Blog Rig 101

NVO Luludi – Sakova jekh šaj te ovel viktimi palal zoreste mangipe devlestar thaj butjakiri eksploatacia

Sakova jekh šaj te ovel viktimi palal zoreste mangipe devlestar thaj butjakiri eksploatacia! O čhave so tane taro 13 dži 17 berša tane majbut viktimia an kinobikinipe manušencar.
Dikhen o video so si kerdo taro o sikljovne taro maškarsikljovna taro maškarsikljovlina o SOU “Dimitar Mirasčiev” , SOU “Kole Nehtenin”, thaj SOU “Jane Sandanski” taro Štip.

Produkcia>Fan Produkcija-Zoran Pilata

O proekti si finansirimo tari Europakiri Unia thaj o Europakoro Konsili.
Akava video si kerdo taro khetaneskere fondia tari Europakiri Unia thaj o Europakoro Konsili. An nisavo drom o sikavde dikhipa na trubul te oven haljovde sar dikhipa e Europakoro Konsili ja e Europakiri Unia .

Pobuter informacie: https://bit.ly/2QYoAFR

Council of Europe Programme Office in Skopje Horizontal Facility II
#стопзатрговијатасодецаидевојки #ačhavokinobikinipečhavencar

Roma Press- NVO-luludi

Kočani – Puterdo lavkeripe baś pośukar tajsa e dizutnenge ano Koćani..

Ano pervazija(ramke) tar proekti anavkerdo
,,ikheripe tar alosaribnaske reforme” ikherdo tar Śvajcarijaki agencija anglal dive ikergapes puterdo lavkeripe baś pośukar tajsa ko dikhlo tar odova save politike trubul te lingarenpes ani dis Koćani aso pośukar tajsa e dizutnenge.

E ćipotake (nastan) tar akava puterdo lavkeripe organizatorija thane i Birađjaki Organizacija tar Koćani,,Svetla Idnina” thaj pal lengo lavkeripe đji amari redakcija vakerdo si i diskusija sine phari numa śukaripnaske angepes śukar mesažoja thaj decizie(reśenie)savo ano sigo vakti ka ulavenpes puterdo sa e đihaneja tar i dis Koćani.

Во рамките на проектот “Поддршка на изборните реформи” поддржано од швајцарската агенција за развој и соработка СДЦ, имплементиран од меѓународната фондација за изборни системи ИФЕС во партнерство со Националниот младински совет НМСМ И ЦККЕР СВЕТЛА ИДНИНА КОЧАНИ, на ден 13.05.2021 година оддржа јавна расправа.
Инаку во јавната расправа се говореше на тема “Какви политики се потребни за здрава и чиста животна средина во Кочани”,содржински како потреба која произлегува од локално значење.

На отворената расправа пред присутните гости како и учесници учествуваше и Градоначалникот на Општина Кочани Николче И, Директорката на државниот инспекторат за животна средина Г-ѓа Ана Петровска, претставници на граѓанскиот сектор, граѓани и членови на Советот на Општината. На средбата се говореше за сите потреби кои проилегуваат како потреба на граѓаните од Кочани, Во отворената дискусија донесени се важни препораки и одлуки кои дополнително ке се презентираат пред широката јавност како и надлежните институции.

Организаторите на настанот,,Светла Иднина”од Кочани повторно го покажаа својот револт преку допис дека локалните медиуми кои беа уредно поканети на настанот не беа присутни.

Hazri kerga: Roma Press

Humanitarno Aktiviteti baś o Ramazansko Bajrami ..dikhen Video

Avdive hośibnaja đjakergem o maj baro muslimansko biđuko Ramazansko Bajrami, biđuko saveste maj but lenapes e pursakoja(nagrade) ano Allah sostar akava masek ulavelapes thaj delapes dumo baś o počhorole.
Dumoja (sadaka) tar phrajla tar Belgija,Francija,Holandija thaj Makedonija avdive sasto dive sijem sine e Romencar save tane tar socijalno kategorija mangipnaja te ovel hem olen ano avdisutno dive jek śukar bajramesko rućko hajbnaja.

Dikhen video..

Денес со голема радост го очекувавме големиот празник Рамазански Бајрам, празник на најголемите награди на годината. Овој ден особено ни претставува големото задоволство на Семоќниот Аллах за големата посветеност што ја покажавме во текот на месецот Рамазан.

Денес ние гo реформиравме нашето размислување и личност, ги облагородувавме нашите души и срца, со тоа што нашата скромна хуманост ја покажавме на дело, помогнати од хуманитарни лица од дијаспора од Белгија,Холандија, Франција и Македонија.
Со нивнта скромна хуманост денес доделивме прехранбени пакети за лицата од социјална ранлива категорија од Шуто Оризари,Топаана, Визбегово и Момин Поток.

Hazri kerga: Roma Press

Načhinavela o Konflikti maśkar o Izrael thaj i Gaza..

Palpale takatlime askerengo mariba ano Izrael, O Presidenti Ruven darala tar bajrovipa tar akava konflikti ano sa dizutnengo maribe.
Tar Pojazi Gaza vakerlapes so akala dive phalarde tane paśe tar jek 1000 milja dji 1500 informieinela Izraeleske askerija.
Izrael buvlarela poro putribe maribe mujal ko Pojasi tar Gaza,vakeribnajante chivelpes agor akale dilinipnaske.

Ano akala dive naoficijalno vakerna baś buteder manuśikano naśalipe tar akava konfliktu numa isi thaj but khuvde manuśa. Sar so vakerena Izraelenge medija baśo akanutno konflikti dikhlarena ola sar but pobaro tar o vakti kana sas o na halovipe maśkar akala duj puvja ano 2014 bers.

Повторно насилни судири во Израел, претседателот стравува од граѓанска војна.
Од Појасот Газа кон Израел се истрелани скоро 1.500 ракети од понеделникот вечерта, Оваа информација ја известува Израелската армија.

Израел одлучи дополнително да ги прошири своите воени операции во Појасот Газа. Локалните медиуми јавуваат дека Израелскиот претседател Рувен Ривлин, предупредува на граѓанска војна меѓу еврејското и арапското население во неговата земја и повикува на „крај на лудилото“.
Бројот на загинати по ескалацијата на конфликтот меѓу Палестинците и Израел продолжи да расте. Најмалку убиени се 67 лица, вклучително и 17 деца во појасот Газа, според локалните власти,исто така скоро 400 повредени. Израел денес известува за седум жртви, вклучувајќи дете и еден војник. Стотици луѓе беа повредени во ракетни напади.

Израелската војска одговори со бомбардирање, за кое вели дека овој конфликт фенес е далеку поголем од војната во Газа во 2014 година.

Hazri kerga Roma Press: lendo tar https://www.hln.be/israel-palestina/opnieuw-gewelddadige-confrontaties-in-israel-president-vreest-burgeroorlog~a5c97c17/202793003/

Mudaripe ano Skopjeskiri komuna Butel..

Ano Skopjesko atari Butel 2 kuślukosko resarga mudaripe. O Mudaripe resarga ano bulevari Hristijan Todorovski Karpoś, aso baro numero tar policijake bukarne araklagovena ano than e bilaçipnaske.

Tar policija vakerna salde so śundilo palaripe jagalipastar thaj sigo resarge đji ko tan e palaribnaske. Naoficijalno sar so vakerna o informacie tar tv21, kerlapes lafi baś jek mudardo manuś anaveja K.I.

Во скопската населба Бутел 2 попладнево се случило убиство.

Убиството се случило на булеварот „Христијан Тодоровски Карпош“, а голем број на полициски единици веќе се на терен, јавува репортерот на ТВ21

„Имаме пријава за слушнати истрели. На терен се екипи“, велат од МВР за ТВ21.

Неофицијално има едно починато лице со иницијали К.И., а на терен се три амбулантни возила.

Roma Presa- lendo https://mk.tv21.tv/foto-ubistvo-vo-butel-2/

Srbija-Śaj?-te mukhenpes e Bijava đi ko 200 misafirija pali o agor e ćhoneske juni..

Te hulela o numero taro neveinficirime manuśha thaj te o vakciniripe kerlapes pobare numeroja lejbaja, tadani śaj te đakerelpes o niśhankeripe tar bijava te ovel mukhlo misafirencar đji ko 200 manuśha pali o ćhon Juni,numa ka valani savore ke ikerenpes telal arakhibnaskere dajatve(merke)panle tar epidemija Kovid 19.

Akava info si vakerdo ani Srbija tar epidemiologo tar Krizako śtabi D-r Branislav Tiodorovik, sostar vov dikhela i jekhto buti thani te hulara o numero tar nasvale tar jek milja ano dive, hraminela o kurir.

Sar so vakerelapes ponodorig ani informacija baśh mukibe bijava, nikaija, tikne khedipna, mature thaj aver ka đakerelpes te dika akava čhon tar odova o ćhon Maj sar ka sikavel i epidemiolosko saikerin- foto(slika), thaj baśh akava so akana keraja lafi ka đakerelpes te ovel ani realizacija palo ćhon o Juni te aćhilo tikno o numero tar neve nasvale astarime e pandemijaja 19.

Доколку падне бројот на новоинфицирани лица и доколку вакцинирањето се изврши во поголем обем, можно е да очекуваме прослави до 200 лица по јуни, но со мерки на претпазливост.

Ова е она што епидемиологот и член на Кризниот штаб проф. Д-р Бранислав Тиодоровиќ, забележува дека нашата прва цел е бројот на помалку од 1.000 заразени дневно, пишува Курир.

Свадби, прослави, матури, крштевки, сигурно нема да бидат во мај, но во зависност од епидемиолошката состојба, по месец јуни, ако сè оди според планот, можеби би можеле да размислиме и во таа насока.

Свадби, прослави, матури, нема да можеме да го пуштиме тоа во мај. Ние веруваме дека е невозможно да се создадат услови за толку краток временски период. Можеби ќе биде.
Што се однесува до свадби, крштевки, матури, некаде во јуни, кога ќе имаме појасни податоци од месец мај. Но, постои страв, ако кажеме дека е можна свадба до 50 луѓе, кој ќе го почитува тоа? Потоа една третина од ресторанот, хотелот ќе се користи за свадби, а тоа е прашањето дали ќе биде така. Меѓутоа, ако падне бројот на новоинфицирани, вакцинацијата ќе биде поенергична, пообемна, можеби по јуни може да имаме прослави до 200 лица, но со мерки на претпазливост – вели професорот Тиодоровиќ.

Roma Press-lendo tar:http://rominfomedia.rs/?p=20704

Śaban Bajramovik-lela than anI naj penđardi muzejeski izložba ani Amerika..

O maj penđardo Muzej Bluz Delta ano Misisipi bićhalga lil đi o vastakerime tar proekti ano azez festivali NIŚVIL,Jelena Ivanac kasaja sikavkerela piri mangin te organizirinelpes izložba tar muzićari Śaban Bajramovik penđardo sar Tagar Romane muzikako.

Aso akava muzej si jek tar maj penđardo savo kerla rodlaripe thaj bijanipe tar unikatno amerikaki muzikaki forma tar o bluzi. Muzej araklagovela ani dis Klarksdejl-centari baśh bluz kultura savo si penđarime ano vakti tar 1920 berś thaj si jek tar maj purane muzikake muzejoja ani them.

Sar so vakerna e informacie i komunikacija tani phravdi tar 05 maj, thaj beślapes ani komunikacija tar muzejeske vastalime Sheli Riter tar Amerika sar hem e vastalime tar NIŚVIL Jelena Ivanec.

Познатиот музеј Блуз Делта Мисисипи испрати писмо до раководителот на проектот на azzез фестивалот во Нишвил, Јелена Ивањац, во кое ја изрази својата намера и желба да организира изложба за музичарот Шабан Бајрамовиќ, познат како Крал на Ромската музика.

Музејот е посветен на истражување на историјата и наследството на уникатната американска музичка уметничка форма на блузот. Музејот се наоѓа во градот Кларксдејл – центар на блуз културата од 1920-тите и е најстариот музички музеј во државата.
Многумина сега легендарни музички уметници се родени и израснати во и околу Кларксдејл, како што се Мади Вотерс, Johnон Ли Хукер, Сон Хаус, Ајк Тарнер, Jackеки Бренстон, Сем Кук, iorуниор Паркер и В. Х. Хенди, меѓу нив.

Како што се дознава од комуникацијата со раководството на фестивалот во Нишвил, Извршниот директор на музејот Делта Блуз, Шели Ритер, на 5 мај и испратил писмо на Јелена Ивањец, во кое изразува интерес за организирање изложба во име на музејот. регионот Делта Мисисипи.

Roma Press-lendo tar https://phralipen.hr/2021/05/10/saban-bajramovic-dobiva-postavku-u-jazz-i-blues-muzeju-u-americi/

Ekipażi tar araplani(ujrardo) na mangla te kerel deportacija Romane jerijeske (familija)..

Deportacija tar jek Romane jeri(familija)savo kamlapes te kerelpes realiziiribe ano ekvaśhipe e ćhoneske Mart, Sar so vakerlapes ani informacija kerelaleps lafi bash Romano jeri savo pobuter tar 20 berśha đjivdinena ani Germanija numa pal odoborom berś angapes solucija akava jeri te iranelpes palpale ano KOSOVO, Numa i deportacija na mangla te kherel ola jek aviokompanija.

Sar so vakerlapes tar lendi informacija, akava jeri tane śtar manuśha thaj maśhkar olende isi 4 ćhavore ano berśhipe tar 8 dji 17 berś, ano jekh vi ola trubuja te oven deportirime barabar pere dajaja save đjivdinena ani dis Northajm -Germanija.
Sar so vakerlapes ani informacija olengo dat anglal 6 ćhona sas deportirime ano Kosovo.

Депортацијата на едно ромско семејство се реализираше во средина на Март, Станува збор забор за семејство кој помина голем дел од својот живот во Германија, депортацијата пропадна затоа што екипажот на авионот одби да ја изврши депортацијата.

како што се укажува во превземебата информација станува збор за семејството Тоска кој живее во Нортхајм во Долна Саксонија повеке од 20 години. семејството се состои од четири малолетни деца на возраст од 8 до 17 години исто така и тие требаше да бидат дел од депортацијата заедно со нивната мајка.
Инаку таткото на децапа пред 6 месеци веке е депортиран во Косово преку мисијата на СЕК.

Roam Press lendo tar: https://www.wsws.org/de/articles/2021/05/06/absc-m06.

Aksel A-Bukarno khedipe ani Rađi Makedonijaki

Avdive ani Rađi Makedonijaki ikergapes bukarno khedipe telal organizacija tar Konsilesko manuś e Premieresko Zoran Zaev bash nijamale pučhipa rajo- Aksel Ahmedovski, ano akava khedipe kerlapes lafi baśh o valaniope buteder dizutnengo valanipe tar odova save tane ikherimale tar GMP sakana tane kotor tar odova so kerlapes upral olende rodipe tar love tar odova so nane olen pukinimo disavo borčhi.

Numa kana lenapes olendar akala love aso ola djivdinena tar socijjalnikano dumo tadani upral olende kerlapes baro socijalno riziko sostar ola nasti đjivdinena thaj nakavena piri normalnikani egzistencija, vakerga anglal o khedime akharutne o rajo Aksel Ahmedovski.

Tar ulavde ministeriumija thaj institucii kergapes lafi panle akale temaja thaj rodlapes sigo te arakelpes solucija akale na halovibnaske panle raśtrakere kanoneja, aso adava te angapes tadani e dizutne ka oven ćhale odoleja so ka vakerelpes aso i aklanutni Radji isila kan bash shunibe e valanutne potrebe e dizutnengere.

Денес во Владата на Република Северна Македонија се организираше работен состанок во организација на Советник за решавање на правни прашања и постапки г-дин Аксел Ахмедовски со укажување дека голем број на граѓани се корисници на ГМП и средствата кои ги добиваат по тој основ често се предмет на извршување заради неплатен долг. Согласно Законот за извршување овие средства како и други социјални надоместоци се изземени од извршување со што се доведува во прашање нивната егзистенција.
 
За да го докажат своето својство на корисници на ГМП и да бидат заштитени од извршување истите се принудени да доставуваат потврди од социјалните центри до извршителите но бидејќи социјалниот број е невидлив кај банките истите за деблокада на сметките повлекуваат средства стекнати по основ на ГМП.

Од тука е потребно да се заложиме и да излеземе во пресрет на ова група граѓани, укажа Советник Аксел Ахмедопвски за потоа се отвори и дијалог помегу присутните претставници од институциите во Македонија како присутни лица од министерства, тие исто така говореа во овој правец за изнаогане на решенија за таквите постапки, Со изнаоѓањето на конечно решение по ова прашање најпрво ќе се постигне владеењето на правото и дека Владата го слуша гласот и потребата на граѓаните.

Hazri kerga:Roma Press

Pandemijaja Kovid 19-pohari lelarelapes i kontrola ani Makedonija

Dji o agor e kurkeske trubul ani Makedonija te resaren panda 500 milja vakcine thaj akale bare numeroja tar vaklcine dji ko agor e bersheske trubul te oevl amen kolektivnikano vakciniribe vakerla o Ministeri bash sastipe Venko filipce.

Sar so vakerla o Ministeri Filipce sa e vakcine thane sukar arakhipnaja than nane sostar e dizutne te daran ja palem te birinen savi valani te ikherenla ani peste.

Sar so vakerlapes  e avibnaja tar akala numa sar thaj dji o 15 maj save trubun panda shel milja te resaren, palpale tar  proizvoditeli ,,Sinofarm”, 500 milja vakcine tar ,,Sinovak” tar sa akala duj kanalija angem amaro paluno lafi savore  save kerge peseske  anavkeripe (prijava) ano vakcinacija.mk lejbaske i vakcina te anelpes olenge prioriteti  dji o 15 maj savore te agorkeren, odoleja so dji lende ka resarel sms mesazo thaj o punkti save thaneste valani te len i vakcina.

Колективен имунитет до крајот на летото, очекува министерот за здравство Венко Филипче. Тој, како што изјави во вчерашното интервју на Радио Слободна Европа, очекува со сите вакцини што треба да пристигнат во земјава, до крајот на летото да се постигне колективен имунитет. Министерот нагласи дека сите вакцини се безбедни и нема потреба граѓаните да преферираат една наспроти друга вакцина.

Сега, со пристигнувањето на оваа значајно голема количина вакцини, а очекуваме уште стотина илјади на 15 мај, повторно од производителот „Синофарм“ и количината од 500 илјади вакцини од производителот „Синовак“ до крајот на мај, значи една значајно голема количина, која ќе се дистрибуира по овие два канала што ги спомнав, решивме да се стави приоритет на тие што се пријавиле и затоа се направи пресек на 30 април – сите граѓани коишто се пријавени на сајтот vakcinacija.mk, а тоа се невакцинирани близу 160 илјади, во период од две недели, значи некаде до 15 мај, ќе добијат термин за вакцинација преку СМС-порака или мејл, со точно време и пункт каде треба да се јават, рече Филипче.

Roma Press-lendo tar https://nezavisen.mk/sostojbata-so-kovid-19-se-smiruva-nad-500-iljadi-vakcini-kje-pristignat-mesecov-kolektiven-imunitet-do-krajot-na-letoto/

- Reklam -

KOLUMNE