Blog Rig 271

Меѓуетничка интеграција во основните училишта во Шуто Оризари

Општината Шуто Оризари како подржувач на двете основни училиштата ,,Браќа Рамиз-Хамид“ и ,,26Јули“ е вклучена во реализирање на Проектот за меѓуетничка интеграција во образованието подржано од Програмата за унапредување на мултикултурализмот и меѓуетнича интеграција и толеранција при Министерството за Образование и Наука – ПМИО.

Проектот за меѓуетничка интеграција во образованието е наменет за спроведување на заеднички ученички активности во основните  училишта кои придонесуваат за развој и унапредување на мултикултурализмот, меѓуетничката  интеграција и толеранцијата.

Првата заедничка воннаставна активност од овој проект беше реализирана на ден 25.04.2019 година во просториите на основното училиштеОУ“БраќаРамиз-Хамид” –Шуто Оризаринатема:  „Моја хигиена,моја одговорност “.

Координатори на активноста беа наставниците Берна Беќироска и Аземина Хурединовска, одделенски наставници на македонски јазик од ОУ „Браќа Рамиз-Хамид“ и наставничката Фатиме Лачи,одделенски наставник на албански јазик од ОУ„26 Јули.

Во имплементирањето на активноста беа вклучени вкупно 52 ученици од третите одделенија од двете училишта и тоа 26 ученици од македонски наставен јазик и 26 ученици од  албански наставенјазик и како и  10 родители од учениците.

Цели на активноста беа: да се развива свест за неопходноста од лична хигиена кај сите деца , да се поттикнува кон редовно практикување на хигиенски навики кои се исти за сите ученици, да се знае дека хигиенското одржување е важно за сопственото здравје, но и за здравјето на оние што се во  блиско опкружување,да се согледува дека одржувањето на основната лична хигиена е лична одговорност на секое дете и да се направи запознавање, соработка и поттикнување на другарството помеѓу учениците од двете училишта.

Hazri kerga:Roma Press

E Roma vazdena piri čhingar mujal o režimi so kerlapes upral e Roma khi Italija

,,Остани Човек”  е неполитичко и непартиско здружение, но вербалното и физичкото насилство врз ромските заедници што се случуваат во последниве месеци оди подалеку од нивното политичко размислување, но тоа е ХЕТ РУД. Како асоцијација бараме осуда, од овие незнајни и срамни гестови, од сите политички партии и од главните владини личности кои премногу често останаа во заглушувачка тишина кога се соочија со такви сериозни настани. Заедниците се оставени сами, дискриминирани и маргинализирани од сите. Климата на омраза и страв од денес нè потсетува на време за кое верувавме дека е минато. Легитимитетот на незнаењето и самопрогласувањето на шампионите на правдата во минатото доведоа до една од најсрамните страници. Не смееме да молчиме, бидејќи тишината нѐ прави соучесници.

Ačhov sar manuš-thano na politikani khedipaski organiyacja kerla buti mujal,  verbalnikane thaj yorja upral i Romani kedin save resarena ko palune čhona thaj đjala but dur  thar olengoro politikano  gndipe, numa odovaj thano Het Rud.

Sar asocijacija rodaja  adelatibe, thar akala  bilače thaj lađjavibaskere resarina, thar sae politikane partie thaj šerutne rađjale đjene save but fori ačhile ko na putribe  pumare muja ko asavke bare čipote kana resarena.

I Khedin mukhli tani korkori, diskriminirime thaj marginiliyirime thar savore.

I avutni klima dikhovela khi  bari holi thaj dar, thaj sa akava iranelamen ko jekh vakti saveske amen gndinaja so si naklo numa nane agar.

Na valni pobuter te panda amare muja odole pandibaja  amare muja  resaraja ko akava soj resardo avdive upral amende, vakerena e aktivistoja thar akava vaydipe pumaro hango.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

 

 

Nišankeripe 9- to Maj dive thar pelaribe o fašizmo thaj dive Europako

За денеска се најавени се обраќања на претседателот на Владата, Зоран Заев, претседателот на главниот одбор на Сојузот на борците од НОБ, Никола Стојаноски и потпретседателот на главниот одбор на Сојузот на борците од НОБ, Борко Зафировски. Македонија ќе го одбележи денот со дефиле на единиците на АРМ во касарната Илинден, панел дискусија и свечена академија во МНТ. Централната манифестација во светот по повод победата над фашизмот ќе се одвива во Москва каде на Црвениот плоштад ќе прошетаат припадници на руската армија и ветерани од Втората светска војна.Поминаа 72 години од историската победа над фашистичка Германија. На 22 јуни 1941 година, Германија го нападна Советскиот Сојуз. Војната заврши на 9 мај, 1945 година. Безусловна капитулација на Третиот Рајх била потпишана во разрушениот Берлин, неколку минути по полноќ.

Avdive  havlarelapes  lavkeribe  thar presidenti  e Rađjako, Zoran Zaev, presidentija  thar šerutno odbori  e Sojuzesko thar askerija thar NOB, Nikola  Stojanoski thaj  telalpresidentija e šerutne  odboresko thar  Sojuzi e askerengoro  thar NOB, Borko Zafirovski.

Makedonija ka nišankerel thaj o defile kotar o ARM savo ka ikergovel ko askerengoro than ko ILINDEN, Panel diskusija ka ikergovel  ko than e akademijake ko MNT.

Ko 22 juni  1941 berš,  Germanija puterga maribe  upral Polska  ko 1 septemvro , 1939 berš, 1945 berš, Germanija  puterga maribe thaj upral o Sovetsko Sojuzi.

O Maribe agorkerga ko 9 maj  1945 berš. Bišartesko  kapitulacija ko Trinto Rajh  sine vas hramomi upral o pelardo Berlin , nekobor  dakika anglal ekvaš i rakh.

Hazri kerga:Roma Press

           

 

 

Italijake Roma darana thar rasistija save vakerena ka mudaren olengere čhavoren

Протестот во Рим од страна на партијата Форца Нуова, која претставува екстремен италијански закон и се карактеризира со неофашистичко однесување. Оваа политичка формација ја демонстрира својата ултранационалистичка доктрина позната по силниот социјален конзерватизам. Тие се залагаат за Латеранскиот договор потпишан од Мусолини во 1929 година. Десничарите ќе се фокусираат на спротивставување на ромската населба Via Salviati и побараа од населението да се изјасни со користење на слоганот “Затвори го циганскиот камп веднаш”. Жителите во кампот се плашат бидејќи оваа политичка организација е екстремна и промовира насилни дела против Ромите. За да се заштитат себе си, сиромашните непоканети луѓе побараа помош од италијанскиот Министер за внатрешни работи, Матео Салинини. Како што изјави Хуан де Диос Рамирез-Ередија, адвокат и новинар и потпретседател на Ромската унија, тоа е “како да побара лисица да заштити кокошка”.

Protesto ano RIM  thar rig e partijako Forca Nuova, savo dikhovela ekstremnikane  italijako kanoni  thaj kerlapes karakteristika  e neofašistikane leljaribnaja. Akaja politikani  formacija  kerla demonstarcija thar pli ultranacionalnikani doktrina  penđardi prekal  o baro  socijlanikano konzervatizmo.

Ola gndinena  bašh Lateranstko phanlo lafi hramome  ko Musolini ko 1929 berš.

E Desničarija  ka keren fokusi  te oven mujal  o romane atarija  Via Salviati rodela thar dizutne  te vakeren poro gndipe prekal o nevutno moto savo si anavkerdo,,  PHANDEN E romengere  kampoja maj sig,, .

E diyutne Roma darana thar akaja  politikani organiyacija  save thane penđarde ekstremistija  thaj ola sakana kerena promoviribe  yorjale kotora  mujal e Roma.  Te šhaj te keren peske siguriteto ola rodinge arakibe kotar o Ministeri andrune bukenge ki Italija Mateo Salvini, numa  Huande  Dios Ramirez  avukatija, žurnalisti thaj telal presidenti ki Romani Organizacija  pal akava rodipe vakerga ,,sar te phene rodingen olestar lisice te phandel disave khajna”.

Hazri kerga: Erdan M.-Roma Press, lendo thar UDAR

 

 

Združenie na pravnici Romi promoviraat novi proektni aktivnosti

Здружението на правници Роми е формиран во 2015 год, и работи во помагане на правни дејствија како и острануване на говор на омраза кои најмногу се случуваат во социјалниве мрежи.

Во организацијата работат волонтери правници роми кои го завршија правниот факултет и работат како и дејствуваат во здружението на правници Роми, и во практична смисла од тука помагаат на својата заедница.

Birađjako kedipe thar hakajipaske pretstavnikoja promovirena nevutne proekteske aktivitetija save phanle thane nevutne proekteja thar akaja organizacija.

Kerelapes lafi ko maribe mujal i diskriminacija thaj o bilače lafija save preperena ko socijalna mreže thaj kerde akcenteja upral e Roma.

Akaja organizacija ki akaja umal dela dumo bašh asavke čipote te čhinavenpes akala resarina, odoleja so vazdela upral e asavke manuša adelatesko bangivalo kotor mujal lafi holjakoro ( govor na omraza).

Bašh sa akava amen avdive kergem lafi prestavnikoja Arif Ademi thar  organizacia bašh hakajipaske ikerina thar Roma, dikhen ko teluno linko…

Dujto dive thar aktiviteti jekh berš Roma Press -dikhen Video

Avdive o TImi kotar o Roma Press kerge aktiviteti kho centrumi e komunake Šuto Orizari thaj ulavge e brošure thar amaro jekhe beršesko buthi kjeribe.

Numa pal nišankeribe o jekh berš buti, rrsla e divensar thar o maj baro muslimanengo biđjuko o čhon Ramazan, thaj bašhi odova o Roma Press e dizutnenge kotar o Šuto Orizari ulavge Imsakija ko anav thar Roma Press.

O avdisutno aktiviteti ulavgrpes ko ploštafi e komunake Šuto Orizari, telal o aktivistija kotar i birađjakiri organizacija Kham Sijan-Skopje.

ko teluno linko dikhen o video ..

Hazri kerga: Erđan M.-Roma Press.

Jekh berš buti kotar o Roma Press-Dikhen Video…

Jekh berš buti, ko inforimiribe bašh sasti situacija e Romengiri ki Utarali Makedonija thaj buvle ko sumnal, objektivnikane thaj ko vakti dejbe informacija bašh sa e Roma buvle ki sasto sumnal.

Daja tumen šajdipe te dikhen foto mesažoja thar nišankeripe o jekto berš thar Roma Press.

Dikhen o teluno linko video e saste diveskere nišankeribaske..

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

Samka I. rodela o than MTSP thar koalicija SDSM

I PArtija bašhi sasti Emancipqcija e Romengiri ki Makedonija PCER thaj lakoro presidenti Samka I, rodela thar koalicija SDSM te sine metla ko institucie tadani valanutno thano te delpes bašh i partija PCER o ministeriumesko than ko MTSP.

Sostar thari partija gndinelapes so von denge maj baro dumo bašh o presidentsko kandidati Stevo Pendarovski te ikerel o than Presidenti ki Utarali Makedonija. Akaja informacija avdive thani dendi ko nekobor makedonikane portalija ki amari raštra.

Од Партијата за целосна еманципација на Ромите (ПЦЕР) на пратеникот Самка Ибраимоски му ја честитаат победата на Стево Пендаровски и нагласуваат дека тие го направиле цензусот од Шуто Оризари. Ако заигра метлата, лидерот на оваа партија вели дека тие треба да го добијат Министерството за труд и социјална политика.

Преку активната работа на сите наши ограноци низ цела држава, а посебно нашиот огранок во Шуто Оризари ние успеавме во општината Шуто Оризари и низ целата држава да донесеме значајна победа за нашиот претседател. Донесовме огромен број гласови како во Шуто Оризари така и во сите општини. Нека не се китат другите партии во коалицијата со нашите резултати. Ние имаме неуспорени докази од терен кои го докажуваат фактот дека нашата партија го донесе и цензусот и победата на претседателот на оваа држава – вели претседателот на партијата, Ибраимоски.

Hazri kerga: Nedmedin A-Roma Press

Avdive o jekto dive thar maj baro Muslimansko šarti Ramazan-Šehri Ramadan

Blue Mosque in the moonlight, Turkey

Ramazansko posti ki osnova značhinela vozdržibe, a sar ibadeti ko Islam sar definicija značhinela pokoronost e Allaheske s.v.t.a vozdržibaja taro hajbe, pijbe,seksualna odnosija thaj javera bukja so pagjena o posti počmindoj taro sabah ( iklojbe e khameskoro) dji o Akhami ( zalazibe e khameskoro).

Ramazan ( Ramadan) tano 9-to masek ko hiđjretsko kalendari em tano najsveto masek e muslimanenge,najodlikujmo masek ko berš kole so o Allahi odlukungale bute vrednostencar.

Ko akava masek pocmingja i objava e Kuraneskiri, ko akava masek pravghona o kapije e đjenneteskere a panlona o kapije e djehenemeskere,a o šhejtanija panlona ko akava masek.

Koj postinela o masek Ramazani em nakavela i rat kje rakjakere ibadetija o Allah prostinela leske sa o angluno so kerga – vakerga o Muhamed a.s ” Koj ka postinel o Ramazani verundoj ko Allahi em nadindoj ki leskiri nagrada ,ka oven leske prostime o anglune gjunahija ( Buhari 1910 hem Muslim 760 )

Mudrostija hem koristija taro posti : Dobibe takvaluko – bogobojaznost, naviknibe i dušha em o telo taro cidibe taro keribe gjunahija, setibe ko chorole em ko odola so isilen potreba taro pomosh.

Mudrostija hem koristija taro posti : Dobibe takvaluko – bogobojaznost, naviknibe i dušha em o telo taro cidibe taro keribe gjunahija, setibe ko čhorole em ko odola so isilen potreba taro pomoš.

Hazri kerga:Nevruz M.(NERO)-Roma Press

Pendarovski thano o nevo Presidenti ki Republika Utarali Makedonija

Avdive resarena  o bahtarina  tharo sa  Evropake puvja, numa thaj kerenapes  e maj bare analize thar nakhibe e eratutne alosariba ki Republika Utarali Makedonija, savende o jekto than ikerga o kandidati thar SDSM, Stevo Pendarovski.

Повеќеслојни пораки стигнаа од изборните резултати. Власта мора да се посвети на реформските процеси, а опозицијата на реформирање на нејзиниот однос кон Албанците, сметаат аналитичари.

Додека од час во час од европски политичари стигнуваат честитки за победата на Стево Пендаровски на претседателските избори, домашната јавност ги анализира „знаците покрај патот“ што ги оставија изборните резултати. Опозицијата смета дека „власта е делегитимирана“, а Сиљановска уште синоќа сугерираше дека „треба да се размислува за предвремени парламентарни избори“.

Универзитетската професорка, Беса Арифи, оценува дека вториот круг на претседателските избори утврдил три важни успеси: чисти и регуларни избори, достигнат цензус со значителна и одлучувачка разлика меѓу кандидатите и – нешто многу позначајно.

„Северна Македонија избра легален и легитимен претседател. Но, уште поважно е што на овие избори победи граѓанскиот концепт на заедничко делување кон евроатлантската иднина на земјата.

ВМРО-ДПМНЕ се уште не верува во таков концепт, и етаблира тези за победа кај ‘македонскиот’ дел и за поголема важност на етничките македонски гласови во однос на албанските. Тој концепт губи на избори и ќе продолжи да губи, се додека ВМРО-ДПМНЕ не се реформира вистински, и се додека оваа партија не го реформира својот однос кон Албанците.

Премиерот и лидер на СДСМ, Зоран Заев, при прогласувањето на победата наместо за ‘метлата’, прозборе за ‘приземјување’ на поединци од партијата и власта, што е многу поблага квалификација.

Hazri kerga: Erđan M.-Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE