Blog Rig 200

Liljana Kovačeva lelja i pursak ano anav tar Jusuf Šaip- Hrvatska

Разговаравме со Лилјан Ковачев, добитник на годинашната награда за животно дело „Шаип Јусуф“, за време на престојот во Загреб од 3 до 5 ноември, кога учествуваше на Меѓународниот симпозиум за ромски јазик.

Сакам да ја раскажам мојата животна приказна во врска со мајчиниот јазик затоа што тоа во голема мерка го одразува мојот идентитет, ни рече на почетокот, додавајќи: Мајчиниот јазик зборува за моето потекло, мојата култура, обичаите и традиционалните вредности. Никогаш не сум разговарал со моите родители на кој било друг јазик освен со ромски. На пример, сите мои години работејќи во Министерството за образование на Република Бугарија како главен експерт во Центарот за едукативна интеграција на деца и студенти од малцинства, моите колеги знаеја дека кога Лилјана зборуваше Романија по телефон, тоа значеше разговор со мама или тато.

Во 1980-тите, малцинствата не беа официјално признати во Бугарија. Немаше Роми, немаше Евреи, немаше други народи, туку само Бугари, објаснува Лилјана.

Akava berš hulinga i pursak ano anav tar Šaip Jusuf ano vasta e rajnake Liljan Kovačev ani Hrvatska savi ulvgala olake o deputati Kajtazi thaj Presidenti tar Kali Sara.

Mangava te kerav diso lafi baš mande thaj moro identiteyi kultura traficija thaj miri čhib.
Ano moro kher mire maj pašutne nikana mansare thaj savore na kergem lafi ani aver čhib salde ani amari dajaki Romani čhib vakerla i Liljan.

Ano moro sahno bukarno vakti đji kaj kergum buti ano Ministeriumi baš edukacija ani Bugarija sar eksperti ano centari baš edukativnikani integracija čavenge thaj studentoja.

Abo 1980 berša ani Bugarija na sas ikherimale tikore wtnikane kedina, na sas Roma,na sas Evreija numa salde savore valani te vakerenoes Bugarija vakerela i Liljana baši i patrin Phraliphen.

Hazri kerga: Erdan M.- Roma Press-Phraliphen.

Ano Šuto Orizari aktuelno tano o hazrkeribe muzikane ŠOUA tar penđarde Romane bendija

O nakle deš dive ani dis Skopje kerlapes hazri šoua tar penđarde muzikane bendija orkestrija save akava berš sas aktuelno ano sa e Romane bijava thaj zabave save kernapes ano sasto Balkani numa vi buvle ano Sumnal.

Sa e penđarde gilavutne maškar e Roma akanansaske šhaj arakenalen ani komuna Šuto Orizari thaj odova Ahmet R.Ramko,Đemail, Bernat,Tarkan, Ervin,Sunaj,Đefrina,Šero, Ašmet, Roki thaj sa okola save si maškar e Roma penđarde gilavutne, akanasaske tane angazirime ano bendenge šoua save kernalen baš nevo berš thaj, sa e neve gilja olengere ka ovel tumen šajipe te šunen olen ano nevo 2020 berš berš ko youtub thaj ano Romane medie.

But tar sa akala gilavutne kerna video thaj reklame baš olengere angazmanija savende ka oven šunde thaj dikle palo nevo berš ano amare penđarde muzikane ,,Romane Balija” save kernapes ano Skopje thaj akale berseske havlarde thane duj, jekh telo vas e partijako ,,Sojuzi e Romengoro” tar Amdi Bajram aso dujto tar ,,Roma pašakerde” telal o vas tar Erđan Selimi.

Akala si ano momenti aktuelno teme lav keribnaske thaj hazr keribe maškar e Roma ano akanutno vakti.

Salde jek informacija te ulava tumensar tar bendija thaj orkestrija agorkerde soua tane hazri tar Enerđi bend, Đipsi bend thaj panda but avera, aso erati agorkerdo šou kaske but kerelapes lafi so nakla ano but šukar snimibe tar sa e neve gilja tar gilavutne tar Južni Ritam.
Daja tumen nekobor fotija save resarge đi ani amari redakcija.

Hazri kerga: Neđmedin A- Roma Press

E Roma thaj i ponodorig tane astarde e diskriminacijasa

Dešeberšengo adelatiba tar EKČPbaš i čipota Sejdin thaj Finci šungapes tar amerikaki ambasada ani Bosna thaj Hercegovina.Ola vakerge baš fuhal khanči nane kerdo ano iramipe pal deš berš.

Ani akaja umal e rađjake pretstavnikoja ani Bosna thaj H valani te keren iramipe ano olengo Ustavi thaj te ciden pumandar i diskriminacija kana valani diso te anen ano jekhajek dajatve baš hakaja ( pravo )savorenge, informirinena tar ambasada Amerikaki ani Bosna thaj Hercegovina.

Десетгодишнината од пресудата на ЕКЧП за случајот Сејдиќ и Финци се слушна и од американската амбасада во БиХ. Тие изјавија дека, за жал, ништо не се сменило по десет години.
„Граѓаните во БиХ не треба да се користат за одбележување на годишнини без конструктивно дејствување. Во овој поглед, властите во БиХ мора да го изменат Уставот и да ги отстранат дискриминаторските одредби за да обезбедат еднакви права за сите граѓани “, рече Амбасадата на САД во БиХ.
Беше посочено дека неуспехот да се реши проблемот со дискриминаторските практики не влијае само на Ромите и Евреите, туку само на малцинствата.
„Сите етнички групи се погодени од оваа дискриминација: Србите кои живеат во Федерацијата на БиХ, Бошњаците и Хрватите кои живеат во Република Српска, жители на округот Брчко кои сакаат да гласаат во Федерацијата или Република Српска, сите кои не сакаат да се изјаснат како припадност на ниту една етничка група, жители на Мостар, како и членови на сите малцинства ширум БиХ, кои се спречени целосно да учествуваат на изборите во БиХ. Тоа е неприфатливо “, се вели во соопштението.

Hazri kerga: Erđan M- Roma Pres lendo Udar.net

Ano naklo vikendi kerde si 34 soobrakajnikane bibahija ano Skopje

Štar manuśa pophare kuvde, aso 27 nakhle polokhe kuvibnaja ano soobrakajnikano bi bah ano naklo vikendi ki dis Skopje yar kedimo numero 34 kuvibna vordonensar.

Tar policijaki trafika vakerna aso o naklo vikendi sinelen pherdi vasta buti ano arakhibe thaj dejbe đeza(kazna) e na gogaver šoferen save dromarinenan ano atar ano Skopje.

Sas but šoferija ikalde tar dromaripe, arakle manuša save paldena vordona bi registririme thaj đezaime vi okola šoferija save na dena sas šajipe manušenge te nakhet tar than farbime manušikane nakhjibaske phiribnaja.

Четири лица се здобиле со тешки телесни повреди, а 27 лица со лесни телесни повреди во 18 од вкупно 34 сообраќајни незгоди што се случиле изминатиов викенд на подрачјето на Град Скопје. Од сообраќај, според податоците на СВР Скопје, полицијата исклучила еден возач кој возел под дејство на алкохол, шест возачи пред да се стекнат со право на управување на моторно возило и две возила нерегистрирани. Со специјалното возило „пајак“ подигнати се 111 возила. Казнети се и четворица возачи кои поминале крстосница на црвено светло, еден возач кој не дал првенство на минување на пешаците на обележан пешачки премин о други.
Изминатиов викенд 34 сообраќајки во Скопје.

Roma press

Ekologikano marši ano Skopje

Baro ekologikano marši baš lokho suluko transparentoja ano vasta thaj maske ano muja iklile baro numero ano masovnikano protesti mujal o aerozagadibe.
Ano akava maršo e khedime manusa tar Ministeriumi baš đjivdipnasko maškaripe,ekoaktivistoja, birađjakere organizacie thaj maškarsikhlovne savore barabutne phiravgepes đji ani Rađi e Makedonijaki.

Со транспаренти во рака и маски на лицето, илјадници граѓани излегоа на масовниот протест против аерозагадувањето.
Од Министерството за животна средина, еко-активистите, невладините организации и средношколци се упатија пред Владата.
Тие уште еднаш потсетиија дека ако надлежните не ги исполнат нивните барања , тие ќе продолжат да ја бараат правдата на улицаа.
И покрај бројните закани и заплашувања кон учениците и реакции во јавност и младите се приклучија на маршот. Средношколци од повеќе средни училишта во земјава утрово ја бојкотираа наставата.

Дел од гимназијалците од Орце Николов ги почекаа своите врсници од Карев и гимназијата Ѓорѓи Димитров и од дворот на оваа гимназија околу 15 ч тргнаа на рутата Влада –Собрание- Министерство за животна средина , ги почекаа невладините и граѓаните , па заедно отидоа пред Влада, каде што се одржи Маршот против аерозагадувањето втор за нецел месец.
Претпладнево, директорката на гимназијата Никола Карев беше разрешена откако јавноста се појави снимка на која се слуша како им вели да не ја бојкотираат настава затоа што не може да гарантира какви ќе се последиците.

Roma Press

Ромите во Западен Балкан: потребна е радикална промена на политиката

Состојбата на Ромите во Западен Балкан во последните години и покрај различните иницијативи на ЕУ сеуште бележи спор напредок. Време е за радикално размислување и нови мерки во Берлин и Брисел. Германската Влада и Европската Унија треба го признаат антициганизмот, да се борат против оваа појава која претставува главна причина за дискриминацијата на Ромите и да создадат конкретна перспектива за Ромите на локалниот пазар на трудот.

И покрај обемната (финансиска) инвестиција од страна на Европската унија како дел од пристапниот процес и, исто така билатерално, состојбата на Ромите во Западениот Балкан бележи мало подобрување во последните 20 години. Меѓународните иницијативи како Декадата за вклучување на Ромите 2005-2015 и следната иницијатива Интеграција на Ромите 2020 , како и усвојувањето на национaлни закони, стратегии и акциони планови, не беа во можност да ја променат состојбата.

Антициганизмот ја обликува состојбата на Ромите во Западен Балкан
Следните податоци за состојбата на Ромите даваат увид во неефикасните политики во последните години на национално ниво и на ниво на ЕУ и ја прикажуваат потребата за радикална промена. Овие податоците за помладата ромска популација беа намерно избрани, бидејќи тие би имале најголема корист од инвестицијата во последните години, вклучувајќи ја и обемната инвестиција во образовните мерки. Во 2017 година, 78% од младите Роми (на возраст од 18 до 24 години) во Албанија не биле вклучени во образовниот процес, вработувањето или обуки (NEET – НОВТ) .

Во Босна и Херцеговина учеството изнесува 86% , во Косово 78%, во Црна Гора 82%, во Северна Македонија 74% и во Србија 73%. Во однос на мнозинството население во Западен Балкан, соодветниот процент кој се однесува на истата категорија млади е помеѓу 33% и 59%, додека во ЕУ просечната стапка изнесува 14,3%, додека во Германија стапката е само 8,6%. Кај младите Роми на возраст меѓу 18 и 21 година, помеѓу 31% ( Црна Гора ) и 69% ( Северна Македонија ) имаат завршено задолжително образование. Спротивно, кај мнозинското население во сите земји од Западен Балкан процентот на завршено задолжително образование изнесува 93% до 96%.
Во последните десет години, повеќе од 200.000 Роми од Западен Балкан, приближно. една петтина од целокупното ромско население од регионот поднеле барање за азил низ ЕУ, вклучувајќи повеќе од 100,000 во Германија. Исто така, десетици илјади други редовно се вклучуваат во (неформален) работен ангажман низ Западна Европа.

Антициганизмот, кој претставува специфичната расна пристрасност кон Синтите и Ромите заснована на предрасуди, стереотипи и непријателство е главната причина за дискриминација врз Ромите и нивното исклучување од општеството. Досега борбата против антигипсизмот и структурната дискриминација врз Ромите не беше главен приоритет во германската политика во однос на Западен Балкан. Преселувањето и присилната миграција на многу Роми во Германија и ЕУ во голема мерка се пропишуваше на чисто економски причини.

Владите од Западен Балкан, политичките лидери на Германија и ЕУ на тој начин го игнорираа влијанието на антициганизмот врз социјалната и економската состојба на Ромите како причина за нивната присилна миграција. Ова незнаење резултираше со неуспехот кон соодветна борба против антициганизмот и структурната дискриминација врз Ромите.
Претседателството на ЕУ е можност за Германија да преземе одговорност
Во втората половина на 2020 година, Германија ќе го превземе ротирачкото претседателство на ЕУ. Во истата година, треба да се донесе и новата рамка на ЕУ за рамноправно учество на Синтите и Ромите и борба против антициганизмот. Овој процес ќе има влијание и на Западен Балкан. Берлин треба да ја искористи можноста за поддршка на Западениот Балкан, вклучувајќи ги и другите ЕУ и самата Европската унија во развојот и спроведувањето на повеќе инклузивни политики кон Ромите кои ќе ја препознаваат борбата против антициганизмот како клучен елемент.

Покрај тоа, Германија има репутација која може да се искористи за убедување на владите од Западен Балкан да соработуваат во спроведувањето на нови политики, охрабрување и поддржување на ваквите процеси, како и за вградување на нова национална или нова ЕУ политика за Западен Балкан. Германија исто така има историска одговорност кон Синтите и Ромите, која одоворност не треба да ги исклучува Ромите од Западен Балкан. Само вистинското подобрување на нивната состојба ќе го намали притисокот што води кон понатамошна присилна миграција.
Потреба од сеопфатен пристап и можности за легална миграција на трудот
Германската Влада би можела да даде значаен придонес за подобрување на состојбата на Ромите во Западен Балкан. За тоа да го направи, Германија треба да развие долгорочна и сеопфатна програма за промоција на вклучувањето на Ромите во земјите од Западен Балкан и да даде поддршка на владите и општества од Западен Балкан во спроведување на политиките во координација со ЕУ. Главните компоненти на програмата би го вклучиле следното:

•Борбата против антициганизмот , како основна причина за социјална исклученост и дискриминација во Западен Балкан.
•Поголема вклученост и зајакнување на ромскиот граѓански сектор во Западен Балкан со партиципативен пристап.
•Зајакнување на локалните ромски заедници (зајакнување на заедницата) со цел интеграцијата да биде одржлива.

Посилен фокус на стручна обука за млади Роми. Ова исто така може да биде одговор за вклучување на работната сила во повеќе занимања, на пример во Србија.
•Активно вклучување на Ромите во легалните миграциони работни механизми. Во рамките на Западно Балканските регулации Ромите беа едвај земени во предвид, иако првичната иницијатива имаше за цел да обезбеди можности за легална миграција на трудот и за Ромите. Се додека антициганизот го отежнува пристапот на Ромите на пазарот на трудот во нивните матични земји, учеството во вакви програми останува неопходно. Единствената алтернатива за многу Роми е генерирање на приходи од неформалниот пазар на трудот во Западна Европа.
•Во духот на кохерентна политика кон Синтите и Ромите, како во Западен Балкан, така и во Германија, Германија исто така треба да се фокусира на одржлива интеграција на Ромите кои живеат во Германија и преиспитување на практики за депортација кои влијаат и врз Ромите родени во Германија или врз оние кои живеат тука 20 години.
Германската влада треба да се фокусира на две компоненти: борба против антициганизмот и подобра интеграција на Ромите на пазарот на трудот.

Борбата против антициганизмот треба да биде првиот приоритет на Германија
Германската политика треба да се фокусира на поддршка насочена кон борбата против антициганизмот на Западен Балкан. Меѓутоа, ова бара политичка парадигма која воведува ” пристапот заснован на човекови права ” со одговорност на ” носителот на одговорноста ” во политиките вклучувајќи ги и Ромите. Политичарите и општеството во Западен Балкан мора да преземат одговорност за сегашната состојба, како и за нејзиното подобрување. Борбата против антициганизмот исто така мора да биде целосна задача која вклучува реформи на пазарот на трудот и системот на образование.
Конкретните почетни точки преку кои Германија може да ги поддржува земјите од Западен Балкан во борбата против антициганизмот правејќи ги воедно овие почетни точки задолжителни, би вклучувале проекти за едукација и обука за разни социјални групи (вклучувајќи наставници, полицајци, државни службеници и работодавачи), промовирање одговорно медиумско прикажување, доследно гонење на изјави на антициганизам, насилство и акти на дискриминација, како и вклучување на Ромите во институциите против дискриминација. На ова ќе се додаде и неопходна промоција на социјален наратив кој ќе ги дефинира Ромите како припадници на држава и нејзиното општество, а не како „други“. Земјите од Западен Балкан можат да го користат искуството на Германија во против борбата против антициганизмот и предлозите на меѓународната коалиција на граѓански организации.

Интеграцијата на Ромите во пазарот на трудот бара политичка волја и трпеливост
Како втор важен дел од новата политика треба да биде и подобрата интеграција на Ромите во локалниот пазар на трудот. Од една страна, државите од Западен Балкан мора да ги исполнат своите законски обврски за пропорционално вработување на Ромите во државната служба, што не успеваат да го постигнат со години. Покрај класичните мерки за создавање работни места и мерки за обуки потребни во борбата против и спречувањето на антициганизмот, мора да се воспостават и подобри врски помеѓу училиштата и стручната обука. Поради ниското ниво на образование и обука на мнозинството Роми, мерките за создавање работни места и обука во најголем дел се насочени кон лица без образование или стручна обука. Сепак, добиените занимања едвај дозволуваат индивидуално или социјално унапредување, па дури може и да ги засилат предрасудите кон Ромите. Затоа дополнителниот фокус на квалификувано, двојно образование не само што ќе ја подобри економската и социјалната состојба на дипломираните студенти, туку исто така ќе помогне и во намалувањето на предрасудите кон Ромите.
Успесите сепак ќе бидат видливи само на среден или долг рок. Затоа Германија мора да биде подготвена да не размислува во традиционалните циклуси на проекти од три или четири години, туку да продолжи со долгорочна програма, како што е дизајниран процесот за проширување на ЕУ на долг рок. Германската политика мора да биде подготвена да бара конкретни мерки за борба против антициганизмот и дискриминација од Владите во Западен Балкан и да стане јасно во процесот на пристапување во ЕУ дека веќе не е доволно да се донесат стратегии и акциони планови без нивно вистинско спроведување. За таа цел, Германската Влада треба да работи и во рамките на ЕУ за да се осигури дека Брисел ги спроведува истите политики за поддршка на процесот на пристапување во ЕУ.
Како последно, сепак соодветните влади на Западен Балкан мора да преземат одговорност и да бидат одговорни, заедно со локалното општество, за развој и спроведување на мерки за подобрување на животните услови на Ромите. Со Декларацијата од Познан иницирана од Северна Македонија за вклучување на Ромите во процесот на проширување на ЕУ, тие веќе го презедоа првиот чекор кон започнување на нова регионална политика кон Ромите. Недоволната вклученост на борбата против антициганизмот и дискриминацијата во Декларацијата се одразува на подготвеноста на владите да направат повеќе за вклучување на Ромите. Затоа Германија треба да го поддржи овој процес доколку смета дека треба да се промовира демократско и уставно владеење на правото во државите од Западен Балкан.
Овој текст беше прв пат објавен на германски јазик на блогот на миротворницата: https://peacelab.blog/2019/12/roma-in-den-westbalkanstaaten-es-braucht-einen-radikale-politikwechsel
Кон нова политика за Ромите на Западен Балкан е заедничка иницијатива на:
Otaharin (Bosnia and Herzegovina); @Otaharin
Zentralrat Deutscher Sinti und Roma (Germany); @ZR_SintiRoma
Advancing Together – AT (Kosovo) @AdvTogether
Voice of Roma, Ashkali and Egyptians in Kosovo (Kosovo); @IsakSkenderi
NVO ROM ” Koračajte sa nama – Phiren Amenca” (Montenegro); @NvoPhirenAmenca
Romalitico – Institute for Research and Policy Analysis (North Мacedonia); @Romalitico
Association of Coordinators for Roma Issues (Serbia); @Dragan06989481
Forum Roma Srbije (Serbia),
Roma Active Albania (Albania);
Поддржано од страна на Министерството за надворешни работи на Сојузна Република Германија @GermanyDiplo

Roma Press

Хабитат- Одржлив урбан развој на ромските заедници – О. Шуто Оризари и Велес

Градоначалник на општина Шуто Оризари Курто Дудуш, присуствуваше на презентација на проектот надловен „Одржлив урбан развој на ромските заедници“, организацијата Хабитат во Северна Македонија го спроведува во соработка со општините Шуто Оризари и Велес.
Севкупна цел на проектот е да се придонесе кон инклузивен, ефикасен и одржлив урбан развој базиран на почитување и реализација на принципите на ЕУ кои водат до подобар квалитет на живеење во ромските заедници во Шуто Оризари и Велес.

На настанот се обратија,Курто Дудуш – Градоначаник на општина Шуто Оризари, Зоран Костов – извршен директор на Хабитат во С.Македонија, Нафи Сарачини – претставник од делегацијата на Европска Унија во РСМ, Аце Коцевски – градоначалник на општина Велес, Лилјана Алчева – заменик директор за програма – Хабитат во Македонија како и членови на проектната советодавна група.

Roma Press

70 – Romane familie đjivdinena ano čika sar ko filmo tar Emir Kusturica

Кал до глуждовите, канал ископан низ дворот што води директно до блискиот поток, коза врзана за дрво среде дворот, деца бркаат кокошки во кал, чекајќи пред полскиот тоалет, перат пространа на отворени бараки за да го фатат сонцето , сликите што ги најдовме, Ромите беа мавтани на стотина чекори од центарот на Бојник, една од најсиромашните општини во јужна Србија.

Се чини дека некој нè спушти во временска капсула или директно во еден од филмовите на Емир Кустурица, а мештаните од населбата во центарот на градот велат дека тие живеат така – од почетокот на 20 век, затоа што немаа струја до пред неколку години.
Седумдесет куќи во овој дел од градот треба да ги имаат најосновните услови за нормален живот до пролет. За овие работи се издвоени над 2 милиони динари од општинскиот буџет.
Морам да ви кажам дека понекогаш не можам да верувам дека сè уште има улици без канализација во нашиот дел, но тоа е така. И, ова ќе го решиме наскоро. Следното нешто што треба да направиме поврзано со инфраструктурата на овој дел од градот за да се вратат нормални услови за живот, рече претседателот на општината Бојник- Небојша Ненадовиќ.

Čik thaj na šukar šartoja đjivdipnaske ani komuna Bojnik Srbija. Ano akava than e Roma đjivdinena baš sar so sikavenapes ano filmoja tar Emir Kusturica, numa akava čačibnaske nane filmo numa akava si o čačipe e Romenge đjivdipnasko.

Ano akava than savo tano ano pašipe e dizjaja đjivdinena 70 Romane familie thaj von si avrik tar normalnimane šartoja đjivdipnaske tar jek normalnikano manus.

Ano vahtavi tar vakeripe e presidentesko tar komuna Bojnik Nebojša Nenadovik vakerga aso akaja komuna ulavga love te astarelpes serioznimane tar lačharibe e šartoja đjivdipnaskere thaj olengoro tavdipe e bukako ka tavden maj anglal ano lačharipe i infrastruktura sar thaj šartoja đjivdipnaskere.

Hazri kerga: Neđmedin A.- lendo tar Romski Portal

Amerikako kongreso denga poro hango baš anglalakharipe e presidente Donald Tramp

Преставничкиот дом на американскиот Конгрес гласаше за отповикување на претседателот Доналд Трамп.
Во ова тело каде демократите имаат мнозинство, Трамп е отповикан со 230 гласови, против беа 197.
Ниеден републикинаец не гласаше за отпочнување на процедурата за разрешување на Трамп, единствениот независен законодавец гласаше за отповикување, а двајца демократи против.
Пред Трамп, ваква судбина имаа Бил Клинтон и Ричард Никсон.

Khedipnasko kher tar amerikako Kongresi denga piro hango ko anglalakhatipe tar presidenti Donald Tramp.
Ano akava bedeni saveste e demokratija isilen butederipe o Tramp tano akhardo 230 hangonensar, mujal sas 197.

Maškar savore na sas jek republikanco te del poro hango baš tavdipe procedura tar telaripe e Trampesko,salde sas naikherinalo kanonesko pretstavniko savo denga piro hango baš tavdipe o pelaripe, aso duj demokratija sas mujal.

Anglal o Tramp jekajek asavko resipe sas vi e amaerikake presidenten Bil Klinton,Ričard Nikson thaj trinto akana sas vi o Donald Tramp.

Roma Press

Regionalnikani tribina ano Štip..

На 17 декември во големата сала на Општина Штип се одржа Регионална работилница на тема „Попис и политики за население“, кој го имплементира Фонд за население на Обединети нации (UNFPA) и Македонска платформа против сиромаштија а поддржан од Фонд за население на Обединети Нации (UNFPA) Главна канцеларија.
Присутни беа преставници од институции на локално ниво и подрачни единици на министерства, граѓански организации, граѓани и медиуми.
Модератор на Регионалната работилница беше Ерол Адемов Претседател на здружение на мултиетничко општество за човекови права Штип.
Говорници беа Билјана Дуковска Претседателка на Македонска платформа против сиромаштија и Апостол Симоски Директор на Државен завод за статистика.

Ani komuna Štip ikhergapes regionalnikani bukarni bešin anavkerdi baš Popis thaj politika e dizutnengi, aso akava proekti implementirinelale o fondi tar đianija tar Pašakerde nacie hem e Makedonijaki platforma mujal čorolipe.

Moderatori tar Regionalnikano bešin sas o Erol Ademov, lav keribe lele than Biljana Dukoveka thaj o Apostol Simoski- Direktori tar Raštralo zavodi baš statistika.

Hazri kerga: Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE