Blog Rig 62

16- Мај Одбележувањето на денот на ромскиот отпор

Одбележувањето на денот на ромскиот отпор во организација на ромските евро пратеници Ромео Франз и Петер Полак, била организирана мала дебата во која учествувале неколку ромски преставници претежно од коалицијата за Правата на косовските Роми.

Бурхан Османи дел од коалицијата во своео излагање направи мала ретроспектива на времето пре и по косовскиот конфликт кае илјадници ромски семејства бие принудени да ги напуштат своите домови, од која како што вели Османи по конфликтот многу Роми биле киднапирани и многу од нив биле присилно истерани од своите домови, од кои некој и биле запалени во присуство на Меѓународните воени сили.

Преставникот од САД Бери Фишер кој е преставник на заштита на правата на Ромите пред се на нерешените косовски војни прашања , својот говор го започна со протест:
„Денес е ден на протест така и јас ке го започнам својот говор со протест„
Фишер негодуваше што Парламентот нема интерес за Ромите, тој вели дека Ромите ги ставија во ова мала просторија да разговарат помеѓу себе за битни работи кои ти ги знат но сакат да ги пренесат на Парламентарците.

Според Фишер ова не е знак за воља кога се во прашање Ромите и помошта која им треба и на таков начин не може да се направи прогрес на Ромите.
Фишер исто така изјави задоволство што повеќето овде Роми го зборат англискиот јазик , но како што вели Фишер,  ова место е место каде што Ромите треба да зборат на ромски јазик.
„ Кога Ромите слушат друг кој  зборуват на свој јазик зошто останатите не би требале да ги слушат Ромите кога зборат на нивен јазик?
Бери Фишер потоа се осврна на проблемите на косовските Роми кои косовските влади сите овие 20 години ги игнорираа,

Тој побара од косовскиет власти да имат разбирање и во време кога тие барата дипломатски статус во семејството на нациите и во ЕУ да ги прифатат разговорите кои ова коалиција присакува да ја има со нив, и на крајот да се решат многуте проблеми и на ромската косовска дијаспора како и на состојбата на Ромите во Косово .

Имер Кајтази член коалицијата исто така бил незадоволен од неприсуството на одредени високи личности на европскиот Парламент.
Кајтази се осврна на проблемите на укранските Роми бегалци, и нееднаквиот третман од срана на многуте држави оа и волонтери кон ова заедница, која од исти причини како и украинците ја напуштија Украина.
Имер Кајтази на крајот кажа дека силно верува дека зедно со не Ромите можеме да дојдеме до вистински ромски прогрес во сите полиња,

Кенан Емини од Ромскиот центар во Германија спомна за вековните болки на ромската заедница во Европа па и во Косово, кои сеуште трпат дискриминација и насилтво.

Тешка е и состојбата на Ромите баратели на азил, кои често се предмет на присилна депортација па дури во земјите каде се зане дека ке имат репрекусии како што е Косово.
Кенан посоци дека германската влада депортира и лица кои се родени во Германија, и дека ваквиот начин треба да престане.

Roma Press – dendo tar EUromapress

Ana Snežana Abaz penđardi influeserka realizirinela peseskiri humano akcija..

Ana Snežana Abaz tar Skopje-Śuto Orizari penđardi ano socijalno mreže sar aktivistka ko vazdipe e đuvlengere hakaja numa thaj penđardi tani ani Švedska sar influeserka,kerela piri buti thaj arakela pere ćhavore bizo dat(samohrana majka)isile zarabotka hem ko tik tok,zaśtitno liko tar penđarde firme ani Švedska thaj so but importatno o kvalitetija thaj snaodlivost ano late tano ko baro ućo nivelo.

Ano lavkeripe olaja sar Roma Press puterga amenge pere maj neve idee save ka ikloven sar proektba aktivitetija odoleja so mangela tar kotor(del) pere lovendar save lela olen tar tik tok thaj avera izvorija te ulavelen pere narodoja baš socijanla ranliva ćhavoren saven ka del olen dumo ano pobuter umal,ano jek pere timeja piri humano akcija anavkerela diso sar,,Make up Over”diso so kamela ko poro način te iranel pere zaednicake.

Baśh o aktivitetetija save ka lingarel olen ani Makedonija sar timi tar i Ana ka preperen telal o vasta tar penđardo šoumeni Oki Berber.

Ponodorig i Ana informirinela amen o timi tano kerdo hazri numa thaj kerdi tani hem i avgo lista kaste maj anglal valani te delpes dumo,numa maśkar o humano dejbe dumo ka kerel jek aktiviteti e Romane đjuvlenge ja palem romna save tane bizo roma te kerelpes olenge tretmani baš śużaripe odoleja te iranelpes i samodoverba ki olende sostar e đuvlen valani te ovelen posebno nega baš olengoro djuvlano bedeni(telo),vakerela i Ana baś Roma Press.

Sa e kompletna tretmanija so preperena ko anibe jeke đuvla ano kompletno uredimi thaj śuži đuvli o finansisko kotor ka pukinel olen i Ana tar pere love.

Akava ka ovel avgo(prvo)fori maškar e Roma te realizirinelpes asavki humano akcija tar amari Romani ćhaj koja zarabotinela ani Švedska a del tar pere love kamela te iranel olen pere narodoske.

Baš akava sebepi i amen daja ola dumo sar Romani media baš realizacija peseskere ideenge thaj akatar akharaja e Romen save ka oven olen asavke đuvla, jali uspeśna ćhavore save nanelen finansisko dumo te keren sigo kontakto e Anaja thaj olakere timeja prekal socijalna mreže te śhaj te ćhiven e manuśen ano olengiri prioritetno lista.

Bravo👏 thaj sukces ani tumari buti tar Timi Roma Press.

16 – maj avdive nišankerelapes muzikane čipotaja ani Srbija..

Fondacija puterdo sasoitnipe, Upre aroma Srbija, ERIAK thaj avera barabar orgabizacie avdive ko 16 maj organizirinelapes baro muzikani čipota(nastan) anavkerdo.. Zor e Romane naturake”(natura-priroda)than e čipotako ka resarel ano teatro Madlenianum ko Belgrad thaj o thavdipe ka resarel tar o 20:00 ari.

Akaja ćipota erat ka niśankerel o 78 berśa tar dejbe zor e Romengi tar o koncetraciono logori Aušvic- Birkenau.
👇👇👇

Фондацијата Отворено општество,Упре Рома Србија, Европскиот ромски институт за уметност и култура, Иницијативата за развој на ромското претприемништво и Ромската едукативна фондација денес 16- Мај организираат музички настан насловен„Ромските сили на природата“ место на одржување во театарот Мадленианум во Белград во 20:00 часот.
Вечерашниот настан одбележува 78-годишнината од востанието на Ромите во концентрациониот логор Аушвиц-Биркенау.
Инаку како што се укажува дека настанот ке ги комбинира традиционалните,класичните и модерните музички креации.

Presidenti Makedonijako Stevo Pendarovski vakerga poro gndipe baš o 16- maj… drabaren ko linko

Денеска се потсетуваме на 16 мај 1944 година, денот на храбриот отпор на Ромите за време на Втората светска војна. Овој датум го означува нивното спротивставување на идеологијата на нацистите, како и борбата за живот.
Вооружени со чекани, лопати и дрвени предмети, неколкуте илјади ромски затвореници, мажи и жени, се спротивставиле на планираното погубување од страна нацистите во концентрациониот логор Аушвиц-Биркенау.
Овој датум нè потсетува дека нема простор за кршење на човековите права, антициганизмот, дискриминацијата. Наша одговорност е да создаваме современи општества промовирајќи ги човековите слободи и права, хуманоста и меѓусебното почитување.
———
Avdive daja amen godi ko 16 maj 1944 berš, dive taro Romengoro mamujipe ko vakti tari Dujto sumnaleskiri mareba. Akaja data sikavela lengoro mamujkeribe baši nacistengiri ideologia, sar thaj i mareba bašo dživdipe.
Šastrime tokmakoncar, lopatencar thaj kaštale bukjencar, o nekobor mile romane phanle manuša, murša thaj džuvlja, mamujkergje pe planirime mudaribaske tari nacistengiri rig ko koncentraciakoro logori Aušvic-Birkenau.
Akaja data dela amen godi kaj nane than bašo phagipe taro manušikane hakoja, anticiganizmo, diskriminacia. Amaro responsabiliteti si te kera modernikane sasoitnipa promovirindor o manušikane tromalipa thaj hakoja, humanipe thaj maškarpumari sajgia.

Roma Press-Vakeripe baś 16 Maj tar Presidenti Makedonijako Stevo Pendarovski

Ano Skopje khamalo thaj tato vakti ..

UHMR-Havlarela bash o vakti ani Makedonija lingarela ano tate thaj khamale vaktija aso kuslukosko(palorucko) isi shajipe te resarel dji ano badalo(oblacno) vakti. Sar so vakerna isi shajipe ano disave dizja ano kusluko te resaren dji brsimale vaktija. Aso e tatipnasko phiribe ka resarel tar 24 dji 31 digri(stepeni).

Bash i dis Skopje havlarelapes e dizutnen ko sasto dive djakerela olen tate vaktija, numa ano kusluko shaj resarela thaj tikori sudri bavlal.

UHMR havlarela hem bash tajsuno dive te djakerel amen tate vaktija salde tikore iramalipe ano vakti ano sako dive ka djakerel amen posudripe, bavlalina thaj birsima ano kuslukoskere vaktija(palorucko).

УХМР-за денес најавува дека времето во Македонија ќе биде сончево и топло со мала до умерена локална облачност како и со слаб до умерен ветер од променлив правец. Во попладневните часови исто така се укажува дека во западните планински предели ќе има услови за локален краткотраен пороен дожд проследен со ретки грмежи. Температурите ќе се движат од 24 до 31 степен.

Во градот Скопје како и во околината времето ќе биде сончево и топло време, а ќе дува и слаб до умерен ветер од северен правец.

Инаку УХМР исто така најавува дека не чека топло време и во текот на утрешниот ден, меѓутоа кон крајот на денот и навечер, ќе има развој на нестабилна облачност, проследена со пороен дожд, грмежи, засилен ветер а има услови и за локална појава на град.

ROMA PRESS-UHMR

Tar avdive hari normalizirimo o soobrakaj tar JSP ko Śuto Orizari numa o busija tane o jekha jekh(ista)..

Sar so vakerena pobuter riga(strane) panda tar erati agorkergapes(zavrśingapes) o pobuter kontaktija kerde baśh o đi eratutno problemi baśh o javno prevoz ko JSP.

Avdive prekal amare informacie save dikhlem olen panda javinako(sabahesko) dikhlem so pohari normalizirinelapes o prevoz thaj thavdela sar so sine o buthi kheripe tar duj linie 19 thaj o numero 20 save dromarinena e Komunaja Śuto Orizari.

Numa nane agorkerdo o problemi e na korektno odnesibnasko tar śoferija posebno e Romencar patnikoja, nane menimo o prevoz hari mukibnaja po laćhe thaj ispravna busija ki gnd (smisla) te na oven but purane, melale thaj pagerde busija save ka dromarinen ko Šuto Orizari thaj tribuj khoni te kherel olenge kontrola baśh olengoro ispravnost sar busija.

Na trubuj akate te kerelpes bari politika but normalno tano o gndipe sostar o fijati(cena) savo pukinenala sa o avera dizutne tar i dis Skopje agaar pukinena hem o Roma tar Śuto Orizari, sostar trubuj ani dis thaj duri ano gava te mukhenpes po laćhe thaj neve busija a salde ko Śuto Orizari valani te vrtinen o maj bilaće thaj but privatna busija?

Odoleske akatar bićhalaja o mesažo đji savore save śhaj ovena involvirime panda hari te den zori te śhaj astarenapes ko asavke realna thaj slikovita problemija bi te keren baro politikano marketing, sostar so sakova jekh odova dikhelale pere jakencar so kerlapes kana o pućhipe tano o Śuto Orizari thaj odoleske verovatno na valani te ovelen ja te ovel amen but bari bilači jakengiri dioptrija(na sijem korole) te dika sa so ovela anglo amare phravde jakha.

Roma Press

O Objekti ano Kumanovo nane ruśime numa o lav keripe avdive ka thavdel ani Komuna Kumanovo..

Prekal naoficijalna informacija baśh o objekti Devlikano than ano Kumanovo erati na sine pelardo(ruśime) numa o lavkeripe ka thavdel maśkar olende

Numa aćhola i ponodorig te kerelpes kontaktoja e vastalunencar thaj e Komunake pretstavnikonencar te śhaj kerelpes hazri soodvetno dokumentacija baśh o objekti.

Śukaribnaske o khedipe avdive agorgerga sansarale(mirno) thaj bizo disavo incidenti.
Avdisaske valani te ikergovel dikhipe maśkar o odbor e Devlikane khereskoro taro Kumanovo thaj o Śerutno Maksim Dimitriesvki ani Komuna Kumanovo.

Roma Press

Andrea savi lela than ani Evrovizija tar i Makedonija na khuvga ano finale..

Andrea, sar so dikhlapes sine ola śukar gilaviphe ani Evrovizija, numa na sine ola śhajipe te ovel plasirime ko finale savo trubul te ovel ikerdo ano savato-šovto di(sabota).
Andrea iranelapes na khuvibnaja ko finale.
👇👇👇
Андреа, и покрај моќниот настап на втората полуфинална вечер на Евровизија, не успеа да се пласира во финалето кое ќе се одржи во сабота.

Вечерва, во втората полуфинална вечер на сцена настапија претставниците на Финска, Израел, Србија, Азербејџан, Грузија, Малта, Сан Марино, Австралија, Кипар, Ирска, Македонија, Естонија, Романија, Полска, Црна Гора, Белгија, Шведска и Чешка.

Нашата претставничка Андреа настапи под реден број 11 со песната „Circles“ на Александар Масевски.

Kas smetinela objekti – Devleskoro kher ko Kumanovo..

Kas smetinela Devleskkro kher ano Kumanovo, Akala dive tano aktuelno i dis Kumanovo thaj o Devlikano objekti pal kaste sigo rodelapes te rušinelpes,numa SOSKE?

ČHIVELAPES O PUČHIPE- O Objekti tano kherdo angleder 4 berś a rodelapes akana te ovel pelardo, kerlapesli lafi bašh politikano revanśizam jali NA ka vakerel o avutno vakti.

E Vastalune tar akava pakavibnaskoro than rodena tar Komuna salde te del olen hari vakti đji kaj nakhela o kanoni baš legalizacija thaj pali odova ola ka keren hazri sa e valanutne dokumentija.

Roma Presa ano maj sigo vakti kergem kontakti e Śerutneja Maksim Dimitrievski savo vakerga amenge, O Sigariphe e rušibnaske tar objekti nanaj tar oleskiri mangin sar so vakerela, sakova dive rodelapes olestar te postapinel prekal o rodlaripe averengo te dikelpes i dokumentac e objekteski thaj te achola panda te na ovelen legalizacija bash objekti tadani te pelarelpes, amen bash akava sebepi mukhlem inspekcijake bukarne tar Komuna te djan ano objekti thaj te keren olencar lafi, vakerela o Serutno Komunako.

Amen thaj personalno me isiman mangin te dav olen dumo numa sar? Ano akava objekti nanaj dokumenti baš legalizacija. Baš akava sebepi o Dimitrievski ka dikelpes e Romencar pakavutne akava kurko ko panšto di ani Komuna thaj ka anen barabar solucija(rešenie) so ponodorig akale objekteja.
Avdive e pakavutnen Roma tar Kumanovo denga olen moralno,politikano thaj pravno dumo o Presidenti tar partija “UPRE ROMA” Tefik Mahmut.

Во Куманово уште еден верски објект под закана да биде рушен- Се поставува прашањето ЗОШТО СЕГА?
Објектот кој е изграден пред неполни 4 години денес во мета и под секакви притисоци посекоја цена се бара да биде рушен, инаку станува збор за верски духовен објект кој група на грагани еднаш неделно оддржуваат молитви – како дел од своите духовни вредности.

Општина Куманово најавува преку одделот за инспекциска работа дека овој објект ке биде рушен поради немање на соодветна легална документација-но се поставува прашање,Зошто сега а не во времето кога беше изграден,станува-ли збор за политички реваншизам или?
Група грагани поддржувачи на објектот во Куманово бараат рушењето да биде пролонѓиран до донесувањето на новиот Закон за легализација.

Рома Пресс преку телефонски разговор говоревме со Градоначалникот на Општина Куманово Максим Димитриевски каде укажа дека е спремен во своите рамки на можности да им излезе во пресрет на своите сограѓани, но исто така ни укажа дека пред законот на РСМ сите грагани се рамноправни и истите закони на државата треба и мора сите подеднакво да ги почитуваме, секако беше побарано и прифатено да се оддржи средба со претставниците-поддржувачи на објектот и Градоначалникот Димитриевски и истата средба ке биде оддржана на 13.05.2022(петок).

Денес претставниците на објектот ги поддржа со свое присуство Претседателот на новата политичка партија УПРЕ РОМА Тефик Махмут кој укажа дека во претстојниот период, освен Народниот Правобранител ќе бидат благовремено информирани и сите релевантни меѓународни организации кои работат во полето на човековите права како што се Европскиот Центар за Правата на Ромите во Брисел, УНИЦЕФ, ОДИХР, ОБСЕ и дел од меѓународните претставници и амбасади во РСМ.

Roma Press- Neđmedin A- Erđan M.

Nane te ovel prodolžipe e divesa e ćhavorenge ano śkole anga paluno lafi i Rađi(Vlada)..

I Rađi tar Repiblika Utarali Makedonija ani avdisutni 44-to bešin ange paluno lafi bašh o dive ano jekhe berśesko educiriphe ano 2021/2022 thaj baśh maśkarutne sikhlovne.

Akale palune lafeja anavke4gepes thaj o numero tar sikhlovibnaske divesa save lingarena 146, thaj oroleja nanaj te ovel thavdipe jali prodolžipe e akale berśeskere divesenge tar o berš sikhlovibnasko.
👇👇👇
Владата на Република Северна Македонија на денешната редовна 44 седница ја донесе Одлуката за утврдување на бројот на наставните денови во учебната 2021/2022 година во средните училишта.

Со оваа одлука се утврдува дека бројот на наставните денови во тековната учебна година во средните училишта изнесува 146 наставни денови, односно дека нема продолжување на учебната година.

- Reklam -

KOLUMNE