RIP -Rajko Đurik, Harne hramome ko sine o Rajko Đurik..

772

Pali pobaro thaj pharo nasvalipe ano 2 Noemvro 2020 berś, ano 73 berś pobuter maškar o đjivde nane o Rajko Đurik, mukhla amen jek tar bute beršesngoro askeri Romengo thaj manuš savo marelapes sa baš o manuśikane hakaja profesor-d-r Rajko Đurik.

Bijando ano 3- to Oktomvri 1947 berš ano Mali Oražje – Srbija. Diplomirimo pal filozofija 1971 bers aso doktoriringa pal socijologija ano Univerziteti ko Belgrad ko 1985 berš.

Pobuter drabaren ani Makedonikani ćhib baś o Rajko Đurik.

По долго и тешко боледување на 2 ноември 2020 година,на 73-годишна возраст,нèнапушти еден од најголемите активисти и борци за човекови права,проф.д-р Рајко Џуриќ.

Проф.Д-р Рајко Џуриќ, роден е на 3 октомври 1947 година во Мали Оражје, Србија. Дипломирал филозофија (1971) и докторирал по социологија на Универзитетот во Белград (Филозофски факултет) (1985). Тој е соработник на САНУ, кој е издавач на неговата книга „Ромски гатанки“. Голем број на негови текстови за ромската култура и холокаустот се објавени во антологиите на САНУ.

Автор е на повеќе од 30 книги песни, научни дела и новинарски дела, објавени во поранешна Југославија, Србија, Австрија, Франција, Хрватска, Италија, Јапонија, Унгарија, Македонија, Германија, Полска, Романија, САД, Словенија, Шпанија, Шведска. и Велика Британија.

Меѓу неговите научни дела, „Историја на Ромите“, „Историја на ромската литература“ и „Историја на холокаустот на Ромите“ заземаат посебно место. Тој ја напишал „Граматика на ромскиот јазик“ и студијата „Ромски глаголи, нивното потекло и значење“, што е прво научно-истражувачко дело од ваков вид во светот.

Тој беше преведувач и стручен соработник во филмот „Собирачи на пердуви“ на Александар Саша Петровиќ, и заедно со Гордан Михиќ и Емир Кустурица, ко-писател на филмот „Дом за бесење“, во чија реализација учествуваше како преведувач и стручен соработник. (Двата филма се добитници на „Златна палма“ на Канскиот филмски фестивал.)

Предавал на многу европски универзитети.

Добитник е на повеќе домашни и странски награди и признанија. Заедно со Данило Кич и Радомир Константиновиќ, тој ја доби наградата Сисак железарница во Сисак во 1981 година: Награда за американски фонд за слободно изразување од 1992 година; Награда за шведски ПЕН центар „Курт Тучолски“ 2003 година; Награда од 2004 година на Институтот отворено општество во Будимпешта; и наградата од 2010 година на Институтот за култура во Мадрид.

Тој беше претседател на Меѓународната организација на Ромите, основач и претседател на Ромскиот ПЕН центар. Тој беше член на Националното собрание на Србија.

ROMA PRESS – АПСТРАКТ НА САНУ.