Blog Rig 3

Reakcija taro Roma Press- Odgovor taro MVR!

Avdive pali i resarin ko VARDARIŠTE, thaj o eratutno pritvor trine manuśenge, bajrarga amende o interes te halova taro sa o riga o ćaćipe? Soske i eratutni policisko atrakcija ďji avdive panda lingarelapes sar aktuelno.

Maj anglal śungem sa o riga, poćmindor e dizutne Roma taro Vardariśte, dizutne taro Ajrodrom save avdive iklile ko protesti, thaj e policijako vakeriphe baś i akcija ko Vardariśte thaj pandipe trine manuśen.

Teleder daja tumen amare pućhipa save sine bićalde ďji ko MVR, te vakeren amenge sar avili te kerelpes i akcija ko Vardariśte, Pućibna:👇👇👇

-Кои се конкретните основи врз кои беа приведени и притворени трите лица во врска со случајот со депонијата во Вардариште?
(Дали постојат докази за директна вина, и дали е завршена истражната постапка?)

-Дали полицијата има спроведено слични акции и на други локации низ Скопје каде се пали отпад и се загадува воздухот, и ако не – зошто реакцијата е насочена исклучиво кон Вардариште и лица од ромската заедница?

-Како МВР одговара на критиките за селективност и етничка таргетираност при спроведувањето на мерките за спречување на еколошки криминал?
(Дали има системски план за решавање на проблемот со нелегалното палење отпад)

Pali keriba kontakti e MVR, baśh tikoro vakti bichavge amenge peskiri reakcija vakerde prekal amare pućibna, odgovor taro MVR: 👇👇👇

Во врска со вашите прашања ве известуваме дека СВР Скопје по извршени претреси на локацијата Вардариште, поднесе кривична пријава по брза постапка до ОЈО Скопје против М.М.(54), А.А.(28) и Ф.А.(41), сите од Скопје поради основи на сомнение дека сториле кривично дело “загрозување на животната средина и природата со отпад” од член 230 став 1 од Кривичниот законик.

Тие подолг временски период се до 02.09.2025 година, на ул.„Зендел Џемаил“ бб во Скопје, создале депонија спротивно на прописите за заштита на животната средина, со која можеле да предизвикаат значително оштетување на квалитетот на почвата, воздухот или водата и да предизвикаат опасност за животот или здравјето на луѓето.

Тројцата вршеле дејност – откуп на старо железо, метални производи, стари акумулатори и други обоени метали на импровизирани пунктови – отпади на предметната локација, без означена фирма, без да регистрираат правно лице и без да поседуваат соодветна дозвола за вршење на дејност за управување со отпад која согласно закон ја издава Министерството за животна средина и просторно планирање.

Согласно обезбедените докази, постои основано сомнение дека осомничените оставале, фрлале и непрописно транспортирале отпад, создале диви депонии спротивно на прописите за заштита на животна средина, со што влијаеле на квалитетот на почвата и воздухот, но и предизвикале опасност по животот и здравјето на луѓето.

Трите лица од судија на претходна постапка добија притвор во траење од 30 дена.
МВР во координација со ОЈО постапува по сите пријави неселективно, без разлика на верска, етничка или друга припадност, со цел санкционирање на било какво непочитување на законите.

Hazri kerga: Sevgul A. Roma Press

E Akana koj ćistinga i deponija ki Topaana?

E Deponie ki Topaana- politikani praśina thaj poeni pobuter bash avutne lokalnikane alosaribe.
Duj dive dikaja teatar kerdo ano jekh penďarutno than saveste but ćirla dikaja bare deponie thaj gubrija ki Romani mahala- Topaana.

Skopje e deponijencar pendargovela sar oleskkro hronićno nasvalipe. Taro Vizbegovo dji ko Lisice, taro Aerodrom pa ďji ko Šuto Orizari, posukar vakerdo sava jek than djivdipnasko isile po jek than so dikhelape sar”TOĆKA LAÐAKI”. Numa e palune divesa akava than i Topaana,resarga ko centar e dikibnaske e deponijencar, maj anglal ano akava than lociringele o duj aktivistija pendarutne save djanena te vazden poro hango ko socijalna mreze, Gege thaj o Demo.

Taro akava than ola gele live ko facebook thaj vakerge pobuter e Roma nane te bikinen peskoro hango, thaj nane te den kanikaske poro hango sa djikote na dujrarelape akaja deponija ko maj sigarutno vakti. Palo akava live, dikhlem panda jek live kana tajsuno dive resle mehanizacija, jek aver kupa aktivistija iklile ano live thaj vakerena korioro ola organiziringepes te dislocirinelpes akaja deponija, vakerindor nane soske avera te aven akate thaj te keren peske politikano marketing.

Na gelo but baro vakti, kana i mehanizacija thavdinga te pheren o kamionija ko akava than resarela thaj o konsilieri Rom taro sovet e komunake Ćair, o Nijazi, vov ano live vakerela bash peskiri urgencija savaja kerga sigo reakcie avdive te dujrarenpes akala bare deponie, vakerindor e Roma pal akava trubuj te na frden e deponie agaar sar dji avdive,trubuj ko kale kesija te kedenpes thaj te muken olen ko jek than sa dji kaj na nakena taro Komunalec te khedenpes.

Logićno taro sa akava kergapes na halovipe ko javnost, Soske bash sakoja reakcija trubuja oddelno te iklolpes ko live thaj te vakeren kaskiri zasluga?💁

Roma Press prekal asavke live halovaja bash o aktuelno alosaribe sar śerutno instrumenti galiba ka oven e aktuelna deponie. Kas pobuter ka ovel fotoja anglal ki disavo deponija, odova śaj ovela sar reper baśh oleskiri kampanja sar fokus bukjako ko oleskoro 4-berśengo mandati.


Скопје многу одамна се соочува со хроничен проблем со дивите депонии. Од Визбегово до Лисиче, од Аеродром до Шуто Оризари, едноставно секое населено место има своја “точка на срам“. Но, последниве денови, фокусот се сврте кон старата Топаана, каде ситуацијата доби неочекуван политички и активистички акции во пресрет пред локалните избори.

Екипа на “Рома Прес” директно од теренот ја следеше состојбата, каде први на лице место се појавија активистите Геге и Демо, испраќајќи силна порака со укажување дела мора ВЕДНАШ да се дислоцира депонијата од Топаана. Нивното присуство го мобилизираше и локалниот апарат, активисти,грагани и веќе во наредниот ден кога механизациите започнаа со активностите за расчистување на теренот, и тие укажаа дека за истата алција се организираа самите Роми од Топаана.

Но, набргу потоа, трет тим на локални активисти од Топаана се појавија на местото носејќи со себе поинаква информација,со која истата ја споделија преку live na facebook. Според него, пресудна беше токму неговата иницијатива како советник да ургира за дислокацијата на депонијата. Јавноста остана збунета💁и логично поставуваат прашање кој прв реагирал? Чија е заслугата?

“Рома Прес”уште сега препознава јасен тренд на следните локални избори ке бидат депониите како политички инструмент. Наместо реална борба за здрава средина, се отвора терен за натпревар кој ќе биде следниот што ке се слика пред ѓубрето и ќе собере политички поени?

До тогаш, останува да следиме секој потег.

Hazri kerga: Sevgul A- Roma Press

Шуто Оризари:Политичка наивност или стратегија за расцепкување на гласот?

Sajdime, araklagovaja ko drom e lokalnikane alosaribnaske save trubuj te ikergoven ko 19 Oktomvro, komuna Šuto Orizari tani jekh taro komune savate isila majbut Roma thaj palpalem hem ko akala alosariba araklagovela ki hem bari politikani kriza. E Kalkulacie palpalem e politicarija nesar nakerenala sar so trubuj, vladinela haos maśkar peseste te sikaven jekjekeske koj tano o baro, kasko kandidati tribuj te ovel favoriti,ko agor e matematike achona bash berseskoro budjeti e partijengo.logićno trubuj te postavinelpes o pućhipe maśkaro peseste soj lenge prioritetno i pobeda jali diso aver?

