Blog Rig 293

Vahtavi (Izveštaj) bašh angleđajde o multikulturalizmo, thaj maškar jekinengi integracija ko siklane

Во просториите на основното училиште “Браќа Рамиз-Хамид” – Шуто Оризари беше организирана работилница на тема: Изработка на брошури и флаери за уредувањето на нашата околина,холтикултурно уредување на нашата околина, во дворовите на училиштата и околу дворовите. Координатори на работилницата беа: Верица Стоименовски (наставник по македонски јазик) Елена Алулоска (наставник по англиски јазик). Работилницата ја реализираа ученици од седмо -деветто одделение од основните училишта “Браќа Рамиз-Хамид” заедно со нивните одделенски раководители:Билјана Иваноска, Дијана Љ.Стефановска, Ирена Трајковска и Екрем Јашар и ученици од “26 Јули” заедно со нивните наставници Џемиле Јусуфи, Нурије Адеми и Хабибе Јакупи. Да се продлабочат вештините кои им се потребни за животот во интегрирано мултиетничко општество во духот на меѓусебно разбирање, мир, почитување на другите, прифаќање на различностите и право на еднаквост на сите.
Со тоа работилницата заврши.

Khi siklana Phrajla Ramiz thaj Hamid-Šuto Orizari ikergapes bukarni kedin  mangipaja te kherelpes brošura thaj flaerija baši lačharipe kho duzamend,  holtikultura, lačharibe amare avlina ko siklane .

Koordinatorija tari akaja bukarni khedin sas Verica Stoimenovski, Elena Aluloska sikavutne tari akaja siklana.

Akaja bukarno khedin thaj dive ikergela e čavensar save siklovena ki akaja siklana taro Eftato  đji ejnato beršeskoro siklovipe ko barabutnipe pumare sikavnensar  Biljana Ivanosvka, Dijana Stefanovska, Irena Trajkovska thaj Ekrem Jašar, Ko akava barabutno buti kheripe lele than thaj čhavore tari siklana ,,26 Juli”  barabutne pumare sikavnensar Đemile Jusuf,  Nurije Ademi thaj Habibe Jakupi.

Akava bukarno dive nakla ko buti kheripa numa thaj penđarkeribe maškar e čhave.

I sasti buti ko agor agorkerga dočivibaja ko lačharibe jek bukarno flaeri, thaj odoleja dopergapes i mangin thaj idea taro jek asavko bukarno dive.

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

Selma Selmani tari kherela motivacija sar e Romane čhave te mangen i Edukacija

Селма Селман, ја започна кампањата ,,Get The Heck to School’’. Кампањата има за цел да ги поддржи девојчињата и девојките во образованието во родниот град на Селмија, Бихаќ, Босна и Херцеговина.  Дискриминацијата со која се среќаваат ромските деца исто така е причина за отсуство од работа во училиште. Друг проблем е економската криза што е присутна во БиХ од крајот на војната “, рече Селма Селман. Во идејата за започнување соработка со одредени организации пред почетокот на годината, Селман гледа успех, бидејќи континуитетот се смета за главен облик на социјален напредок.

Ko anglalipe pire bijande diveske, umetniko  taro Romano bijandipe Selma Selmani  tavdinga e kampanjaja ,,Get The Heck to School” Akaja motivacija thani mangipnaja te ikerekerel e Romane čijen bašh educiribe khi pumari biijandi dis Selmija, Bihak thaj Bosna Hercegovina.

Akale ideaja  thaj ikerkeripe tabdinga tari HERTA sar na profitno volontersko organizacija ikerdi taro đuvla ki Bosna Hercegovina save bešhibnaja ko Vašington. Sikavnengoro marši  iramo ki bosansko čhib thano ikeripe  e Romane čaven te agorkeren pumaro fundavno siklovipe, savo si fundavno manušikano nijami sar thaj šerutno faktori  baši o sasto sasoitnipe.

I mangin tari Selma thani  motivacija  prekal kampajna  te del  zor upral e Romane đuvla te agorkeren pumare fundavne,  maškarutne thaj pal odova vi koleđeskoro siklovipe pal učhi edukacija. Numa akaleske sar doperdi mangin valani te denpes stipendie, hajbna ko siklane thaj doperde arija siklovibaske i Anglikani čhib.

I selma salde agaar dikhela  baro anglal đajbe, soske ikeribnaja o kontinuiteti  valani te ovel sar šerutno phirutno te resarelpes đji ko  socijlanikano angle đajbe.

Hazri kerga :Roma Press- lendo Romaniphen

Stevo Pendarovski ovela o barabutno kandidati bašhi Presidenti ki Utharali Makedonija

Националниот координатор за НАТО, Стево Пендаровски е заедничкиот кандидат на партиите од владејачката коалиција за претседател на Северна Македонија. Премиерот Заев говори за историска одлука за консензуален кандидат.

На пресконференцијата по состанокот со коалициските партнер, премиерот Зоран Заев оцени дека ова е историска одлука и оти Пендаровски ќе биде претседател на сите граѓани подеднакво во Република Северна Македонија.

Nacionalnikano koordinatori bašhi NATO, Stevo Pendarovski thano o barabutno kandidati  taro partie  e Rađjalipaske koalicijako  bašhi presidenti khi Utarali Makedonija. Premieri Zaev kerga lafi  bašhi istorijako panlo lafi  bašhi konsenzualno kandidati.

O bahatn dendo bašhi barabutno kandidati ko presidentska alusaribe,  ikerdothaj tare koalicijako partneri DUI, ikerga akava bahani thaj panda 20 politikane partije save thane ki barabutno koalicija.

ki barabutni konferencija o Premieri Zoran Zaev havlarga anglo savore o bahani  tari barabutni koalicija  te ovel amaro thaj tumaro kandidati baši presidenti ki Utarali Makedonija o Stevo Pendarovski.

Jek fori akava resarela ki amari Raštra te iklova anglal upral amare partijengo kandidati Makedoncoja, Albancoja, Turkoja,Roma,Srbija Vlasija,Bošnakija thaj avera.

O Kongresi e partijako SDSM saavo si havlardo  bašhi promoviribe e Presidentsko kandidate ka  ikergovel ko 03-Marti 2019 berš.

Korkoro inicijativno humano akcija taro dizutne thaj o komune Šuto Orizari thaj Butel

Утринава,интензивно се расчистува отпадот во дивата депонија долж граничната линија помеѓу Визбегово и Општина Шуто Оризари.Инцијативата беше поддржана од граѓани од двете општини Бутел и Шуто Оризари.

Avdive ikergapes bukarni akcija savi sas legardi telo o vas e Komunakoro Šuto Orizari thaj i komuna Butel, dujraribnaja o bare deponije taro upruno kotor e Šutkakoro Vizbegovo, i akcija tavdinga taro 08.00 javinakoro, thaj ikergapes ko sasto dive.

Akaja incijativa jek rig sine organizirime tare komunakoro šerutno Butel  Velimir Smilevski savo akarga diyutnen taro Butel thaj svako jekh savo ka mangel te avel te del dumo baši dujraribe akala bare deponie taro akala thana.

Aso aver rig ko jek thaj i komuna Šuto Orizari thaj Kurto D.Akharga diyutnen thaj  savoren  save kamena te ovel amen po šukar čistime komuna te aven te den dumo ki akaja akcija, thaj ki praktika te na chudelpes pobuter akala deponie kote ka arakhen soske o pharipe pal pale iranelapes amende ko korkoro dizutne.

O avibe e đihanengoro reslo taro 08:00 o ari, numa ola korkoro angli amari kamera vakerge so nane čhale taro dizutne save valani sine te ovel o numero but po baro, pali odova so savore  ko socijalna mreže vakeraja baćhi o na šukar suluko savo svako dive dišinajale prekal amaro muj.

O Roma Press sar jek medie sine ki akaja akcija thaj saste ekipaja dengem dumo kokroro vi amen ko khedibe o gunoja, dikhen pobuter ko teluno video.

Hazri kerga : Neđmedin A.-Roma Press

Може ли овој ромски магепсан круг да се прекине?

Секако дека е можно.Треба само да се појде од она што е очигледно, а тоа е секој ромски припадник да ги има истите можности како и другите граѓани во Македонија.Не така одамна , кратко пред да заминам за Франција, живеев во Битола, поточно на Баир , Поточна вода, одма под мостот на “Вљубените“. На тоа место живеат некаде околу дваесетина ромски семејства, и голем број на малолетни деца.

Живот во рурална средина, куќарки покриено со картони, стари испокинати теписи, кои привремено ги заменуват керамидите, полски тоалети од картони, најлон , черги… без одводна канализација, вода без водоводна мрежа, и достапна преку лето, зимно време од големиот студ премрзнува, па овие жители се принудени вода да земат од поодалчните куќи, во туби, пластични буриња или флаши.

Секое утро, сум бил сведок, кога децата на место школски ташни носеа празни вреќи на кои ке ги собират пластичните шишиња, или останати секундарни суровини. Дел од нив се качуват во стари дотраени возила, дел во моторизовани приколки и запрежни коли. Нивниот работен ден почнува рано сабајле па до приквечер.

По нивното доаѓање од работа, детска врева, полни со енергија, како да не биле на работа, весели детски лица, најмалите со лижавчиња, лижејки го лижавчето со замастените усни, меко поцрнети буцкасти образи, створени за добра ехсиплитна фотографија.

Додека малите се гостат со лижавчиња , чоколади, постарите ја палат скарата, помладите чекат ред со лепче во рака, некои босоноги, некои полу облечени без разлика на временските услови. Ниту снегот, ниту студот, ниту јакото сонце и жештината нема да биде препрека, секое утро до … да ја барат својата егзистенција.

И така од генерација во генерација продожува овој маѓепсан ромски круг.

За жал на вистината, мал дел за ваквата состојба се должи на самите родители, додека поголемиот дел се должи на државата.

Поголем број на родители го оправдуват непуштањето на своите деца на училиште, поради немање на финасиска потпора од државата, препуштени се сами на себе, немат соодветна облека, со која ке одат на училиште и нема да бидат цел на подсмев, и дискриминација од страна на своите врсници не роми и наставници. Но и одбивањењто на не ромските родители, ромски деца да го посетуват училиште заедно со нивните деца.

Факт е дека и покрај Декадата за Ромите 2005-2015, не се создаде доволно услови за подобрување на мизеријата кај најранливата етничка група Роми. Стратегиските и поперативните програми, поминаа без некаков прогрес.

И покрај многуте пари од разни ЕУ фондови тие не се пристигнати таму каде се наменети. Иако се откриени клучните проблеми кај ромската заедница, тие останаа на “статус кво“ во нивното спроведување.

Клучниот проблем може да се индицира во неодговорноста на носителите на проекти, нивната примена, како и немањето слух за проактивен пристап за решавање на многуте социјални прашања. Може ли овој ромски маѓепсан круг да се прекине?

Секако дека е можно.

Треба само да се појде од она што е очигледно, а тоа е секој ромски припадник да ги има истите можности како и другите граѓани во Македонија.

Очигледно е дека Ромите страдат од лоша хигиена, глад невработеност, пристап до пазараот на трудот, пристапот до здраство и нивна здраствена едукација.

Спроведување на механизми за заштита на експлотација на десткиот труд , преку директен контакт со родителите, нивна депропрофенализација,и помош при вработувањето. Нормално е дека животните услови во кои живеат Ромите во овој дел на Битола се пречка за напредокот во образованието,здраството или вработувањето.

Сегрегацијата при домувањето е уште една пречка кон намалувањето на сиромаштијата, пристапот до комунални услуги, струја, вода, водоводна и одводна канализациска мрежа.

Знам дека е тешко, но не е и невозможно.

Рома Пресс-Мозес Соломон ( Мухаџер Сулејман)

 

 

Ромски цивилен монитор: Стратегиите за интеграција не се наменети за намена и не придонеле значаен придонес за Ромите

Ромскиот цивилен монитор (2017-2020) е проект инициран од Европскиот парламент, раководен од Европската комисија. Координиран од Центарот за политички студии на Централно Европскиот Универзитет (ЦЕУ) во партнерство со Европската мрежа на ромски организации (ERGO), Европскиот центар за правата на Ромите (ERRC),  (FSG) и  (REF). Целта на проектот е да придонесе кон зајакнување на механизмите за следење на спроведувањето на националните стратегии за интеграција на Ромите преку систематско следење на граѓанското општество. Во својата среднорочна ревизија на Рамката на Европската унија, Европската комисија објави дека е краток период од пет години за отстранување на дискриминацијата и лишени можности за Ромите. Најновиот извештај што ги опфаќа 27-те земји-членки на ЕУ покажува дека Рамката на ЕУ за национални стратегии за интеграција на Ромите (НРИС) додаде вредност во однос на формирањето политики за вклучување на Ромите и дека примери за добра практика се присутни низ цела ЕУ.

Romano civilnikano monitori (2017-2020) tano proekti  inicirimo tare Evropakoro parlamenti, vastalutno tare  Europakiri komisija .

Koordiniripe resarela taro Centari baši politikane studie ko Centarlnikano Evropsk Univerziteti ko amalikano buti keripe  Evropakere mrežaja thaj Romane irganizacie, Evropako centari bašhi nijamalipa (ERRC) Fondacija bašh sekretarijati e Romengoro (FSG) thaj o Romano edukacijako fondi (REF).

I mangin taro akava aktiviteti thano te  zorakerelpes  o mehanizmoja  baši diklaripe  sar legarenapes o Strategie  bašh integriribe e Romengoro,  dikhlaribnaja  prekal sistematikano  dikhipe taro đihanengro sasoitnipe.

Ko maškar kerlapes revizija  e Pervazenge (ramka) thare Europake Unija, Evropaki komisija  havlarga  baši agorutno vakti  taro panđ berša thano but hari the šaj te dujrarelpes I diskriminacija  taro Roma, tadani sa e vahtavija vakerena baši diklaripe  ko civilnikano ikerkeripe e Romengoro, vakerlapes  bašh 10 berša  nane but baro vakti sa akava te kerelpes.

O maj nevutne vahtavija (izvestaj) save astarena 27 puvja  đjene taro EU   e pervazeja(ramka) taro EU bašh nacionalnikane strategija baši integracija e Romengiri, doperibaja o maj baro resipe si salde ko odova  te lačharelpes politike savensar ka len than  e Roma, thaj e asavke praktikensar  te ovel resardo ki sasti EU.

Hazri kerga:Roma Press-lendo Phraliphen

Bugarijake Roma save đjivdinena ki Eurapa formiringe Fondacija anavkerdi ,,Europa-moro kher,,

Бугарските Роми што живеат во странство формираа Фондација Европа-Мој дом во Брисел. На конференцијата во Европскиот парламент, организирана од бугарскиот европратеник Емил Радев, побараа споменикот да се поклони за Ромите кои беа жртви на Холокаустот за време на Втората светска војна. Според претседателот нејзино Илија Костов целта нејзиниот е покаже друг лик на Ромите во Европа – на оние кои со години живеат во различни држави, почитуваат законите, работат и немаат проблеми со интеграцијата. Илија Костов – претседател на фондацијата “Европа – мојот дом”. Ако Ромите се 16 милиони во Европа и ако тие живеат добро, со што би помогнале на Европа, откако немаме држава, немаме влада, немаме и претензии за држава и влада, но сакаме во оние земји каде што живееме да се чувствуваме полноправни граѓани.

Bugarijake Roma save đjivdinena ki Europa formirinela Fondacija ,,Europa-moro kher” bešhibnaja ko Brisel. Ki konferencija  tare Europako parlamenti , kerdi vastakeripe  taro europako bičaldo Emil Radev, rodinge o nišani te delpes e Romenge  save sas  mudarde ko Holokaust  ko vakti bašhi Dujto Sumnaleskoro Maribe. Ko lačharipe akale fondacijake ,,Europa-moro kher“ lena than Bugarijake Roma save đjivdinena ko 40 dizja taro ulavde puvja Europakhe unijate.

Sar so vakerela o presidenti  e fondacijako Ilija Kostov i gnd tani  te sikavelpes  aver muj e Romengoro  ki Europa-okolenge save beršensar  đjivdinena ko ulavde puvja, sajdinena o kanonija, kherena buti thaj nanelen problemija ki integracija.

Ilija Kostov presidenti ki fondacija ,,Europa-moro kher“ sar so vakerela te isi 16 milionija Roma ki Europa thaj the ola đjivdinena šukar, odoleja ka den arka bašh Europa, kana nane amen Raštra, naneamen Rađji, ko jekh nane amen disave mangina pretenyije te ovel amen disavi Raštra thaj Rađji, numa mangaja sa okole raštrende savende amen đjivdinaja te ova jekh a jekh sa okole đihanensar savensar đjivdinaja.

Sar so vakerena, ola korkoro e Romenge thaj sa e averenge, importatno thano te ikerelpes ki godi i Historija thaj odova so ko Dujto Sumnaleskkro maribe ulavde na salde o Evreija ko logorija meribnaskere mule thaj pobuter taro 500.000 milja Roma.

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

 

 

Maj sigo rodelapes te anelpes o kanoni bash arakibe thar diskriminacija

Итно донесување на предлог-законот за спречување и заштита од дискриминација е пораката на 100 невладини организации на денешниот заеднички прес. Член 16 од предлог законот (кој е особено важен)

(5)Членовите на Комисијата треба да го одразуваат составот на општеството во целина и при изборот на членовите на Комисијата се применуваат принципите за соодветна застапеност на сите општествени групи, начелото на соодветна и правична застапеност на припадниците на заедниците и родово балансирано учество,Укажаа денес повеке Ромски Невладини Организации како и активисти.

Koalicija SDSM-DUI Arakle panlo lafi bašh Pesidentsko kandidati

СДСМ и ДУИ на претседателските избори во април ќе излезат со заеднички кандидат. Лидерот на ДУИ Али Ахмети вчера по средбата со Заев рече дека ваквиот договор во иднина треба да биде стандард во нашата земја кој ќе биде корисен за граѓаните и за државата. Се договоривме на овие избори да излеземе со заеднички кандидат. Ова да стане стандард и во иднина кој ќе биде еден од корисните нови стандарди за граѓаните и државата, нагласи Ахмети. СДСМ за недела најави Конгрес на кој ќе биде соопштено името на кандидатот за претседател на Република Северна Македонија. Лидерот на СДСМ Зоран Заев пред првиот координативен состанок на партијата во вторникот вечерта на кој ги разгледувале извештаите од општинските организации и пристигнатите самокандидирањата, рече дека во тек е постапката за селектирање избор на заеднички кандидат.

SDSM Thaj o DUI  KO Presidentska alusaribe  ko april  ka ikloven barabutne  kandidateja.  Lideri taro DUI Ali Ahmeti  pali eratutno dikhipe eZaeveja vakerga  bašhi o arakibe thaj anibe panlo lafi bašh barabutno kandidati, savo valani ko ponodoripe te  ačhovel sar standard  amare puvjake, savo sakana ka ovel seljamimo taro đihanija e Raštrakere.

Kergem analize  thaj angem jek standardi amare puvjake, asavke mangina sine kerde thaj po čirla numa nikana na arakle solucija asavke manginenge. Numa avdisutne resaripnaja taro akava amaro dikhipe  sikavaja savorenge so isi amen  yorale politikane partije  numa thaj sasoitnipa  te anen asavke bare panle lafija  te ovel amen jek barabutno presidenti ki Makedonija vakerga o Ali Ahmeti.

SDSM  havlarela akava kurko Kongresi e partijako  saveste ka ovel thaj prezentirimo o presidenti tari Republika Severna Makedonija, lideri taro SDSM  Zoran Zaev anglal o kordinativnikano  bedeni e partijako ko dujto dive ki rakh ka diklarel sa e izveštaija  taro  komunenge  organizacie  thaj avere politikane partijenge  baši korkoro kandidiribe, vakeribnaja taro Yaev thaj pali odova  ka kerelpes i selekcija bašh  alusar barabutne kandidateske.

Numa ko paluno vakti na oficijalno kerelapes  sas lafi barabutne kandidatija bašh presidentija o anava taro Stevo Pendarovski, Nikola Dimitrov, Oliver  Spasovski, Radmila Šekerinska, Teuta Arifi, Abdulmenaf Bexeti, Denko Malevski, Gorgi Filipov  thaj avera.

Numa panda duj valani te đjakera te šhaj te đjanelpes o paluno lafi pal kova anav ka bešhel o SDSM thaj o Dui.

Roma Press

 

Агенцијата за вработување на Република Северна Македонија објавува ЈАВЕН ПОВИК за учество во Програма Самовработување-Претприемништво.

Врз основа на Оперативниот план за активни програми и мерки за вработување и услуги на пазарот на трудот за  2019 година, усвоен од Владата на Република Северна Македонија за Програмата 1. Поддршка за Самовработување (Претприемништво), финансирана од Буџетот на Агенцијата за вработување на Република Северна Македонија,  на ден  25.02. 2019 година се објавува  ЈАВЕН ПОВИК до невработените лица. Се охрабруваат невработени лица со претприемачки дух, со визија да основаат свој бизнис да аплицираат во Програмата Поддршка за Самовработување (Претприемништво).

–       Се повикуваат сите заинтересирани невработени лица, невработени млади лица до 29 години, невработени лица со попреченост, невработени жени од ранливи категории, кои  своето вработување сакаат да го решат со финансиска поддршка преку Програмата Поддршка за Самовработување (Претприемништво), да се пријават во работните клубови на центрите за вработување на АВРСМ со цел аплицирање за учество во програмата.

Финансиската поддршка преку Програмата Поддршка за Самовработување (претприемништво) опфаќа обезбедување на:  Експертска поддршка во форма на обука за претприемништвото и водење бизнис, ваучер систем за изработка на бизнис план и поддршка при регистрирање на бизнисите ;

Менторска поддршка за развој на позитивно оценетите Бизнис планови од ИН-групата (група на апликанти со потенцијал за основање иновативни, односно брзо-растечки бизниси) и помош при изработка на предлог проект за понатамошно финансирање со поддршка на  Фондот за иновации и технолошки развој

Неповратни средства (грант) во износ од 246.000 до 307.500денари по корисник или до 615.000 денари доколку се основа правен субјект од два содружника како ДОО – Друштво со ограничена одговорност од две лица, при што секој од содружниците ќе има еднаков (50%) удел во друштвото.

Правните субјекти основани од страна на инвалидни лица имаат можност за дополнителен грант за вработување до 2 (две) лица во износ од 92.000 денари за вработување на лице на возраст над 29 години или 153.750 денари за вработување на лице до 29 години, согласно условите наведени во договорот;

Советодавна / менторска поддршка во период до 12 месеци од основањето на бизнисот (до 120 часа) ќе се обезбеди од страна на Фондот за иновации и технолошки развој за апликантите селектирани во “ИН-  групата“( (група на апликанти со потенцијал за основање иновативни, односно брзо-растечки бизниси)

Советодавна/ менторска поддршка во период од 12 месеци од основањето на бизнисот ќе се обезбеди и на следниве целни групи:

– лица со попреченост

– припадници на ромската заедница

–   жени од ранливи категории (приматели на социјална помош, жртви на семејно насилство, жртви на трговија со луѓе,  самохрани мајки и социјално исклучени жени по основ на технолошки вишок и стечај).

Заинтересираните лица за учество во Програмата можат да аплицираат до исполнување на предвидениот број на кандидати.

Во оваа програма, ќе можат да се вклучат и невработените лица кои имаат завршено обука за претприемништво и/или изработено бизнис план во 2018 година.

Лицата кои добиле грант за Самовработување во изминатите 5 години, немаат право да аплицираат за учество во Програмата.

Преку програмата нема да се поддржи основање на бизниси во следните дејности:

?      Земјоделска дејност, односно дејност од Сектор А/А, Оддел 01 – Растително и животинско производство, лов и услужни дејности поврзани со нив, со исклучок на органско земјоделско производство;

?      Бизниси во дејност од класа 49.32  – Такси служба;

?      Производство и дистрибуција на оружје, односно дејност од класа 25.40 – Производство на оружје и муниција;

?      Финансиски и осигурителни бизниси и активности кои вклучуваат игри на среќа, односно дејност од Сектор K/И – Финансиски дејности и дејности на осигурување.

По исклучок од Точка 1 и 2, невработените лица со попреченост, корисниците на гарантиран минимален приход и невработените лица Роми, ќе можат да регистрираат правен субјект во земјоделска дејност и такси служба.

Правата и обврските помеѓу АВРСМ, УНДП и учесниците во програмата ќе бидат уредени со склучување на меѓусебен договор.

Пријавата за учество треба да се поднесе во работниот клуб во центрите за вработување, секој работен ден од 09:00 – 14:00 часот. Сите заинтересирани можат да добијат детални информации за мерката во работните клубови на 30-те Центри за вработување на Агенцијата за вработување на Република Северна Македонија, контакт центарот 02-3111-850 и веб страните www.av.gov.mk и www.rabotaimoznosti.mk

 

 

 

 

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE