитарни активности.  

Birađjakiri Organiyacija Avena taro Kočani, sas ki vizita  ko duj familije  save gejnena pobuter  taro 20 manuša, aso đjivdinena ko asavke šartija save  dikhenalen prekal o bičalde fotija đji ki amari redakcija.

O đjivdipe si pharo akale jerijenge save đjivdinena ko nisave manušikane šartija  đjivdipnaske, thaj  tadani pučenapes ola , sar našavdile o 10 thaj pobuter  berša tari anavkerdi ,,Dekada e Romengiri ki Makedonija“ savi sas skocentririme barabar e strategijaja e Romengiri ki Makedonija deše beršenge- pobuter asavke Romane familie te na oven penđarde,  te ovelen normalnikano hali đjivdipnaskoro, te ovel olengere čhaven šartija (uslovija) siklojbaskere, thaj sa odova so preprela ko jek normalnikano hali đjivdipnaskoro.

Akava so dikhena nane kher, tari sakoja strana mukela olenge pani, nanelen krovi, o kher tano improvizirimo taro na šukar  šartija, aso ko akala improvizirime khera ko sudre thaj tate vaktija djivdinena andre barabar pere familijaja,  lena tari Raštra but tikni socijalnikani arka, thaj svako dive đjakerena savo manuš ka avel diso te del olen, te šhaj te nakaven pumaro đjivdipe.

Doperelapes o pučhipe save tanende  thaj sar garavdile sa  e love save sas dendune te meninenpes  akala  fotija e đjivdipnaskere – odote ačovela jek baro pučhipe???.

Apeli akale  jerijengroo save đjivdinena ko but pharo šarti đjivdipnaskoro  ko jevendeskere vaktija  numa hem nilajeskere vaktija, te delpes olenge arka  bašhi po lokho djivdipe thaj te kerenpes olenge  nomalnikane šartija đjivdipnaskere ko than olengere thanaribaske anavkerdo ,, Napenđardo  borco ko Kočhani“.

Hazri kerga Erdjan M.-Roma Press

 

 

 

Đji 2030 berš e Roma ki Bugarija ka ikeren 22 procentuja taro đihani

Новата студија нарачана од Фондацијата Фридрих Еберт покажува, Ромите ќе сочинуваат 22 отсто од населението во Бугарија до 2030 година, презентирана професорите. Д-р Надежда Илиева и доц. Георги Бардаров, од Софискиот универзитет „Св. Климент Охридски“. За 10 години бројот на Бугарите се намалил за 1 милион, пренесува бугарска Nova TV. Според официјалните податоци, бројот на Ромите е 325.000, а неформално тој е три пати поголем и се очекува до 2030 тие да бидат 1.2 – 1.3 милиони или 22 отсто од населението.

O Roma ka oven 22% taro dizutne ki Bugaria dži ko 2030 berš vakerkerela i nevi studia kerdi palo rodaripa tari Fondacia Fridrich Ebert  ikerdi telal i  prezentacija taro D-r Nadežda Ilieva thaj o doc. Georgi Bardarov taro Sofiakoro Univerziteto “Sv Kliment Ohridski”.

Bašo 10 berša o numero taro Bugaria tiknovelal bašo 1 milionia , akava havljarela  bugarijaki Nova TV.
Aso oficialno informacie o numero e Romengoro si 325.000, a naformalno trin droma majbaro thaj udžarelape dži ko 2030 berš ka oven maškar 1.2 đji 1.3 milionia jali pošukar vakerdo  22% taro sa o dizutne e Bugarijake.

O rodlaripa ko jekh sikavel kaj 60% tari bugarijako thanaribe 2030 berš ka ovel agjaar kerdo tari  “Demografsko pustina”

Paše jekvaš tari Bugaria ka dživdinen an o 6 dizjka – Sofia, Plovdiv, Varna, Burgas, Ruse thaj Stara Zagora.

Lendo linko: https://expres.mk/do-2030-22-otsto-od-naselenieto-vo-bugarija-kje-bidat-romi/

 

 

 

 

 

 

Asan Ferat penđardo bisnismeni ki mangin vi ov te khuvel sar kandidati bašhi Presidenti ki Makedonija

По најавата на двајцата актуелни пратеници и претседатели на СРМ и ПЦЕР, Амди Бајрам и Самка Ибраимовски дека влегуваат во трака за Шеф на државата, сега се појавува уште еден кандидат од Ромите. Станува збор за познатиот бизнисмен и споственик на Матекс и „Европа Пазар„ во Шуто Оризари , Асан Ферат. На својот ФБ профил обелодени дека има намера да се кандидира за оваа функција, доколку се согласат граѓаните како од Шуто Оризари, така и останатите.

Pali aktuelna bičalde ko Makedonijako Khedipa o rajo Samka I. thaj Amdi B. Akala dive aktuelno ko facebook thaj  i mangin ko kuvibe ki akaja  alusaribaskiri  rota vi o penđardo bisnismeni Ferat A.- savo ikerela o Mateks  thaj o payari ko Šuto Oriyari.

Ko poro fb profili  vakerela so isile mangin vi ov te kuvel sar kandidati baši presidenti ki Makedonija, numa te odova ikerge  o diyutne taro Šuto Orizari thaj e avera.

Bašhi o bisnismeni Ferat si penđardo mashkar e Roma sar manuš savo avela tari bisnismensko fela,  numa thaj si aktivno kana  avena disave Alusaribeskere rote ko lokalnikano nivo.

Hazri kerga:Roma Press

Makedonija e hramibaja protokol kuvibaske ko NATO putrelapes nevi historija

На церемонија во Брисел, кe се реализира моментот што Македонија го чека речиси три децении: во седиштето на НАТО ќе биде потпишан протоколот за пристапување на Македонија во Алијансата. Министерот за надворешни работи, Никола Димитров, кој ќе го стави потписот на стратегискиот документ, вчера на заминување од Вашингтон кон Брисел, на Фејсбук најави „средба со историјата“.  Немам дилеми дека 6-ти февруари 2019-та, ќе биде споменуван како еден од најзначаните датуми во поновата македонска историја, затоа што на овој ден стануваме де факто членка на НАТО. Дваесет и шест години по Декларацијата во македонското Собрание, и 20 години по добивањето на статусот на формален кандидат за членство, денес практично ја реализираме една од двете најголеми стратегиски цели зад која стоеја буквално сите политички елити и раководства од 8-ми септември 1991 година до денес“, потсетува Пендаровски.

Avdive  ko Brisel  ka kuvel ki realizacija o momento  tari Makedonija  savi đjakerela vaker  trin decenie,  kuvibaja ko NATO  thaj te ovel hramimo protokoli  bašh kuvibe andre  sar them Makedonija ki Alijansa.

Ministeri avrune bukenge Nikola Dimitrov  savo čhivela piri hramin  ko akava strategikano dokumenti, erati  ko đajbe taro Vašington ko Brisel ko poro fb profili vakerga ,,Dikhipe e Historijaja”.

Ka bešha ko jek than  e maj zorale  themensar tari Lumja, akava vakerga vi o nacionalnikano koordinatori  baši hazrluko e Makedonijako ko NATO, Stevo Pendarovski, savo vov si đjeno  ki delegacija avdisutni ko Brisel.

6-to fevruari  2019 berš ka ačhol nevo dive ki Historija, thaj sakana ka ovel vakerdo akava dive, soske ko akava dive ovaja defakto đjeni  taro NATO. Pali  26 berša  pali Deklaracija  ko Makedonijako Khedipe, thaj pali 20 beršengoro  ikeribe o status sar formalnikano kandidati baši đjenipa , avdive ki praktika  anaja ko than amare duj maj bare celoja, vakerela o Pendarovski.

Hazri kerga:Roma Press

ERRC dujrarela i diskriminatorsko hospitaleskoro borči so astarela e Romane dajen

Болницата тврдеше дека нивната политика е да побараат од придружниците да понудат донација за фондацијата на болницата во замена за мајчинска облека. Сепак, анкетата спроведена од локална организација покажа дека во пракса оваа донација е задолжителна и принудени мајките Ромски кои не можеле да платат сами да се породат. “Тоа беше многу лошо искуство”, вели 42-годишната Рита, жената Ромка од тој регион во интервју за ЕРРЦ за нејзините посети во породилното одделение. “Бев многу вознемирена, бидејќи не можев да влезам за да ја видам мојата малолетна ќерка, кога требаше да бидам таму – тоа беше лошо чувство дека не можев да бидам покрај неа, и можев да ја чујам по телефон: “Мамо, помогни ми! Влези

O hospitali vakerela so si olengiri asavki politika so roden akava elementi te kinen le sa okola so avena sar asitencia e romnjenge so bijanena thaj odola love džana sar donacia an i fondaciae hospitaleske so ka len odola “dajakere šea”.

Numa i kerdi anketa aso i lokalno organizacia sikavela  ki praktika akaja donacia sine kerdi  sakova manush trubul te kinel la thaj o Romane daja so aven sine sar asistencia pe čhienge trujal po čorolipa trubul te kinen la, jali o daja so bijanena ka oven mukhle bizi familiarno asistencia bijanipnaske.

“But bilačhi situacia sine odova” vakerel i 42 beršengiri Rita, Romni taro odova regioni vakerel ko intervju e ERRC kana ali ko akava hospitalo. “But sium sine bilačheste soske mangljum te khivav te dikhav mire tikne čhaja so džala sine te bijanel, numa na mukhle man te khuvav thaj but bilačheste sine mange kana šungjum la po telefono kana vakergja mange ” Daje ava!, Khuv andre!”. “Me ka pukjinav odole šeenge, salde mukhen man te khuvav” A o doktori vakergja mange: “Na! Akana našti!”

Lendo linko: http://www.errc.org/press-releases/errc-ends-discriminatory-hospital-charges-affecting-romani-mothers

 

 

Samka Ibraimovski maškar o đihanija ki Sutka, te iranel i pakhiv ko arakibaskere službe

Akala dive aktivno so  dikhelapes  prekal  o socijalna mreže tano o  Deputati Samka Ibraimovski, savo resarela ko dikhipe e đihanensar thaj kerela lensar lafi  pašheder sar te nakavelpes odova  so sa resarga ko paluno kurko ki komuna Šuto Orizari.

I pakiv valani te iranelpes taro đihanija  ki komuna Šuto Orizari, o čhačhipe te iklol ko diklo,  aso pohari te irana amari pakiv thaj mangin maškar sa e etnikane kedina, soske  amen savorensar đjivdinaja ko jekhajekipa.

Ko amaro telefonsko lafi keripe o rajo Samka I. Vakerga amenge so vov si svako dive e đihaneja thaj kamela  te iranelpes i pakiv ko institucije  thaj te muka ko vasta e manušenge save kerena akaja buti te ikaven i sasti čipota ko diklo, aso amen jekhajek te dikha sar tavdela i sasti buti e palune čipotaja, numa sar tej me sijum svako dive amare Romensar thaj ačovava olensar ko kontakti te šaj  te irana o normalnikano đjivdipe maškar o Roma, vakerela o Samka I. bašh Roma Press.

Сведоштво за грабежот во „Халк банка“: Ги исплашија жените, ги влечеа за коса. Внатре е сè искршено…

 

Sasti čipota tavdinga sar ka vakere sijan ko disavo akcijako filmi..

Како сцени од страшен филм, вака им започна работната недела на вработените во експозитура на „Халк банка“ во скопско Визбегово. Маскирани и вооружени лица со автоматски пушки денеска попладнето ја ограбија банката додека била полна со клиенти и варботени. Повредени нема, но оние кои биле во експозитурата за време на разбојништвото, позади камерата одвај собраа сили да го раскажат пеколот низ кој поминале, објави „Алфа“ телевизија.
Ги исплашија жените, ги влечеа за коса. Внатре е се искршено, лом направиле – раскажува анонимен очевидец пред камерата на Алфа.
Маскираните за кратко време го испразниле сефот, насилното однесување и заканите по живот упатени кон сите во банката им помогнале за кратко време вработените да им го испразнат сефот и да ја напуштат банката.
Според првичните информации во банката влегле четворица, а еден ги чекал во возилото со кое влеге во дворот од банката. По грабежот полицијта правеше увид, засега нема ниту трага ниту глас од вооружената банда со автонатски пупшки која реализираше богат плен сред бел ден во Скопје.

Lendo tari Alfa Tv.

- Reklam -

KOLUMNE