Blog Rig 222

Pali o baro tinanipe tar 5,4 digroja ani Albanija pal odova sas potikore panda 340

Многу луѓе во главниот град на Албанија, Тирана и во Драч не смееле да се вратат во нивните домови поради бројните дополнителни потреси кои уследија по земјотресот од 5, 4 степени во кој беа повредени над 100 луѓе, а стотина згради биле уништени. Инспекторите вчера ги проценуваа оштетените градби. На некои жители на Тирана им било кажано воопшто да не се враќаат во своите станови кои беа проценети за небезбедни. Премиерот Еди Рама изјави дека добил повици од неговите европски колеги кои му понудиле помош. Високата претставничка на ЕУ, Федерика Могерини, изрази солидарност со албанскиот премиер Еди Рама за серијата земјотреси. Могерини исто така ја истакна подготвеноста на Европската унија да понуди помош, вклучително и преку Механизмот за цивилна заштита и посака брзо закрепнување на повредените.

But manuša  ani šerutni dis tar Albanija, Tirana thaj Drač na delpes olenge sas šajimos  te iranenpes ano pumare khera  baš  pobuter  doperde  tinanipa  save reslile  pali o baro tinanipa savo ikherga tar 5,4 digroja pal odova resarga serija panda 340 avera potikore tinanipa,  maškar ano akava tinanipa sas kuvde pobuter tar 100 manuša,  aso kerdilo tahj but baro materijalnikano bilačipe ano khera, binala, vordona thaj aver.

Ani Tirana buteder dizutnenge vakerdilo hč te na iranenpes ano pumare khera sostar so nane olenge šukar arakavimos sostar šhaj te peren. Premieri e Albanijako Edi Rama vakerga sine olen telefonsko lav keribe tar sa pere Evropake kolege save  dena ole vas thaj dumo  barabutne te nakhaven akaja na mangli bi bah.

Uči legarutni  tar EU –Federika Mogerini, sikavga poro fuhalipe thaj  solidariiripe e Albanijake premiereja  Edi Rma  baš akala but tinanipa save resarge ani akaja raštra, bari materijalnikani bi bah.

Ano jekh  sikavga  prekal akaja phuv  Evropak hazrluko  te dell ola dumo tar akava phuvjako bilačipe,  lejbaja than maj but  prekal o Mehanizmoja  baš civilnikano  arakhipe thaj mangela sigo iranipe  o normaliziiribe tar kuvde manuša tar i serija tinanipa savo resarga ani Albanija.

Hazri kerga: Roma Press

 

 

Bari bi bah ano Vrane-Mulo jek manuš, aso avera nakhle bedeniskere kuvibnaja

Тешка сообраќајна несреќа се случи викендов на автопатот кај село Бресница, недалеку од Врање. Токму таму животот го изгубило едно лице. а тројца биле повредени. Како што пренесоа дел од медиумите во региониот, загинатиот починал во болница по здобиените повреди а повредените се згрижени во здравствениот центар во Врање.Неофицијалните информации велат дека во несреќата учествувале и Македонци. Наводно, во судирот меѓу две возила, едното било управувао од Македонски граѓани кои се враќале од Холандија а автомобилот со кој патувале тукушто го купиле. Второто возило било со холандски таблички, каде, според неофицијални информации имало граѓани со македонска националност. Во несреќата учествувале „голф“ о регистарски таблички од Бујановац и патничко возило „волво“ со странски регистарски таблици.

Phari  soobrakaeski bibah resarga ano vikendi  tomofilenge dromaripnaste ano  gav Bresnica na but dur tar Vranje.

Ano akava than našavga poro đjivdipe jek manuš, thaj odova  đji kaj lingarena ole sas đji o hospitali ano Vrane.

Aso akaja bi bah naoficijalno vakerlapes  so lele than thaj tomofili tar Makedonco kaske so vakerna ov nakhla salde bedeniskere kuvibnaja.

Sar  so  vakerlapes  naoficijalno – jekh vordon tar Holandija  avimo  prekal akava drumo paldela ole sas šoferi makedonco, thaj odova vordon savo akana sigo kinge ole tar holandija.  O vordon sas holandijake tablensar thaj ole dromarinelale makedonco  savo nakla  ani akaja bi bah salde kuvibnaja.

Ano kuvibe kuvgepes e vordona  golf-Srbijake tablensar,  Aso o dujto Volvo-Holandijake tablensar.

Hazri kerga: Roma Press

 

 

Thablola o Romano atari-Polatski pat Kocani

До нашата информартивна редакција пристигна информација дека во моментот избувна голем пожар во населено место Полатски пат во Кочани. Во близина на огнената стихија се наоѓаат 10 ромски куќи,според првичните информации една куќа  веќе е изгорена. Поради непрооден пат пристапот на пожарната едница до огнената стихија немаат можност за интервенирање. Самите жители на ова место се бораат со изгазнување на пожарот.

Đi amari informativno redakcija reslja maj nevi informacija savi astarga bari bi bah tar baro jagalipe ano dizutnengo than anavkerdo Polatski pat ko Kočani.

Ko pašipe taro akava baro jagalipe araklargovena 10 romane khera, aso o vakeribe tar jekto informacije jek kher tar adala 10 Romane khera tano astardo thaj thardo.

Baš o na muklo šartijalo drumo nane saipa e bukarnen tar mujal jagalipaski služba te resaren đi ano than thaj te kjeren intervencija.

E korkoro dizutne ano akava momenti bare takateja dena pestar sa te shaj ola korkoro te čhinaven o jagalipe thaj rodena dumo sakonestar koj šaj te iklol lenge ano anglalipe.

Thablola o Romano atari-Polatski pat Kocani

До нашата информартивна редакција пристигна информација дека во моментот избувна голем пожар во населено место Полатски пат во Кочани. Во близина на огнената стихија се наоѓаат 10 ромски куќи,според првичните информации една куќа  веќе е изгорена. Поради непрооден пат пристапот на пожарната едница до огнената стихија немаат можност за интервенирање. Самите жители на ова место се бораат со изгазнување на пожарот.

Dzi amari informativno redakcija reslja maj nevi informacija savi astarga bari bi bah tar baro jagalipe ano dizutnengo than anavkerdo Polatski pat ko Kocani.

Ko pasipe taro akava baro jagalipe araklargovena 10 romane khera,aso o vakeribe tar jekto informacije jek kher tar adala 10 romane khera tano astardo thaj thardo.

Bash o na muklo shartijalo drumo nane saipa e bukarnen tar mujal jagalipaski sluzba te resaren dzi ano than thaj te kjeren intervencija.

E korkoro dizutne ano akava momenti bare takateja dena pestar sa te shaj ola korkoro te chinaven o jagalipe thaj rodena dumo sakonestar koj shaj te iklol lenge ano anglalipe.

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

 

Baro phuvjako tinanipe

Силен земјотрес почуствуван и во Македонија, Земјотрес со јачина од 5.8 степени според рихтеровата скала нешто по 16 часот ја стресе соседна албанија. Според укажаните податоци од европската сеизмичка организација, земјотресот бил на длабоцина од 10 км. Потресот исто така го почуствуваа и ги вознемири жителите ма Македонија и Црна Гора

Baro phuvjako tinanipe ani Makedonija avimo tari Albanija.

Aso o takati leskoro legarela sas 5.8 digrija vakerdo tare rihtovakoro basamako savo astarga  palo 16 o ari  ki pašutni Albanija.

Sar so vakerna e informacie  tar evropako  seizmičko organizacija, aso o tinanipe  sas ano horipe tar 10 km. O Tinanipe e manuša vakerna reslo vi ani Makeodnija thaj Crna Gora.

Hazri kerga:Nedmedin A-Roma Press

 

 

IRIZ- Parapravno kancelarija avdive nišankerga o lende rezultati tar olengoro buthi kheripe..dikhen Video

Avdive ko thana e komunakere Šuto Orizari, i birađzakiri organizacija IRIZ organiziringja agorutni čipota baš o proekti ” Khediba stredstvija bašho ikeriba ko pire e parapravno kancalirajkoro”.

Ki akaja manifrstacija lafi kergje o Rajo Amet Jashar – Prezidenti ano IRIZ, i rajni Melisa Memish – fascilitatori ko IRIZ, o rajo Fadil Dzemaili Koordinatori ko IRIZ, thaj i rajni Fatima Osmanovska- Prezidenti ko Konsili e Komunakoro Šuto Orizari sar aso misafiri ano avdisutni čipota lela than thaj i rajni Hristina Dimchevska – Sikavutni tari Fondacija Pravdo Sasuitnipa Makedonija.

Ki agorutni čipota kergjape lafi bašo o čane thaj o legariba e khedime strestvongoro sar kotor taro proekti, lafi ki tema
“Socijalno otchetnost thaj nijamutno zojrakeriba e dizutnegoro ki komuna Shuto Orizari” sar thaj lafi telal ki tema ” Incijativa baš o institucionaliziriba e parapravno arkakoro”.

Ko agor o Iriz ki maškarbutikerin e lokalno mediumeja ROMAPRESS prekal video materiali prezentiringe trin egzamplija tari komuna Šuto Orizari kola so prekal i parapravno arka e IRIZeskiri agorkergepe pozitivno olengere nijamutne problemija.

Dikhen o video..

Hazri kerga: Timi Roma Press

Tribina ikherdi ani Bitola ,,Kher baš o Rom”

Avdive ano pervazija e proekteske  taro NRC thaj Bela Kula ikeergapes tribina dizutnensar tar Bitola ki mangin te vakeren olenge po buvle sar sbako Rom valani te resel đi Kher.
Ano akava kedipe  o aviba e dizutnengo sine but baro thaj legarela sas taro 100 đji 130 dizutne.
Hazri kerga: Roma Press

Nevutnipa ano Španijake sikhlovne- Sikhlovelapes Historija e Romengi

Кога се разговара за интеграцијата на Ромите во Европа, Шпанија често се наведува како позитивен пример и модел за останатите европски земји. Со најголемо ромско население во Западна Европа – приближно 750,000 Роми – Шпанија, преку неколку иницијативи на владата, се соочи со задачата за социјално вклучување и подобрување на квалитетот на животот на Ромите. Според  Миниоритијригхтс.орг,  шпанската влада е за периодот 2012-2020 година, усвои Национална стратегија за вклучување на Ромите со цел подобро координација помеѓу централната власт и автономните региони во исполнувањето на оваа задача. Претходно, преку Програмата за развој на Ромите, Шпанската Комисија за образование започна неколку образовни иницијативи кои се фокусираат на интеркултурни програми во основните училишта и, во автономни области, вработувањето на учениците Роми на возраст над 16 години е директно поддржано преку програми за промовирање на разни работни места и бројни обуки.

Kana kerlapes lafi  baš integracija e Romengiri  ani Evropa,  Španija sakanutne  vakerlapes sar  pozitivnikano primeri  thaj modelo  tar o okola avera raštre Evropake phuvja .

Tar maj baro đjenipa  ani Purabali Evropa-paše 750.000 Roma đjivdinena ani Španija, thaj prekal inicijativa e Španijake Rađjako,  arakenapes pere bukjaja te kerel lačharipe  thaj kvalitetnikano đjivdipe e Romane kedinako.

Sar s vakerlapes prekal o  Minorityrights.org,  Španijaki  rađji  ano vakti 2012-2020 berš, anga Nacionalnikani Strategija baš lejbe than tar Roma  ani koordinacija  maškar  centralnikano rađjalipe thaj avtonomnikane regionoja  ko pheripe  tar akala dajatve (zadače).

Anglal  odova prekal programa  buvlaribnaske o sa đjandipe e Romengoro,  Španijaki Komisija  baš edukacija  tavdinga nekobor incijativensar  savensar ka keren fokusiribe  tar interkultuirake programe ano fundavne sikhlovne, ano avtonomnikane oblastija , kerena bukarnipe e čavenge kana resarena 16 berša thaj direktno ikerenapes  prekal i programa  tar promoviribe  buteder umalengo tar bukarne thana hem kerlapes olenge but obuke anglal sikhlovipe.

 

Hazri kerga Erdan M-Roma Press-Phraliphen

 

 

 

 

Nacionalnikani kampana ,,Vrem respekt”tar Romani partija ,,Pro Evropa“

Националната кампања „ВРЕМ РЕСПЕКТ“ исто така дебитираше во округот Алба  во ромската заедница во селото Скријашора, во околината на Апусени. За време на 3 дена работа  и активност, организиравме состаноци со членовите на ромската заедница од Скријашоа за да ги идентификуваме нивните главни проблеми и потреби во однос на образованието, здравството, инфраструктурата и културата. Во оваа прилика го подготвивме Записот на Заедницата, со цел да ги централизираме соодветните проблеми и да ги вклучиме на јавната агенда на сите институции и органи на локалната јавна администрација, со цел да се идентификуваат и имплементираат изводливи решенија во ромските заедници.

Nacionalnikani kampana ,,Vrem Respekt“ ano jek akava kurko sine ola aktivitetija ki rotar tar Alba, Romano atari  tar gav Skrijašora, an pašipe  Apuseni.

Ano vakti  3 divesengoro aktiviriba ano akava than kerge turlija hemime aktivitetija  thaj odova khedipe e dizutnen,  edukacijake aktivitetija sportikane aktivitetija thaj panda but aver, numa sar šerutno propozalo sas te kerelpes i kedimali patrin  tar olengere sako diveseskere problemure  phanle ani Edukacija, Sastipa, Infrastruktura thaj Kultura.

Ano akava šajipa kergem thaj kedimalo lil e Kedinatar,  mangipnaja te centralizirana olen  thaj olengere problemure thaj kana ka avel o vakti te čhiva olen ani šerutni agenda  ano sa e institucie anii lokanlnikani dikli administracija,  mangipnaja te kerelpes upral olende identifikacija tar o impelementiribe  arakavutne solucie  e Romane kedinake.

Ano akava fori lačharaja thaj kedaja sa e valanibe thaj čivaja olen ano jek lil savestar gndinaja  tar amari ponodorutni  buti te ovel amenge prioriteti arakibaske sigo olenge solucie.

Hazri kerga:Nedmedin A. Roma Press –Partidalomilor.ro

 

 

 

 

 

 

 

 

 

O Instituti ROMALITIKO selaminkerela I mangin e Deputatengi incijativake baš jek Alosaribaski jekin (edinica)

O Institute  baš rodlaripe  thaj analiza hem politika-ROMALITICO,  Avdive iklili oficijalno havlaribnaja baš ikkerin e Deputatengi  mangin te nakhel tar Sobranie  i incijativa ki sasti Utarali Makedonija te ovel jekh Alosaribaski jekin. Daja tumen o sasto Havlaribe tar Romalitico  te drabaren ole ani Makedonikani čhib savo sas bičaldo đji ki redakcija  tar tumari jektutni Romani Media savi bešela tumensar 24 arija Roma Press..

Институтот за истражување и анализа на политики – Ромалитико ја поздравува иподдржува одлуката на пратениците за формирањето на Иницијативата за една изборна единица.

Имено, во изминатите години Ромалитико активно се залага за менување на сегашниот изборен модел и воведување на една изборна единица без изборен праг. Досега, политичкиот натпревар за глас повеќе го девалвираше гласот на помалите партии, особено на ромските политички партии кој поради географски и политички скроени изборни единици немаат еднакви и фер можности за квантитативно соединување на гласовите на ромскиот електорат, па така избраниците на ромската заедница секогаш доаѓаат од втората изборна единица (Шуто Оризарии Куманово).

Според анализите на Ромалитико на изборите во 2014 година бројот на изгубени гласови односно нераспределени во мандати за пратеници изнесуваше 87,831. Додека на изборите во 2016 година број на изгубени гласови изнесуваше 94,503. Најмногу изгубени гласови имаше во првата изборна единица, а најмалку во шестата изборна единица. Најголем дел од овие изгубени гласови се гласови на помалите политички партии кој со промена на сегашниот модел во една изборна единица без изборен праг би значело 8 до 11 пратенички мандати на помалите политички партии 1 .

Очекуваме дека поголемите политичките партии ќе го прифатат предлогот за една територијална единица без изборен праг кој ќе овозможи подемократски амбиент и праведна изборна трка која ќе понуди квалитет и квантитет.

Ромалитико ја застапува идејата за една изборна единица без изборен праг бидејќи воведување на изборен праг ќе биде повторно на штета на помалите партии и тогаш се губи целисходноста на воведувањето на една изборна единица, бидејќи помалите партии нема да може самостојно да се натпреваруваат на избори и на тој начин ќе бидат зависни да коалицираат со поголемите политички партии.

Во ваков случај, би било подобро да остане сегашниот изборен модел отколку една изборна единица со изборен праг. Сметаме дека една изборна единица без изборен праг е решение кое што ќе понуди еднакви можности на помалите партии да партиципираат во изборните процеси во државата.

Hazri kerga: Nedmedin A.-Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE