Blog Rig 86

Romalitico- E Roma Rodena jekh Alosaribnaski jekin baś đajbe poanglal i demokratija..

Birađaki organizacija Romalitico avdive bičalga poro havlaribe đji ko Roma Press vakeribnaja o stavi tar ,,Romalitico” khedimo tar Roma dizutne ani Makedonija vakerindor e Roma isi olen panlo lafi thaj kamena te anelpes o kanoni jekh Alosaribnaski jekin sa sebepeja te bajrovel thaj đajbe poanglal i Demokratija ani MaKedonija.
Teleder daja tumen śajipe te drabaren o Havlaribe..

По спроведувањето на последните парламентарни избори според пропорционалниот модел во 6 изборни единици, меѓународните заедница (ОДИХР при ОБСЕ, ЕУ, ООН) во неколку наврати препорачаа промена на изборниот модел во пропорционален модел со една изборна единица. Овој модел е препознат како соодветно решение за државата имајќи ги во предвид сите карактеристики на државата како што се големината на државата, густината на население, мултиетничкиот карактер, излезеностa на избори и други специфичности кои ги поседува нашата држава. Оваа идеја во најголем дел е поддржана од страна помалите политички партии и граѓански организации кои сметаат дека ваквиот модел ќе овозможи целосна демократизација на изборите како акт кој ја рефлектира волјата на народот.
Според анализа на Институтот за истражување и анализа на политики – Ромалитико, во последните избори имало 59.841 нераспределени гласови кои претставуваат 8 мандати изгубени во гласови на граѓани кои не играле улога односно не биле трансферирани во мандати во дистрибуцијата на пратениците во собранието. Исто така, анализата покажува дека за еден мандат во изборна единица 1 потребен број на гласови биле 12.124, додека најмал број на гласови бил потребен во изборна единица 6, односно 5.353 гласови за еден мандат. Ова покажува дека изборниот модел не ги вклучува сите граѓани кои излегле да гласаат и дека овој изборен модел не е еднаков во сите изборни единици.
Со таа цел институтот Ромалитико ја поздравува иницијативата за промена на изборниот модел во една изборна единица со отворени листи без праг, затоа што се потребни реформи во изборниот модел со цел да се обезбеди вклучување на сите граѓани кои гласаат во дистрибуцијата на пратеници и избор според свои убедувања за кандидати во отворени листи без наложување на партии во затворени листи. Исто така, треба да биде избегнат изборен праг во дистрибуцијата на пратеници за да се обезбеди партиципативна демократија, односно секој глас да биде валоризиран. Со промена на изборниот модел во една изборна единица со отворени листи без изборен праг се гарантира дека ниту една заедница нема да биде оштетена, а воедно ќе се обезбеди еднаков натпревар на политичките партии.
По негативниот став на мнозинските политичките партии за промена на изборниот модел во една изборна единица, Ромалитико ја охрабрува дебатата за промена на изборниот модел со вклучување на сите политички фактори, помали политички партии, етничките партии, меѓународните организации и граѓанските организации директно да учествуваат во креирањето на консензус за реформите во изборниот модел пред да се донесе одлука за задржување на истиот пропорционален модел или промена во модел со една изборна единица. Ургентноста за промена на изборниот модел пред локалните избори е предизвик но воедно и потреба за да се унапреди локалната демократија. Оваа промена веруваме дека ќе биде стимул за многу движења, активисти и други борци за локална демократија да се кандидираат за советници во општините како и да мобилизираат поширока маса на луѓе со цел за поголема излезност и изразување на својата волја во донесување на одлуки. Без учество на сите засегнати страни за изборниот модел се нарушува легитимитетот на одлуката, а воедно не се следат препораките и стандардите на меѓународната заедница.

Roma Press- Romalitico

Toni ano 19 berś nakhela i dunjaja bi matično numeroja thaj sastipnaski kniśka..

Maturanti Toni Sali, sasti decenija sine ole problem e Upravaja baš matićno buthikeripe te šhaj ovelale o numero tar matićno numa thaj pal odova izvodi bijandipnaske, numa đjikote đala lesko procesi savo nakhla but phare ov erati fuhalibnaske nane pobuter maškar e đivde ko leskere 19 berša.
Pobuter tar info teleder savo si hramomo tar patrin sdk.mk.

Матурантот Тони Сали, кој цела деценија водеше битка со Управата за водење матични книги за добие матичен број и Извод на родени, почина завчера на 19 години.

Не дочека да биде запишан некаде во оваа држава дека постои, дека е жив. За првпат неговите осум букви се појавија вчера, во службената евиденција на МВР, но како починато лице.

Тони нема да добие ни посмртница. Како да не постоел. Единствен документ и доказ дека постоел, ќе останат неговите петки од прва до последна, освоените домашни и меѓународни награди од натпревари и свидетелствата. Школите ги отворија вратите за него надвор од законот, врз основа на Конвенцијата за права на детето.

Сали починал дома крај тешко болниот татко, покрај мајка си, братот и сестрата. Причините за прераната смрт на ова момче не се знаат, затоа што ова момче немајќи извод, никогаш немаше ни здравствена книшка, а ни лична карта. Пари за приватни лекарски прегледи, ова социјално загрозено семејство, немаше.

За голготата на ова момче и на неговото семејство пред Управата за водење матични книги, каде што во подолго време е директор Бујар Дардишта од ДУИ, алармираше Народниот правобранител.

Државата никогаш не му даде матичен број. Го условуваше место биолошкиот татко, за родител да му впишат странски државјанин кој не му е татко. Потоа, во друга процедура, да го поништел тоа татковство со човекот со кој детето и родителите немаат никаков контакт, оти такви ни биле законите. А во меѓувреме, Тони Сали требаше да живее како странец, без државјанство, без права на бесплатно школување, здравствена и социјална заштита како останатите граѓани на Македонија, што родителите никогаш не го прифатија.

Pobuter drabaren ano linko..
Roma Press- https://sdk.mk/index.php/naslovna/pochina-19-godishnoto-momche-shto-drzhavata-go-ostavi-bez-izvod-i-zdravstvena-knishka-edinstven-dokaz-deka-postoel-se-petkite-vo-svidetelstvata/#.YLDMn5hawQs.facebook

SUGS- Šaip Jusuf promovirinela nevo hramoipe ano maškarutno( sredno)sikhlovipe

SUGS- Śaip Jusuf thavdinga promotivnikane kampanjaja baś hramin maškarutne sikhlenge ani akaja sikhlovni savi tani thamirimi ani Komuna Šuto Orizari.
Sar so vakerla o Direktori tar akaja sikhlovni baš o Roma Press rajo,Doan Sulejmanoski kerlapes lafi hem baś neve inovativnikane smerija save e čhavore thaj dizutne avdive tane informirime prekal puterde śtandoja angli sikhlovni,,Šaip Jusuf”
Diken teleder ano video..

СУГС,,Шаип Јусуф”започнa со промотивна кампања со упис на среднисти во на училиште.
Денес Среда (26.05.2021г) беше организирано отворен ден на училиштети. Среднистите како и сите заинтересирани беа во можнст да увидат се што ѓи интересира за работата на училиштете како и струките опфатени во образовниот процес,преку штандовите во училишниот двор.

Директор Доан Сулејманоски преку Рома Пресс најави уште една иновативна новост,станува збор за – дуална паралелка во соработка со Кам Маркет и Жито Маркети!!! Тригодишно образование со стипендии и вработување. Ограничена паралелка само со 25 места.
Исто така во штандовите се говореше за уште 5 профили.

Видео..

Тука започнува твојот успех!
Akate tano toro sađjandipe!

Hazri kerga:Erdan M.Neđmedin A.- Roma Press

Filmsko festivali,, Somnakaeski rota 2021 berś”Niami e phanlengo ano RSM..

Akava berš ko 25 maj perela i zavesa e Internacionalno Filmsko festivaleske “ Somnakaeskiri Rota 2021” lo organizacia tari SP BTR Produkcia. O phursakoae majsukcesiale filmenge ikergape ani Kinoteka tari Makedonia. O Ofiso so dela o phursakoa sar majsukcesiale hem o Žiri angje decizia akale beršeske sar Grnand prix te den e filmeske “Niamia e phanlelngere” tari R.S Makedonija ki režia taro Umer Nedjip.

Ko aver kategoria sar majsukcesiale resle akala filmia prekal i kategoria; Majšukar režija „Romano ruh„ – R.Irska, Majšukar muzika „Palal o fustani Flamenko„ – Španija, Romani Strategija: „Sikljova barabutne 1 / 2 „ Srbija, Majšukar scenario: „Mapiriba ko diferencia ko kherutnipa ko Roma„ – R.S.Makedonija em majšukar dokumentarno filmi: „Borovinka“, Letonija. Ko jekh dende sine em trin Plakete e čhavenge tari i škola „Braḱa Ramiz i Hamid„ ki kategorija „Jekhminutakoro video„ E filmeskiri programa sine sikavdi on line, a finansiski suporto e festivaleske sine dendo taro Film Fondi tari R.S.Makedonija

Roma Press- pobuter ano linko https://www.romatimes.news/index.php/ro/categories/social/5405-akaleberseskoro-grand-prix-ko-festivali-somnakaeskiri-rota-2021-si-o-niamia-e-phanlelngere-tari-r-s-makedonija

Ani Bitola ko bairi ikergovena konsultativnikane sovetoja baś arakhipe solucija e problemenge tar Romani jekin (zaednica)..

Tar thavdipe e čhonesko Maj, ano thana e kancelarijake Dimitar Vlahov ko penđardo Bitolako Bairi ikergapes o jekhto khedipe e dizutnencar baš konsultativnikano lavkeripe liderencar tar akaja jekin(zaednica).

Sar so vakerlapes ano havlaripe o khedipe tar asavko proekti iklola sar rodipe tar dizutne te ovele šunipe numa thaj anibe solucie baš olengere valanipe(potrebe) direktno komunikacija e dizutnencar baś olengere problemoja savencar ola arakhenapes sakova dive.

На почетокот на месец мај, во просториите на месната зедница “Димитар Влахов” во населба Баир се одржа првата средба со граѓани- Консултативни средби со лидери на заедницата.

Целата на овие состаноци е дирекна комуникациија со граѓаните од оваа населба за реално да се идетификуваат потребите на зедницата како и проблемите со кои што секојдневно се соочуваат. Ваквиот начин на комуникација овозможува дирекно учество на граѓаните со сопсвени предлози и сугестии во решавањето на проблемите во заедницата.

На средбата присутните лидери на зедницата беа запознати со работата на ТИМОТ ЗА ПОДДРШКА (BST-BAIR support team) што секојдневно oд 9 часот до 17 часот, во просториите на месната зедница ќе им помага на граѓаните од оваа населба обезбедувајќи советодавни услуги и поддршка за полесно решавање на проблемите кои ги има ромското население.

На состанокот проектниот тим ги презентеираше целите и активностите на проектот.
До крајот на годината планирани се уште три вакви состаноци. Одржувањето на овие состаноци ќе го координира БСТ тимот. Истите ќе бидат најавувани и на ФБ страната на Urban Bair-Bitola’s joint Action for the Inclusion of Roma со цел повеќе заинтересирани граѓани да земат учество.

Hazri kerga- Roma Press- fb.

Ano dizutne panika save linde i vakcina ,,Sinofarm”isili valanipe bash trinto vakcina?

Dizutne akala dive pobuter kamena te keren proverka bash lendi vakcina tar,,SINOFARM’sebepea te dikhen vazdingali antiteloja ano olengoro bedeni(telo) sar arakhipe tar koronavirusi.
O Sebepi bash asavki panika maskar e dizutne vazdingapes odolestar so buvlili informacija bash akaja Kinaki vakcina so nanaj ola efektivno vazdipe antitelija vakerdo tar Insituti bash medicinako rodlaripe tar o Belgrad. Vakeripnaja aso i vakcina savi lendi tar Sinofarm isila 20% riziko so na vazdinga o antitelija pali dujto revakcinacija dizutnenge ani Srbija, Thaj odova maj but ano manusha soj tane po phure tar 70 bersha.

Medicinake ekspertoja ani Makedonija vakerna na trubul e dizutne te chivenpes ano aver lovengo hardjibe mangipnaja te dikhen isiolen jali na antiteloja tar vakcina. Sostar e privatna ambolante bash asavko dikhlaripe lena love tar dizutne 2.000 milja denarija,sar so vakerena e doktorija o antitelija nane parametroja sostar ka vakeren thane arakavutne jali na tar koronavirusi.
Dujto importatno parametro tano o kletocno imuniteto savo na dikhelapes ano testi bash antitela, a vov si but importatno bash o Kovid, Odolestar amare sastipnaske ekspertoja vakerna na trubul mashkar e dizutne te vazdelpes panika sostar sa e vakcine tane proverime bash o valanipe e dizutnengo.

Граѓаните деновиве масовно проверуваат дали развиле антитела по примени вакцини, со цел да се осигураат дека се заштитени од коронавирусот. Меѓу дел од нив постои сомнеж за ефикасноста на кинеската вакцина „Синофарм“, затоа што истражувањето на Институтот за медицински истражувања во Белград покажа дека 20 проценти од ревакцнираните со „Синофарм“ во Србија немале антитела после втората доза и тоа претежно постарите од 70 години кои се примарна критична група во ризик да развие сериозна инфекција од ковид.

Експертите велат дека нема потреба граѓаните да се изложуваат на трошок и да проверуваат антитела после вакцинацијата. Приватните лаборатории за оваа услуга наплаќаат околу 2.000 денари, но антителата не се единствениот параметар кој покажува дека некој е заштитен од коронавирусот. Вториот параметар е клеточниот имунитет кој нема да се види на тест за антитела, а кој е еквивалентно важен.

Roma Press- kotor lendo tar slobodenpecat.mk

Habitat thaj IRIZ dena dumo e dizutnen baś informiribe e urbanistikane planoja..

Habitat akharela e dizutnen tar Śuto Orizari aktivno te len than ko sa e faze tar anibe detalnimabe urbanistikano plani.
Habitat prekal piri buti sakana tane ani rig e dizutnengiri tar Komuna Śuto Orizari thaj sakana olencar ani komunikacija.

Partnerija tar Habitat Birađakiri organizacija IRIZ savi kerla buti sakana ko teren e dizutnencar thaj delalno informaciencar panle urbanistikane planoja,aso kobor ka đanen pobuter baś urbanistikane planoja odoborom pobuter ka penđatgove e planoncar baś polačho olengo đjivdipe, vakerna tar Habitat.

Хабитат ги повикува граѓаните од Шуто Оризари активно да учествуваат во сите фази од донесувањето на деталните урбанистички планови. Хабитат Македонија е секогаш на страна на граѓаните и е во постојана комуникација со нив. Затоа, како и до сега и понатаму ќе информираме за секој нареден чекор. До сега, на терен беа информирани сите граѓани од Шуто Оризари и тоа во реоните каде што ќе се подготвуваат деталните урбанистички планови. Во овој момент за потребите на креирањето на овие планови се врши геодетско мерење, односно снимање на теренот.

Нашите партнери, невладината организација ИРИЗ ќе продолжи со информирањето на граѓаните на терен. За подостапно и полесно информирање, дополнително ќе се делат брошурите насловени „Со детални урбанистички планови до подобро место за живеење“, но секако ќе добијат информација лично сите заинтересирани. Тие ќе можат да прашаат сè што ги интересира, секако и да дознаат дека со добивањето на Деталниот урбанистички план ќе им се подобри целокупниот квалитет на живеење.

Хабитат Македонија директно, или преку своите партнери, ќе продолжи активно да комуницира со граѓаните и ќе се труди тие да добијат вистинска и правовремена, јасна и разбирлива информација, затоа што главен партнер во целиот процес се токму тие – граѓаните.
Активностите се спроведуваат во рамки на проектот „Одржлив урбан развој на ромските заедници“, финансиран од Европската Унија, а е заедничка иницијатива на Хабитат Македонија и општините Шуто Оризари и Велес.

Rom Press- Habitat

Luludi- INFORMIRIN TUT! ,,SAKOVA ŠAJ TE OVEL VIKTIMI PALAL KINOBIKINIPE MANUŠENCAR!”

Informirin tut! Aćhav i butjakiri eksploatacia! O terne majbut perena ano sindžiri taro kinobikinipe manušencar kana rodena buti ki piri thema ja ko javera thema, ja stranstvo.
Dikhen o video so si kerdo taro o sikljovne taro maškarsikljovna tari maškarsikljovlin OSMU “Nikola Štejn” taro Tetovo.

Len than ki akaja kampanja thaj spodelinen o video an tumare profilia an o socijalnikane mreže sebepi o terne thaj javera manuša te educirinen pes, te sikljoven sar te pendžaren o kinobikinipe manušencar, sar te arakhen pes thaj te raportirinen si asavko bilačhipe ovel!

I Kampanja“INFORMIRIN TUT! SAKOVA ŠAJ TE OVEL VIKTIMI PALAL KINOBIKINIPE MANUŠENCAR!” tani kotor taro proekti “Savore khetane bašo čhinavdipe o kinobikinipe čhavencar thaj čhajencar”, implementirimo tari RADŽ “LULUDI” ko sombutjaripe e ADDR Sonce- Tetovo , Združenie multietnikano opštestvo bašo manušikane nijamija -Štip, DROM – Kumanovo, Roma Perspektiv – Prilep thaj Romaverzitas- Skopje, a dumo dena o lokalna komune Kumanovo, Tetovo, Štip, Prilep thaj Diz Skopje.
Video produkcia: Fan Produkcija-Zoran Pilata

O proekti si finansirimo tari Europakiri Unia thaj o Europakoro Konsili.
Akava video si kerdo taro khetaneskere fondia tari Europakiri Unia thaj o Europakoro Konsili. An nisavo drom o sikavde dikhipa na trubul te oven haljovde sar dikhipa e Europakoro Konsili ja e Europakiri Unia .
Pobuter informacie: https://bit.ly/2QYoAFR

Council of Europe Programme Office in Skopje Horizontal Facility II
#стопзатрговијатасодецаидевојки #ačhavokinobikinipemanušencar #ačhavokinobikinipečhavencar #stoptraffickinginhumanbeings #stoptraffickingwithchildren #Информирајсе #OvInformirimo #секојможедабидежртванатрговијасолуѓе #sakovašajteovelviktimipalalkinobikinipemanušencar #неговртипогледотРеагирај #Luludi #EU #EUwithYOu #CoE #CouncilofEurope #СоветнаЕвропа #ЕУсоТебе #CivicaMobilitas
Kuven ano o linko..

Roma Press..

Erati ano Berovo ulavgapes 80 paketija baš socijanlo kategorija..

Dizutnengi organizacija,,Banka hajbnaske ani Makeronija ko buthi kheripe e Birađakere organizacijaja ,,Kham” tar Delćevo,erati ko berovo ulavge 80 paketija baš dizutnr tar socijanlo rankivo kategorija.

Граѓанската организација „Банка за храна на Македонија“ во соработка со невладината организација “Кхам“ од Делчево, денес во Берово поделија 80 прехранбени пакети на граѓани од ранливи категории.

Претседателот на Банка за храна рече дека оваа акција која е поддржана од Европската Унија во рамки на проектот на ВСС Ефект, освен во Берово се спроведува уште во 20 општини низ цела Македонија.

Од невладината организација „Кхам“ од Делчево која е партнер во овој проект и дава логистика во неговото спроведување, истакнаа дека оваа помош е наменета за ранливите категории граѓани и граѓаните со ниски примања, додека целта на оваа акција е токму и во Берово да биде проширена оваа мрежа и во наредниот период активноститите на Банка за храна да бидат препознатливи и тука.

Roma Press- https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=3961569023960837&id=100003233349847

Khedipe ano NIŚ maśkar organizacie,,Te čhinavelpes o nacionalnikano ekstremizmo”..

Baro numero pretstavnikoja tar organizacie, atareskere komune, sikhlovne thaj institucie tarbo Niś khedingepes ani rotali mesali telal tema lav keribnaske,,Na zorjako lavkeripe”- Ćhinavipe thaj na§halipe o zorjakoro ekstremizmo.

Celjo e khedipnasko tano te šhaj kerlapes lafi thaj te čhinavelpes o nacionalnikano ekstremizmo savo resarela ani dis thaj o paśipe akale regioneste ko Niś.

Голем број претставници на организации, градски општини, училишта и институции од Ниш се собраа на тркалезна маса под наслов „НЕ НАСИЛЕН ОДГОВОР”- Спречување и сузбивање на насилниот екстремизам“.

Целта на овој собир е да се анализира состојбата во градот и регионот поврзани со насилниот екстремизам и да се дадат препораки за спречување и сузбивање на екстремното однесување.

Тркалезната маса е дел од проектот НЕ НАСИЛЕН ОДГОВОР што го спроведува ПРОТЕКТА во рамките на регионалната иницијатива „Заедниците на прво место: Создавање центар за граѓанско општество за решавање на прашањето за насилниот екстремизам – од превенција до реинтеграција“.

Roma Press -lendo tarhttps://romaworld.rs/

- Reklam -

KOLUMNE