Blog Rig 218

OSCE -Мисијата обезбедува поддршка за градење на капацитетите на ромските невладини организации..

Една од целите на ОБСЕ е да им помогне на Ромите и Синтите да имаат сеопфатна и рамноправна улога во општеството и да se искоренi дискриминацијата против нив.

За таа цел, Мисијата обезбедува поддршка за градење на капацитетите на ромските невладини организации, им помага да ги координираат нивните напори, и го олеснува и стимулира дијалогот со националните институции и меѓународните организации.

Денес, заедно со Асоцијацијата Иницијатива за социјални промени и нејзините тринаесет партнерски невладини организации, Мисијата организираше тркалезна маса која се фокусираше на системски и трајни одговори на предизвиците со кои се соочува ромската заедница.

Ko Ohrid taro 06 dzi ko 08 to oktomvri ikerelape bukjarni beshlarin mashkar o networko taro biradzakere organizacie thaj dzene tseo obse kote so rodenape problemija e Romengere kola so kamlape dzi ko agor taro akava bersh o netvorko taro ngo ko jekhutne takatija te halovenle.

Ko agor tari beshlarin ka anenpe akciono planika zojrskerde memorandumeja hramomo taro biradzakoro sektori kola so lena than.

Hazri kerga: Roma Press lendo tar Havlaribe OSCE

Ani Ungarija isi bilačipe kerdo upral lende love ano dumo e Romengo

Според извештајот на ЕУ, Унгарија злоупотребила пет милиони евра за промоција на Ромите. Имплементацијата на програмата „Мост на работа“ официјално беше иницирана со регистрација на агенција за вработување, се вели во документот на Европската канцеларија за борба против измама (Олаф), од кој го цитираше унгарскиот Интернет портал 24.hu. Како и да е, агенцијата „во суштина никогаш не работеше и дури и не ги достигна делумно своите цели“.

Sar so vakerelapes tar vahtavi e Evropake Unijako, Ani Ungarija si kerso bilače harđjibe love prekal o dumo e Romengo tar panđ milionija evroja sar so vakerna valani sas te kerelpes odole lovensar promocija e Romengi.

Implementiribe akale programako anavkerdi ,,Phurk e bukaki” oficijalno sas registririme ani agencija baš bukarnipe, vakerlapes ano dokumenti tar Evropaki kancelarija tar timi maribe mujal o čorde love, savi informacija sas plasirime vi tar Ungarijako  internet portali  24.hu.

Sar tej akae agencijake vakerlapes nikana na sas ano tavdipe buthi kheribnaja ja palem resli ano olajere programake celjoja, vakerlapes ano lendo linko https://www.zeit.de/politik/ausland/2019-06/europaeisches-amt-betrugsbekaempfung-ungarn-roma-foerderung?

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press

Makedonija thaj Albanija khuvenali ja na ano tavdipe o lavkeribe e Evropake Unijaja

Дел од Европските весници за можните преговори со Македонија и Албанија за влез во ЕУ. Холандските дипломати ке ја отфрлат секоја одлука за време на министерскиот состанок во Луксембург за отпочнување на преговорите за членство на Македонија и Албанија во ЕУ Меркел ке врши оштар притисок врз Макрон тоа да не се случи

Освен, Франција, Холандија и Данска останатите членки меѓу кои е Германија предложија да се започнат преговори за членство во ЕУ со С.Р Македонија пред крајот на ова година. За Албанија според Германија ке треба малку време поради исплонување на повеќе услови.

Повеќе од десетина држави на ЕУ притискаат напорно да ги отворат разговорите за пристапување со двете земји од регион кои се на влезот на блокот и е длабоко измачен по распаѓањето на СФР Југославија.

Земјите членки на Унијата кои вршат притисок, Македонија и Албанија да започнат преговори со Унијата во своите извештаи наведуват дека постои голема опасност кон овие земји ,од проруско, кинеско и турско влијание со што би ги одвлекле овие балкански земји во спротовен правец од Унијата.

ЕУ аплаудира на историското решение за името меѓу Скопје и Атина, кое со години ја блокираше кандидатурата за членство на Македонија, многумина во ЕУ се длабоко загрижени за рекордот на Тирана за корупцијата.

Француските претставници пренесоа дека претседателот Емануел Макрон допрва треба да размисли. Макрон е сеуште е со став дека сеуште не е време за прием на нови членки во Унијата без реформи внатре во Унијата и прашањето со Брегзит на В Британија.

Во Холандија, парламентарната расправа по ова прашање се очекува не порано од 15 октомври. Некои во Брисел веќе очекуваат холандски дипломати да ја отфрлат секоја одлука за време на министерскиот состанок на ЕУ во Луксембург во истиот ден.

Секоја одлука за почеток на разговорите за пристап бара едногласност од сите држави на ЕУ и Хаг во минатото беше попозитивен за Северна Македонија, додека беше против преговорите со Албанија.

Ако министрите на ЕУ не успеат повторно да се договорат, прашањето може да ескалира на самитот на националните лидери на 17-ти до 18-ти октомври во Брисел.

Според овдешните медиуми, се навестува оштар притисок од германската канцеларка Меркел врз францускиот председател Макрон да ги прифати почетокот за преговори на ови две земји за влез во ЕУ.

I informacija lendi tani tar hramome Evropake medije vakerindor pal o aspiracie baś tavdipe tar lavkeripe kuvibaske ano đjenipe Evropake Unijaja, hramome tar Muhađer Sulejman ( Solomon).

Duj Romane đuvla tane deportirime tar Germanija

На 06.10.2019 година Две жени, 21 и 23 години, кои го напуштија Косово со нивните родители во 1998 година, живеат во Тутлинген / Баден-Виртемберг повеќе од 20 години. Тие беа депортирани во Србија на 27.09.2019 година. Депортацијата на двете сестри во 3 часот наутро од Тутлинген / Баден-Виртемберг е формално со цел регионалниот совет на Карлсруе. Српските власти добиле барање за реадмисија, според РП. Регионалниот совет на Карлсруе (РП), кој ги организира и спроведува депортациите во Баден-Виртемберг, рече дека српските власти се подготвени да ги „вратат“ двете жени. Се тврди дека РП има родени изводи.

Duj Romane đuvla ano berša tar 21 thaj 23 beršenge save čirla mukhle o Kosovo thaj thamiringepes đivdipnaja ani Germanija Virtemberg 20 berša. Deportacija thani kerdi ano 3 o ari javinako  tar so duj pejna irame ani Srbija lende tar than Tutlingen.

Srbijaki Rađi resla đji olate agar vakerdi readmisija thaj i lingaripe oleja vastalinela ano Baden – Virtemberg vakerena e srbijaki rađji phanle akale deportacijaja.

Pobuter drabaren ano linko http://www.alle-bleiben.info/abschiebung-nach-einem-aufenthalt-von-mehr-als-20-jahren/

Hazri kerga : Erđan M.- Roma Press

O Roma Press ka lel than ano vazdibe tužba mujal Belgijako raštralo Demir Ismail-Demo

Почитувани пријатели и читатели на Рома Пресс со оглед на тоа дека многу пати ние како еден од водечките Ромски портали активно сме споменувани во негативна конотација како портал впрочем и моето име Севгул Абдула како главен и одговорен уредник на Рома Пресс  од лицето Демир Исмаил -Демо. Одговорно укажуваме дека неговото прикажување на нас како Рома Пресс нај остро ѓи демантираме како невистинити и неточни информации.

Секој разумен човек ќе свати дека ниту можам а исто така ниту имам некои посебни месечни примања од било која институциа или организација освен на која јас менаџирам или хонорарно работам. За таквите видеа и укажувања нема да отворам дискусија ниту да губам енергија за човек кој што не знае а дури и тоа што му е пренесено не знае како  да  ги прочита. ЈАС и сите околу нас сме свесни дека ова е масло на трети лица. Во текот на наредната недела ќе поднесам тужба во мое име и името на Рома Пресс со една и единствена цел за во иднина да не му дозволам за некој кој единствена занимација и работа во животот муе фб. со моето име и честа на моето семејство да си направи шоу на фб.

Sajdime amala thaj manuša savo ano paluno vakti sijen sakova dive tumare jekhto portaleja Roma Press, savo sakova dive dela tumen e maj nevutne informacie so sa resarela buvle ano đjivdipe e Romengo. Harne mangava te dav tumen info ko anav tar portali Roma Press thaj moro anav Sevgul Abdula sar redaktori e portaleske, ano paluno vakti sijem viktimina(svedokija) tar na čačikane lafija prekal o videa kerde ano fb tar Demir Ismail- Demo mujal amende.

Sajdime ramalen maj čačikane vakeraja sa odova vakeripe so vakerelalen o manuš tano načačikane sostar ni sijim vklučime ani disavi institucia ja palam organizacija savate mange ulavena disave love, salde ki amari organizacija savate sijum me menađeri thaj honorarno kerava prekal late buti.

Angleder vakerava baš o manuš ka vazdelpes bangivalo kotor baš arakhipe mo anav thaj e portalesko thaj sa odova so vakerdilo mujal amende, sebepeja te na ovav me đikaske zanimacija ano fb kana ole nanele disavi pogogaverikani buti. Numa pal sa akava đjanelapes so bešena avera trinta manuša a bezehaske ole ikherenalen sar maša buthi keribnaske.

Pal amare na oficijalna informacija prekal so vazdelapes pukav- tuzba mujal o Demo thane barabutne sa e organizacie save sas hemime olengere anava thar o jekhajek manuš.

Amen sar portali Roma Press ka vazda i pukav- tuzba odoleja so  amen heminela ko disave oleskere informacie save resarena đji oleste tar biđande konjakija- Izvorija. Thaj ano jekh akale tuzbaja ka roda te iranel o sajdipe tar moro anav sar redaktori, o anav e portalesko Roma Press sar thaj o sajdipe mire maj paše familijako.

Hazri kerga: Roma Press

Avdive o ROMALITICO ikherga bukarni bešin baš raštralo buđjetiribe e Birađjake organizacijengo

Avdive ki javno soba o ROMALITICO organiziringja jek diveseskiri obuka bašo keriba buđetiriba so ka ovel dostapno e Romenge.

I obuka ikergjela profesionalno obučhuvachija kola so obuka ikergje Romenge sikavutne taro birađakoro sektori.

I obuka agorkergja sukcesivno agar so o đene so lele than lele pobuter đandipna bašo odova sar kamlape te buđetirinelpe e Romenge.

Hazri kerga: Erđan M.Neđmedin A.-Roma Press

Ka kuvelli ano tavdipe tar lavkeribe đjenipaske ano EU i Makedonija thaj Albanija

Prezentirinaja tumenge  o barabutno lil maškar e Prezidentija Tusk, Sasoli, Junker thaj o nevutno presidenti  Fonder Lejen  baš putribe o lav keribe e Raštrensar Utarali Makedonija thaj Albanija, drabaren o sasto lil ani Makedonikani čhib.

Заедничко писмо на претседателите Туск, Сасоли, Јункер и новоизбраниот претседател Фон дер Лејен за отворање пристапни разговори со Северна Македонија и Албанија.

Минатиот јуни се согласивме да донесеме јасна и суштинска одлука за започнување на пристапните преговори со Северна Македонија и Албанија најдоцна до октомври 2019 година. Европската унија е пред стратешки избор.  Дали ЕУ ќе одлучи сега да ги започне разговорите за пристапување со Северна Македонија и Албанија е тест за можноста на Унијата да ги исполни своите ветувања и да гледа кон иднината.

Нашиот свет претрпува брзи промени.  Ако ЕУ сака да ја зачува својата меѓународна улога и да ги заштити своите интереси, преземањето чекор кон интегрирање на оние европски земји кои изразија интерес и ги исполниле барањата за започнување на пристапниот процес ќе помогне да се постигне тоа.

Северна Македонија и Албанија го направија она што од нив побаравме да го направат.  За постигнување на тоа се потребни значителни напори од нивните граѓани, за кои европската перспектива е голем извор на мотивација и решеност.

Нема гаранција за успех.  има многу напорна работа на реформите на патот.  Членството нема да се случи преку ноќ.  И двете земји се свесни за тоа.  Паралелно, соработката со ЕУ ќе треба да се продлабочи за да се оди заедно со проширувањето, во взаемен интерес на граѓаните на европските и кандидатките.

Веруваме дека сега е време да се отворат разговори за пристап со двете земји.

Hazri kerga: Roma Press-lendo lil tar o havlaribe  Evropake Konsilesko

 

 

Kernapesli hazri e partie baš anglalvakteskere Alosariba jali na?

Предвремени  избори меѓу власта и опозицијата не е постигнат, но се чини дека и двете страни веќе се подготвуваат за изборно соочување следната година. Се збиваат и освежуваат партиските тимови, се излегува на улица меѓу граѓаните, партиски функционери присутни во секое село и град. ВМРО ДПМНЕ ги засилува своите редови со нови луѓе кои директно ќе го советуваат претседателот Христијан Мицкоски, додека СДСМ најавува интезивна теренска кампања. Мицкоски денеска објави дека во својот тим вклучува 16 стручни соработници од различно области кои ќе му помогнат да подготви решенија за проблемите со кои се соочуваат македонските граѓани и за „Обнова на Македонија“. Во истовреме, социјалдемократите со кампања под мотото „На прав пат“ најавуваат повеќе од 20 граѓански форуми на кои ќе ги слушаат ставовите на граѓаните, но и ќе го презентираат сработеното во изминатите две години.

Dive  baš alosariba maškar i rađji thaj opoyicija nane phnalo lafi ando, numa sar so dikhelapes olengiri buti tar so duj riga ano baro kernapes hazri  baš alosaribnasko buthi keribe thaj te merinen pumare takatija kaske e dizutne ka den pumaro avazi numa odova resarela ano o nevo avutno berš.

Kernapes neve kadrija ano sa e partie , iklovena ano tereni thaj drumoja  maškar e dizutne, thaj e partijenge funkcionerija ano paluno vakti šhaj dikhenapes ano sako than diz jali gav.

VMRO DPMNE  kerla hazri  pire riga nevutne manušensar thaj odova đjikoj olen kerlalen  ano thanj sar konsileske manuša tar o Hristijan Mickovski, aso o SDSM havlarela intezivnikano  terenesko buthi kheripe.

Mickovski anglal dive havlarga  piro nevo timi  lejbaja than tar 16 đjene tar pire bukarne savensar ka ovele buthi kheripe  thaj ka denle konsileski godi te arakenpes solucie tar e problemoja save arakenapes e đihanija tar Makedonija, ,,Obnova  e Makedonijaki”.

Ano jekhajek vakti  o SDSM  tavdela pere kampanjaja  pali akarin,, Na prav pat” ,, Ano čačikano drumo”- thaj vi ola havlarena pobuter tar 20  dizutnenge forumoja savende ka šunelpes  e šartoja  tar dizutne, numa thaj ka  preyentirinenpes  sa ikerdi buti  tar nakhle duj berša tar olengo rađjalipe.

Numa  pal agor ačhovelapes  te đjakerelpes o siguriteno thaj normalnikano dive tar Parlamentareske Alosariba save trubul te tavden tar o nevo berš, jali ka ovel diso nevo te tavdelpes  ano anglal vakteskere Parlkamentareske Alosaribe? tadani ka valani te đjakera ano vakti.

Hazri kerga:Roma Press

O vakti ani Makedonija tar avdive biršimalo thaj šudro vakti

Времето денеска ќе биде претежно облачно со повремени врнежи од дожд, поинтензивни претпладне во јужните и источните делови. Врнежите кон крајот на денот ќе престануваат на истокот. Ќе дува засилен северен ветер, особено долж Повардарието, кој ќе предизвика значително опаѓање на температурата. Дневните температури ќе се движат од 10 до 19 степени.

Vakti avdive  resarela  ano badalipe (oblačno) thaj ano disave momentoja thaj biršimalo vakti, aso sar pointezivnikane jali pobuter  resibe ano biršim ka astarel tar maškar thaj kušlukoskere (paloručko) vaktija thaj odova maj but ano purabale (istok)kotora thar Utarali Makedonija.

O sasto dive ka resarel bavlalipnaja  thaj odovo hemime biršimeja, maj but biršima ka resarel thar thana ano Povardarie,  savestar ka anlarel  sigo hulibe tar temperature.

Diveseske tatipna  ka oven resarde tar 10 đji 19 digroja , vakerna thar metereologikani trafika (stanica).

 

Hazri kerga: Roma Press

 

 

Ano NIŠ legalizacija nane šajipe te kerelpes e Romane atarenge (naselbe)

Ниту една од четирите ромски населби во Ниш немаат детален план за регулирање, бидејќи повеќето од куќите се изградени на државно земјиште, со што легализацијата на куќите таму е невозможна. Градот Ниш и ромската заедница треба да бидат повеќе вклучени во решавањето на овој проблем, односно во донесувањето одлуки при изградба на нови згради или раселување на Ромите, на ова тема  се говореше и носеа заклучоци на организираната тркалезната маса насловена „Домување за Роми“, одржана во Центарот за медиуми.

Thar štar  Romane atarija-thana e Romengere ano Niš nane olen  detalnikano plano baš reguliripe  e nalegalizirime thana sostar but khera  thane lačharde ane raštraki phuv, odolestar  našti kernapes e kherenge  thar  akala thana legalizacija, nane šajipa disar odova te lačharelpes.

Diz Niš thaj i Romani kedin  valani  te oven buteder čivde ano lav keribe arakiba solucija  akale problemoske,  thaj odoleja so trubul te anelpes  paluno lafi  anglal te kerenpes e binala ja palem te dočhivenpes e Roma ano avera thana, akala palue lafija tane ande ani rotali mesala anavkerdi ,,Kherutnipe e Romengo“  ikherdo ano centrumi baš medie.

Pal akala palune ande decizie  thaj lafija ka đjakerelpes o paluno lafi tar dizutne thaj i dis Niš te vakereen savi tani i maj lačhi decizija e so duje rigonenge  te šhaj te nakavelpes akava problemo, thaj  te delpes aver muj  baš o kherutnipe numa thaj o đjivdipe e Romengo  ano akala štar tamiribaske thana đjivdipnaske savende đjivdinena Romani etnikani kedin.

Hazri kerga:Neđmedin A- Roma Press lendo belami.rs

 

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE