Blog Rig 165

Presidenti Stevo Pendarovski hramonga baš o 16 – Maj dive thar zoralipe e Romengo ano Aušvic..

Nišankeribnaja 75 berša tar anglo đajbe mujal o fašizmo, iranaja amaro gndipe ano 16 Maj, sar divebtar zoralipe e Romengo ano logori ko Aušvic – Birkenau mujal e nacistoja  ko vakti tar Dujto sumnalesko maribe, ano 1944 berš, hramonga ano fb profili o Presidenti Makedonijako Stevo Pendarovski.

Одбележувајќи 75 години од победата над фашизмот, се потсетуваме и на 16 Мај, денот на храбриот отпор на Ромите во концентрациониот логор Аушвиц-Биркенау против нацистите за време на Втората светска војна, во 1944 година.
Ромските затвореници, жени и мажи, вооружени со чекани, лопати и други дрвени предмети се спротивставиле на нацистите, избегнувајќи сигурна смрт за Ромите и Синтите тој ден.
16 Мај ја означува борбата за право на живот, нескротливата желба за опстанок, но и последиците од еден ужасен период од историјата. Денес, живеејќи во современото демократско општество, хуманоста и меѓусебната почит нè потсетува дека нема простор за кршење на човековите права, антициганизмот и дискриминацијата.

Roma Press- fb Stevo P.

16- Мај- Dive tar Romano otpori ko Aušvic..

Avdive tabo 16- Maj dive tar romano otpori ano Aušvic, avdive agorkerena 76 berša kana şov milja Roma thaj Sintoja ano adava vakti ko odole vakteskoro agaar vakerdo kampo Aušvic – Birkenau sas mudarde but, roma, romna đuvla thaj tikore čhave. 
Денес 16- Мај се навршуваат 76 години откако шест илјади Роми и Синти во тогашниот таканаречен Цигански фамилијарен камп во Аушвиц-Биркенау решиле колективно да се спротивстават на обидот за одземање на нивните животи, а веќе на 16 мај 1944 година се одбележува како ден на ромскиот отпор во Аушвиц-Биркенау.
Токму во овој ден нетрпението прераснува во отпор против нацистите, денес треба да се потсетиме на трагедијата на илјадници Роми, Ромки и деца, да се потсетиме за денот на отпорот и за важноста на ромскиот отпор.
Roma Press

Pali duj čhona(masekoja) avdive kldingapes Đuma namaz ko đemaati- dikhen Video..

Avdive o timi kotar o Roma Press sar sakana prva ani sakoja informacija, pali duj čhona araklagovena ki đuma islamsko đemaateja ano barabar kldiba imameja i Đuma namaz ani Amdi pašiskiri đjamija.

Ani akaja đamija amaro timi sine viktimija sar e muslimanija ale pere seđedaja kldibnaske thaj ikerwna sas o na pašipe jek jekhestar.

Dikhen Video..

Hazri kerga: Neđmedin A.- Roma Press

 

Romani Asocijacija,,luludi”Organizirinela online lavkeribe-Dive tar Romani zor ko Aušvic-16 Maj

Romani asocijacija  baš đjuvla thaj terne ,,Luludi” avdive tar 16:00 o ari ka realizirinelpes online-lavkeripe ani tema -16 Maj- đjuvla  thaj olengoro lejbe than  ano nacistikane kampoja. Aso akava lav keribe ka lel than sar šerutno vakerutno o rajo, Robert Rustem, aktivisti baš manušikane hakaja(pravo). Sasto resipe tar akava aktivitet ka ovel tumen  šajipe(moznost) te kuven thaj te diken prekal ZUM programa,  numa anglal ka tubul te kheren registracija kuvibnaske.

Akava berš nakhena 76 berša kana šov milja Roma thaj Sintoja  tar agaar vakerdo Romano  kampo Aušvic-Birkenau kana bi došale našavge poro đjivdipe.

O lav savo trubul te lingarelpes ka ovel phanle e Kampoja ano Aušvic thaj o mudaribe tar na došale Roma, phanle e jekhajek temaja sar ola vazdingeporo hango thaj čhingar baš lejbe olengoro đjivdipe.  E Roma save ka kuven prekal registracijaja andre ka penđargoven e saste Historijaja tar akaja tragedija savi kerdili  upral e Roma ano adava vakti. Poteleder isi tumen o linko registriribnaske..

Ромската асоцијација за жени и млади „Лулуди“ денеска од 16 часот ќе организира онлајн-предавање на тема „16 Мај – жените и нивната улога во нацистичките кампови“. Предавањето ќе го одржи Роберт Рустем, активист за човекови права. Ќе може да се следи на платформата Зум, со претходна онлајн-регистрација. Оваа година се навршуваат 76 години откако шест илјади Роми и Синти од т.н. Цигански фамилијарен камп во Аушвиц-Биркенау решиле колективно да се спротивстават на обидот за одземање на нивните животи, а 16 мај 1944 година се одбележува како ден на ромскиот отпор во Аушвиц.

онлајн-регистрација.

https://forms.gle/vZAXAHE7AomSdRRV8

Ka tavdel i ponodorig i vonrednikani ikherin ani Republika Utarali Makedonija?

Avdisaske thani andi te ikergovel  bešin tar Konsili e arakibnaske, savate trubul te kherelpes  lafi baš tavdipe i vonrednikani bešin  e themakiri thaj arakhibe tar epidemija anavkerdi Kovid 19.

Havlaribnaja  i bešin ikheribnaske ko presidenti Stevo Pendarovski, havlaribnaja erati o ministeri baš sastipe Venko Filipče erati havlarge  baš i komisija  tar nasvalibnaskere resarina  thaj rodinga te tavdelpes I ponodorig e vonrednikani ikheribnaja,  anlardi anglal duj čhona baš i pandemija.

Ka roda  te anelpes tavdipe thaj i ponodorig i vonrednikani ikherin sebepeja  tar nekobor šartoja (pričine), odoleja so salde agaar ka oven amen mehanizmoja te lingara  i ponodorig  o anglal  mesažoja (preporake)  baš namukhibe thaj arakhipe mujal i pandemija,  vakerga o ministeri  Filipče, numa nane vakerdo kobor dive  ka rodel te tavdel i ponodorig  i vonrednikani ikherin  vakeribnaja 30 dive ja palem  pohari divesa.

За денеска е закажана седница на Советот за безбедност, на која се очекува да се расправа за продолжување на вонредната состојба во земјата за справување со пандемијата на Ковид-19.

Најавувајќи ја седницата кај претседателот Стево Пендаровски, министерот за здравство Венко Филипче вчера соопшти дека Комисијата за заразни болести ќе побара продолжување на вонредната состојба, воведена пред два месеца заради пандемијата.

Ќе побараме продолжување на вонредната состојба од неколку причини, така што ќе имаме механизми за спроведување на препораките за сузбивање на пандемијата, рече министерот Филипче не кажа колку ќе биде побарано продолжување на вонредната состојба – дали уште 30 дена или помалку.

Roma Press lendo tar >https://www.slobodnaevropa.mk/a/30613298.html

 

Mickovski rodela i Komisija baš zaraznikane nasvalipa te vakeren kana šhaj te oven alosaribe..

Lideri tar  opozicijaki VMRO DPMNE  vakerga maj anglal so trubul  te gndina thaj te dika  ko amare debate  kana te ikergoven e alosariba, numa maj anglal valani te dika o sastipe e dizutnengo.

Me pakhava  ani Komisija  baš  zaraynikane nasvalipe thaj ano kapacitetoja tar tehnikani Rađji thaj von te gndinena aso  alosaribnaja na anaja pharipe ko sastipe e đihanengoro,thaj  isi amen šajipe te lingaramen e alosaribnaskere kampanjaja,  čačibnaske  me vakerava tumenge  ađjikerava te šuna maj angle olengoro gndipe.

Odoleske amen vakergem amaro  gnidipe,  maj angle akala manuša trubun te vakeren isili elementarnikane šartoja te ovel amen kampanja savaja nane te kera bilašipe upral o sastipe e đihanengoro, vakerga o lideri tar VMRO DPMNE  Hristijan Mickovski ani Top Tema  ki Telma televizija. Ano jekh vakerga o Mickovski trubul te vakerel thaj e Raštarkiri alosaribnaski komisija kobor  vakti trubul lingaribnaske fer thaj kredibilnikano procesi.

Pali odova te dikhelpes thaj o gndipe tar OBSE ka šhajli i von te lingaren ano pere vasta o monitoringoski misija, thaj pali sa akava trubul amen te beša thaj te ana decizija (rešenie) diveske kana valani te ikergoven e alosariba.

Јас верувам и во Комисијата за заразни болести и капацитетот на техничката Влада и ако тие оценат дека здравјето на граѓаните не е загрозено и ако сите ние имаме можност да водиме предизборна и изборна кампања без да го загрозиме здравјето на граѓаните, тогаш јас навистина ќе чекам да слушнам каква ќе биде нивната оценка.

И затоа рековме еве нека кажат тие луѓе дали постојат првин елементарни услови да имаме кампања која нема да ги загрози граѓаните. Нема да имаме кампања и предкампања во која што ќе ги броиме новозаболените, нема да бориме луше кои што ќе го загубат животот, порача лидерот на ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски во гостувањето на Топ Тема на Телма.

Мицковски исто така рече дека  Државната изборна комисја треба да соопшти колку и е потребно за спроведување фер и кредибилен процес. Потоа да се види и кога ОБСЕ ќе може да ја обезбеди набљудовачката мисија. Дури потоа како што вели Мицковски треба да разговараме за датум.

Roma Press lendo tar: https://novatv.mk/mitskovski-bara-komisijata-za-zarazni-bolesti-da-kazhe-koga-mozhe-da-ima-izbori/

 

 

 

 

Erati kergapes dezinfekcija e duje đjamienge ano Šuto Orizari

Erati ani Komuna Šuto Orizari kherdo si andruni thaj avruni dezinfekcija e so duje đjamienge thaj odova Amdi pašiskiri đjamija thaj Bilal Habeši. Sa sebepeja  tar pobaro numero  pakavutnengo  tar akava baro muslimanengo čhon Ramazan, i komuna Šuto Orizari  ikherde telal pere šajipa kherela sa te šhaj te oven po tikore o rizikoja  tar astaribe e virusesko Kovid 19.

Panda deš dive ulavela e muslimanen tar jek bare muslimanska biđukoja Ramazansko Bajrami thaj đji resipe o dive  ka trubul savore te den pestar sa, te šhaj te na delpes šajipe buvlaribnaske tar pandemijako virusi.

Вчера е направена целосна внатрешна и надворешна дезинфекција на двете џамии: Амди Пашината џамија и Билал Хабеши џамијата. Во интерес на поголемиот број на верници во овој Свет месец Рамазан, општина Шуто Оризари согласно своите можности придонесува за се помали ризици од ширење на пандемијата од вирусот Ковид 19.

Roma Press

Orhan Usein- vakerla o proekti Roma Integracija 2020 nanaj teljardo..

Pandemija astardi tar Korona virusi akharga baro  numero tar problemoja  ani Romani kedin  upral sasto sumnal  thaj isi olen  negativnikano ikheripe upral buteder proektoja  save sas planirime te kerelpes olenge realiziribe.

Kordinatori tar  akciono timi tar RCC-Roma baš integracija  2020 Orhan Usein,  baš portali Udar  vakerga  so trubul te čhivelpes  akcento  upral o palunipe  e pandemijako leljaripe upral manuša tar maj khuvdi socijalnikane kategorije tar sasoitnipe.

Proekti ,,Roma Integracija 2020″ kerlapes leljaripe e nevutne situacijaja  ko pire vasta  thaj  jek piro anglal ano arakhipe o romano đihani.  Bare problemoja  tar romano atari  resarge ano pobaro buvlipe  thaj puterde  dikhle,  leljaraja sa e dajatve (merke) ano buthi kheripe e rađjensar thaj  e birađjakere organizacijencar  te šhaj te lokharen  o palunipe tar i kriza, vakerga o Orhan Usein.

Пандемијата на коронавирус предизвика голем број проблеми во ромската заедница низ целиот свет и има негативно влијание врз многу проект кои беа планирани за оваа година.

Координаторот на Акциониот тим на проектот РЦЦ- Роми за интеграција 2020, Орхан Усеин, за Удар вели дека е неопходно да се стави акцент на заканата од пандемија на која особено биле изложени граѓаните на најранливите групи на општеството.

Проектот Рома интеграција 2020 се прилагоди на новата ситуација и презеде чекори за заштита на ромското население. Големите проблемите  на ромското население станаа уште поизразени и видливи,  ѓи презедовме сите мерки во соработка со владите и граѓанскиот сектор за да ги ублажиме последиците од кризата, укажа Орхан Усеин.

Roma Press-lendo http://www.portal-udar.net/orhan-usein-projekat-roma-integration-2020-nije-ugrozen/

Avdive ikerdilo dikhipe ano hospitali ko Leskovac sebepi baši i epidemijako resipe ani Jablanica..

Avdive ikersalilo dikhipe ano hospitali ko Leskovac,  Aso kergapes lafi  baš epidemijako resipe ani sasti rota Jablanica.

Ano khedipe lele than  o šerutno  tar Leskovac d-r, Goran Cvetanovik,  kordinatori e hospitalesko direktor d-r, Nebojša  Dimitrijovik, vastaluno tar kovidesko hospitali d-r,  Dragan Jovanovik thaj panda but bukarne thaj vastalune tar sastipnaske institucie.

Celjo e khedipnasko tano te anlarelpes so kerlapepes ponodorik  te šhaj te kheren sa taj te arakenpes  tar epidemijako astaripe,  aso odoleja ka anlarenpes dajatve (merke) savaja doperdo ka trubul  te stabilizirinelpes  o epidemijako resipe.

Денеска се одржа средба во Општата болница Лесковац, на која детално се дискутираше за епидемиолошката состојба во Лесковац и целиот круг на Јабланица.

На состанокот присуствуваше градоначалникот на Лесковац, д-р Ски. душо Горан Цветановиќ, управување со болници предводени од директорот д-р Небојша Димитријевиќ и раководител на ковидската болница д-р Драган Јовановиќ, раководители на Здравствениот дом на чело со директорот д-р Славиша Божиќ, директор на Институтот за јавно здравје Лесковац д-р Александра Николиќ, член на Републичкиот кризен персонал професор Бранислав Тиодоровиќ и доктори клиничари од Клиничкиот центар Ниш, раководители на центрите во Ниш.

Целта на состанокот беше да се утврдат натамошни чекори во справувањето со епидемиолошката состојба и да се предложат мерки што треба дополнително да ја стабилизираат епидемиолошката состојба.

Roma Press –lendo tar o http://rominfomedia.rs/?p=17206

Jekh Romani familija astardi e viruseja Korona 19..

Ovtođjenengo Romano jeri tar o Romano atari ano Vranje sas astarde tar i korona, vakerdo sas ano rominfomedia tar pobuter konjakija (izvorija).  Sar so vakerna e informacie  kerlapes lafi  baš o jerije  savo si penđardo e Romenge ani Vranja, astardo sas o maj purano đjeno thaj olesko 20 beršengo unuko astardile e viruseja đji kaj kerna buti ko pajneskoro buthi kheripe ani Vranja.

Sostar ola maj anglal na đjange  so si astarde tar virusi, pal odova buvlilo o virusi ano olengere panda duj potikore čhavore, avera đjene tar familija thaj resarge đji 8-to đjene tar i familija.

O jeri tar 8-to manuša akana araklagovena  ano kovidsko hospitali ani Vranja, aso  e informacie vakerna so savore  thane ano šukar sastipnasko ikkheripe.

Осумчлено ромско семејство од ромската населба во Врање беше заразено со корона, потврдено е за роминфомедија од повеќе извори.

Изворите укажуваат дека станува збор за семејство кое е познато во Врање, а најстариот член на семејството и неговиот 20-годишен внук се заразиле додека работеле на водоводни работи во Врање.

Бидејќи не знаеле дека се заразени, друѓи членови на семејството, од кои двајца се малолетни, се заразиле. Семејството на осуммина сега е во ковидиската клиника во Врање, а според информациите, сите се во стабилна состојба.

Roma Press-lendo tar http://rominfomedia.rs/?p=17174

- Reklam -

KOLUMNE