Blog Rig 66

Dendune 596 stipendie bash sikhlevutne Roma..

Khedimo numero tar 596 stipendie dende e sikhelnege Roma pishinde tar o avgo dji starto bersh sikhlovibnaske ko 2021\2022 bersh ano pervazija tar proekti ,,Sakova dive ano ari sikhlovibnaske” Akaja akcija lejbaja than tar Roma ani fundovni sikhlovni lovenge ikheripnaja tar Evropaki Unija.
O Proekti tano lingardo tar i rig e Puterdo sasoitnipastar-Makedonija barabar pere partnerencar Biradjaki organizacija Dendo vas thaj fondacija bash edukacijake kulturake inicijative Piro ko piro.
——
Вкупно 596 стипендии се доделени на ученици Роми запишани во прво до четврто одделение во учебната 2021/2022 година во рамки на проектот „РЕДОВНО НА ЧАСОВИ: Акција за вклучување на Ромите во основното образование финансиран од Европската Унија. Проектот е имплементиран од страна на Фондацијата Отворено општество – Македонија заедно со своите партнери Здружението Центар за образовна поддршка Дендо вас и Фондацијата за образовни и културни иницијативи Чекор по чекор.

Право на стипендија имаа ученици Роми чии семејства се приматели на социјална помош, поврзана со приходите на семејствата и кои ја обновуваат стипендијата доделена во учебната 2020/2021. Стипендистите доаѓаат од 73 основни училишта од 31 општини, 51% се девојчиња и 49% момчиња.

Roma Pres-kanal5.com.mk

Zelenski ano vakeriphe bash ,,BILD” -Shaj te kerelpes kompromis numa na predavstvo mire phuvjake..

Уkrainako presidenti Volodimir Zelenski dikhela ko aktuelno konflikti so shaj te chivelpes agor(kraj) salde ko direktno dialogo e Rusijake presidenteja Vladimir Putin.

Nane te kera lafi bash detalija. Sostar panda nane amen direktna kontaktoja maskar e so duj presidentoja. Salde ko direktna lavkeripe maskar e so duj presidentija ka chivelpes agor e maribnaske.

Sijum hazri te kerav disave kompromisija, numa odova na valani te dikhovel mire themake sar predavstvo, vakerga e Ukrainako presidenti.
———
Украинскиот претседател Володимир Зеленски оцени дека актуелниот конфликт во Украина може да се реши само преку директен дијалог со рускиот претседател Владимир Путин.

Нема да зборуваме за детали.Се уште не сме имале директен контакт меѓу двајцата претседатели. Само по директни разговори меѓу двајцата претседатели можеме да ставиме крај на оваа војна.
Подготвен сум да преземам одредени чекори за завршување на војната. Може да се направат компромиси, но тие не смеат да значат предавство на мојата земја, укажа украинскиот претседател.

Protest tar o Đuvla ano Skopje..

Avdive i nacionalno mreža mujal i zor upral e đuvla thaj jerijesko zordejbe ano dive 8 to marti ikerge sansaralo protesti andi dis Skopje vakeribaja baś o na jekajekipe e đuvlako ani them ko pobuter umala tavdindor ano kher, politika,buti thaj socijalnikano đjivdipe.

Националната мрежа против насилство врз жените и семејно насилство по повод 8 Март, Денот на жената, се организираше протест пред Владата на РСМ каде потоа се движеа до Паркот Жена борец.

Целта на протестниот марш е да се испрати порака до јавноста, но пред се до надлежните институции дека жените се еднаква половина од населението во државата, а се уште не уживаат еднаквост во речиси ниту еден аспект од општествениот живот, ниту на работните места или дома, во политиката и социјалниот живот.

Годинава, маршот е под слоганот „Сиромаштијата има женско лице“.

Roma Press

Gilji baś o ćaćipe e Romengoro

5G – mreža dostapno ano Skopje..

5G-mreža tani aktivno ano,,East Gate Mall” ko Skopje, sar thaj ano atarija(naselbe)Ćento,
Mađari,Avtokomanda,Železara, Keramidnica thaj Hipodrom.

Sar so havlarelapes tar telekom vakerlapes,đi agor e čhoneske tar Marti 2022 berš akaja mreža ka ovel dostapno ano komune: Rarišani,Butel, Suto Orizari,Čair,Topansko Pole,Bardovci thaj aver pašune komune e dizjake Skopje.
👇👇👇👇
5G е веќе активна во „East Gate Mall” во Скопје, како и во населбите Ченто, Маџари, Автокоманда, Железара, Керамидница и Хиподром, a до крајот на март 2022 ќе биде достапна и во следните скопски региони: Радишани, Бутел, Шуто Оризари, Чаир, Топанско Поле, Бардовци, индустриската зона Визбегово-Качанички Пат, Ѓорче Петров, Даме Груев, Хром, Долно Нерези, Влае, Злокуќани, Карпош 4, Карпош 3, Момин Поток, Тафталиџе 2 и Трнодол. До мај 2022, Скопје целосно ќе биде покриено со 5G сигнал.

ROM- tar Ukraina ekskluzivno vakerela baš o đjivdipe romengo ko vakti vojnako.. dikhen video

Erati ano live emisija ekskluzivno ko Roma Press sine misafiri Rom tar Ukraina Miroslav Horvat, vakerga baš sa o resipe e Romencar ki Ukraina thaj odova so von akana si mukhle korkoro peseste bi khoni te del olen dumo.

Ano akava momenti e Romen maj but isi olen valanipe(potreba) tar humanitarnikano dejbe dumo, thaj odoleske akharaja sa e Romen kas isi šhajipe te iklon ano anglalipe pere lovenge bićhalipnaja đji ko Miroslav Horvat.

Dikhen olesko lavkeripe ko Roma Press..
👇👇👇

Украинскиот активист Ром Мирослав Хорват на вчерашното гостување на веб.тв портал Рома Пресс укажа дека во неговата земја Украина,Ромите се пуштени сами на себе и не известува дека имаат голема потреба од хуманитарна и секаква помош.

Хорват се вклучи директно да гостува во живо од својот дом во Украина, укажа дека нема можност да користи стабилен интернет но сепак остана да не извести за состојбата на ромите во Украина. Војната од ден на ден се влошува, едноставно сите сме фокусирани како да го обезбедиме семејството и најблиските,тешко е.. Ромите во овој момент се запоставени и никој не води грижа за нас, како се снабдуваме и опстојуваме едноставно пуштени сме сами на себе, укажа Хорват.

Тој го повтори повикот на Украинските Роми до сите хуманитарни организации,фондации,роми од европа бараме да ни излезете во пресрет со секаква хуманитарна помош од прехранбена, хигиенска па и парична помош за да се обезбедат намирници на ромските семејства,известува за Рома Пресс Мирослав Хорват.

Hazri kerga:Neđmedin A- Fuat A.

Avdive ka ikergovel i trinto runda lavkeripe maskar Rusija thaj Ukraina..

Avdive trubuj te ikergovel i trinto runda tar lavkeripe mashkar o Kiev thaj Moskva, kana i paluni mangin tar evakuacija civilengi ani dis Mariupol na nakhla pozitivno.

Rusijake delegacie duj fori beshle ani Belorusija tar thavdiphe e maribnasko,numa sakana sine olengoro panlo lafi kana beshelapes ani mesalja te kerelpes lafi, tadani trubuj tar e so duj riga te chinavgon o mariphe te shaj te delpes shajipe(moznost)e civilenge te dujroven(nashen,ikloven) tar maribnaskere thana, numa dji akana na sine odova ikherdo ani pozitivnikani rig e civilengi.

Tadani dopherelapes o puchipe o avdisutno trinto beshipe ano lavkeripe ka anelli rezultati nashibnaske e dizutne tar dis Mariupol, ka achol te dika ko thavdipe e diveseske.

Денес треба да биде оддржана најавената трета рунда преговори меѓу Киев и Москва, откако обидот за евакуација на цивили од опколениот украински град Мариупол вчера не успеа. Руските делегации се состанаа двапати во Белорусија откако Русија ја нападна Украина на 24 февруари, но прекинот на огнот договорен за време на тие разговори за да им се овозможи на цивилите да бегаат не успеаја. Се поставува прашањето дали денешната трета рунда преговори ке биде во корист за цивилите за масовно напуштање на градот Мариупол.

Presidenti tar Khedipe(sobranie) ani vizita ko Kosovo..

Ano dujto di tar misafirluko Makedonijaki khedipnaski delegacija ani Republika Kosovo, Presidenti Makedonijake khedipnasko Talat Đaferi diklapes e Presidenteja tar Kosovako sobranie i rajni Vjosa Osmani Sadriu.

Sar so vakerlapes sebepi akale misafirlukosko tano o reafirmiripe tar šukar biletarnikano buthi kheripe maśkar e duj phuvja Makedonija thaj Kosovo,informirinena baš Roma Press o kabineti tar presidenti khedipnasko Talat Đaferi.

На вториот ден од официјалната посета на Република Косово, претседателот на Собранието на Република Северна Македонија Талат Џафери, придружуван од пратениците Бејџан Илјаз, Бети Стаменкоска Трајкоска и Изет Меџити, членови на Пратеничката група за соработка со Парламентот на Косово, остари средба со Претседателката на Република Косово Вјоса Османи Садриу.

На средбата беа реафирмирани исклучително добрите билатерални односи меѓу Северна Македонија и Косово, како и подготвеноста на двете страни за натамошно градење на блиско и трајно пријателство и соработка.

Roma Press – sobranie na mk

Zelenski doshakerela (obvininela) e Rusija bash ,,Nuklearnikano terorizmo”..

O Jagaliphe(pozar) savo astarga ani centrala ko Zaporozje ani Ukraina, reslo pali o putribe jag upral i centrala tar o Rusoja, i binal(zgrada) ikherelapes bash sikhlovipe(obuka).
Baheske nane khuvde e Reaktorija, vakerna tar ukrainake sluzbe. E mujal jagalipnaske sluzbe vakerna maj anglal e rusijake askerija na mukena sine olen te achaven i jag, sar so vakerlapes mukhle olen pali nekobor arija(chasoja).

Ukrainako presidenti Volodimir Zelenski kerga reakcija prekal video mesazo thaj vakerga, ni jek phuv ano sumlan nikana ano maribe na pajrarela upral nuklearnikani centrala. Teroristikani them akana piri shastra (oruzje) majnela ano nuklearnikano teror, vakerga poholame ano akava video mesazo dopheribnaja akana i Rusija mangela palpale te iranel i maj bari katastrofa ko sumnal ko vakti tar ,,nuklearnikani katastrofa Cernobil”.

Пожарот во нуклеарната централа во Запорожје во Украина, избил по руски напад, во зграда која се користела за обука. Реакторите не биле погодени, соопштено е од украинска страна. Пожарникарите тврдат дека руските трупи прво не ги пуштале да го гаснат пожарот. Kако што се вели, им било дозволено дури по неколку часа.

Меѓународната агенција за атомска енергија (МААЕ) соопшти дека според наводи на украинската влада во близина на нуклеарната централа не е измерена зголемена радиоактивност. Персоналот во централата презел „мерки на минимизирање на ризикот“.
Украинскиот претседател Володимир Зеленски реагираше со видео порака во која вели дека ниту една друга земја на светот никогаш досега не гаѓала нуклеарна централа. „Терористичката држава сега се префрла на нуклеарен терор“, изјави тој бесно, додавајќи дека било очигледно оти Русија сака да ја „повтори“ нуклеарната катастрофа од Чернобил.

Roma Press lendo tar-https://www.dw.com/mk/%D0%BF%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%82-%D0%B2%D0%BE-

Panda jekh divesko sastipnasko hospitali ,,Sju Rajder- Bitola”..

Avdive oficijalno mukhelapes ano buthi kheripe e divesesko hospitali tar internistička kabinetija ko pervazija tar hospisi Sju Rajder Bitola, swr nevo kotor savo ka ovel ano ikheripe e pecientengo tar specijalizirimi palijativnikani sastipnasko arakhipe prekal o sistemo Moj termin.

Sar so vakerela d-r Salija Ljatif Petruśevska baš akava putriphe neve saskobibnasko kotor maj anglal renga dumo i cirutni śerutni tar Bitola Nataša Petrovska,aso palo odova denga lovengo dumo lolo kriso tar skopje,amerikakere (crkva) khangiratar thaj love e korkoro sastipnaskere ustanovatar.

Akate na čhinavaja dji o agor tar 2022 berš ka kerelpes buti ko arakhipe čhane sar pošukar te resara ani usluga tar fizikalno terapija sar thaj biohemisko labaratorija,vakerla d-r Salija Latif Petruševska.

Денес,официјално се пушта во употреба на Дневната болница со интернистички кабинет во рамки на хосписот Сју Рајдер Битола, како нова единица каде и надворешни пациенти да имаат можност да ја користат специјализираната палијативна здравствена заштита преку системот на Мој Термин.

Воедно д-р Салија Лјатиф- Петрушевска изрази голема благодарност до г-ѓа Наташа Петровска, која за време на нејзииот мандат-градоначалник на општина Битола, ја препозна потребата на институцијата и додели парични средства во износ од 10 000 евра, додека останати средства за опрема и финализирање на дневната болница се обезбедени преку Црвен крст на град Скопје односно американска црква од Охајо и дел беа користени сопствените средства на установата.

До крајот на 2022 година, планирано е да се воведеме и физикална терапија како и биохемиска лабораторија додека во наредната година ке се отвари и невролошки кабинет.

Одделите за палијативна грижа Сју Рајдер Скопје и Битола, функционираат веќе 20 години. Во истите се спроведува палијативната заштита на пациентите, кои најчесто се со малигни заболувања во терминален стадиум или други хронични болести исто така во терминален стадиум.
Капацитетот на сместување во двата хосписа изнесува 150 болнички кревети, поедничено во секој хоспис по 75 кревети,укажа д-р Салија Л.

ROMA PRESS- FB

- Reklam -

KOLUMNE