Blog Rig 263

Volonterija kotar o EVN hazri kerge thaj čivge roš ki avlin thar Kuršumli An

ЕВН организираше волонтерска акција за средување на дворот на „Музејот на Република Северна Македонија“ во старата скопска чаршија. Во дворот на „Куршумли Ан“ дваесет и пет волонтери од Корисничкиот енерго центар „Васил Главинов“ на ЕВН ги кастреа старите и оштетени дрвја и нараснатата трева, изнесуваа отпаден материјал. Волонтерите целосно го заменија оштетено осветлување, ги бојадисуваа канделабрите и заштитните огради кај скалилата. Со оваа акција целосно беше обновен дворот на „Музеј на Република Северна Македонија“ и подготвен за одржување на предвидените манифестации во летниот период. Претседателот на Управниот одбор на ЕВН г-дин Штефан Петер и директорот на Mузејот на Република Северна Македонија, г-дин Гордан Николов едногласно порачаа :„ Музејот со години ги просветлува нашите умови, затоа вреди ние денес да го осветлиме него“,пренесува Тв.Ал Сат.

EVN  organiziringa  volonterikani akcija kho lačharibe i avlin  kotar o ,,Muzej e Republika Utarale Makedonijako” kho purano skopjeskoro kurko.

Khi avlin kotar o ,,Kuršumli An”, 25 volonterija sar ikerutne thar energo centari ,,Vasil Glavinov” thar EVN čhinge e kašta  thaj e čhajra, thaj save sine sar tikore deponije dujrarde thar pašipe akale kulturake thanesko.

Akale kerde akcija delapes havlaripe bašh o Muzej  thar Republika Utarali Makedonija thano hazri bašh ikeripe khi oleste nilajeske kulturake čipote vakerga, o Presidenti thar Upravnikane odboresko ko EVN – Štefan Peter thaj o direktori  thar Muzej e Republika Utarale Makedonijako o rajo Gordan Nikolov, havlarela Tv. Al Sat.

 

Hazri kerga: Roma Press

 

 

 

Mogerini-Makedonija thaj Albanija kerge pumari buthi akana ačovela savi decizija ka anel o EU..

Шефицата за надворешна политика на ЕУ, Федерика Могерини денеска истакна дека Северна Македонија и Албанија испорачале со реформите и затоа ЕК препорачува отпочнување на преговорите со двете земји. „Тие го сработија своето и сега ЕУ треба да го исполни својот дел“, рече Могерини. На прашањето дали во јуни Северна Македонија ќе добие зелено светло за преговорите, Могерини истакна дека нивата порака е јасна.

„Двете земји се подготвени. Дискусиите сега се во земјите- членки дали тие се подготвени за отпочнување на преговорите. Тоа е комплициран процес. Не значи дека утре ќе влезат во ЕУ. Но, Северна Македонија и Албанија се подготвени за преговори“, посочи Могерини.

Еврокомесарот Јоханес Хан истакна дека препораката на ЕК е кристално чиста. Тој посочи и дека не може да предвиди колку брзо земјите- членки ќе донесат одлука, но е во интерес на ЕУ, тоа да се случи што поскоро за да се испрати сигнал до регионот дека е награден за сработеното.

Hazri kerga:Roma Press

Караван – информирање на ромските граѓани за постапката за легализација

Национален ромски центар во текот на месец мај ги посети најголемите ромските населби со цел да ги информира граѓаните за воведените промени во процедурите за легализација од 2011 година до денес.

Карванот патуваше во 6 општини вклучени во рамките на проектот Куманово Кочани, Кичево, Штип, Велес и Прилеп каде што ги информиравме граѓаните за нивните права во постапката за легализација, како да стигнaт до легален дом и придобивките од легализацијата.

Воедно беше направена и промоција на 2 кратки информативни видеа изготвени во рамките на проектот „Поддршка на легализација на ромско домување„ кој го имплементира Национален ромски центар во партнерство со Симбиозис 12 и ОРМ Бела Кула со финансиска поддршка на Европската Унија.

Оваа публикација е изготвена со помош на Европската Унија. Содржината на публикацијата е единствена одговорност на Здружението Национален ромски центар (НРЦ), Куманово и партнерските организации Здружение Симбиозис 12 Куманово и Здружение  ОРМ Бела Кула Кичево и на никаков начин не може да се смета дека ги одразува гледиштата на Европската Унија.

Hazri kerga:Erdan M.-Roma Press lendo thar NRC

27- Rakh thani anavkerdi sar majšukar rakh ano Ramazan Lejletul Kadir

Муслиманите во регионот и светот во петокот ќе ја обележат една од најважните ноќи во исламскиот календар, ноќта Лејлетул-кадр – најбараната ноќ во годината, според исламското учење во вредност од повеќе од илјада месеци. Оваа ноќ е во последната третина од Рамазан, најдолгиот месец од исламскиот календар кој е на врвот. Тогаш повеќето верници ја носат ноќта во ибадет и молитвата, но исто така и во итикакафу, постојан престој во џамијата и ибадет по примерот на последниот Пророк Божји, Мухамед. a. w. s. кој самиот ја поминал последната третина од самиот рамазан. Хадис пратеник Мухамед s.a.w.s. јасно укажуваат на тоа дека ноќта на Лејлетул-кадр била скриена во последната третина од месецот Рамазан, во неверојатни чии вредности се бројни и повеќекратни. Таа ноќ е особено значајна, бидејќи откровението на Куранот во кое е опишана вистинската вредност на таа ноќ, наречена Сура Ел Кад, е почеток на тоа: “Почнавме да го објавуваме во ноќта Кад, и што мислите дека е ноќта Кадр “Ноќта Кад е подобра од илјада месеци, Мелек Џибрил, со дозвола на својот Господ, паѓаат во неа за одлуката на секој, безбедноста е во него додека не дојде зората”. (Ел-Кад 1-5) Се пренесува дека Мухамед е. a. w. s. рече дека ноќта Кад е “добра и блага ноќ, ниту жешка, ниту студена, а во утрото сонцето излегува со помала брзина и жолтикаво “, така што верниците би можеле подобро да ги препознават. Се верува дека  молитвите кои се кажуваат во Ноќта Кад (арапски кадр), се запишуваат и за време на целата година ги чуваат сите верници кои  во светата ноќ, вршаат ибадет, почнувајќи од Зикр, учењето на Куранот како и покајанието и простувањето.

Muslimanija  ko  regioni thaj ko sasto sumnal ko panštodi  ka nišankeren  i maj barvali rakh ko islamsko kalendari, rakh savi akardi thani Lejletul Kadir- rakh sar maj rodimali  ko berš, sar so vakerelapes ko islamsko siklovipe  akaja rakh thani but po barvali thaj po šuđi kotar  o milja masekoja.

E pakavutne mangena te nakaven akaja rakh maj but ko ibadetija thaj ko thindala prekal poro devel ALLAH, phandenapes ko ittikafi thaj e palune dive bešena ano đjamije thaj sasto vakti ovena ki thindal thaj ko ibadetija, thaj odova lendo si telal i praktika amare pejkambereske Muhamed a.s. Savo vI vov nakavela sine o agorutne dive kotar o Ramazan ko pobuter vakti ko thindalipe thaj ibadetija.

Hadis thar pejkamberi Muhamed a.s. savo vakerga  bašh i rakh Lejletul Kadir sas garavdikani ko paluno trinto kotor e Ramazanesko. Adaja rakh  buti thani importatno amenge, soske  ki adaja rakh resarela o Kur ani saveste hraminelapes o čačipe e Devleskoro thaj o bajrovipe e rakako anlardi ki Sura El Kad, savo iranelapes  ki Romani čhib vakerindor, amen tavdingem e objavaja ki adaja rakh Kad. I rakh kadir thani but pošukar thar milja  masekoja, thaj savore ki adaja rakh isi olen o maj baro arakibe upral olende đji kaj na resarela o dive (EL- KAD 1-5)

I Rakh Kad-pal amende penđardi telall I arapsko čhib (Kadir) anlarelapes sostar  pakhalapes  ko akala sa e odredbe  thane vakerde  thaj ande ki akaja rakh Kadir, savate savore save thane đjivde bedenija thane telal jek video e Allahesko thaj ikerela olen sasto jek berš. Odoleske but thano importatno ki akaja rakh te ove maškar ko ibadeti, kheribnaja zikri, drabaribe Kurani thaj peribe ki seđda, sa odole thindalensar salde te roda tovba thaj o Allah te dujrarel amender amare gunaja save kerajalen sasto berš ko amaro đjivdipe.

Hazri kerga -Roma Press

 

 

 

Političari savo anlarga o mujalipe upral e Roma ovela lideri ko Evropsko parlamenti

Изборите за нов собир на Европскиот парламент во недела завршија значително ја менуваат политичката слика на Стариот континент. Имаше пораст на екстремната десница, зелениот и либералниот, како и слабеењето на партиите во центарот, кои сé уште ја задржаа водечката позиција. Но, овие избори доведоа до многу вознемирувачки резултат, што е подемот на италијанскиот вицепремиер и министер за внатрешни работи, Матео Салвио. Тој ги донесе своите екстремно десничарски лиги на историска победа на италијанските европски избори. Лигата освои 34,3 отсто од гласовите – најдобар резултат досега постигнат. “Ова е неверојатен успех за Лигата да стане првата партија во Италија откако беше предвидено да исчезне пред пет години”, изјави Салгини на прес-конференцијата во седиштето на партијата во Милано. “Тоа е гласање кое ни овозможува да се обидеме да ја смениме Европа”, изјави Салвини за телевизискиот канал LA7, додавајќи дека ќе работи со популисти од Франција, Унгарија и други земји. Навреди на сметка на Ромите и уривање на куќи Воздигнувањето на овој политичар е загрижувачко, бидејќи тоа е човек кој има изразито анти-ромски ставови, кои барем не се непокорни за јавноста или не ја спроведуваат во акција. Салвини ја изградил својата кариера токму врз ставовите против Ромите и антимигрантите.

Alusaribe bašh nevutno khedipe ko Evropsk parlamenti ko purano kurko agorkerge thaj odoleja heminelapes o politikano muj  thar Purano kontinenti. sine thaj pelaripe  thar ekstremnikani desnica,  Zelena thaj o liberalniane, sar thaj hularibe  e partijen  thar centrai, save panda thaj ponodorig ikherena I legarutni  pozicija.

Ko akala alusaribe  ande but  našukareste rezultatoja, odoleja o ikeripe thar italijako  vicepremieri  thaj ministeri bašh andrune buka Mateo Salvini. Vov anga pere  ekstremnikane desno partijaki liga ko historijako ikeripe o jekta thana ko Italijako Evropska alosaribe.

Liga ikerga  pobuter thar 34, 3 otsto thar o hangoja , thaja akava thano o maj učho rezultato thar đji akana resardo.

Akava avazidejbe dela amen šajipa  te irana i Evropa, vakerga o Salvini bašh televizija  LA7 ,vakeribnaja  ka kerel buti  populistikane thar Francija, Ungarija thaj avera puvja.

Bilače lafija bašh e Roma pelariba olengere khera, vov đji akana sikavga sar manuš sav isi olen anti romano dikhipe prekal I Romani kedin ki Europa.

Salvini kerga peske populistikani kariera kana tavdinga te astarelpes ko problemoja e Romensar, te kherel buti mujal olenge  thaj antimigracija.

Hazri kerga:Roma Press.

 

4 juni 2019 berš (vtornik), Ramazan Bajram thano na bukarno dive ani Makedonija

Министерството за труд и социјална политика соопштува дека, согласно со Законот за празниците на Република Македонија (,,Службен  весник на РМ,, бр.21/98 и 18/07), 4 јуни 2019 година (вторник), Рамазан Бајрам, првиот ден на Рамазан Бајрам, е неработен ден за сите граѓани на Република Северна Македонија.

Ministeriumi baši trud thaj socijalna  politika  havlarela ikerdo e  Kanoneja bašh biđukoja ki Republika  Makedonija ( Službenikani patrin thar RM num. 21/98 thaj 18/07=, 4 juni ) vtornik, bašh o Muslimansko biđjuko  Ramazan Bajram,  o jekto dive kotar o Ramazansko Bajrami  thano na bukarno dive sa e đihanenge  ki Republika Utarali Makedonija, havlarela o Ministeriumi  bašh trud thaj socijalna politika.

 

 

 

Pali eratutno konflikto thar phandibe, avdive havlarenapes bare protestoja ano Kosovo

После вчерашните апсења и полициска контрола во Зубин Поток, ноќтапоминала мирно, без нови апсења и уапди на полицијата. Граѓаните на Зубин Поток велат дека апсењето било насилно, а народот ознемирен. Во центарот на Северно Косово ќе биде одржан мировен протест мна Србите против провокациите од Приштона, јавуваат српските медиуми. Директорот на косовската болница синоќа изјавил дека рускиот државјанин е примен о текот на вчерашниот ден со тешки повреди, фрактура на коските на лицето, но неговата состојба моментално е стабилна. Повредените во болницаа синоќа ги посетилзаменик директорот на Канцеларијата на Северно Косово.

Pali eratutne policijake aktivitetija phandibaske thaj policijake kontrole ko Zubin Potok, i rakh nakhla šukar, bi te realizirinenpes disave nevutne kontrole thaj phandipe thar policijake bukarne.

Dizutne thar Zubin Potok  vakerena  o kontrola thaj leljaribe e policijako ko phandibe sas bare takateja, thaj odoleja kerge bari dar maškar ko dizutne.

Ko centari thar laščim Kosoveski rig ka ikerenpes  protestoja e Srbenge mujal o provokacie  dende kotar o Prištona,  havlarena e srbijake medije.

Direktori erati tha kosovako hospitali  vakerga  bašh e rusijako raštralo thano legardo olende  po phare bedeniskere kuvibnaja, pagerde fraktura e mujeskoro, numa akanasaske araklagovela ko šukar ikeripe.

E avera kuvde manuša thar eratutno konfilkto ano Kosovo, erati khi olende  gelo ki vizita o telal direktori  thar i Kancelarija e Laščim Kosoveski.

Hazri kerga –Roma Press

 

 

 

 

Puterdo o jekto Diveskoro centrumi bašh Daunov sindrom

Се отвори првиот Дневен центар за Даунов синдром во Република Северна Македонија. Новиот Центар се наоѓа зад Соборниот Храм, на вкупна површина од 381 м2. Вкупната инвестиција на МТСП за овој центар изнесува околку 6 милиони и 500 илјади денари. Целата адаптација и опремување на овој Дневен центар е во соработка со родителските здруженија на децата со Даунов синдром и комплетно одговара на потребите на децата за поддршка на нивниот психофизички развој. „Со социјалната реформа ги унапредуваме правата на лицта со попречености. Освен што зголемивме дел од надоместоците работиме и на развој на услуги на локално ниво како што се дневните центри и персоналните асистенти. Овие центри значат многу во локалната заедница, а наша крајна цел е да овозможиме целосно вклучување на лицата со попреченост во општеството и да создадеме едно општество за сите, изјави министерката за труд и социјална политика, Мила Царовска.

Puterdo o jekto Diveskoro centrumi  bašh Daunov sindrom  ki Republika Utarali Makedonija. O nevo centrumi araklagovela  palal ko Sobornikano hrami, thaj ikerela  381 m2. Perdi investicija kotar o MTSP  akale centrumeske legarela paše 6 milionija  thaj 500  milja denarija.

Bašh akava centrumi angapes o but bar valanipe jekhe asavke centrumeske dendo thaj rodime thar familije jerije  thar asavke čhavore save thane asavke nasvalipnaja.

Socijalnikane reformensar save kjerajalen thaj tavdaja đajbaja po angle ko leljaribe e buka ko vasta  thar lokalnikano nivelo  savende  e diveskere centrumija  thaj personalnikane asistentija kerena buti bare učipaja thaj sajdipnaja ki piri buti.

Amaro celijo thane  e asavke manuša thar asavke nasvalipa  te ovel lelarde vi ola ko sasto sistemo sar svako jekh aver čhavo thaj odoleja te anlara jek sasoitnipe savorenge, vakerela i ministerka bašh trud thaj socijalna politika Mila  Carovska.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

 

 

 

 

 

 

Ani Fundovni Siklovni B.R.H. Ikergapes aktiviteti thar siklovutne

Во училишниот двор на О.У. Браќа Рамиз и Хамид, во рамки на проектот за Меѓуетничка интеграција, беа засадени садници со цел развивање и подигање на еколошката свест кај учениците, меѓусебно запознавање меѓу учениците, јакнење на свеста за важноста и значењето на хортикултурното уредување, професионална соработка меѓу наставниците, воспоставување интерперсонална комуникација со припадниците на различни етникуми, намалување на предрасудите и почитување на различностите. Очекувањата од оваа активност да се уредат хортикултурно дворовите на училиштата и блиската околина, да се развие свеста за грижа за истата, одржување на беспрекорна хигиена на зеленилото преку заедничко делување и решавање на проблемите кои не засегаат сите подеднакво. Во активноста беа вклучени по 10 ученици од VII,VIII и IX одделенија од двете основни училишта О.У.„Браќа Рамиз-Хамид“и ОУ„26 Јули“. Садниците беа насадени во училишниот двор од ОУ „Браќа Рамиз-Хамид“.

Khi Siklanakiri avlin Phrajla Ramiz thaj Hamid, ko pervazija kotar proektesko aktiviteti bašh Maškaretnikani integracija, sas kerdo aktiviteti randibnaja thaj čivibe ki phuv kašta  te šhaj te vazdelpes o ekologikano gogaveripe  ko sikhlevutne, maškar pumaro penđaripe thaj  interpersonalnikane komunikacija maškar ko na jekhajek etnikane kedina, tikhnovipe thar maškaradelatibe ko sajdipe jek avere.

O đjakeripe thar akala asavke aktivitetija te bajrovelpes  thar lileskolačharibe  e avlina thar siklovne thaj olengoro pašipe, te bajrovelpes o sajdipe thaj arakhipe o jekhajek kana kerlapes diso nevo, o čistibe e avlinengoro thaj o arakhibe e kaštalibasko.

Sa akava kerlapes  barabutne anibaja solucije  sa e problemnge  saven ko jekh astarela savoren save thane ko berša thar olengoro educiribe.

Ko akanutno aktivitetija  lende than thar 10 sikhlevutne čhavore thar eftato, ovtoto thaj ejnato berš sikhlojbasko thar so duj Fundavne siklaane Phrajla Rami Hamid thaj o 26 Juli.

O Aktiviteti sas legardo ki avlin thar sikhlovni B.R.H.- khi komuna Šuto Orizari.

Hazri kerga:Erđan M.-Roma Press

 

Khi Ungarija kerlapes paraaskerengiri kupa mujal Romani khedin

Унгарската десничарска партија формираше униформирана паравоена група, предизвикувајќи загриженост за растот на негативните чувства кон националните малцинства во оваа земја, вклучувајќи ги и Ромите. Групата, наречена Национална легија, е основана од политичари поврзани со антимигрантската организација Нашето домашно движење (НДП). Шефот на НДП е Лазло Тороцки, крајно десничарски политичар кој беше потпретседател на поранешниот неофашист, а сега популистичката партија Јобик. Националната легија ќе ги поучува членовите на воените вештини и ќе ја продолжи традицијата на унгарската гарда, забранета паравоена група, која беше ко-основач на поранешниот лидер Јобик Габор фон. Унгарската гарда немаше оружје, но носеше воени униформи, вклучувајќи рачни бендови слични на оние што ги користеа членовите на Шарпскиот крст, луда фашистичка група која го извршила владеењето на теророт од 1944 до 1945 година, кога илјадници цивили беа убиени, Роми и Евреи. Во 2012 година, Европскиот центар за правата на Ромите (ЕЦПР) до Судот достави доказ против Унгарската гарда во врска со дискриминацијата против Ромите. ЕКЧП утврди дека групата “обезбеди институционална рамка за изразување расна омраза за Ромите и Евреите”.

Ungarijaki desničarsko partija lačharge  uniformirime paraaskerengi kupa, akharibnaja fuhal maškar o potikore kedina thar akaja raštra, lejbaja than maj but upreder e Roma.

Kupa akhardi  Nacionalnikani legija, thani fundav  thar političarija save thane mujal antimigransko organiyacija akhardi sar Amaro kherutno phiripe(NDP).

Šefo thar akava kupa  Lazlo Torocki, penđardo sar desno politikane rigako thaj vov sas  o telal presidenti  e čirutne  neofašistengo, aso avdive thar populistikani partija Jobik.

Nacionalnikani legija ka sikloven thar đjene thar askerengere ekspertoja save ka tavden ikeribnaja i tradicija thar Ungarijaki garda,  thar na mukli  paraaskerengiri kupa, savi sine fundavni  thar čirutno lideri  Jobik Gabor Fon. Ungarijaki garda na sine upri late šastra numa isila askerengere šehija, lejbajata than vasteskere bendoja jekhajek sar okola thar  đjene e Šarpsko kristoestar, zorali fašistikani kupa  savi anlarela sas  rađjalipe  e teroresko ko 1944 đji ko 1945  berš, kana ko adava vakti  milja civilija dizutne mudarga, aso maj but Roma thaj Evreija.

Ko 2012 berš, Evropsko centari bašh hakajipe e Romenge (ECPR)  đji ko adelati dočivga dikhle dkazija mujal i Ungarsko garda  buteder kerdi diskriminacija mujal e Roma. EKČP vakerga bašh akaja kupa ,,Arakhla  instutucijako pervazi  bašh sikavipe dikhlo manušikano namangipe  upral e Roma thaj Evreija“.

Pobuter drabaren ko www.udar.net

Hazri kerga-Roma Press

 

- Reklam -

KOLUMNE