Blog Rig 219

Startujnela o prijaviba thaj registracia e kandidaturenge bašo Kongreso ano IRU

Парламентот на ИРУ ја утврди временска табела за завршување на подготовките за одржување на првите електронски избори, што се одржуваат во врска со XI Светскиот конгрес на Ромите. Во согласност со тој распоред, програмата официјално започна на 15 септември.
Ова значи дека секој Ром кој сака да учествува на гласање ќе биде потребно да се регистририра со испраќање на свое име и презиме и местои на живеење на следната е маил адреса – [email protected]. . Пријавувањето за регистрирани гласачи е до 31. Јануари 2020 година.  Истовремено сите заинтересирани Поединци кои сакаат да се пријават како кандидати за функции во ИРУ, потребно е да испратат за почеток свое CV на оваа е-пошта – [email protected] . Истовремено покрај CV сите кандидати за ИРУ функција потребно е да испратат и своја фотографијам заедно со нивните намери и приоритети.
За кандидатите за функции во ИРУ последен датум е – 31 декември 2019 година! Техничката страна на изборниот процес е во напредна фаза, како што се бара кога Демократската комисија за транзиција е формирана на 10-от Конгрес во 2016 година. Покрај 1-виот светски Конгрес на Ромите во 1971 година, Прашкиот Конгрес ги постави параметрите. Да се ​​потрудиме заедно, направиме следниот XI Конгрес на ИРУ за 2020 година да биде оној што ќе ги извади оковите што нè држеа толку долго!

Да живее Ромската нација!  Гратан Пуксон, – претседател на Демократската транзиција на ИРУ.

O IRU parlamento zojrakergja i tabela bašo finiširiba ko ikerba o avgo elektronsko votiba so si an i konekcia ko ikeriba o XI IRU Kongresi 2020 . Aso odova i aktivacia oficialno startujngja taro 15 septemvri 2019 berš.
Odova sikavel kaj sako jekh Rom so mangel te del piri vota- glaso valjani te registririnel pe odolea so ka bičhavel tari piri e mail adresa piro anav thaj teloanav o than dživdipaske ko e mail – [email protected]. I notacia – prijaviba e votorenge si dži ko 31 Januari 2020 berš.

Ji jekh sa okola so si zainteresirime baši kandidatura funkcia ko IRU trubul te bičhaven piro CV ki e mail adresa – [email protected] . Trujal o CV sa o kandidatia bašo IRU funkcie -pozicie trubul te bičhaven piri fotografia , thaj lil bašo lengoro aktiviteto thaj plano em prioriteto tari lengoro butikeriba.
O jandidatia bašo IRU pozicie -funkcie agorutno datumi si – 31 Decembro 2019 berš!

Taro tehnikano aspekto ko aluswaribaskoro proceso so si ki dujto faza sar so rodel i Demokratsko Komisia tari Tranzicia so si formirime an o 10-to IRU Kongreso ko 2016 berš.

Trujal o Jekhto Romano Kongreso ko 1971 berš o Kongresi ki Praga čhivgja o parametria. Akana te kera o avutno XI IRU Kongreso ko 2020 berš te ovel odova so ka ikerel lungo akala neve parametria.

Te dživdinel i Romani Nacia
Grattan Puxon – Šefi e Komisiake baši demokrtasko Tranzicia ko IRU.

Hazri kerga: Roma Press –lendo tar Roma Times

Avdive misafirija ani dis Vinica uče pretstavnikoja tar EU..

Денес, на 17.09.2019 година претставникот од Европската комисија, советник-координатор за ромската политика Марта Гарсија Фидалго, претставникот на Делегацијата на ЕУ Нафи Сарачини, претставникот на РРЦ Ипек Усеинова, директор за проект во програмската канцеларија на Советот на Европа за Северна Македонија Хадис Реџепи и извршниот директор на РДДА Сонце и националниот фокусен пункт на ROMACTED во Северна Македонија, Ферди Исмаили имаше посета на терен на Општина Виница каде се одржа средба со градоначалникот на општина Виница, се разговараше за придобивките од проектите на ЕУ, реализирана е и средба со Акционата група на Заедницата (ЦАГ), се организираше и  посета на лице место во ромската населба во градот Виница.

Avdive ani dis Vinica sas bukarno dikhipe e šerutneja tar akaja dis pretsvanikoja tar EU kordinatori panle Romane politikaja Marta Garsija Fidalgo ko barabutnipe lele than vi tar programa Evropako konsileski ani Utarali Makedonija Hadis Ređepi, ROMACTED sar đjeno olendar o Ferdi Ismail thaj avera.
O misafirluko sar te dikhelpes sar ikerenapes e programe phanle e Evropake Unijatar thaj olengi realizacija, maškar ko akava sas olenge thaj prioriteti te dikenpes e korkore Romensar  thar dis Vinica.
O Timi save sas misafirija ani Vinica sas olen šajipa thaj te keren vizita ani mahala te diken savoj tano o hali e đjivdipasko numa paš paše hem te oven e korkoro dizutnensar
Jekajek asavki vizita phanle bukarne agendaja ka realizirinipe thaj ani diz Veles.
Hazri kerga: Roma Press

12- Bičalde tar Makedonijako Khedipe rodena te ovel jekh alosaribaski jekin

Инцијативата за една изборна единица. Тие велат дека пропорционалниот модел со 6 изборни единици се покажал, како подобар од мнозинскиот, но дека се уште има недостатоци. Најголемиот недостаток на овој модел е ограничувањето за листи на партии или поединци да обезбедат мандат, доколку немаат концентрација на гласови во една изборна единица. Така се случуваше да отпаднат листи кои на ниво на цела држава имаа 30-40.000 гласови, а во Парламентот да може да влезат, со мали исклучоци, само неколку поголеми партии. Зад Иницијативата за една изборна единица, осовен Попоска стојат и Маја Морачанин, Рубин Земон, Ферид Мухиќ, Мирослав Јовановиќ, Панчо Минов, Самка Ибраимоски, Јулиана Николова, Јусуф Хасани, Реџеп Мемеди, Алија Камбероски и Амди Бајрам.

Pal akaja mangin bešena  12 bičalde, maškar olende  vi o duj Romenge bičalde o Samka Ibraimovski PCERM  thaj o Amdi Bajram SRM.

O pučhipe ačhovela akava rodipe  ka oveli diso pošukar e Romane đihaneske ani Makedonija,  te savore  kedena pumare hangoja ani jek  alosaribaski jekin, thaj dal pal akava garavelapes o načhalipe tar numero kobor Romane Bičalde kuvena ano Khedipe pal sakova ikherdo Alosaribe ani Utarali Makedonija.

Akava rdipe tano dendo numa o agorkeripe puterde đjakeraja sar ka agorkerel..

Hazri kerga: Roma Press

Jekh kurko tar agorkerdo asfaltiribe e dromenge ani Sat Mahala sigo parili pajneskiri cevka

Пред само една недела, завршија сите работи на инфра-урбанистичкото уредување на ромската населба Сат Махал. Граѓаните од оваа населба сметаа дека нивниот проблем со пукање на водоводни цевки повеке нема да се случи, но за жал, околу 1 часот наутро, се случи дефект кога пробила цевка за вода во центарот на оваа населба и ги поплави улиците Сутјеска и Раданска. Жителите на оваа населба, како што ни беше кажано, ја известиле екипажот за вода Водовод да излезат на терен и да ја санираат несреќата, но исто така велат дека водоводната екипа сè уште не била на лице место. Водата што извира на местото на несреќата крена слој на асфалт и се заканува дека ќе предизвика локацијата да се сруши како резултат на водата. Само за потсетување, пред една недела беа завршени работите за реконструкција на канализационата мрежа на улиците Сутјеска и Раданска, изградена е нова канализациска мрежа, спроведена е нова телекомуникациска инсталација, асфалтирани патишта и поставени се рабници, сите со вкупна должина од 516 метри. Вкупната вредност на средствата наменети за оваа намена е 32 милиони динари, од кои градот Лесковац издвои 18,7 милиони динари, а Министерството за економија 13,3 милиони динари.

But harno vakti nakhla tar  agorkeribe sa e infra-urbanistikano lačharipe tar Romano atari  ani Sat Mahala. Dizutne tar akava atari  vakerna baš akava problemi  resarga taro pajraripe pajneskiri cevka save problemeja akaja mahala but čirla sine ola anglal sa akava te lačharelpes, thaj savore ola gndinge akava problemi pobut  nane te resarel olen, numa ano agor aver fori arakenapes palpale e jekhajek problemoja.

Tar bare pajna astardi tani Romani mahala thaj e duj droma-Sutjeska thaj Radanska, e dizutne sigo kerde informiribe đji o vodovod numa ola na resarge sigo vakteske nakhla hari vakti, numa ola fuhalime sostar o pani bajrovela thaj tavdinga te vazdel o nevo asfalti, thaj pohari kuvela olenge ano pašipe e kerengo.

Salde te da tumen info but sig agorkergapes o lačharipe akate Romane mahalako ani rekonstrukcija  kanalizacionaki mreža, telekomunikacisko instalacija, asfaltiribe e droma thaj kompletno lačharipe.

Lovengo ikheripe harđjime 32 milionija denarija, i diz Leskovac ulavga 18,7 milionija denarija, aso o Ministeriumi baš ekonomija 13,3 milionija denarija.

Hazri kerga:Erđan M.Roma Press-Romiinfomedia

Infoa divesa ani Bitola ko Bairi-e dizutne pučlarenapes baš legaliziribe pere khera..

Ромско Јато и СФЕРА Интернешнал во склоп на проектот Дом за Ром, кој е под-грант на Национален ромски центар – Куманово во партнерство со Симбиозис 12 и ОРМ Бела Кула, а е финансиран од делегацијата на Европска Унија во Република Северна Македонија го одржа третиот од четири вкупно инфо денови во населба Баир во Општина Битола каде што граѓаните може да се запознаат со процедурите на легално добување и имаа шанса да разговараат со катастар, адвокат и добијат бесплатна правна помош. Отворениот ден беше реализиран во месноста кај Петочна вода.

Romano Jato thaj Sfera Internešnal ko barabutnipe  e Proektoja Kher  Romeske, savoj tano telal granti tar Nacionalnikano Romano centri-Kumanovo partnerikane buthi kheribnaja tar Simbiozis 12 thaj o ORM –Parni Kula, sasto proekti tano ikerde dumeja tar Evropaki Unija ani Republika Utarali Makedonija.

Ano nakhle divesa ikergapes o trinto taro štar valanutne  info divesa ano atari Bairi ki Bitola savestar akale aktiviribaja o avibe e dizutneng sas baro ki mangin so pašeder te oven resarde e informacijensar so trubul von te keren te šhaj keren legaliyacija pere kerenge. Numa akate delapes olenge thaj dumo so trubul thaj sar te resaren hem đji ko katastar, leljarelapes olenge  avukateske  dumo bi ola te pukinen ole numa adava te ovel olenge bi lovengo sar arka.

Aso info dive ikergapes ko agaar anavkerdo drumo ja tikori mahala Petočna voda ani Bitola, e dizutne bahtale odoleja so khoni putrela olenge vudara pašeder te pučen sa odova so kamena, sostar ola but lokhe našti resarena đji sa adala informacije save fuhalibaske phare halovenalen.

Numa e asavke aktivitetija  dena ani praksa  direktno dumo e dizutnenge aso maj but e Romane đihaneske save drumoje puterdo olenge prekal legalnikano čhane te kerel peske legalizacija pere kerenge.

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press

 

 

 

Srbija kanoneja ka čhinavel o prandipe ano tikne berša

Ова ќе биде олеснето со измени на Законот за семејство, дознава „Политика“ во Министерството за труд, вработување, работи на ветерани и социјална помош. Според специјалниот советник на министерот за труд, Драган Вулевиќ, во интервју за „Политика“, секоја година во Србија се прават околу 2.000 детски бракови. Бидејќи експертите проценуваат дека сегашниот закон на многу родители им понуди алиби за продажба на своите деца, беше решено да се запре феноменот. Во февруари годинава, беше формирана Национална коалиција за сузбивање на детски бракови, чија цел е да се стави крај на ваквите практики. Податоците од Централното биро за статистика за минатата година споменуваат 204 младоженци и 1.215 невести на возраст меѓу 16 и 19 години, додека истражувањето на УНИЦЕФ покажува дека скоро половина од девојчињата Роми се венчаат пред да достигнат зрелост, а една петтина се мажат пред 15-годишна возраст.

Sa akava ka ovel lokhardo iranibaja o kanoni  e jerijenge, vakerla ,,Politika“ lendune  informacijendar tar Ministeriumi baš trud, bukarnipe, bukija tar veteranija socijlanikano dumo.

Sar so leljarenapes e informacija tar specijalnikano konsilesko bukarno tar ministeriumi baš trud, Dragan Vulevik ano intervju baš Politika vakerla sakova berš ani Srbija nišankernapes pobuter tar 2.000 prandina ano čhavorikane berša.

Aso e ekspertoja gndinena  o avutno kanoni dela šajipa e jerijenge te bikinen pumare čhavoren, odolestar  angapes solucija akava fenomeni pobuter te na ovel ikerdo.

Iranibaja o kanoni sa akava ka čhinavelpes odoleja so ka delpes  šajipa savorenge te prandinenpes ano pherde berša, vakerga Vulevik.

Ano čhon Fevruari sas ikherdi  Nacionalnikani koalicija  baš pobuter na mukibe te kuven ano prandipe tikore čhavore, kaskiri gnd tani sa akava pobuter te na resarelpes tar asavke praktike.

Podatokoja tar Centralnikano biro statistikake ano nakhlo berš vakerna baš 204 tikne čhavore thaj 1.215 bojra čhajorija kuvge ani prandin ano beršalipe tar 16 đji 19 berš, Aso e rodlaripaske analize tar UNICEF vakerna ekvaš tar adala đuvla kuvge ani prandin angleder te oven resle ano berša prandibaske, thaj maj but olendar tane Roma, aso jek taro ekvašibe thane thaj murša beršalipnaja tar 15 berša.

Hazri kerga:Roma Pres lendo tar Politika-Romiinfomedia

 

 

 

 

 

Pobuter tar 5.000 Romenge lačhardo thano olengoro kherutnibasko problemo ani Srbija

Повеќе од 5. 000 Роми добија покриви над главата, канализационите системи и средени патишта.  Двегодишниот проект за домување на Роми официјално заврши.  За две години во 11 општини во Србија се изградени и реновирани повеќе од 170 куќи и 12 станови. Беа направени патишта и канализација во ромските населби.   Недовербата траеше сè додека не ги одведовме жителите до местата каде ќе бидат нивните куќи, дури тогаш почнаа да веруваат “, вели координаторот на местото Оџаци, Андрија Џурич. За Ромските семејства се изградени  34  покриви надглава за домаќинствата во населеното место Оџаци. Првата зима, тие веке се сместени во своите домови и веќе ја почувствуваа разликата. За големите разлики во нивното живеење говореа тие самите, Другата разлика е бањата. Ни рекоа дека сега не треба да ја загреваат водата надвор кога доаѓаат од сезонски работи за да се избанаат“, вели Џурич. Ромите се најголемото етничко малцинство во Европа, но тие сè уште се најдискриминирани. Пристојното домување, образование и вработување треба секогаш да биде достапно за сите Роми “, рече Матеја Норчиќ  Стамчар од Делегацијата на Европската унија.

Pobuter tar 5.000 Roma resardo đji olende učharin baš poro šero ano pučhipe olenge kerutnibaske problemoja, lačharde droma, kanalizacionaki mreža thaj sa o aver.

Duj  berša nakhle tar o prokt savo astarga phanle e Romane đjivdipnaja ani Srbija ano lačharibe olengo kherutnipa.

Duje beršenge  ano 11 komune ani Srbija lačharde thane  thaj renovirime  170 khera thaj 12 stanija. Sas kerde drumoja thaj kanaliyacie phanle  jekajek akale proektoja save legarena đji o Romane thana.

Na pakiv  tavdela sas  sa đji kaj pumare jakensar kodo na dikhle so si čačipe ano akava proekto, đji kana na legargem olen ano pere khera te diken so čačipnaske kerdej tane o lačharipe, vakerla o koordinatori  taro thaj Ođaci,  Andrija Đurič. Baš Romane  khera lačharde thane 34 ano akava than Ođaci.

Jekto jeven ka nakhen  ano pere neve khera, numa thaj pobuter nane te ovelen  adala problemoja save sine olen, aso maj but nane te trubul olenge avrik te takaren pani te šaj te nangoven kana avena tari buti, sa akava ola korkoro vakerena, vakerela i Đurič.

Roma tani i maj bari etnikani kedin  ani Evropa, numa ola thaj i ponodorig ačovena sar diskriminirime etnikani kedin.  Šukar kerutnipe, edukacija, thaj bukarnipe valani te ovel prioriteti ano olengo lačharipe thaj sakana resardo đji e Roma, vakeela Mateja Norčik Stamčar tar Delegacija Evropake Unijatar.

Hazri kerga: Erđan M. Roma Press –lendo tar  RTS

Proekti tar RCC baš intergacija e Romengi ikhergovela bukarni kedin ko pervayija baš bukarnipe thaj kerutnipe ano Saraevo..

Проектот за регионална интеграција на Ромите на Советот за регионална соработка (РЦЦ), заедно со Националната  контакт точка за интеграција на Ромите во Босна и Херцеговина,  Денес понеделник се одржува состанок на кој се разговара за најновите информации поврзано со интеграцијата на Ромите, со цел да се дадат препораки за подобрување на истата. Посебно внимание ќе се посвети на вработувањето и домувањето, како дел од презентацијата на Планот за интеграција на Ромите за периодот 2019 година – 2021 година – кој ќе и обезбеди техничка помош на Владата кога станува збор за поддршка за формализирање на непријавената работа и легализација на домувањето за Ромите. Средбата на Националната платформа ќе биде отворена со воведни говори на Лидерот на тимот, Советот за регионална соработка, Проектот за интеграција на Ромите, Орхан Усеин, помошник министер за човекови права и Национален контакт со пункт за интеграција на Ромите, Салих  Џедерија и раководител на Оперативната единица III (социјален развој, граѓанско општество и прекугранична соработка) Делегацијата на ЕУ во БиХ Гианлука Ванини, објави РЦЦ.

Proekti  baš regionalnikani integracija e Romengiri  tar Konsili  e regionalnikane buti keribnasko RCC barabar e Nacionalnikane kontakt nuktaja integracija e Romengiri  ani Bosna thaj Hercegovina,  avdive jekto di ikergovela khedipe  savate kerlapes lafi  baš o maj nevutne informacie  phanle  tar integracijake e Romengiri thaj odova maj but ka kerelpes lafi ano duj teme  baš kerutnipe thaj bukarnipe.

Ano avdisutno dikhipe anglun lav keribe ka oven olen šajipe te kerel lafi o  liderija e timonenge, o pretstavniko tar proekto  integracijake Romengo Orhan Husein, Saliha Đederija thaj sar pretstavniko tar Delegacija  tar EU ani Bosna thaj Hercegovina Gianluka Vanini, havlarela o RCC.

Hazri kerga: Roma Press

 

Tajson Fjuri: Bizo Kanelo akan sijum majzoralo e meksikansko nacijaja

Тајсон Фјури ќе залепи два прста на Доналд Трамп со удирање дупки на двостраниот изграден ѕид овој викенд. Ромскиот крал ќе се соочи со непобедливиот, но малку познат Швеѓанец Ото Валин во арената Т-Мобиле во Лас Вегас. Ова е познат борбен викенд што се совпаѓа со прославите на Денот на независноста на Мексико. И Фјури ја покажа својата симпатија кон оние од централноамериканската земја од која било страна на границата со САД, бидејќи американскиот претседател поставува сид за запирање на имиграцијата. Не е супер работа што тотален аутсајдер од оваа земја покажува толку многу љубов страст и почит кон  мексиканците“, рече ромот роден во Манчестер. Секоја мексиканска личност што ја запознав покажа љубов, почит и чест. Тие ги сакаат луѓето како луѓе.

O Tajson Fjuri ja čhivel duj naja ko Donald Tramp khujbaja dupke ko duj duvaria tari i simantr akava vikendi.

O Romano thagar ka marel pe akana e švedsko bokserea Oto Valin, na but pendžardo ama pnada na našavgja ni jekh meči , ani T-mobile hala ko Las Vegas.

Akava vikend boks programa ka ovel majbarvali soske ko jekh o Meksiko kerel o nacionalno dive e themake – Biathinalipa taro Meksiko.

O Fjuri sikavgja piri simpatia premal o Meksiko odolea so pendžarde si kaj o Amerikansko presidento čhivgja baro duvar ki simantra e meksikoja te tiknjarel i migracia.

But si lačheste kana ka dikhe tari disavi nacia so ko jakha averenge si autsajderi, ama sikaven bari mangin em respekto premal o manuša, Vakergja o Rom taro Mančester.

Sako meksikansko persona so zapendžargjum sikavgje bari mangin em respekt. Ola mangen e manušen, a na te daran.

Hazri kerga: Roma Press lendo tar Roma Times

 

 

 

 

 

Činavgovela o mandatija tar došhakerde (obvinitelija) tar SJO

Во саботата специјалната јавна обвинителка Катица Јанева, која во моментот е во притвор беше едногласно разрешена од членовите на Советот. По одлуката на Советот, на потег ќе биде јавниот обвинител Љубомир Јовевски кој, доколку одлучи, има можност на обвинителите кои до сега ги водеа предметите да им ги додели повторно. Од предметите за кои СЈО покрена над 20 обвиненија, само три се целосно затворени, неколку се вратени на повторно судење или се чека изјаснување на Апелациониот суд. Откако Јавното обвинителство пред неколку дена ги побара предметите на СЈО, од Специјалното јавно обвинителство експресно одговорија дека се подготвени да ги предадат сите предмети по кои постапуваат со сите списи и докази. Министерката за правда Рената Дескоска во изјава за МИА рече дека за време на разговорите за законот за Јавното обвинителство предложиле вработените во СЈО да бидат префрлени во републичкото Јавно обвинителство

Ano savato specijalnikani  doshakerdi  Katica  Janeva, savi araklagovela  ano anglal djezako phanlipe jeke hangoneja savore hulargela o đjene tar Konsili.

Pali o ando phanlo lafi tar o Konsili,  akana ka ovele vas  paluno lafi o dikhlo došakerdo Lubomir Jovevski,  te anga  poro lafi  baš o bukarne došakerde ka keren li buti pal adala predmetoja save đji akana hulinge ano olengere vasta buti keribnaske  ja palem na.

Tar sa e predmetoja save legarena o numero 20 đji akana salde 3 olendar phanle, disave tane irame ko palpale adleatibe ja palem đjakerelapes buvlo lav tar Apelacijako adelati.

Kana o diklo  došakerdo  anglal nekobor divesa  rodinga e predmetoja  tar SJO, Specijlanikano  dikhlo došakerdo  ekspresno te del poro paluno lafi  tadani denga sa pere predmetoja  prekal kolende  vov  isile spisija thaj dikhle čačipna.

Ministeriumi baši nijamalipa Renata Deskoska  denga vahtavi baš i  MIA vakeribnaja, Ano vakti elavkeribnaske  tar kanoni  e Dikhle Došakerdeske,  denge rodipe e bukarne  tar  SJO te oven dočivde  ano bukarno buti keripe  ko republikano  Diklo Došakerdo.

Hazri kerga-Roma Press

 

 

 

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE