Blog Rig 240

HELP -Ulavde phanle lafija baš mikro thaj tikne bisnizija Trin Roma resarde ano akava granti..

Градоначалникот на Лесковац, Горан Цветановиќ и Менаџерот на помош за економски развој Маса Бубањ денеска доделија договори за донации на крајните корисници на Лесковац од проектот „Поддршка на социо-економската стабилност во Западен Балкан 2019-2020“, финансиран од Германска развојна соработка и целни градови вклучени во проект.
Меѓу поддржаните корисници кои се занимаваат со занаетчиство (53%) и услуги (47%) се фризерски, автомобилски механичар, производство на дрва, пекари и други занаетчиски работи.

Šerutno taro leskovac, Goran Cvetanovik thaj o menađeri arkaja tar ekonomikano buvlaripa Masa Bubanj ulavde phanle lafija baš doniribe ulavde korisnikoja taro leskovac ikerde e proekteja taro socio-ekonomikano stabiliteti tar purabalo balkan 2019-2020 beršh finansiake ucharibaja tare Germanijako butikeribe. Maškar ikerde tar akala grantoja tane majbut zanaetija 53% thaj 47% frizerikane thaj avto mehaničarija. Ano leskovac arakle tane 30 grantoja ko pervazija tari programa baš thavdipe taro delovnikane avtivitetia donacijaja taro 2.400.00 evroja tari rig e organizacijatar.

Hazri kerga: Roma Press lendo taro:RomaInfomedija.

Mateo Salvini thaj ano dive kana nišankerelapes o maj baro genocidi kerdo upral e Roma vov palpale bilače retorikaja upral e Roma..

Расистичкиот напад на Твитер беше како резултат на извештајот каде жената , која живее во ромскиот камп во Милано , рече дека „Салвини заслужува куршум во чело„ Корситејќи го изразот “zingaraccia”, каде груб превод е всушност „валкан циган„ Салвини на Твитер објави,Дали е нормално една Циганка во Милано да каже – Салвини треба да се пука во глава.
Биди добра – Валкано циганко, биди добра , наскоро ќе пристигне булдужерот напиша тој.

Rasistikano hramovibe ano tviter vazdinga pobuter fama thar medie thaj pobuter aktivistija bašh o o dejbe paluno lafi tar o Salvini savo vakerga, Thani li normalnikane jek Đuvli Cigan savi đjivdinela ano kampoja te rodel mudaribe tar Salvini.
Thaj tadani ov vakerga olake madara thaj ma fuhalintut melalie romnie but hari vakteske ka resen e buldozerija ano kampoja.

Sa akaja holi thaj hramovibe resarela ano dive kana ano Sasto sumnal nišnakerelapes o dujto augusto sar dive tar baro genocidi kerdo upral e Roma.
Aso sa akava ano tviter hramonelapes, palo hramovibe jekhe Romane djuvlako kana hramovinga bašh o Salvini trubul oleske te pajrarelpes jagaleja.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press lendo tar o www.independent.co.uk

Kupa tar tahi kompanija na kamena te vozinen Romen..

Веродостојноста на документот сè уште не е потврдена, но ако се докаже – нема сомнение дека креаторот на упатствата на работниците ги крши човековите права. Освен забраната на таксистите да користат тоалет и вода во седиштето на компанијата, во уредбата јасно се наведува дека членовите на ромското национално малцинство се непожелни клиенти за предметното такси.

Документот, исто така, дава прецизни упатства за тоа како возачите треба да се однесуваат ако застанат од Ромите и како лесно да избегаат од нив.

Naoficijalno kerlapes hazri te vakerelpes o čačipe tar akale kompanijako buthi kheripe savendar isi pobuter infoa so kerenapes thaj avera da pageripe tar manušikane hakaja thaj sar e bukarnen na mukhena te ikheren o thana kana isi olen valanibe tar toaletoja thaj avera valanibe, numa.sar thaj o aktuelno info so si vakerdo e bukarnenge te na len sar patnikoja Romen kana isi olen valanibe tar Tahi.
Numa sa bašh akava info kerlapes hazri kobor isi čačipe pal akava info kaske ka trubul te kedenpes e infoa thaj te vakereloes si ja palem na čačipe pal akava.

Numa bašh akava isi dolumento sar sikavenapes e šoferija te vakeren e Romenge te ačavgrlen thaj vakerna olenge so trubul olenge tahi, akava dokumento ka ovel sar o maj importayno dokumento.pal sasto proces akale nevipaske, vakerla o portali Udar.net

Hazri kerga: Roma Press lendo tar Udar.net

,,Mate Bistra”- Drabaripe poezija telal organizacija -Romano ilo

Telal organizacija taro Romano ilo– Skopje ano Muzej taro Evreja ko Skopje ikergjape gajatipe taro romane poetija thaj naroma ko sebepi o nišankeripa tar o genocido kerdo upral e Roma ko 2 avgust ko 1944 logorija ko Aushvic-Birkenau ki Polska.

Anavkerdo o khedipe ,, Mate Bistra- Roma thaj naroma gajatinge- drabarde po jek gili bashi holokaust.

Ko akava khedipe lele than sar gajakoja o Diskoran Z. Safet K. Mustafa R. Smbasadori tar i them Slovenija ani R.U.Makedonija Milan Jazbec Ibrahim D. thaj Jasna Konsanchic lakoro drabaripe tavdinga prekal netosko dikhipe- internet.

Hazri kerga: Neđmedin A- Roma Press

Bugarija mukhla havlaribe bašh kinipe nevutne askereutne tomofilija..

Соседна Бугарија купува оклопни возила од европските земји.

Земјата побара понуди од четири европски земји за продажба на 150 оклопни возила.

Информацијата ја соопшти денеска Министерството за одбрана.

Бугарија, распиша тендер вреден околу 836 милиони долари, обраќајќи им се на Германија, Финска, Франција и Швајцарија да испратат понуди, стои во соопштението.

Бугарија бара од производителите да достават понуди до 31 октомври, а најповолната понуда ќе биде позната на 20 декември.

Меѓу потенцијалните доставувачи се германскиот „Артек“, францускиот „Некстер“ и финската „Патрија“.

НАТО ги охрабрува своите источни членки да развиваат, купуваат и користат нова опрема. Земјата членува во НАТО од 2004 година.Во регионот и Србија често набавува оружје.

Maškar o informacija ano palu o vakti tar i Srbija savi kinela nevutne askerutne tomofilija thaj šaste, avdisutno havlaribe tavdela ano jekh so kinobikinibaske rodipe mukhela thaj i Bugarija, thaj rodela tar o pašutne Evropake raštre te den pumare ponude baš asavke tomofiloja.
Maškar o penđarutne tar ponude araklagovena e Germanijaki Artek, Francijako Nekster thaj e Finskaki Patrija.
O NATO zorakerela savoren partnerija oleske thaj sa e thema te keren zor pal kino bikinipe nevutne šastre thaj askerlusko valanutnipe sar prioriteti e nevutne vaktesko.
Aso i Bugarija thani đjeni tar o NATO taro 2004 berš.

Hazri kerga: Roma Press lendo tar www.faktor.mk

Erati agorkerga o Turniri đji ko 18 berš..

Telal i komuna Šuto Orizari erati agorkerga o turniri ano tikhno fudbali savo khelelapes đji 18 berš, thaj akava tano o jekto fori Turniri savo kerlapes e poterne generacijake, sa mangindor te bajrovelpes o sporteskoro ikkeripe ani poterni generacija ki komuna Šuto Orizari.
Rezultatoja thar agorkerdo turniri:
1 than Kosovo
2 than Amar
3 than sutka Madrid
Majšukar khelutno – igrači Ardzent.
Majšukar savo frdela e topke precizno tano o Nesim.

Hazri kerga:Neđmedin A.- Roma Press.

Avdive khelelapes o jekto fudbalesko khelibe tar e maj terne..

O organizatori e fudbaleske khelibasko tar turniri savo ikergovela ani komuna Šuto Orizari Almir Duduš avdisaske infomriirnela sa e timija tar terne fudbaleske khelutnen sacore te oven ano 18 o ari ko sporteskoro than ani komuna Šuto Orizari.

Akava turniri maškar e maj terne ikergovela jelto fori thaj sa odova sikavela amen so isi terni generacija terne Romane čhavore save kamena o fudbali thaj olendar jelh dive šaj đjakerelpes te bajron ano bare anava.
Avdive sar so informirinela bašh o Roma Press o Almir Duduš ka kelelpes o paluno fori thar timija sa e kupendar.

Hazri kerga: Neđmedin A- Roma Press

Dujto fori kinobikinibasko rak ano pazari e Šutkako ,, Evropa Pazar”

Akava kurko ano 08.09.10. Augusto, baro kinobikinasko panaguri that tikne fijayija havlarelapes tar Evropako pazari ka resarel ano Šuto Orizari.

Savore save mangena te oven kotor tar tikne hulime fiatija tar sa e modelija šhaj akala tein dive te oven kotor tar Evropako pazari, savo ka kerel buti tar 08:00 javinako đji ko 22:00 o ari rakako.

Oven kotor tar akala trin divengork kinobikinipe ko naj hulime fiatija.Šhoping avantura thaj bare khelibnaske nagrade,, Evropa Pazar”.

Hazri kerga: Roma Press

Deputati Samka I. Avdive akardo ani Hrvatska ano nišankeripe o dujto Augusto

Đji redakcija tar Roma Press avdive bičalge havlaribe tar kabineti e Deputatesko Samka Ibraimovski aso oleskoro arakhipe thaj akharipe tar Romane hrvatskake organizacie save nišankerena o dive thaj dejbe godi tar mudaripe e bidošhale Romengo palo dujto Sumnalesko maribe.

O rajo Samka Ibraimovski informiringa amen baš i čipota savo nišankerelapes ani Hrvatska thaj odova savoren isi olen jek mesazo- Daja amen godi pal o baro genocidi thaj palo baro numero mudaripe na došhale Romen ano vakti e dujtone Sumnalesko mariba thaj pobuter nikana odova te na resarel.

Akala trin dive dikaja pal akaja čippta sikajvaja amen ano muj sar pašhakerde tar sa e them, thana savende đjivdinena e Roma bičalena jek mesazo adava genocidi savo kerdilo upral e Roma nikana te na iranelpes palpale, sa e đjihanina te ovelen jekha jekh hakajimos maškar sa e avera đihanija, vakerela bašh Roma Press o Deputati Samka Ibraimovski.

Havlaribe tar komunako Šerutno Kurto D. baš o dujto augusto phanle e Holokausteja

Почитувани сограѓани,
Денеска се сеќаваме и одбележуваме 75 години од Холокаусот на Ромите.
Ромите беа ограбувани од правото на еднаквост само поради тоа што беа Роми.

Нацистичката идеологија за ,, расно супериорна’’ нација, неаргуметирано истреби 250 000 – 500 000 роми поради ,, антисоцијалното и криминалното однесување’’.
Ромите, Евреите, Полјаците, лицата со физички недостаток, полициските затвореници, ЛГБТ беа ,,проблем’’ кој што требаше да се отстрани поради радикална идеолошка основа.

Во историјата има многу податоци за Холкаустот. Сепак, меѓу сите тие, многу мал дел се насочени токму кон начинот на кој Ромската популација е систематски убивана за време на Втората Светска Војна. Каде што Ромите жртви заслужуваат да се споменат, тоа е обично не повеќе од забелешка: Ромите се гледаат како една од “дополнителните групи”, кои претрпеа во тоа време… Ромите не беа „допилнителна група“, тие беа една од клучните целни групи за целосна елиминација од нацистите. До крајот на војната, големината на ромската популација се смета дека беше дури 80% од она што беше на почетокот. Геноцидот на Ромите се спроведе во сите земји во Европа за време на Втората Светка Војна.

Човековиот одговор на болката и страдањето на другите е да се признае страдањето и да се обиде да се поправи продолжувањето на штетата. За преживеаните од холокаустот, за семејствата на преживеаните и семејствата на оние кои загинале, она што општеството во најмала рака може да го направи е да не заборавиме.

Ние направивме избор да се ослободиме од бариерите и границите на минатото време и носиме одлуки значајни за иднината на новите генерации.
Ромскиот јазик, нашата култура, традиција, празници и историја се сегменти кои го градат современиот мултикултурализам. Денеска, Ромите се граѓани кои се образуваат, работат и интегрираат согласно правните норми на државата. Свесни сме за нашите предизвици и затоа, заедно се бориме за економска сигурност, општествена еднаквост, стабилност и пристап во сите сфери.
Уверени сме дека човечкиот идентитет е човеково право и суштествен елемент во секое слободно отштество.

Заедно се сеќаваме и не го забораваме најмрачниот сегмент од историјата Ромите – холокаустотот. Нашата сплотеност во одбележувањето на овој ден е основа во борбата за еднакви права и човекови слободи.
На крај, да го впериме погледот кон новите генерации, нашата младина и интелектот кој го поседува бидејќи заедно имаме должност преку научени лекции да им обезбедиме подобра иднина и општество со можности и демократски вредности.

Да не заборавиме! Никогаш да не се повтори!

Со почит,
Курто Дудуш
Градоначалник на Општина Шуто Оризари

- Reklam -

KOLUMNE