Blog Rig 191

Dikhipe maškar o Presidenti tar Khedipe Đaferi thaj pretstavnikoja tar puvja đene tar o NATO..

Avdive tano posebnikano dive e dizutnenge tar Utarali Makedonija, kana ani svečeno bešin ano Khedipe e Makedonijaka kerlapes ratifikacija e protokoleske kuvibaske sar đjeni i them Makedonija ano NATO.

But misafirija  avdive ani Makedonija thaj ulavdo dikhipe avdive uče pretstavnkonensar tar Evropaki Unija thaj đene kotar o NATO sinele dikhipe e Presidente tar Khedipe Đaferi. Havlaribe thaj foto mesazoja tar dikhipe sas bičalde đi ki redakcija kotar o Roma Press.

Во светло на одржувањето на свечената седница на Собранието на Република Северна Македонија по повод донесувањето на Законот за ратификација на Северноатлантскиот договор, претседателот на Собранието на Република Северна Македонија, г. Талат Џафери, оствари одделни средби со официјалните гости од земјите членки на НАТО, блиски соседи на Република Северна Македонија: г-ѓа Цвета Карајанчева, претседателка на Народното собрание на Република Бугарија; г-ѓа Василика Хиси, потпретседателка на Парламентот на Република Албанија; г. Генци Ниманбегу, потпретседател на Парламентот на Црна Гора и г. Мирослав Туѓман, специјален претставник на претседателот на Хрватскиот сабор и шеф на Делегацијата на Саборот во ПС на НАТО.

На средбите, претседателот Џафери го подвлече историскиот момент кој денес заеднички го споделува и со претседателите и претставници на парламентите на земјите членки на НАТО кои се блиски соседи на Република Северна Македонија, со претседателот на ПС на НАТО, како и со амбасадорите на сите земји членки на НАТО.

Потпретседателот Ниманбегу, исто така, го означи денот како историски за земјата и изрази искрено задоволство што има можност да присуствува на денешната седница на Собранието на Република Северна Македонија. Според него, сите земји од Западниот Балкан, доколку реално се определат, треба да станат земји членки на Алијансата, бидејќи тоа е придобивка за целиот регион. Заклучувајќи дека недобивањето датум за преговори предизвика политички процеси во Република Северна Македонија, тој изрази надеж дека актуелниот евроатлански курс на земјата ќе продолжи во истата насока и по парламентарните избори во април оваа година.

Потпретседателката Хиси и г. Туѓман, изразувајќи ја поддршката за членство во НАТО и во ЕУ, истовремено ги споделија и своите видувања за идните придобивки од зачленувањето на Република Северна Македонија во Северноатлантската алијанса, темелните вредности и принципи кои секоја земја членка истовремено ги почитува, промовира и надградува, како и улогата на сите заедно во чувањето на светскиот мир, глобалната безбедност и сигурност. Беше истакната и потребата од понатамошна проактивна добрососедска политика, градење стабилни политички и економски односи меѓу државите од регионот и јакнење на парламентарната дипломатија.

Roma Pres- Khedipe tar Utarali Republika Makedonija

JSP-Skopje iklile havlaribnaja baš i čipota e studenteja Sirhan Usein..

Од ЈСП Скопје велат дека се запознаени со случајот, земени се изјави од двајцата контролори, а случајот се процесуира пренесува радиомоф

„Против контролорите ќе бидат изречени соодветни дисциплински постапки, кои ќе ги утврди комисијата врз основа на тежината на прекршокот на кодексот за работа. ЈСП Скопје се оградува од вакви изолирани случаи, а сторителите на истите соодветно ги казнува. Во случајов, од дописот/реакцијата не станува збор за евентуална дискриминација по било кој основ, туку за недолично однесување на посочените контролори.
ЈСП Скопје се извинува на патникот за непријатностите кои ги доживеал“, велат од ЈСП Скопје.

На овие информации преку фб реагираал Сирхан Усеин „Нe се согласувам со изјавата на јсп дека нема во овој случај дискриминација и тоа како има повеќе пати ми се има десени од страна на контролори да бидат насилни спрема мене и на сограѓани со кој се возам низ јавниот сообраќај и повеќе пати да ме дискриминират, еден друг случај е тоа што не им е јасно на контролорите како може еден Ром да има годишен билет плус тоа уште па црн ми имат барано лична карта ок имат право на тоа работа им е и тогаш изреагирав само што се беше сведено на нормален разговор а ова вчера што ми се случи имат вршено врз мене и физичко и психичко насилство доста време е да кажеме СТОП.
Очекувам по строги казни и идам до крај правдата треба и мора да биде на виделина денес мене утре на секој од еден од нас.
Фала ви од срце за поддршката што ве има во волкав број навистина ми значи и ми дава извор на енергија да продолжам напред односно до крај“ вели Усеин.

Roma Press- Neđmedin A.

Известување-МТСП-за-Правото-на-Помош-и-нега-од-друго-лице

Министерството за труд и социјална политика по однос на примената на член 51 од Законот за социјалната заштита (Сл.весник на РСМ бр.104/2019, 146/2019, 275/2019) ве известува дека:

1.        Лицата кои ќе поднесуваат барања по 10.02.2020 година треба да се упатуваат на “Мој термин” преку матичен лекар, за што матичните лекари се известени од страна на Министерството за здравство.
2.       Од 02.03.2020 година комисиите за оцена  на потребата од помош и нега од друго лице формирани во јавните здравствени установи ќе почнат да работат на “Мој термин” закажан преку матичен лекар.
3.       Подносителите на барање за остварување на правото на надоместок за помош и нега од друго лице кон барањето ќе ги приложуваат Мислењето од матичен лекар со Бартеловиот индекс и целокупната медицинска документација.
На закажаниот термин подносителот на барањето ќе го носи само Мислењето од матичен лекар со Бартеловиот индекс, без медицинската документација. Медицинската документација останува во центарот за социјална работа.
4.      Стручните комисии ќе носат наод, оцена и мислење за потребата од помош и нега од друго лице врз основа на непосреден преглед на подносителот на барањето и мислењето од матичен лекар со Бартеловиот индекс кој ќе го носат со себе на закажаниот термин. Доколку лицето не може да се јави на закажаниот термин, со потврда од матичен лекар на закажаниот термин доаѓа близок сродник, а комисијата одлучува врз основа на медицинска документација.
5.       Предметите за кои веќе е поднесено барање за остварување на правото на надоместок за помош и нега од друго лице потребно е да ги доставите до комисиите согласно претходно дадениот распоред заклучно со 12.02.2020г. По оваа дата комисиите нема да ги примаат предметите од страна на центрите за социјална работа.
6.       Мислењето од матичен лекар со Бартеловиот индекс и наодот, оцената и мислењето за потребата од помош и нега од друго лице, центарот за социјална работа ќе ги зема од стручните комисии   во договор со овластеното лице на комисијата не помалку од еднаш неделно  во тековниот месец.
7.       Центарот за социјална работа е должен во рок од 30 дена од денот кога се вратени мислењето од матичен лекар со Бартеловиот индекс  и донесениот наод од страна на стручните комисии да постапи со донесување соодвени решенија и нивно доставување до подносителите на барањата за оставрување на правото на надоместок за помош и нега од друго лице.

Со почит

Romapress.mk

Reakcija bičaldi đi e medie tar Birađaki Organizacija Kham Sijan -Skopje..

Здружение за развивање на општествени дејности,, Кхам Сијан” Скопје, најостро го осудува вчерашниот немил настан на студентот Сирхан Усеин !

Се повикуваат сите надлежни институции веднаш да ги преземат сите мерки и во најбрз можен рок да го расчистат случајот.
З.Г. Кхам Сијан апелира за брза и транспаретна истрага и за секој прекршок да биде евидентиран и соодветно процесуиран според закон.

Birađjakiri organizacija ,,Kham Sijan” tar Skopje, maj zorale adelatinela o eratutno našukar resipe ano buseskiri čipota mujal o studenti Sirhan Usein.

Akharenapes sa e valanutne institucie maj sigo te len sa e dajatvetar transparetno rodlaripe akale čipotale, numa thaj sigo te anelpes đeza baš o manuša bukarne ano JSP-Skopje, sostar ola kerge lađjavipe thaj pageripe tar manušikani diskriminacija bi disoskoro te ikavelpes tar busi zorjaja thaj te ponizinelpes manuše save isile studentengi beršuni karta ikeribaske o vozibe e busengoro tar JSP- Skopje.

Со почит!
Sajdipnaja!

Roma Press- Z.G.-,,Kham Sijan”

ATIĐE thaj o filmo ,,Medena Zemja” iranenapes bi oskaresko..

O Dokumentarno filmo,,Medena zemja” na sine olen šajipe sar timi te len o oskar numa o šajipe tano but baro idoleja so von lele than ano akava baro filmeskoro resipe, sar thaj pozitivno sikavkeripe e Thema Makedonija sar phuv savi đjanela re kerel tikore vakteskere filmoja.

O timi tar akava filmo thaj i Atiđa sar šerutno muj ano filmo iranenapes bare hošibnaja sostar nane salde o šukar rezultato te perel ko olengere vasta o Oskar, numa o baro hošipe tano hem so reslapes đi akava than sa e avere bare filmengere kherensar thaj penđarutne filmonengere anavensar vakerela o timi kotar o filmo Medena zemja ano fb.

Почестени сме што бевме номинирани покрај овие одлични филмаџии со смели приказни кои им се обраќаат на луѓето од целиот свет, на универзалниот јазик на кинематографијата, објави екипата од „Медена земја“ на фејсбук-страницата на филмот по завршувањето на доделувањето на Оскарите.

Велат оти не можело да се предвиди дека нашиот филм ќе влезе во историјата на Македонија и во историјата на номинациите за „Оскар“. „Медена земја“ истовремено беше номиниран во две категории, за најдобар документарен и за најдобар интернационален филм, затоа што, пишува тимот, „универзалноста на приказната и јазикот на филмот ја даваат неговата компетентност и сила да се натпреварува со останатите номинирани“.
Кога го промовиравме филмот на фестивалот „Санданс“ пред повеќе од една година, не се ни надевавме дека ќе стигнеме толку далеку. Им се заблагодаруваме на сите што веруваа во нашиот мал филм и нè поддржуваа, а особено му се заблагодаруваме на дистрибутерот „Неон“ за вербата во моќта на кинематографијата и во смелото раскажување приказни. На крај, би сакале да се заблагодариме и на нашата водечка ѕвезда, Атиџе Муратова што ни дозволи да влеземе во нејзиниот прекрасен свет.

Филозофијата на Атиџе ‒ земи половина, остави половина ‒ е едноставна, но длабока. Тоа е порака во којашто може да се пронајде секоја публика. Горди сме што сме гласниците на таа порака“, напишаа авторите на „Медена земја“.

Zorjaja ikavdo tar busi studenti Sirhan Usein..

Насилнички ме симнаа од градски автобус и се изживуваа врз мене. Вака студентот на правен факултет, Сирхан Усеин го опишува немилиот настан кој му се случил денеска во Скопје.
Тој вели дека се почувствувал дискриминиран, навреден, засрамен.

Пред влезната врата патници се буткаат да влезат внатре во автобусот. Кога доаѓа ред да влезам јас, еден повозрасен човек насилно ме бутка. Јас му велам дека сите ќе влеземе, нема потреба да се буткаме. Повозрасниот употребува пцовка упатена кон мајка ми. Му се обраќам да не биде прост, да не ме пцуе и да не се однесува така. По влегувањето внатре во автобусот повозрасниот човек седнува до двајца контролори, кои го прашуваа нешто на албански јазик. Контролорот станува и од цел автобус, јас во средина на автобусот, ми бара билет. Му поставувам прашање зошто само мене, а не и на другите. Тоа што следува како одговор е дека така он сака. Му објаснувам дека е ова дискриминација и дека јас сум студент и имам годишен билет и дека ќе го пријавам во полиција. Во истиот момент се јавувам во полиција и додека објаснувам по телефон што е причината за моето јавување следи одговорот на контролорот дека они се главни и ќе прават како они сакаат. Додека зборувам на телефон со полицаецот, следат закани од контролорите дека ќе ме удрат. Се дерат на мене, насилно. Со сила ме фаќат за рака и ме буткат надвор, при што ми паѓа телефонот на тротоар. Цело време додека се случува ова јас разговарам со полициското лице на телефон. Ме симнуваат со примена на насилство врз мене на автобуска станица во Гази Баба. Откако ме симнуваат на станица насилно ми го земаат билетот. Го проверуваат и се уверуваат дека имам годишен билет и ладно и идиотски ми го фрлаат на земја. Земам да го сликам и им велам дека ќе го кажам ова на полицијата. Контролорите ми велат, дека може сам сум го фрлил билетот. Следи прашањето дали некогаш сум јадел ќотек и дека може ако сака к** во уста ќе ми стави. Еден од контролорите пали цигара и се заканува дека ќе ми ја изгаси на чело. Пред да заминат ми се закануваат дека не сум знаел со кој имам работа – раскажува студентот.

Им рекол дека сега ќе дојде полиција, но тие заминале, па самиот дал изјава за во полициски записник.

Немам веќе сила да бидам дискриминиран, потиснат и спрема мене и сличните на мене, да нема еднаков пристап, само затоа што сме различи на повеќе начини. Мислам треба да дојде крај на ова под итно – реагира Усеин и најавува дека ќе ја бара правдата на суд.

Roma Press- izvor taze.mk

AVAJA – Ikherga duj divesengi bukarni bešin tar i politikani kampanja,, Мојот глас твоја должност”..

АВАЈА – 8 и 9 февруари организираше национална работилница во Хотел Карпош во Скопје.
Целта на дводневниот семинар се одвиваше во две целини најнапред ја промовираа кампањата насловена,, Мојот глас Твоја должност” исто така се говореше за подготвеноста на кампањата како до подобрување на политичката позиција на Ромската заедница и како да се постигне реални промени во заедницата.
Инаку АВАЈА деновиве организираше и политички дебати кои беа следени преку live stream од фб.страницата на АВАЈА.

AVAJA – 8 thaj 9 fevruari organiziringa nacionalno kedin ano Hotel Karpos ko Skopje.
Celjo tar akava kedipe sas baš promoviribe e kampanjako anavkerdo ,,Moro hango si toro valanipe”.
Ano jek kergapes lafi thaj baš o lačharipe i pozicija e romengi ani politikani umal numa sar thaj te resarelpes realnikane iramalipe ani khedin e Romengi.

Pobuter dikhen ano teluno linko press konferencija tar AVAJA..

Hazri kerga:Neđmedin A.Erđan M.-Roma Press

Demanti tar Komuna Šuto Orizari bičaldo đi e medie..

Šerutno tar Komuna Šuto Orizari bičavga havlaribe đi o medie demanti baš aktuelna informacie panle e nevutne aktivitetensar save legarenapes ano šerutne droma ani Komuna Šuto Orizari.
Teleder drabaren o sasto demanti ani makedonikani čhib..

Почитувани граѓани и медиуми,

Градоначалникот на Општина Шуто Оризари – Курто Дудуш, најостро ја демантира и отфрла содржината и објавените наводите од вчерашната информација, објавена на неколку медиуми, и воедно поврзана со наводно купување на политички гласови преку работата на општината за воспоставување на прописно просторно уредување согласно законските прописи.

Изречените мандатни казни, според изнесените наводи, се во согласност со законот за јавна чистота, член 14, според кој се забранува поставување на урбана опрема и други подвижни и неподвижни предмети, фрлање и оставање на отпадоци од градежен материјал (градежен шут), освен за места определени за таа намена растурање на сметот од вреќи, контејнери и други видови садови за собирање смет, уништување на урбана и друга опрема.

Воедно, во изминатион период, Општина Шуто Оризари, согласно законските прописи постави хоризонтална сигнализација за маркирање на места на кој можат да се постават трговски штандови.

По повеќекратно инсистирање од страна на закупците на тезги дека не треба да бидат спроведени мандатните казни за непрописно и незаконско работење, беше свикан состанок со цел дополнително информирање околу законските норми кои треба да бидат еднакво почитувани од сите граѓани.

Тврдењата за наводното самоволно функционирањето на Градоначалникот Курто Дудуш се политички конструирани и оркестрирани со цел нанесување на штета врз неговиот професионален и личен углед, како и нарушување на угледот на Општината.

Општина Шуто Оризари, апелира го сите граѓани, прописно да ги постават трговските штандови почитувајќи ги законските одредби согласно законот за јавна чистота.

Roma Press-sutoorizari.gov.mk

Proekti baš tutorska baš o sikhle finansirime tar o REF..

NVO Ambrela thaj o centrumi tar socijalna integracija thaj ikheripna- Makedonija ko partnerikano buthi kheripe tar thana ani Komuna Šuto Orizari ko buthi kheripe e lokalnikane komunaja tavdinga i inpelementacija tar proekti tutorsko dejbe dumo sikhlenge ano fundavne sokhlovne.
Akava proekti tano ikerdo lovengere dumoja tar Romano Edukacijako Fondi REF, hramome memorandumi baš buthi kheripe thaj dejbe dumo.

НВО Амбрела и Центарот за социјална интеграција и подршка – Македонија (Social Integration & Empowerment Centre’s – Мacedonia) во партнерство со основните училишта на територија на Општина Шуто Оризари и во соработка со локалната самоуправа ја започна имплементацијата на проектот за туторска подршка на ученици од основните училишта.
Општина Шуто Оризари, во рамки на овој проект, финансиски подржан од Ромскиот Образовен Фонд, потпиша меморандум за соработка со цел обезбедување на круцијална поддршка од сите локални клучни актери за непречено спроведување на проектните активности.
Исто така, проектниот тим одржа координативен состанок со туторите, образовните медијатори, со директорите на училиштата и информативна средба за запознавање меѓу учениците и туторите со цел воспоставување на директна врска со засегнатите страни и целната група, претставување и утврдување на методите и средствата за работа и размена на искуства и идеи за поефективно делување.

Roma Press- sutoorizari.com.mk

Atiđe: ,,Medena Zemja”so i te ovav ano đjivdipe na našavava mandar e brlja (pčeli)

Атиџе:Каде и да одам, што и да правам, дури ме служи здравјето и снагата не се откажувам од пчелите.
Македонскиот документарец „Медена земја“ е во режија на Љубомир Стефанов и Тамара Котевска. „Медена земја“ е филм за Атиџе, последната жена-одгледувач на диви пчели во Европа. Главна идеја на филмот е да се прикаже припадноста на човекот кон природата. Атиџе со ведрина во гласот се присетува на безгрижните детски денови во селото Бекирлија. Во детството, Атиџе неколку пати се соочила со страшни убоди од пчелите, но така и ги засакала.

ATIĐA tani o šerutno muj ano dokumentarnikano filmo,,Medena Zemja” savo pohari ama siguritetno lela sa e simpatie tar filmeskiri scena thaj telal i rezija Lubomir Stefanov thaj Tamara Kotevska.

Atiđe tani đuvli savi but bersa ano učipe e gaveske arakela brlja thaj olendar kerla avgin yhaj odole avgineja ikerlapes sasto đjivdipe, thaj tani jek ani Evropa tar asavke sorte brlja so kedela olendar avgin.

Voj ađjikerela te ikerel pere šukar pursakoja ano sumnaleskere scene thaj kerlapes upral olate jek posebnimane dezenija thar bedebi te šhaj panda pobut te ovel bari i atrakcija kana ka ikerel e pursakoja ani evropsko filmeski scena.

Roma Press-sitel.com.mk

- Reklam -

KOLUMNE