Blog Rig 202

Ani Priština ano akava berš ka ikergovel Romano Samiti baš manušikane hakaja

Akava berš ani Priština ikergovela o Samiti e Romengo ano Purab Balkano, aso o celjo akale kedipnasko tani i mangin baš polačhinkeripe o segmento tar manušikane hakaja.
Ano naklo berš sar thaj sakoja ano akava kedipnasko samiti kerlapes lafi baš jekhajek manušikane hakaja ani sasti Evropa thaj odoleja dope4gepes pomaškarutne kapaciteyensar tar pretstavnikoja Romengere kotar i Srbija legarde tar Milorad Popovik.
Pobuter telede4 drabaren ani Makedonikani čhib.

Оваа година во Приштина се одржува Самит на Ромите за Западен Балкан, со цел подобро претставување на самите Роми во сегментот за човекови права. Оваа година, како и секоја претходна година, беа поканети сите еминентни претставници на организации за човекови права од цела Европа, со фокус на градење на капацитети, но и наши претставници на Ромите од Србија, предводени од Милорад Поповиќ, претседател на Ромите иницијатива за одржлив развој и основачи на мрежата на Ромите ИРОС во РС,г. Неџат Синани и Звонко Митровиќ.

Целта на Самитот за Ромите во Западен Балкан, формиран во 2015 година, е да го сврти вниманието на преовладуваниот анти-циганизам, систематска дискриминација и кршење на човековите права на Ромите во Западен Балкан, Турција и Европа; и подигање на свеста за обврските на државите да го подобрат почитувањето и заштитата на Ромите.

Самитот на Ромите за Западен Балкан ги здружува бранителите на човековите права и активисти од Западен Балкан, Турција и Европа за критички и конструктивно дискутирање на тековните проблеми и анализирање на предизвиците што се релевантни за човековите права на Ромите. Самитот за правата на Ромите, организиран од бранителите на граѓанските права, обезбедува платформа за промовирање и зајакнување на регионалната соработка и вмрежување во надминување на предизвиците и предизвиците со кои се соочуваат Ромите, овозможувајќи им на учесниците да споделат и учат од другите искуства и да ги охрабрат новите иницијативи. Повеќе од 400 бранители на човековите права и активисти од повеќе од 40 организации учествуваа на Самитот на Ромите од 2015 година.

Hazri kerga:Roma Press lendo tar Romano lil.net

Tavdela nevo proekti stipendie e čavenge tar jekto berš sikhlovipe

Tavdela nevo prooekti baš čhavore save hramonenapes ano jekto berš sikhlovipe ko fundavne sikhlovina finansirime dumeja tar Puterdo sasoitnipe ani Makedonija, partnerikane buthi kheripnaia tar edukacijake thaj kulturake khedina tar Dendo Vas finansirimw tar Evropake Unijaja, Pobuter drabaren ani Makedonikani čhib.

Започна новиот проект „Редовно на часови: акција за вклучување на Ромите во основното образование“ имплементиран од Фондацијата Отворено општество – Македонија во партнерство со Фондацијата за образовни и културни иницијативи Чекор по чекор и Здружението Центар за образовна поддршка Дендо вас, финансиран од Европската Унија.

Проектот кој ќе се имплементира до октомври 2022 има за цел да овозможи еднаков пристап до образование за децата Роми, но и ќе ги мотивира децата редовно да ја следат наставата и да се запишат во следните одделенија. Воедно проектот има за цел да обезбеди инклузивна средина за учење каде ќе се почитува различноста и каде сите деца ќе се чувствуваат добредојдени и подеднакво стимулирани да успеат.

Преку проектот ќе се обезбедат стипендии за децата Роми запишани во прво одделение што ќе овозможи вклучување што поголем број деца Роми во основното образование, а воедно ќе се намали финансискиот трошок на ромските семејства поврзан со школувањето на нивните деца.

ROMA PRESS -Lendo tar linko https://fosm.mk/current-project/nov-eu-proekt-redovno-na-chasovi-akczija-za-vkluchuvane-na-romite-vo-osnovnoto-obrazovanie/

Sikhle tar siklana BRH lelethan ano nišankeripe o dive e čhavengoro

Ученици од О.О.У “Браќа Рамиз-Хамид”зедоа учество на одбележувањето на Светскиот ден на детето и одбележување 30 год. од усвојувањето на Конвенцијата на Обединетите Нации под организација на Народниот Правобранител и Коалицијата на младински организации “СЕГА”.

Sikhlentar Fundavni sikhlovni Phrajla Ramiz thaj Hamid tar komuna Šuto Orizari lele than ano nišankeripe e Sumnalesko dive e čhavengo thaj nišankeripe 30 berša tar ikerdi Konvencija tar Pašake4de Nacie telal organizacija e Đihaneskere Arakavutneski thaj i Koalicija tar ternikani organizacija anavkerdi ,, AKANA”.

O Lejbe tan tar sikhle sas  pozitivno lingarde thaj ano sakoja sesija e sikhle tar Phrajla Ramiz thaj Hamid sikavge bato interes te sikavkeren poro đjandipe thaj sikhlovipe maškar e avera.

Akale beršeskere sikhlovibaske e sikhle tar akaja siklan sikavena uče rezultatoja tar olengo đjandipe odoleja so lena than ano sakova sikhlojbaskoro procesi, seminarija thaj sikhlojbaskere sa đjandipe.

Hazri kerga: Neđmedin A.- Roma Press

Rotali mesala khedipe e Romensar ano Mukačevo

На 18 ноември се одржа тркалезна маса во хотелот СТАР во Мукачево со учевство на новоформираната НВО „Обединете за промени“, и други Ромски невладини организации, ромски активисти за човекови права, Дирекцијата на Средното училиште Роми 14 како и црковни службеници.
Целта на состанокот беше да се соберат сите за подобрување на социо-културниот живот на ромската заедница, образованието,
заштита на нивните права, постигнување на позитивни промени во животот на ромското национално малцинство.
Особено, на тркалезната маса беше претставен проектот „Зајакнување на улогата на граѓанското општество во заштитата на правата на децата кои имаат потреба од палијативна нега“. Во рамките на споменатиот проект, активист за човекови права и социјален работник ќе им помогне на болните Ромски деца и нивните роднини во добивање правна, социјална и психолошка поддршка.
Организаторот на настанот-НВО „Обединете за промени“, со кој раководи еден млад активист, музичар Сергеј Барт.

Ano 18 Noemvro ikergapes rotali mesala ano Hotel Star ko Mukačevo lejbaja than tar nevutni NVO anavkerdi,, Pašhakerde baš iranipa” Ano akava kedipe denge dumo vi avera NV- Organizacie, Romane aktivistija baš manušikane hakaja, but Roma tar khangirengere vastjale thaj panda but avera.

O sebepi akale dikhipnaske  bas lačharipe o socio ekonomikano đjivdipe ani Romani khedin thaj dejbe dumo ano pobuter segmentija panle e Romane  haleja thaj đjibdipe.

Baš akava aktiviteti thaj kedipe pobuter manušen ano jek than  vastaluno tar akaja nevutni idea tano legardo terno aktivisti muzičari Sergej Bart.

Hazri kerga: Roma Press

 

Maj amalikano Šerutno ani komuna Šuto Orizari 2019 – Kurto Duduš- Kuco dikhen Video..

Akaja pursak tani e dizutnengiri tari komuna Šuto Orizari, thaj akava hošipe ulavavala sa e Romensar ani sasti lumja, akala tane o lafija save sas vakerde tar Kurto Duduš anglal lejbe i pursak ano Evropako parlamenti.
Akava berš ka ovel sukcesivnikano thaj akava ka ovel panda jek baripe ano morali so pobuter te kera buti ano anglune duj berša đji o agor amaro mandati, vakerga anglo zurnalisti tar Roma Press Romando A- taro Brusel.

18-Ноември во Брисел се одржува годишна Конференција на Европската Организација на Ромска мрежа ( ERGO Network).

На ова Конференција учвествува и градоначалникот на Општина Шуто Оризари

Курто Дудуш-Куцо кој преку проектот “Зајакнување на ромското граѓанско општество“ , предводена од ромскиот актив од Албанија , во заедничка соработка со Европската организација на Ромите ЕРГО мрежа за Западен Балкан и Турција

му беше врачена престижната награда “Нај-пријателски Ром градоначалник“ за 2019 година.

ЕРГО е мрежа на Роми истомисленици од цела Европа кои се собират за да споделат искуства со што ќе учат едни од други, да сеоздават идеи и развиваат заеднички пристапи.

Во исто време тие создават и и мрежи со други партнери со кои заедничко работат на заеднички прашања на европско и национално ниво.

Dikhen thaj Video

Amen nane amen problemo e Sintonsar ja e Romensar, amen isi amen problemi e Rasizmoja..

Немаме проблем со Синти или Роми,
Имаме ПРОБЛЕМ ЗА РАСИЗАМ..

Годишна конференција на ЕРГО во претставувањето на Баден-Виртемберг во Брисел.
Тема Образовни пристапи за лица со ромско потекло и презентација на студии за сегрегација на училиштата во земјите-членки на ЕУ. Резултатите се застрашувачки и покажуваат колку длабоко анти-циганизмот е вкоренет во општеството, но и игнориран. Без широка борба против цигани, без обврзувачки карактер во инклузивни стратегии, луѓето со ромсно потекло ќе продолжат да бидат експлоатирани и да имаат нееднакви шанси, укажа Ромео Франс-Ромски активист.
На годишната конференција во Брисел исто така присуствува и Градоначалник на општина Шуто Оризари Курто Дудуш.

Akale beršeskiri konferencija tar ERGO ano saikeribe tar Baden- Virtemberg ano Brisel.
Ani sasti konferencija kerlapes lafi tar pobuter umala panle e Romensar ani sasti lumja aso maj buteder kerlapes lafi baś esukacija thaj sar ikherlapes prezentiribe tar edukacijake studie maškar e Roma thaj i segregacija savi kerlapes ano sikhlovne ko puvja save thane đjene ano Evropaki Unija.

Ano duje divengo khedipe tar akaja konferencija lela than vi o Šerutno e komunako Šuto Orizari Kurto Duduś.

Rezultatoja save prezenirinenapes ani akaja konferencija tani daravduni šunibaske sostar sokavelapes hor o anticiganizmo kobor tano reslo ano akala puvja, numa.isi thaj disavende so si ignoririme.

Bi buvlo maribe mujal o anticiganizmo, inkluzivnikane strategije, e Roma tadani ka ačhon te oven eksploatirime yhaj te na ovelen jekhajek šajipe, vakeega o Romeo Frans-Romano aktivisti.

Hazri kerga: Roma Press

Britanija iranela piri politika prekal Roma-Nomadoja..

Претходно овој месец, британската влада предложи да и се даде на полицијата поголеми овластувања да го уапси и одземе имотот и возилата на луѓето што живеат во неовластени кампови. Тоа е потег што несомнено е насочен кон заедниците на британски Роми и патници кои живеат номадски живот. Така, неовластеното влегување во приватна сопственост би претставувало кривично дело и ќе и овозможи на полицијата автоматски да одземе такви сторители од своите возила, кои се исто така домови на овие лица. Покрај тоа, на полицијата треба да му се даде овластување да демонтира кампови што се појавуваат по државните автопати.

Иницијатор на овие законски измени е министерот за внатрешни работи Прити Пател, чија реторика од стапувањето на должноста пред неколку месеци сведочи за десничарскиот пресврт на Конзервативната партија предводена од Борис nsонсон. Пател го најави враќањето, на старите репресивни практики на конзервативците, односно цврсто заведувајќи го „законот и редот“. Министерката претходно разбуди силна критика во јавноста, кога во контекст на најавениот регрутирање нови полицајци, таа изјави дека сака криминалците буквално да почувствуваат терор, потсетувајќи се на „златните“ времиња на владеењето на Маргарет Тачер кога социјалните патологии биле „решени“ од најстрогата државна репресија.

Лондонските цигани и патници, добротворни цели, велат дека во Велика Британија, локалните власти имаат обврска да им помагаат на луѓето кои практикуваат номадски начин на живот, но честопати не го сторат тоа. Поради недостаток на легални места за кампување, патниците честопати немаат друг избор освен да кампуваат на места што не им се дозволени.

Nevo kanoni mujal o nomadikano đjivdipe thaj odola save phirena tar o than ko than iranelpes o kanonija mujal okende thaj odoleja save taneste ka arakenpes sar thanirime te lenpes lendar olengere vordona thanaribnaske.

Akava šarti kamlapes te delpes pobaro vastjalipe e Britanijake policinake bukarnenge kana ka araken asavke manušen te panden olen thaj den olen đeza panlipe vi te len olendar o vordona thaj kampoja.

Ano jek o na rađalikano dočhivibe pumare vordona thaj kampoja ano tana na mukibnaske, numa thaj e manusa savende si von thanarime đjivdipnaja aso maj but asavke đjivdionaja tane astarde Britanijake Roma.

Inicijatori asavke kanoneske tano ministeri baš andrune buka Priti Patel, kaski than si akana lendo sigo thaj oleski politikani retorika sas asavkuni sostar vi resarela tar desnoorienitirimi politika, havlaribnaja so iranelapes pohari o purane represivninane politike thar konzervativcoja, jekhe lafoneja anelapes Kanonipe ani them.

Hazri kerga: Roma Press lendo Phraliphen

Ikherdi Nacionalnikani konferencija bašh o resaripe e Romengo-ROMALITICO

Ano pervazija tar konferencija avdive ikherlapes khedipe ani tema ,,Dikhlaripe o anglunipe ani Republika Utarali Makedonija” telal organizacija tar ROMALITICO.

Ano konferencijako khedipe lena than Ministerka baš trud thaj socijalna politika Mila Carovska thaj o Ministeri baš legaripe e Strategijako e Romengi baš lačharipe o đjivdipe e Romengoro ani Makedonija.

Kerlapes lafi ani konferencija baš sa o resipe tar čhalipe ja palem na,tar sa odova so si resardo phanle e Romane haleja ani Republika Utarali Makedonija.
Drabaren ani Makedonikani chib o vahtavija tar jekto sesija e konferencijaki

Царовска денес учевствуваше и презентира не само постигнувањата во делот на интеграција на Ромите во општеството, туку се разгледуваат и заеднички дa се наоѓа решение за предизвиците кои остануваат пред нив. Министерот задолжен за имплементација на Стратегијата за подобрување на состојбата на Ромите во нашата земја Музафер Бајрам порача дека имаат плодна соработка со МТСП и се заблагодари за поголемиот Буџет за инфраструктура за Роми за претстојната година.

Ние како министерство навистина се трудиме да ги вклучиме Ромите во сите политики кои ги креираме, се со цел да добиеме едно општетсво кое ги интегрира сите граѓани. Голем дел од ромското население е опфатено со социјалната реформа, посебно со детскиот и образовниот додаток.

Дополнително работевме на вклучување на децата Роми во градинките. Претходно ова беше проектно решение, но сега локалните самоуправи преку блок дотации од Буџетот ќе треба да ги финансираат и да обезбедат резервирани места за овие дечиња во градинките во градовите каде има ромско население со цел поеднаков старт на сите деца во општеството, рече Царовска.

Буџетот е зголем 100%. Намесно 20 сега имаме 40 милиони. Горчлив проблем за Ромите останува вработувањето. 1.3 се вработени Роми во државна администрација. Три четвртини од вработените Роми сеуште се на ниско квалификувани работни позиции.

Поразително е што немаме Роми на високи раководни позиции. Направивме критика на балансерот дека тој сепак ги фаворизира двете најголеми етнички заедници, македонската и албанбската, а за нас остануваат само трошките, Се надеваме дека ова ќе биде ревидирано, рече Mузафер Бајрам.

Владата успеа да го тргне балансерот кој беше воведен во 2016-та година кој всушност претставува алгоритам со кој се врши прераспредеба на работните места во джавната и јавната администрација– оценува Суад Скендери од Ромалитико.Балансерот нанасе штета на ромската заедница.

Нашите анализи покажуваат дека имаме подготвен кадар кој чека на вработување.
Согласно принципот за правична застапеност Ромите во државната и јавната администрација треба да бидат застапени со 2.6%. Добро е што оваа Влада покажува сигнали дека се насочува да ја подобри ситуацијата, оценува Суад Скендери од Ромалитико.

Hazri kerga:Nedmedin A-Roma Press

Nelson Uzeir anela panda jek pursak ano Šuto Orizari – Video..

Nelson Uzeir-Romano prvako ko kik box
Nelson Uzeir 14 bershengo avdive iranelapes tar i Srbija e maj uče pursakoja thaj odova Sumnakuno(zlatno)medaloja.

14 beršengoro Nelson Uzeir ani oleski kategorija akaja 10 pursak savaja hošime anelala ani komun Šuto Orizari.

Te resarelpes đji akaja pursak vov margaoes ano tein runde maribnaske aso o palune dun agorkeralen odoleja so sinele šajipe o palune duj te lelen tar olesko kuvibe nokaut pere mujal boksere savo margapes oleja ano ringo.

Baśh akaja pursak havlaraja tumenge pali o resibe e Nelsonesko ano Šuto Orizari ka ovel amen vi olestar video inserti.

Dikhen video tar dejbe i pursak(nagrada)

Hazri kerga:Neđmedin A- Roma Press

Lačharelapes o đjivdipnaskere šartoja ano Bujanovac

Деталниот план за регулорање, усвоен на минатонеделната седница на општинското собрание во Бујановац, ја урбанизираше „дивата“ населба во Ново Насеjeе, каде живеат Роми, а ќе се градат и одредени локации за културен дом, градинка, верски локалитет и гробишта, како и ќе се гради канализациона мрежа.

Житрлитр на населбата сега ќе можат да ги легализираат своите домови и други згради и да добијат дозволи за градба и парцели, изјавија од Бујановачката општинска администрација.

Планот, меѓу другото, предвидува отворање на нови улици, врз основа на предлозите на самите жители, или скоро 80 ​​проценти од нивните барања направени за време на трите јавни работилници, беше прифатен, рече Амир А.раководител на Одделот за урбанизам.

Detalnikano plano baš legaliziribe nakla tar Bujanovacesko komunako khedipe, urbanizirinena e na legalnikane atarija maškar kolende đjivdinena Roma, aso vi agaar lačharena kulturako kher,sikhlovne, pakavibnaske thaj lokalnikane limorija sar thaj delapes šajipe te tavdel lačharibnaja nevipe tar kanalizacijaki mreza, informirinena administracijake bukarne tar komuna.
Aso akava plani isi ole kamjin te lačharenpes vi e drumoja upral e planoja dende korkoro e dizutnendar, aso 80 procentoja tar olengere rodipna tane anglal realizacija save iklime tar ikerse trin rabotilnice, vakerga o Amir A.vastaluni tar kotor e Urbanizamesko.

Hazri kerga:Roma Press lendo linko taro bujanovacke.co.rs

- Reklam -

KOLUMNE