Blog Rig 280

Memorandum bašh buti kheripe maškar o Birađjakiri organizacija thar nasvalune manuša (invalidija) thaj i Komuna Šuto Orizari

Во знак на унапредување на правата на пензионерите, Општина Шуто Оризари склучи Меморандум за соработка со Здружение за трудови инвалиди. Согласно потпишаниот Меморандум за соработка, пензионерите ќе имаат пристап до информации за начинот на остварување на нивните права. Општина Шуто Оризари активно ќе учествува во целиот процес со обезбедување на просторни капацитети и човечки ресурси (правници) за функционирање на работата на здружението. Здружението за трудови инвалиди ќе назначи лице за опслужување на целната група, секоја среда од 11:00-13:00 часот во просториите на Општина Шуто Оризари. Претседателот на Здружението за трудови инвалиди Џенан Џеладин ја искажа својата благодарност и ја поздрави отвореноста на локалната самоуправа за соработка.

Ko nišani  bašh angle đajbe o hakaija e penzionerenge, Komuna Šuto Orizari  phanla lafi ko hramomo memorandumi bašh buti kheripe  Birađjakere organizacijaja.

Sar so vakerelapes ko Memorandumi bašh buti kheripe , e penzionerija ka ovelen  avibe đji ko informacie  bašh čipota  k resaripe đji  olengere hakaija.

Komuna Šuto Orizari  ka lel than  ko sasto procesi  arakibnaja  olenge than  thaj kapaciteti  thar manušikane  resursija (manuša thar hakajipa), te šhaj te ovel polokhi olengiri buti.

Birađjakiri organizacij thar asavke nasvalune(invalidija) manuša,  ko adava than ka anavkerel jeke manuše  savo ka kerel olenge buti thaj odova ko trinto di thar kurko (sreda) tharo 11:00 o ari đji ko 13:00 o ari ko than ki Komuna Šuto Orizari.

Presidenti  thar akaja Organizacija  Đenan Đeladin sikavga  baro ov sasto  bašh i Komuna thaj o putribe olakere vudara ko pomaškarutno buthi kheripe.

Hazri kerga Nedmedin A.-Roma Press

Kолумна :Ромите меѓу политиката и лагите-ДОСТА Е…

Понесени од празнувањето на 8 Април како меѓународен ден на Ромите никако изгледа да дојдеме до реалноста дека животот продолжува и понатака, до наредниот 8 април има точно 362 дена или до крајот на оваа 2019 кога ќе сумираме резултати колку сме биле успешни или неуспешни има уште 263 дена.

Уште 263 дена макотрпен живот, неизвесен живот, борба за егзистенција, во потрага за подобар живот на нашите деца, нашите родители а и за нас самите.

Уште 263 дена ќе слушаме разни приказни од страна на преставниците на власта дека животот се подобрил, дека сме “ѕвезда” во рамките на земјите од Балканот, дека тече мед и млеко а во реалноста тече нешто друго.

Се пофаливме дека имаме раст на инвестиции, невработеноста се намалила, ќе имаме раст на БДП од 5%, дека македонците започнуваат да се враќаат во државата, та дури нема место во авионите за Македонија се чекало со месеци да се резервира билет за да нашите се вратат и да почнат да работат тука. Специјалистите за 1000 евра плата, администрацијата за 500 евра и просечната плата на работниците е веќе 500 евра.

А реалната приказна е сосема поинаква секојдневно млади луѓе ја напуштаат Македонија, ( само од Гостивар секоја сабота по 4-5 автобуси со млади луѓе и медицински кадар патуваат во потрага по подобар живот ).

Нема ниту 500 евра плата ниту 1000 евра за специјалистите ниту пак 11.700 денари социјална помош. Хартијата и медиумите трпат секаква лага. Лага која кај народот проаѓа во периодот на избори. 450.000 луѓе живеат под прагот на сиромаштијата или повеќе од 1/5 до вкупното население.

Можеби како податок е доволен дека само од страна на ромската заедница во Rепублика Македонија иселени се околу 15.000 роми. Од другите се многу повеќе. Бројката од 600.000 е реална бројка на иселени и секоја наредна влада треба да се запраша што правиме. Како да се запре одливот на младите, на населението. Решенија нема. Во земјата остануваат синовите на пратениците и функционерите за кои тато и мама ќе обезбедат вработување во ЕЛЕМ.

Да не бидам погрешно разбран лажеше и претходната власт и беше казнета за тоа.

Но да се осврнам на еден горлив проблем , кој навистина загрижува. Тоа е состојбата на ромската заедница. И од страна на меѓународната заедница се прават напори за интеграција на ромите но и од страна на Владата. Наместо интеграција на ромската заедница и вклучување во институциие на системот ( со цел поголема застапеност на Ромите) се случува да воопшто нема вработување на роми ( претходната влада воведе еден катастрофален механизам т.н. калкулатор на застапеност на заедницата во институцијата , a оваа Влада толку се придржува кон оваа алатка која е добредојдена, така да сега едноставно е невозможно  ромската заедница да влезе во одредена институција)

За каква интеграција се залагаат меѓународните организации и Владата? Интеграција за Ромите но без ромите.

Интеграцијата како збор значи спојување на деловите во една целина , но целина од два ентитета без другите не е интеграција тоа е дезинтеграција, разединување. Токму овие процеси водат кон разединување, поголема маргинализација на ромите во Република Македонија.

Господо од Владата и оние кои ги помагаат запрашајте се дали сте на вистинсиот пат, дали Вашите политики вродуваат со интегрираност или водат кон нешто друго. Досега бевте преокупирани со процесот на промена на името и Уставот, но дајте застанете  и соочете се со реалните проблеми во оваа држава.

Ветивте просечна плата од 500 евра – НЕ ГО ОСТВАРИВТЕ

Ветивте 11.700 денари социјална помош – НЕ ГО ОСТВАРИВТЕ

Ветивте 1000 евра за специјалистите – НЕ ГО ОСТВАРИВТЕ

Доколку не можете кажете подобро не можеме толку знаеме . Нека дојдат други кои што знаат и умеат и кои што ќе ветат нешто што е остварливо. Мислам дека 2 години се доста период каде што можевте да покажете.

Време е за промени ДОСТА Е..

Автор:Ибрахим Ибрахими-Рома Пресс

Sumnal prezentiringa e rezultatoja thar proekti ,,Matematika e maj tikore čhavorenge”

Претставници од партнерските организации од Германија, Италија, Шпанија, како и од Здружението за развој на ромската заедница „Сумнал“ и Центарот за доживотно учење кои ги реализираат активностите во нашата држава, денес одржаа средба во Битола, на која ги презентираа резултатите од одржаната изложба „Математика за мали“. На средбата беше речено дека резултатите од одржаната изложба „Математика за мали“, односно дека имало голем одзив, не само на децата од предучилишна возраст и учениците до трето одделение, туку на на наставниците, професорите и студентите на Педагошкиот факултет. Проектот е поддржан од “Еразмус +“ програмата, а резултатите покажаа дека децата не само што учеа и ги развиваа математичките и логичките вештини, туку и се забавуваа.

Pretstavnikoja  thar partnerikane  organizacie  thar Germanija, Italija, Španija,  sar thaj Birađjaki organizacija bašh buvlipe e kedinake Sumnal thaj o centrumi  thar sađjivdipnaskere vakteskoro siklovipe, sinelen  khedipe ki Bitola  save dizjate thaj prezentiringapes  e rezultatoja thar izložba anavkerdi ,,Matematika e maj tikore čhavorenge”.

E manuša save lele than ko akava kedipe dikhelpes thaj e Šerutneja thar dis Bitola rajni Nataša Petrovska.

Ko akava dikhipe e pretstavnikoja vakerge thar o avibe sine ko baro, lele than  na salde čhavore save siklovena numa, čhavore anglal siklojba, siklovutne thar trinto berš siklovibaske , olengere siklovutne, profesorija thaj studentija thar Pedagoško fakulteti.

O proeki thano ikerdo thar Ersamus +programa,  aso e rezultatoja sikavge so e čhavore  ikerena o siklovipe thar matematika numa thaj sinelen korkoro olengere gogakere dopheribna, thaj  maškar ko sa odova siklovipe arakhena sas vakti sar hem te keren pumenge khelibna.

Šerutno thar Bitola Petrovska selaminkerga e asavke inovativnikane proektija  save legarenapes  pal matematika, maj but bašh akaja populacija savi akana tavdela  pal edukativnikano procesi, thaj bašh ko akava vakti  thar olengiri edukcija, sikavkerena pumari mangin  upral o siklovipe matematikako.

Hazri kerga:Roma Press lendo thar -Bitola news

 

 

 

 

 

 

Amerikako kongresmenija vakerena: Antiromani zor ko Gabrovo thano Alarmantno..

Бугарската влада мора да стори повеќе во борбата против криминалот со дискриминаторски мотив спрема ромската заедница “, изјави конгресменот Хестингс. Претседателот на Американската Хелсиншка комисија, конгресмен Алси Хестингс, изрази загриженост од зголемениот број напади од банди, спрема ромската заедница во Европа, во тоа вклучувајќи – случајот во Габрово. во изјава од петокот тој вели дека владите на Бугарија, Италија, Франција и Чешка, каде што неодамна имаше такви напади, треба да сторат повеќе во борбата против под уждането кон омраза и криминалот со дискриминаторски мотив, спрема ромската заедница. Конгресмените Хестингс обрна внимание дека нападот над Областа полициска станица е напад врз самата демократија.

Amerikake kongresmenija vakerena bašh Bugarija valani  te kherel pobuter ko  arakibe thaj mariba mujal o kriminali diskriminatorikane  gndoja  upral Romani kedin, vakerela kongresmeni Hestings.

Presidenti thar Amerikaki  Helsiško komisija,  Alsi Hestings , sikavga fuhalipe  thar e pobuter putribna maribe  thar bande , upral o Romano đihani khi Europa, dopheribnaja i čipota  ko Gabrovo.

Ko jekh vahtavi  vov vakerela  bašhi rađji Bugarijaki, Italija, Francija thaj Češka save but čirla  sinelen resaripe  thar putribe maribe,  von valani te kheen pobuter ko maribe mujal i na mangin thaj holi ko kriminali thaj diskriminatorikano gndo, savo kherelapes upral  Romano đihani.

Kongresmeni  Hestings vakerga  baši o putribe maribe ko than  thar policijaki trafika  thano pitribe maribe  upral i sasti demokratija, thaj odoleske valani te čhivelpes agor.

Hazri kerga:Roma Press lendo thar: Actualno.com

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Anglal akharina thaj šajipa čavorenge thaj terne Romenge

Ромскиот образовен фонд (РЕФ), Здружението на граѓани „Ромаверзитас“, Асоцијацијата за демократски развој на Ромите „Сонце” и Ромскиот ресурсен центар одржаа настан „Предизвици и можности за деца и млади Роми“, кој се организира во рамки на регионалениот проект „Зголемени образовни можности за учениците  и млади Роми во Западен Балкан и Турција.Официјални гости на трибината беа поканети: Реџеп Али Чупи, претставник на Ромски образовен фонд, Мила Царовска, министер за труд и социјална политика, Петар Атанасов, заменик министер за образование и наука, Ана Матевска, проект координатор во Ромаверзитас.
Следуваа и три работни сесии насловни: Пристап до квалитетно образование за децата Роми, Вработување на млади Роми, Структурни и политички промени за Ромите во Република Северна Македонија.

Romano edukativnikano fondi REF, thaj e Birađhakere organizacija Romaverzitas, Sonce thaj o Romano resurnikano centrumi, ikerge khedipa bašh proektikano buthi kheripe akhardo ,,Anglal akharina thaj šajipa čavorenge thaj terne Romenge“ Organizirime ko pervazija  thar regionalnikano proekti ,,Bajrovipe edukativnikane  šajipa bašh siklevutne thaj  terne Roma ko Purabalo Balkani thaj Khoranipe.

I sasti čipota ikergapes ko Siti Hol centrumi, i čipota puterga ola Ređep Ali Čupi, pretstavniko thar REF, Mila Carovska, ministeri ko trud thaj socijalna politika, Petar Atanasov, telal ministeri bašh edukacija thaj Ana Matevska proekt koordinatori  ko Romaverzitas.

Pal oficijlano putriba ikergepes panda trin bukarne sesije  bašh kvalitetnikani edukacija,  Bukarnipe e Romengoro thaj maškar buthi kheripe ki politikani umal.

I sasti čipota ikergapes  maškar pobuter lafi keribna thaj mangipnaja te arakenpes  disave solucije ko adala umala save preperena prekal o Romano đihani ki Makedonija, maj but ko pučibna panle e reformensar  khi edukacija thaj politika sar thaj o bukarnipe e Romengoro ki Republika Utarali Makedonija.

Hazri kerga:NedmedinA.-Roma Press

 

Mila Carovska: Arakhaja jekhajekhipe ko lejbe than e Romane čhave ko anglalsiklovne

Вклучувањето на Ромите во квалитетно предучилишно образование и во образовниот процес и создавање услови за вработување беше тема на дискусија на денешниот настан „Предизвици и можности за деца и млади Роми“, како дел од регионалениот проект „Зголемени образовни можности за учениците и млади Роми во Западен Балкан и Турција“ на кој се обрати министерката за труд и социјална политика Мила Царовска. Настанот на кој имаше простор за дискусија помеѓу преставници од државните институции и граѓанските организации е организиран од Ромски образовен фонд (РЕФ), Здружението на граѓани „Ромаверзитас“, Асоцијацијата за демократски развој на Ромите „Сонце” и Ромскиот ресурсен центар. Сите деца Роми, системски, ќе се вклучат во градинките и тоа ќе биде финансирано од државата. Ова е одличен старт за системско образование, за што имаме целосна поддршка од сите клучни чинители во државата и сме следени од меѓународната заедница“, рече министерката Царовска. Кога ќе ја земете в предвид статистиката, меѓу најсиромашните граѓани има многу Роми. Тоа значи дека системот не дал еднаков пристап на сите граѓани, што ќе биде цел на реформите во социјалната заштита. Затоа, го повикувам Собранието побрзо да ги изгласа реформите и веќе во 2020 година да ги гледаме првичните ефекти, рече Царовска.

Lejbaja than e Roma  ko kvalitetnikane anglal siklovne  pal edukacija thaj  edukativnikano procesi  ko lačharibe  e šartija  ko bukarnipe  ki diskusija  thar avdisutni čipota, Anglalakharina  thaj šajipa  bašh čhave  thaj terne Roma, sar kotor thar regionalnikane proektija, bašh kaste kerga lafi i ministerka bašh trud thaj socijalna politika Mila Carovska.

Čipota pal kaste  sine than khi diskusija  maškar pretstavnikija  thar raštrakere  institucie  thaj đihanengere  organizacie  savo sas organizirime thar o REF thaj  telo vastjalipa tharo Romaverzitas, Asocijacija  bašh demokratikano buvlaripe  e Romengoro Sonce thaj o Romano resurnikano centrumi.

Republika Utarali Makedonija  isi salde 30% thar čhave  save preperena thar anglal siklovne  ko edukacijako sistemo , odova dikhelapes  so si pohari thar 2,1 otsto.

Odoleske  angem paluno bahani te bajrara o kapaciteti ikeribnaske e čavoren thar Romani khedin , te sajdinaja  amaro manušikano  kapitali  sar Raštra. Sa e čavore  thar Romani khedin ka oven ikerde ko anglalsiklovne  thaj olenge ka ovel finansirme tari rig e Raštratar, vakerga ministerka Mila Carovska .

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

Ungarija: Lačharibe modako dizajni mujal o anti resaripe bašh e Roma

Унгарски Ромски дизајнер, Ерика Варга, ги поврзува различните култури со својата работа и во исто време ги отстранува стереотипите за Ромите. Нејзиното модно студио “Романи Дизајн” е основано во 2010 година за промовирање на модата и идентитетот на Ромите. Истата година, студиото ја претстави и својата прва колекција. Мода е гранка на уметноста која ги опкружува сите луѓе и ги поврзува. Многумина се одвраќаат од сопствената култура, но на луѓето им требаат модели, не само кај општата популација, туку и кај Ромите – рече основачот на модните студии.

Ungarijako Romano dizajneri, Erika Varga, pire bare phirnukoja  sikavela o na jekh  kulture  ki piri buti  thaj ko jek peravela  o stereotipija mujal e Roma.

Lakoro modako studi anavkerdo ,, Romano dizajn“  thani fundavnikani  ko vakti tharo 2010 berš bašh thaj tadani promoviringa  i moda thaj o identiteto e Romengoro.

Moda thano sar kašh thar šukarbuti  rotirinela prekal sa e manuša thaj pašakerela, But manuša  dujrarenapes thar piri kultura, numa odoleske olenge valani te lačharelpes modelija  na salde ki jekh populacija, ko sa e đihanija lejbaja than vi ko Roma.

Akava modako studi ikerelale Romani đhuvli  Erika Varka, numa isila thaj 5 bukarne maškar kolende thaj olakiri phen,  savi ko jekh kherela dizajniripe  thaj šehija uravibnaske ko lačharibe thar kherutno vastalipe khi Budimpešta.

Numa  thar akava olengoro buti kheriba vakerena bašh portali AFP, i Erika vakerga so  Isi ko akava modako studio  modelija save ikerena fijatija upreder 1.000 milja eura.

Romano ,,Fanfare Čikarija-Bend“ resarela kho Zagreb

Најдобрите ромски дувачки оркестар во светот, Фанфаре Чикарија, се вратија во Загреб  после седум години. Овие 12 романски виртуози од Романија ќе направат спектакл во “Vintage Industrial Bar”. Билетите чинат 140 куни. Фанфаре Чикарија ќе го промовира актуелниот албум “Напред кон Марс!”, Но ќе се музицираа и пеат познатите Ромски песни  “Ѓурѓевдан”, неизбежниот “Џелем Џелем” и многу други песни кои се богатство на Ромското наследство.

Jekh thar maj šukar phudibnaskere bendija  khi Lumja  thano o ,,Fanfare Čikarija“ reserge ano Zagreb  palo olengoro paluno avibe pali efta berša.

Akala 12  Romane virtuozija thar Romanija  hazri thane  bašh baro spektakli ko than anavkerdo ,,Vintage indistrial Bar “  aso olengiri karta kuvibaske andre akana legarela 110 kune aso ko dive e spektakloske ka  legarela 140  hrvatska kune.

Ko akava than isi šajipa e misafiren te oven šunde ko promotivno jekto fori  thar o nevo albumo anavkerdo ,,Angle đajiba ko Mars“  numa ka oven bašalipa thaj taro penđarde gilja  sar soh ,,Herdelezi”,  ,,Đelem Đelem“ thaj panda avera Romane penđarde gilja. Savore  save mangena te oven kotor taro trine arengiri šunibaskiri muzika valani te oven kotor  taro akava spektakli.

 

Srbijako Romano sportikano timi marga e Amerikancongere time kheldo andi Srbija

Американската амбасада организираше пријателски натпревар меѓу Амбасадата и фудбалскиот тим на Рома Србија по повод Светскиот ден на Ромите. Ова е одлична можност да се сретнат со некои млади спортисти во Србија и да го прослават Меѓународниот ден на Ромите заедно. Амбасадорот Курт Донели отвори пријателскиот  натпревар меѓу амбасадата и фудбалскиот тим на Србија . На крајот, фудбалскиот тим на Рома Србија  го порази тимот на Американсаката амбасада со резултат 2:0 Во спомен на овој спортски собир, Американската амбасада донираше нови дресови на фудбалскиот тим на Рома Србија.

Amerikaki ambasada ani Srbija vastalinge  Sportikano khelibe  ko amalikano  čhane  maškar timi thar Amerika  thar Roma andi Srbija, bašh nišankeripe o dive e Romengoro.

Thar Amerikaki ambasada denge info,  Akava si baro šajipa terne  sportistija andi Srbija te penđarenpes maškar pumende thaj barabutne te nišankeren dive e Romengoro, vakerga  Amerikako Ambasadori khi Srbija  Kurt Doneli, ko putribe o khelibe thar amalikano fudbali.

Numa o agor e khelibnasko agorkerga odoleja so o Romano timi thar Srbija marga 2:0 panda ko tavdipe e jekto kotor thar khelibna, odoleja angleder  e misafirenge sas penđardo sar ka ovel o agor thar rezultato.

Ko agor e Amerikaki ambasada ani Srbija ulavga e timeske  thar Roma Srbija nevutne dresija sar timi savo ikerga  jekto than ko amalikano sportikano kheliba.

Amerikaki ambasada ano Belgrad mangla e Timeske thar Roma Srbija but bah satipe thaj sakana te oven asavko timi sar thar adava dive sakana o jekta pursakoja te oven resarde olenge ko vasta.

 

 

Nevi Romani politikani partija PDPR -Presidenti Aksel Ahmedovski

Во Виница се одржа основачко собрание на Партијата за демократски просперитет на Ромите (ПДПР), која ќе дејствува главно меѓу ромската популација од источниот регион на државата. За претседател на партијата е избран Аксел Ахмедовски, дипломиран правник од Делчево, кој до неодамна беше министер без ресор задолжен за имплементација на Стратегијата за Ромите. Во партиското раководство влегоа и пет членови од поголемите градови од регионот.

Конечно, по повеќе децении, Ромите од Истокот се самоорганизираа и постигнаа согласност да формираат своја партија, која ќе работи на заштита на нивните интереси и права. Нашата определба е да дејствуваме независно од другите партии, со можност за подоцнежна коалициска соработка со некоја од поголемите партиски структури. Зад нас имаме солидно гласачко тело од над десетина илјади граѓани кои ни дадоа поддршка за основањето, а веќе имаме и член на општинскиот совет во Виница – истакна Ахмедовски. На основачкото собрание на ДПДР беше донесена одлука седиштето на партијата да биде во Делчево, а партиски подружници ќе бидат формирани во сите општини од трите изборни единици во источниот регион.

За претстојните претседателски избори допрва ќе се разгледува дали и на кој кандидат ќе му биде дадена поддршка, а во наредниот период главна задача за партиското раководство ќе биде работата на терен за да ја претстави програмата за дејствување.

An i Vinica ikergja pe fundavutno khidipa e Partiake bašo demokratsko prosperiteto e Romenge (PDPR), so ka ovel aktivno majbut maškar i romani populacia taro purabalo regioni e themake.

Sar presidento e partiake si alusardo o Aksel Ahmedovski , diplomirimo pravniko taro delčevo, so sine thaj ministeri bizo resor baši implementacia e Strategiake e Romenege.

Ko partisko učipe isi pandž membria taro majbare dizja an o regiono.

Definitivno palo buteder decenie, o Roma taro Purab korkoreorganiziringje pe thaj resle pakjiv te formirinen pli partia, so ka keren buti an i protektiva olengere interesia thaj niami. Olengoro hulaviba si te keren buti biathinalo taro aver partie , kote šaj palo odova te keren koalicia desave majbare partiencar.
Pali amende isi solidno kapaciteti taro dizutne upreder 10 mile dizutne so dengje suporto te fondinirinen pe a isi len em membro ko komunakoro konsilo an i Vinica – vakergja o Ahmedovski.

Ko fundiriba e Khedipaske taro PDPR sine andi decizia kote o ofiso e partiake te ovel an o Delčevo, a o partisko ofiso ka oven formirime ko sa o komune taro trin alusaribaskere jekhina an o purabalo regiono.

An o akala presidenteskere alusariba akana ka dikhensave kandidateske te den plo suporto , a ko periodo so avela šerutni obligaciua e partiake ka ovel te keren terensko aktivitetote šaj te sikaven i programa taro aktiviteto.

 

Lendo tharo : Roma Times

 

- Reklam -

KOLUMNE