Blog Rig 151

Avdive 199 neve nasvale tar Covid 19 ani Makedonija..

Ano palune 24 arija kherde tane 1545 testiribna, aso registririme tane 199 neve ćipota astarde tar Kovid 19 buvle ano pobuter dizja ki Makedonija.

O preporake tar sastipnaskere vastalune iketen distanca, thoven vasta thaj učharen tumare muja.

Во последните 24 часа се направени 1545 тестирања, а регистрирани се 199 нови случаи на ковид-19 во:
-Скопје 90-Куманово 17-Дебар 6-Штип 9-Прилеп 3
-Тетово 12-Струга 12-Битола 2-Охрид 4-Кавадарци 2-Гостивар 5 -Струмица 2-Радовиш 1-Крушево 1
-Пробиштип 3 -Демир Хисар 1-Свети Николе 24
-Кичево 3 -Ресен 2

Починати се 8 лица, еден пациент од Скопје, еден од Штип, четири од Тетово и двајца пациенти од Струга.

Вкупната бројка на ковид дијагностицирани во нашата земја од почетокот на епидемијата изнесува 7975, бројката на оздравени пациенти е 4080, на починати е 376, а во моментов бројот на активни случаи во земјата изнесува 3519.

Hazri kerga Roma Press lendo tar Venko F.profili facebook.

Ministerija bizo resorija ani nevi Rađa nane te ovel – vakerela o Zoran Zaev..

Tar eratutno nevipe savo si ano baro numero buvlardi informacija tar vakeripe nevipe tar Presidenti tar Makedonikani partija SDSM rajo Zoran Zaev vakeribnaja, Ani nevi Rađi te kerelala o SDSM ka čhinavenpes e thana so si dende sar Ministerija bizo resori ani Rađi Makedonijaki.

Numa vakerlapes adale tanenge ka trampinelpes te putrenpes nevutne agencie ja palem direktoratija savende palpale ka delpes šajipe te šhaj te kerenpes panda pobut buti.
Akava vakeripe sas vakerdo sar kotor tar nevi programa e partijaki SDSM vakerdo ani eratutni tribina ano Śuto Orizari.

Ani aktuelno rađi ka čhinavenpes evta ministerija bizo resoroja maškar kolende sakana delapes than tar rađjalipna (vlast) hem romane partijenge. Jekh than sar ministeri bizo resori ani Rađa Utarale Makedonijate, aktuelno akanasaske panda tano ko vas e partijake PCER thaj ministeri o rajo Muzafer Bajram.

Ќе градиме уште поотчетна и потранспарентна Влада која ќе работи за народот, за унапредување на правата на сите граѓани, порача вчера претседателот Зоран Заев на трибината која се одржува во општина Шуто Оризари.

Сите седум министри без ресор, коишто дадоа резултат, но немаа свој капацитет заради инфраструктура, ќе ги укинеме како министерства без ресор, но ќе создадеме агенции, директорати за да работат уште повеќе“, порача Заев.

Neđmedin A.-Roma Press

Прогресот на еден систем зависи од вклученоста на жените

Речиси 30 години живееме во независна република, каде и покрај многуте воведени политики и гласноговорници за фундаментална потреба на се повеќе жени на политичката сцена, сето тоа паѓа во вода кога исходот во пракса е спротивен од теоријата на празни зборови и ветувања.

Следењето на глобалните политики и прогресот на моќните држави доведе до тоа, во периодот 2016-2020 година и во нашата држава, да се зголеми бројот на жени во парламентарниот состав и да брои 43 жени за разлика од самото осамостојување на државата каде сме имале само 4 жени. Ова не говори само за зголемениот поттик и храброст кај жените, туку и за добивање шанса и пристап за нивно вклучување и придонесување.

ЖЕНИТЕ по природа се родени лидерки. Со самото растење и созревање, младите девојки имаат многу задачи во домот. Се образуваат, преземаат повеќе одговорности во свои раце и моментот кога стануваат мајки и успеваат во сето менаџирање и водење, говори за тоа колку ЖЕНИТЕ се вешти и посветени кон организирањето во повеќе области и покрај тоа што мора да работаат двојно повеќе од мажите за да успеат и да дојдат до израз. Секако и да им биде признаен трудот и напорната работа.

Дали знаете дека повеќе истражувања на светско ниво, како и истражувања направени на балканските простори, говорат дека жените кои се дел од маргинализираните групи, од помалите етнички заедници и групи на жени кои низ историјата биле угнетувани, покажуваат значително зголемени лидерски способности? Таквите жени се лесно одлучни за преземање иницијативи и ризици, за идентификување и решавање различни предизвици, анализирање на проблеми, помагање и мотивирање на останатите во своите кругови, кое на некој начин е предводено од здобиените неправди, недоволно права, понижувања и слично.

Токму тука спаѓаат и жените РОМКИ. Ако до пред 20-тина години, поради многуте генерирани фактори, жените Ромки немаа доволно услови да се образуваат, денес тоа воопшто не е случај.  Со гордост може да кажеме дека има 161 дипломирана Ромка, при што само мал дел од нив се вработени и вклучени во општествените процеси, но и понатаму исклучени од политичката сцена како лидерки, пратенички, министерки и други значајни улоги.

Ако државата сака да напредува и да ги исполни своите цели, тогаш зошто не ги вклучува и жените, особено од помалите етнички заедници? Зошто државата не инвестира доволно и зошто покрај воведените законски регулативи за родова еднаквост и застапеност, не воведе исти такви регулативи и квоти за етничка еднаквост?

Потребата од тоа заеднички да се потрудиме е неминовна и затоа е потребно стигмата против жените во политиката да се претвори во можност за учество за поголем развој и просперитет на целиот систем.

Верувам дека државата ќе направи напори да ги вклучи жените и дека нема да чекаме уште 100 години, како што беше случајот со правото на глас на жените во некои земји. Време е жените конечно да ја разберат својата моќ, да сфатат дека нужна и огромна е потребата за стапување и поголема вклученост во политиката преку заземање моќни позиции. Ние како млади девојки да гледаме и учиме од таквите примери каде жените ќе водат и ќе бидат тие кои ќе седат на маса со моќни луѓе и ќе донесуваат важни одлуки.

За крај би ја цитирала Маргарет Тачер која вели „ако сакате нешто да биде кажано, прашајте маж. Ако сакате нешто да биде направено, обратете се кај жена“.

Автор: Селвије Мустафи, дел од националниот тим на АВАЈА и студентка на мастер студии.

Evropako parlamenti-25 berša tar genocido ani Srebrenica, moderatori Romeo Franc..

Evropako parlamenti  organiziringa diskusija  baš 25 berša  tar genocido  ani Srebrenica  savate kerga lafi  Emir Sujagik, direktori ano Memorijalnikano centro  ki Srebrenica thaj i Nataša Kandik, direktori e Centareske  baš humanitarnikano nijami(pravo).

Sasti diskusija moderirime naklha telal o vas tar Romeo Franc, Presidenti  tar parlamentareski delegacija  tar Bosna thaj Hercegovina vi Kosovo, savo kerla buti  te bajrovelpes o humanitarnikano thaj hakajibasko  tretmano e Romengo thaj avera minioritetoja ani Evropa.

Европскиот парламент организираше дискусија по повод 25-годишнината од геноцидот во Сребреница, на која зборуваа Емир Суjагиќ, директор на Меморијалниот центар во Сребреница и Наташа Кандиќ, директор на Центарот за хуманитарно право. Дискусијата ја модерираше Ромео Франц, претседател на парламентарната делегација за БиХ и Косово, кој се залага за похуман и правичен третман на Ромите и другите малцинства во Европа. Сакав да ја искористам можноста да разговарам со гостите за сè уште тешкиот процес на помирување на Западен Балкан.

Иницијативата за Регионалната комисија за откривање на воени злосторства и други нарушувања на човековите права во поранешна Југославија (РЕКОМ) се споменува како важна во секоја од шесте резолуции на Европскиот парламент што следеа по годишниот извештај на Европската комисија за Западен Балкан за 2018 година, ја сподели модераторот Франц .

Кандиќ зборуваше за важноста на иницијативата РЕКОМ, како и за другите активности значајни во борбата против негирањето на геноцидот.

 

Hazri Roma Press lendo tar https://phralipen.hr/2020/07/06/romeo-franz-moderirao-danasnju-diskusiju-povodom-25-godisnjice-genocida-u-srebrenici/

 

 

 

 

 

 

Subvencie kinde neve klimenge savo si mukhlo havlaribe tar dis Skopje..

I Komuna Šuto Orizari prekal poro vebsajto bičhalela mesažo (Havlaribe) baš sa e dizutne te koristinen o havlaribe savo si mukhloi tar dis Skopje leljaribnaja subvencie  baš inverter klima takharibnaske  pumaro khera.

Ano teluno linko si dendo o sasto buvlaripe so sa trubul te keren e diyutne tar komune te mangle te oven kotor tar subvenciribe tar kinde klime ano olengere khera.

Jавен повик за субвенции на инвертер клима уреди за затоплување на домаќинствата

    

Подетални информации на овој линк

Hazri kerga:Nedmedin A-Roma Press

Phari rak nakla ano Belgrad maškar demonstrantoja thaj i policija..

Policija  pali duj o ari rakjako sine olen šajipe te ulavel e demonstranton tar kalabalukoja  save iklile ano protesti  ko Belgard  baš sebepi so anlarelapes palpale policijako ari, aso e policijake takatija sikavge upral olende takati (sila).

Baro  numero tar dizutne ani Srbija  iklile avrik anglal o Khedipe (SOBRANIE) thaj sikavge poro revolti, aso e policijake takatija sar dumo olenge tar pobaro numero kolegoja policija resarge pali o jek o ari rakjako, thaj tadani tavdinge  te dujrarenpes e demonstrantoja takateja thaj mukibe solzaveci-materija savi mukhela dumani, numa šhaj sine prekal e videa save sas mukhle ano fb  te dikenpes  thaj pendrakoja save sas ano vasta e policijake bukarnenge.

Ano  tereni iklile thaj i Specijlanikani  antiteroristikani jekin  tar policijake bukarne, e demonstrantoja anglal o Khedipe e Belgradesko čhudena sas upral policija bara thaj jare,  javinako o sobrakaj tano regulirime  thaj nane khedime  manuša anglal o khedipe ja palem ano droma.

O Presidenti tar Srbija Aleksandar Vučik palpale vakerga ani press konferencija  tar panšto di akava kurko  thaj sasto vikendi ka anelpes i merka policijako ari, sa sebepeja tar bilači epidemiološko resin  panle e Kovideja 19.

Полицијата успеа по два часот по полноќ да ги растера демонстрантите кои вчера вечер протестираа во Белград поради повторното воведување на полицискиот час во Србија, полицијата беше приморана да примени и сила. Вчера  ноќ илјадници луге протестираа пред Собранието на Србија,  полицијата, околу 1:15 часот доби засилување, успешно ги растера собраните  демонстранти со употреба на солзавец, исто така  се виде и употреба сила со пендреци. Претседателот на Србија Александар Вучиќ сепак потворно  најави дека од петок во 18 до понеделник во 5 часот наутро ќе биде воведен полициски час со забрана за движење се со цел поврзано со  епидемиолошка состојба предизвикана од пандемијата на Ковид-19. Како последицa од  протестот во Белград се евидентирани односно запалени  контејнери, полициски возила исто така демонстрантите користеа предмети со  гаѓане врз припадниците на полицијата со камења, флаши и јајца.

Hazri kerga-Roma Press

 

Interventno đuvlano fondi tar Britanijaki ambasada..

Intervetnikano Đuvlano fondi ikheripnaja tar Britanihaki ambasada ani Makedonija, della finansijako dumo baš đuvla save araklagovena ani umal savaja kerlapes upral olende zor thaj zorjalope. Sa e asavke đuvla save arakenapes asavke problemensar akharenapes te ikloven olenge ano dumo thaj te oven kotor tar  đuvlani  Nacionalno mreza.

Интервентниот Женски Фонд со поддршка од Британската амбасада, обезбедува финансиска и материјална помош за жени жртви на насилство. Ги повикуваме сите жени кои имаат потреба од помош и поддршка, да се обратат во Националната мрежа.

Средствата од Фондот се достапни за сите жени кои преживеале насилство и кои:

– Jа напуштиле насилната средина или им е потребна поддршка да ја напуштат насилната средина;

– Се материјално необезбедени или во социјален ризик;

– Се во ризик од бездомништво.

The Women’s Intervention Fund, with the support of the British Embassy, is providing financial and material help for women victims of violence. We are calling upon all women who need help and support to contact the National Network.

The funds are intended for all women who have survived violence and who:
– have left the violent environment or need support to leave the violent environment;
– are financially unstable or in social risk;
– are in risk of becoming homeless.

Roma Press- lendo fb.

Leskovac bajrovela o numero tar nasvale astarde tar Covid 19..

Tar 111 resarde rezultatoja kherde testoja, 12 olendar tane pozitivnikane thaj havlarde ano instituti baš puterdo sastipe ano Leskovac.

11 manuša tane astarde tar leskovac thaj jekh tar Vlasotince. Akanasaske e palune informacie save lende tar romainfomedia vakerlapes ano hospitali so si thanarime sar nasvale lingarela o numero tar 69 nasvale tar Leskovac.

Од 111 пристигнати резултати од тестовите на круната, 12 беа позитивно објавени од Институтот за јавно здравје на Лесковац. 11 лица од Лесковац и едно лице од Власотинца се позитивни. 69 пациенти се лекуваат во болницата Ковид во Лексовац.

Од почетокот на епидемијата, вкупниот број на пациенти на ниво на округот Јабланица е 947, градот Лесковац 735 лица, Власотинце 116, Бојник 28 Либанец 53 и Медведеја 15.

Roma Press-lendo http://rominfomedia.rs/?p=18136

E Roma but našavena tar pumaro đjivdipe thaj buti tar e palunipa Covidesko 19..

Pandemija Covid 19 anela dopšerde načhalipe thaj problemoja ano sako diveskesko đjivdipe e Romengo vi ani Republika Srpska  thaj ani sasti Bosna thaj Hercegovina. Presidenti tar asocijacija  e Romengiri  ani Republika Srpska vakerela so si but phare i situacija e Romengiri ani akaja them thaj tavdela i ponodorig ano pobaro pharipe.

Amenge ani asocijacija sa so delapes  sar dumo tar humanitarnikani umal tar Rađji ja palem tar internacionalna organizacie, amen sigo keraja olenge ulavipe maškae  e Romane familije numa oidova nane bari solucija sostar đjanaja ani sakoja phuv e romengo đjivdipe pharo ani bukarni umal, thaj sakova rom sar ano sa ko puvja vi amende kerna buti prekal sekundarna surovine thaj khedipe šišija. Numa akana odoja buti činavdi thaj phare đjala odoja buti odolestar so sako jek darala te na ovel astardo tar i panda đjivdi pandemija anavkerdi KOVID 19, vakerela o Mašik.

Пандемијата на вирусот СОВИД-19 им донесе многу дополнителни проблеми на веќе погодената ромска популација во Република Српска и во цела Босна и Херцеговина. Претседателот на Асоцијацијата на Ромите на Република Српска вели дека работата на Ромите е тешка,што сè уште трае.

Секој знае дека ромското население се занимава со собирање и продажба на секундарни суровини и текстил. Сепак, сè беше запрено, луѓето беа во катастрофална состојба како што е денес – вели Машиќ.
Тој рече дека тие ги дистрибуирале пакетите на целата територија на РС и ги дава на најзагрозените ромски семејства.

Ние ги распределивме пакетите што ги добивме од Владата на РС од Нови Град до Бијелина и Лопар, но тоа е да се покрие целата Република Српска – вели Машиќ. Тој исто така посочува дека тие добиле помош од разни донатори и партнерски организации.

Секоја помош е добредојдена, вклучително и оваа од Владата на РС, смета Масиќ, и тој е на мислење дека ентитетот, но исто така и надлежните на ниво на БиХ, треба да бидат поактивно вклучени во решавањето на постојните проблеми.

Добивме и пакети со храна од разни донатори, вели тој, и благодарение на добрата соработка со меѓународните организации, ги поделивме пакетите во Приједор, Бања Лука, Модрица, Бјелина, Лопаре и Градишка.
УНИЦЕФ ни помогна со санитарните пакети, а сè друго е резултат на добрата соработка со европските организации во моментот вели Александар Масиќ.

Roma Press lendo tar http://www.portal-udar.net/romi-u-republici-srpskoj-gubitak-poslova-otezan-zivot-i-teski-uslovi-u-vrijeme-pandemije/

800 000 milja evroja thane čorde tar kher ano Skopje..

Ano Skopje  erati tar kher  dizutneskoro čorde tane love 800 000 milja evroja, 60 000 milja dolarija, 50 000 milja frankoja thaj jekh milioni denarija. Sa akala love sas ikherde ano poro privatno kher.

Ministeriumi andrune bukenge  havlarga erati aso ano SVR Skopje, o manuš Š.I (58) beršengo kerga prijava baš čhoribe ano olesko kher. Napenđarde manuša  silaja kuvge ano angluno kotor e kuvibnaske andre thaj kuvge ani jek odaja thaj lende e love save sas arakhle ano trin khesija. O MVR havlarela so kerela sig buti ani akaja čipota thaj kamlapes te arakhelpes e manuša save kherge akava čoripe.

На скопјанец вчера од дома му биле украдени 800 000 евра, 60 000 долари, 50 000 франци и милион денари.

Министерството за внатрешни работи соопшти дека вчера во СВР Скопје, лицето Ш.И.(58) од Скопје пријавило кражба во неговиот дом. Непознато лице насилно влегло во куќата и од една од собите ги одзело парите кои биле во три кеси. Мвр презема мерки за расчистување на случајот.

Roma Press-MVR

- Reklam -

KOLUMNE