Akale alosaribnaske dji avdive isi amen majsiguritetna 7-kandidatija thaj panda pobut ka oven sovetnicka liste, tadani trubuj śukar te gndinelpes ki akaja nasoka so śaj naśavelapes.
Naoficijalno vakerlpaes panda duj anava, kerlapes lafi bashi jek lideri tari politikani partija,aso dujto kamlapes te chivelpes kandidati tari muzikani fela💁. Teleder hraminaja ki Makedonikani ćhib, te halon okola save na halovena i Romani ćhib👇
————

Во пресрет на локалните избори што ќе се одржат на 19 октомври, општината Шуто Оризари – единствената со мнозинско ромско население во Македонија – повторно е на работ на политичка криза, но овојпат внатрешна. Наместо да се обединат околу силен кандидат и платформа што ќе ја унапреди ромската заедница, нè очекува најлоша комбинаторна изборна трка досега.

Наши извори укажуваат дека дури седум ромски кандидати се во игра за градоначалник и тоа:
– Курто Д. (Унија на Роми)
– Сеад И. (консензуален или независен)
– Ерџан Д. (ВМРО-ДПМНЕ)
– Елвис Б. (Сојуз на Ромите)
– Геге Д. (независен или коалиција)
– Кјамчо С. (ДПР)
– Едис Х. (СДСМ)

Неофицијални се говори и за уште две две имина едниот од нив е лидер на политичка партија, вториот од музичка фела?

Со оваа бројка, плус најавите за нови советнички листи,Шуто Оризари влегува во ризичен експеримент, наместо демократска сила, се создава политички хаос и по секоја цела желба за власт.

Зошто ова е опасно?

Имено, колку повеќе кандидати – толку повеќе расцепен глас. Гласот на Ромите, кој со години се бори да биде слушнат, се претвора во политичка валута за трговија и манипулација. Во ваква ситуација, шансите за вистински претставник што ќе ја води општината се минимални, а исто така не треба да се занемари на фактот и досегашната бројка дека се отвора простор за надворешни сили кои немаат ништо заедничко со ромската кауза, потоа да не кажеме дека е крива Ромската заедница, по оваа катастрофална грешка, политичките глумци ке треба да се распрашуваат дали ке спијат мирно.

Изјавата на ДИК, дека независни кандидати како група избирачи повеќе нема да мора да собираат потписи, само долева масло на овој запален терен. Можноста секој да се кандидира без праг на сериозност или поддршка,пријатели се претвора сериозен демократски процес во циркус, затоа треба добро да се мисли и на овој факт кој ке биде во очекување од тие таквите који се слаби по предметот математика и политика?

‼️До сите политички чинители:
💁Доста е со личните амбиции! Доста со лажен патриотизам и декларативни говори. Шуто Оризари е ваш дом, но и ваш одраз. Ако сега не покажете политичка зрелост и минимум одговорност, историјата ќе ве запамети како генерација што го продала гласот на Ромите за евтин политички капитал и политичка незрелост.

Ова не е време за натпревар кој ќе си го напише името на гласачкото ливче. Ова е време за обединување, визија, храброст и вистинско лидерство.
Политиката не треба да е играчка!

Hazri kerga:Sevgul A.- Roma Press

Севгул А. – Се сеќаваме на 2-ри Август денот на згаснатите гласови на жртвите Роми..

Mangle thaj sajdime, avdive hraminava bash o kobno thaj kalo dive e Romane historijake pal o dive 2-to Augusto,ano akava dive mudarde bidośale upreder 4.300 Roma, ko logori ko Auśvic- Birkenau.
Akava masakri nikana nane te ovel bisterdo taro Roma. Teleder hramonava ani Makedonikani ćhib sebepeja te haloven e naRoma.
————
Да, се сеќаваме на кобниот ден 2-ри август 1944 година, човештвото посебно Ромите го запишаа еден од најтемните датуми во својата историја. Во само една ноќ, во нацистичкиот логор Аушвиц-Биркенау беа систематски,со големо малтретирање како и нечовечност убиени над 4.300 Роми, да и тоа мажи, жени и деца. Овој историски масакр, наречен и “Ликвидација на ромскиот камп“, не беше изолиран чин туку намерен и однапред веке измислен.
Тоа беше дел од организиран и планиран обид за истребување на цел еден народ, само поради нивниот идентитет, едноставно се имаше желба да бидат сите до еден убиени.

Со години, страдањето на Ромите во Холокаустот остануваше маргинализирано, тивко, недоволно признаено, и многу малку за тоа јавно говорено. Европската историја со децении молчеше за оваа траума,неправда и нечовечност. По сите сознанија дури во 2015 година, Европскиот парламент официјално го призна 2 Август како Меморијален ден на ромските жртви од Холокаустот. И логично се поставува прашање зошто до тогаш не се говореше за овој масакр, нели е тоа предоцна, но никогаш не е доцна за вистината, како велат нашите предци кога и да е денот на вистината ке излезе на површина.

(Foto lendo taro Google/Auśvic)
И по новите сознанија дури денес јавно се говори дека Ромите не беа случајна мета. Беа цел. Ако е така,тогаш логично е да се постави прашање?Зошто до денес нема официјален податок за причината на метата да бидат линчувани Ромите. Над 500.000 Роми беа убиени во нацистичка Европа. И уште потрагично што еден голем дел од убиените се без име, без гроб, без сеќавање. Со овој чин на истребување Ромите не беа само убиени физички, туку и симболички—преку бришење од историското помнење, едноставно да бидат заборавени. И токму затоа, денес се одлучив на ова моје пишување дека не треба нашата должност како општество само да ги спомнуваме, туку да бараме правда и да обезбедиме начини(едукативни,јавни говори и сл.) со која ќе се гарантира дека оваа темна страница нема да се повтори.

Ромската заедница денес е жива, постоечка и не е до крај ликвидирана,но се уште се соочува со системски предизвици и неправди со широки размери. Треба ли денес да говорам за Дискриминацијата, социјалната исклученост, институционалниот молк, нееднаквиот пристап до правда и политичката исклученост. Јас се надевам дека историјата нема да остане само како приказна за минатото, туку предупредување за сегашноста и иднината.

Денес, додека положуваме цвеќиња, читаме имиња, и палиме свеќи и секој на свој начин се моли за Севишниот Бог за жртвите, морам јавно да го поставам прашањето:што сме направиле денес за да ја промениме реалноста на живите Роми? Дали ги слушаме нивните гласови, или повторно како и тогаш ќе молчиме? Затоа што сепак-Ромската заедница мора да МОЛЧИ.

2-ри Август не е само ден на сеќавање. Тој е огледало на нашата совест и реалност. Никогаш да не се повтори!
———

Автор:м-р Севгул Абдула.

(Ставовите објавени во рубриката-Колумни се гледиште на авторот,Рома Прес не сноси одговорност за содржината на истите)

Одбележување на 2 Август- Денот на Републиката

Pal sajdipe taro 81 berśa taro avgo zasedanie ASNOM, Sobranie tari Republika Utarali Makedonija organizirinela pobuter hemime ćipote (nastanija) panle e diveseja upral i sasti them.

Centralnikani manifestacija ka ikergovel ano Memorijalnikano centrumi taro ASNOM-Pelince, ka lingarenpes luluga thaj ka kerel lafi o rajni telal presidenti taro Sobranie Vesna Bendevska.
Turlihemime aktivitetija avdive ka ikergoven buvle ani them tari ući politikani delegacija ko thana: Manastiri-Prohor Pćinski,Skopje,Kruśevo thaj ko pobuter spomen-odbeležija ano sa e dizja(thana).

O Dive taro Ilinden aćhovela sar simboli ko maribe bash o tromakeripe, raśtralipe thaj barabutnipe.

(Foto lendo taro memorijalno centumi ASNOM)

По повод 81 година од Првото заседание на АСНОМ, Собранието на Република Северна Македонија организира повеќе свечени активности низ државата.

Централната манифестација ќе се одржи во Меморијалниот центар АСНОМ – Пелинце, со положување цвеќе и обраќање од страна на потпретседателката Весна Бендевска.
Делегации ќе оддадат почит и во манастирот Прохор Пчински, како и на повеќе спомен-обележја во Скопје и Крушево.

🇲🇰 Денот на Илинден останува симбол на борбата за слобода, државност и заедништво.

Hazri kerga: Roma Press

Колумна-Елма Д. Инспирација од Мирка Гинова”Мирка и Ние”

МИРКА ГИНОВА БЕШЕ СТРЕЛАНА ВО 1946 ГОДИНА , ГОРДО ИЗВИКУВАЈКИ : ЈАС СУМ МАКЕДОНКА.
Се борела за слобода и демократија на Македонците во грчка држава. Дури и пред очите на смртта по стрелбата не останала малодушноста, повторно гласно кажала дека умира за честа за нешто во што цврсто верувала.

Друго зборам…..мислам, гледам и доживувам. Нема да зборам за Мирка ама ќе зборам за Мирка во сите нас. Ако таа имала забрана за изразување на јазик, култура и слобода на изразување и декларација на идентитет во грчки дел…. Тоа било ужасно тешко, многу се откажале и продолжиле по наредбите, нашуштале, бегале, но таа не. Би умреле ли вие за Вашата држава?
Најпрвин да разјасниме не е вистина дека ние Ромите немаме наша држава. Твоја држава е онаа во која се раѓаш, во која го оформуваш твојот идентитет и остваруваш твоите права за живот но и подлежиш на обврските кон истата.

Секако, ПОДЛЕЖИШ НА ОБВРСКИ КОН ИСТАТА, едноставно имав чувство да го повторам. Каде застанавме, дали би умреле за “вашата” држава? Веднаш имам неколку одговори на лагер од страна на Ромите ( хипотетичко парафразирање или карикирам):
1. “Што ни возвратила нашата мајка-држава па да умреме за неа?”
2. “Мене оваа држава не ме третира за еднаков граѓанин за да го дадам мојот живот за истата.”
3. “Не приметува некој па да се изборам……” и така натака
Другата страна: ( повторно хипотетичко парафразирање или карикирам)
1. “Ромите не прават ништо во прилог на оваа држава”
2. “Ромите наштетуваат, живеат на улици и ништо не работат”
3. Ромите се необразовани,……….. и не подлежат на обврски кон државата
Генерализирани ставови, вистина -невистина, мнозинството победува, НО едно големо “НО” е дека секој неуспех на заедница/ малцинството или етникум е уште поголем неуспех на едно општетсво т.е. на државата во која живеат. Кој знае ќе разбере!!

Заклучок: обострано незадоволство!!!! До тука!!!

За да бидеш родител не е само да го родиш или направиш детето, велат родител е оној кој се грижи за тебе, те чува во добро и лошо, те школува, мисли за твојат иднина и за секој твој направен чекор. Не мора некој да те роди за се ова да го направи. И секако, се раѓа обостраната љубов, детето сака да ја возврати љубовта и може не со иста мера но барем да најде начин да се заблагодари и да ја врати прегратката на заштита што ја чувствуваше постојано. Ова е метафора за земјата во која се раѓаш како родител и како мајка а граѓанинот е детето. Ајде сега… заедно размислите ги улогите низ минатото на Мирка и нашата.

Уште за време на Првата и Втората светска војна… Ромите биле дел од многу партизански движења дури и во единиците на Третата Македонска ударна бригада за Македонија. Да не ги споменувам Ромите жртви на геноцидот од нацистите и сојужничките режими. Многумина од нив биле војници на фронтот и курири и добро познато е дека по ослободувањето на Македонија многумина од нив добиле признание од тогашна Југославија за нивните придонеси. ……. Како и секој што треба да направи за неговото парче земја.
Со што друго се мери љубовта кон татковината, со што се докажува идентитетот на тлото каде стоиш… ако не со жртвување на сопствениот живот.
Значи… Мирка ја има во сите нас, Мирка се слави до дене денес и секоја чест така и треба. Затоа на секој 26 јули се поклонуваме на нејзиниот споменик.

Во име на единствените докази од историјата, во име на човечноста, во име на иднината на секој кој гради живот овде, кој го шири својот идентитет, придонел, зголемил бенифиции во секој сегмент на една мала држава, во ред ли е на некои граѓани и “контејнерите дури да им се остават празни” . Во има на жртвувањето на сопствениот живот низ историските факти во ред ли е бојата на кожата да одлучи каде ќе бидат низ слоевите. Неможеме еднакво да бидеме успешни но можемевме да бидеме човечни и да почитуваме капацитети за статус без оглед на нацоналноста. Тогаш и сега е исто….. што ли ја променила волјата за зачувување на сопственото тло, па уште и се појави тензија меѓуетничка, меѓучовечка секаква…
Велиме.. нема полошо од глад од војни од болести, се додека овие работи физички изгледаат подалеку од нас… секогаш ќе биде побитно да не те сакам зошто си подобар, да не те сакам зошто си потемен, да не те сакам зошто немаш услови како да се избориш да застанеш пред мене.

Жално но вистинито. Едно од најголемите искушениа може многу лесно до допрат до нас и тогаш ли ќе ја изгубиме совеста за заедништо, за заедничка татковина и тогаш ли ќе ја изгубиме мислата на Мирка за која го даде сопствениот живот? Мирка била Македонка која за борела за нивните права во грчка држава. Ромите кои живеат во Македонија се бореле, умирале за ова парче земја а сега се борат некој да ги забележи, некој да им пружи рака и некој да им верува. Да, ги има на улици ги има на ниски позиции, ги има и на високи но патот да стигнат до таму еден ден ќе стане генетика да испливаат на површина и да се создаде гнев кон сите други останати, зошто е суров, многу суров.
Човештвото и заедништвото никогаш не смее да умрат насекаде низ светот а особено меѓу оние кои делат парче земја, во спротивно агонијата ќе надвладее и ќе останеме празни.

П.С. “Биди Мирка и живеј ја нејзинита мисла заеднички.. за мене за тебе за нас за сите”

Aвтор:м-р Елма Демировска

(Ставовите објавени во рубриката-Колумни се гледиште на авторот,Рома Прес не сноси одговорност за содржината на истите)

Слаб одзив на младите Роми на презентацијата за вработување во полиција?

Avdive ano SUGS,,Šaip Jusuf”-Šuto Orizari ikergapes informativno dikhipe panle bash o paluno oglas bukarnibnaske policajcija, organizirime taro SVR- Skopje thaj o OBSE. Akaja ćipota avdive nakhla majbut ko informativno karakteri te shaj kernapes motivacija bash terne te kuven ano oglasi thaj aktivno te den peskoro dumo ko arakhipe (bezbednos) e dizutnenge. Anglal o tikoro numero taro terne Roma save gele te śunen, anglal olende kerge lafi bukarne tari policija sar thaj taro OBSE.

Numa, dopherelapes o pućhipe? Savo si o sebepi so e terne Roma na pakjana ano asavke oglasija, soske panda gndinena so valanutno te oveltut politikano dumo, panda na paljana ko transparetnost thaj aver. Kana sa akala dileme maśkar o terne Roma ka dujrarenpes thaj tadani ka iranen pozitivno poro gndipe ko jek hasuno sistemi,ko bi politikako ďjenipe,transparetnost thaj dejbe śhajipe e Romenge jekajekhipe (ednakvost) sar sa ko avera khedina-zaednice.

Денеска во СУГС „Шаип Јусуф“ – Шуто Оризари се одржа информативна средба за огласот за нови полициски службеници, организирана од СВР Скопје и ОБСЕ. Имено настанот имаше за цел да ги мотивира младите Роми да се приклучат во полицијата и активно да придонесат за безбедноста и институционалната застапеност.

Настанот е дел од поширока иницијатива за мотивација и вклучување на млади Роми во безбедносните институции, со цел унапредување на социјалната кохезија и рамноправна застапеност во полицијата. Присутните имаа можност да слушнат од началникот на СВР Скопје Сашо Топаловски, полициски службеници и претставници од ОБСЕ, кои споделија информации за процесот, бенефитите и предизвиците од оваа професија.

Овие прашања ја отсликуваат потребата од посилен ангажман, транспарентност и јасна порака дека институциите навистина нудат еднакви можности за сите.

За првпат се случува полицијата да промовира оглас за во полиција,инаку средбата беше информативна, но, сепак одзивот беше слаб. Се поставува прашање – дали недовербата и перцепцијата дека без политичка поддршка нема вработување сè уште ги обесхрабрува младите Роми да конкурираат во државните институциите?

Овие прашања ја отсликуваат потребата од посилен ангажман,транспаретност како и многу јасна порака дека вистински нудат еднаква можност за сите, па дури тогаш може да се очекува од обичниот Ром да верува во институционална еднаквост.

Hazri kerga:Roma Press
Slike lende taro objavime MVR.

Севѓул А.КОЛУМНА- Кој профитира од нашата немоќ?

Sajdime, Avdisutno moro hramipe (pishinipe) thavdela baś i aktuelno politikani sostojba e Romengiri ki Makedonija. Sebepi so pohari resaraja ko alosaribe numa,ćhivelapes o pućhipe sikhlilem-li diso taro o nakhle alosaribe? Trubuj-li diso te menina ki amende te śaj sikavaja politicko zrelost ki politicko scena.
👇👇👇

Политичката состојба на Ромите во Македонија и натаму останува загрижувачка,нема промена.
Имено,формално постојат стратегии за инклузија, интеграција и еднакви права, на терен реалноста е сосема поинаква и многу загрижувачка. Неколку мои објави говорам јавно за Системска дискриминација, сиромаштијата, ниската застапеност во институциите и партиската манипулација со гласовите на Ромите се секојдневие кое ретко добива медиумско внимание или институционален одговор. И понатаму се што говориме останува само на пишаното, и на познатата реторика ЌЕ БИДЕ?

Никој не говори за фактичката и загрижувачката состојба со Ромите во источна Македонија, каде што Ромите се бројно застапени, секој изборен циклус се претвора во пазар за гласови. Луѓето често се доведени во ситуација да гласаат не од идеолошка припадност туку обратно,од социјален притисок и економска уцена(подкупување на глас). Овој вид политичко пазарење ги задушува вистинските политички лидери од ромската заедница и создава клиентелистички однос(декоративни),каде што владее страв и зависност.

Инаку, кога говориме за Шуто Оризари – како единствената општина со ромско мнозинство, истата со години служи како пример за тоа како „големите“ партии ја користат тактиката „Раздели па владеј“. Наместо да се поддржи еден заеднички кандидат, со цел јакнење на ромскиот политички капацитет, јас уште сега наидувам на разно/разни информации каде се промовираат поделби, фракции и вештачки создадени конфликти, каде со истите владеат големите брака од позиција или опозиција. Но, сепак на крај единствените губитници се самите граѓани/Роми.

Имено,злоупотребата на ромските гласачи не е само морален,туку и институционален проблем. Иако често се зборува за слободни избори, се поставува прашање?зошто малкумина зборуваат за слободниот избор на сиромашниот Ром. Кога еден глас се купува со пакет храна или слично, тој глас престанува да биде демократски, а станува акт на преживување и тоа само со одредени број на денови. Затоа е крајно време сите ромски политички субјети, активисти,поединци, фб.фалбаџии со политички амбиции да ги остават личните интереси на страна и да се обединат. Само со заедничка листа и единствен кандидат за градоначалник во Шуто Оризари,може да се испрати силна порака дека Ромите можат и знаат да се организираат. Единството е предуслов за политичка зрелост и промена,ако вистински се залагаме за доброто на нашата заедница.

Пораката е јасна-Ромите не бараат привилегии – тие бараат еднакви шанси. А тие шанси ќе дојдат само ако самите ја преземат контролата над својата политичка судбина. Еден кандидат за градоначалник, Една советничка листа,Една визија.
Инаку,ќе останеме таму каде што сме – бројка без глас, глас без сила.

Автор:М-р Севгул Абдула.

(Ставовите објавени во рубриката-Колумни се гледиште на авторот,Рома Прес не сноси одговорност за содржината на истите)

Ром од Македонија гордо ја претставува земјата на светскиот избор „Miss & Mister Deaf World 2025“ во Прага

Akava berś, Makedonija barikane prezentirinelala Rom ko finale taro sumnaleskiro ćipota “Miss & Mister Dear World”, savo ikergovela ko 19 juli 2025 ki Praga. Akaja ćipota isila maśkarthemutno karakter thaj sikavela talento, śužipa sar thaj kulturako identiteti ko manuśa taro sasto sumnal.

Akava berś tari Makedonija ano akava sumnaleski ćipota lela than o Ðengis Memedoski, pinďarutno sar TaleYengo-terno Rom, artisti save peskere lejbaja than na prezentirinela salde i Makedonija, numa thaj prezentirinela hem e Romen,sostar akava tano avgo fori(prvo puti)ano asavko baro nastan te lel than manuś tari etnikane kedin(Romani).

TaleYengo e lejbaja than ano akava festivali
“Miss- Mister” sikavela baro barikanipe, numa hem zoralipe e themako Makedonija thaj e Romane ďijanesko savo barikane na garavela so si tano Rom. Roma Press mangaja leske sukces thaj te iranelpes amenge śukare rezultateja thaj pherde pursakoja(nagrada).


Оваа година, Македонија гордо ќе ја претставува Ром во финалето на светскиот избор „Miss & Mister Deaf World“, настанот ќе се одржи на 19 јули 2025 година во престижниот „Národní dům na Vinohradech“ во Прага,(Чешка). Имено, почетокот е најавено да започне во 19:30 часот, а настан ќе има меѓународен карактер со кое се проследува талентот, убавината и културниот идентитет на личности од целиот свет.

Претставник од Македонија оваа година е Џенгис Мемедоски, познат под уметничкото име TaleYengo – млад Ром и артист кој преку своето учество не само што ја претставува земјата, туку и ја зголемува видливоста на ромската заедница на светската сцена. Инаку, неговото присуство е особено значајно, бидејќи првпат на овој фестивал Македонија ќе биде претставена од припадник на ромската заедница.


Фестивалот „Miss & Mister Deaf World“ има за цел да ја промовира еднаквоста, прифаќањето и инклузијата, како и да ги поддржи луѓето со оштетен слух во нивниот развој и јавен ангажман. Учество на ваков реномиран настан е голема чест и придонесува кон рушење на стереотипите и јакнење на свеста за способностите на младите од маргинализираните заедници.

TaleYengo со своето учество е симбол на храброст, гордост и достоинствено претставување на и Македонија и ромскиот народ.

Македонија е горда со нашиот претставник Џенгис Мемедоски❤️

Hazri kerga:Roma Press

Barabar e romna thaj e ćhajorija Roma dena zor ko institucionalna iranipa(promene)..

Romani asocijacija bash ďjuvla thaj terne ,,Luludi” ko 17 dive taro akava ćhon, ko than taro Europa House- Skopje, ikerge ćipota anavkerdi:Paluni konferencija ki prevencija thaj arakhipe taro jerijesko dejde zor, barabar e romnencar thaj e ćhajorijencar ko laćharipe institucionalnikane promene.

Akava nastan tano sar agoripe taro proekti “Ikjeripe e djuvlenho thaj ćhijengoro Roma ko ćhinavibe o dejbe zor”,savo proekti implementiringa i asocijacija LULUDI ko vakti taro 2022-2025, finansijake ikeribnaja taro UN TRUST FUND.Ani akaja konferencija lele than pobuter pretstavnikoja tari politikani umal,institucie, Mvr, avukati Srgan Amet thaj avera.
————-

Ромската асоцијација за жени и млади „ЛУЛУДИ“ на 17 јули 2025 годинa, во Europe House – Скопје, на настанот:Завршна конференција за превенција и заштита од родово базирано насилство,Заедно со жените и девојките Ромки кон институционални промени.

Овој настан претставува завршна активност на проектот „Поддршка на жените и девојките Ромки во спречување на родово базираното насилство“, кој Ромската асоцијација „ЛУЛУДИ“ го имплементираше во периодот 2022–2025 година, со финансиска поддршка од UN Trust Fund.

На конференцијата се обратија претставници од релевантни институции, тела и граѓански организации, како клучни чинители во креирањето на политики за заштита и поддршка на жените и девојките, со фокус на спречување на родово и семејно насилство и дискриминација.

На кинференцијата се презентираше и проектните резултати и достигнувањата на Центарот за поддршка на жени и девојки во ризик –„НАНА“, прв советодавен центар достапен на ромски јазик.

Hazri kerga: Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE