Blog Rig 185

ATIĐE thaj o filmo ,,Medena Zemja” iranenapes bi oskaresko..

O Dokumentarno filmo,,Medena zemja” na sine olen šajipe sar timi te len o oskar numa o šajipe tano but baro idoleja so von lele than ano akava baro filmeskoro resipe, sar thaj pozitivno sikavkeripe e Thema Makedonija sar phuv savi đjanela re kerel tikore vakteskere filmoja.

O timi tar akava filmo thaj i Atiđa sar šerutno muj ano filmo iranenapes bare hošibnaja sostar nane salde o šukar rezultato te perel ko olengere vasta o Oskar, numa o baro hošipe tano hem so reslapes đi akava than sa e avere bare filmengere kherensar thaj penđarutne filmonengere anavensar vakerela o timi kotar o filmo Medena zemja ano fb.

Почестени сме што бевме номинирани покрај овие одлични филмаџии со смели приказни кои им се обраќаат на луѓето од целиот свет, на универзалниот јазик на кинематографијата, објави екипата од „Медена земја“ на фејсбук-страницата на филмот по завршувањето на доделувањето на Оскарите.

Велат оти не можело да се предвиди дека нашиот филм ќе влезе во историјата на Македонија и во историјата на номинациите за „Оскар“. „Медена земја“ истовремено беше номиниран во две категории, за најдобар документарен и за најдобар интернационален филм, затоа што, пишува тимот, „универзалноста на приказната и јазикот на филмот ја даваат неговата компетентност и сила да се натпреварува со останатите номинирани“.
Кога го промовиравме филмот на фестивалот „Санданс“ пред повеќе од една година, не се ни надевавме дека ќе стигнеме толку далеку. Им се заблагодаруваме на сите што веруваа во нашиот мал филм и нè поддржуваа, а особено му се заблагодаруваме на дистрибутерот „Неон“ за вербата во моќта на кинематографијата и во смелото раскажување приказни. На крај, би сакале да се заблагодариме и на нашата водечка ѕвезда, Атиџе Муратова што ни дозволи да влеземе во нејзиниот прекрасен свет.

Филозофијата на Атиџе ‒ земи половина, остави половина ‒ е едноставна, но длабока. Тоа е порака во којашто може да се пронајде секоја публика. Горди сме што сме гласниците на таа порака“, напишаа авторите на „Медена земја“.

Zorjaja ikavdo tar busi studenti Sirhan Usein..

Насилнички ме симнаа од градски автобус и се изживуваа врз мене. Вака студентот на правен факултет, Сирхан Усеин го опишува немилиот настан кој му се случил денеска во Скопје.
Тој вели дека се почувствувал дискриминиран, навреден, засрамен.

Пред влезната врата патници се буткаат да влезат внатре во автобусот. Кога доаѓа ред да влезам јас, еден повозрасен човек насилно ме бутка. Јас му велам дека сите ќе влеземе, нема потреба да се буткаме. Повозрасниот употребува пцовка упатена кон мајка ми. Му се обраќам да не биде прост, да не ме пцуе и да не се однесува така. По влегувањето внатре во автобусот повозрасниот човек седнува до двајца контролори, кои го прашуваа нешто на албански јазик. Контролорот станува и од цел автобус, јас во средина на автобусот, ми бара билет. Му поставувам прашање зошто само мене, а не и на другите. Тоа што следува како одговор е дека така он сака. Му објаснувам дека е ова дискриминација и дека јас сум студент и имам годишен билет и дека ќе го пријавам во полиција. Во истиот момент се јавувам во полиција и додека објаснувам по телефон што е причината за моето јавување следи одговорот на контролорот дека они се главни и ќе прават како они сакаат. Додека зборувам на телефон со полицаецот, следат закани од контролорите дека ќе ме удрат. Се дерат на мене, насилно. Со сила ме фаќат за рака и ме буткат надвор, при што ми паѓа телефонот на тротоар. Цело време додека се случува ова јас разговарам со полициското лице на телефон. Ме симнуваат со примена на насилство врз мене на автобуска станица во Гази Баба. Откако ме симнуваат на станица насилно ми го земаат билетот. Го проверуваат и се уверуваат дека имам годишен билет и ладно и идиотски ми го фрлаат на земја. Земам да го сликам и им велам дека ќе го кажам ова на полицијата. Контролорите ми велат, дека може сам сум го фрлил билетот. Следи прашањето дали некогаш сум јадел ќотек и дека може ако сака к** во уста ќе ми стави. Еден од контролорите пали цигара и се заканува дека ќе ми ја изгаси на чело. Пред да заминат ми се закануваат дека не сум знаел со кој имам работа – раскажува студентот.

Им рекол дека сега ќе дојде полиција, но тие заминале, па самиот дал изјава за во полициски записник.

Немам веќе сила да бидам дискриминиран, потиснат и спрема мене и сличните на мене, да нема еднаков пристап, само затоа што сме различи на повеќе начини. Мислам треба да дојде крај на ова под итно – реагира Усеин и најавува дека ќе ја бара правдата на суд.

Roma Press- izvor taze.mk

AVAJA – Ikherga duj divesengi bukarni bešin tar i politikani kampanja,, Мојот глас твоја должност”..

АВАЈА – 8 и 9 февруари организираше национална работилница во Хотел Карпош во Скопје.
Целта на дводневниот семинар се одвиваше во две целини најнапред ја промовираа кампањата насловена,, Мојот глас Твоја должност” исто така се говореше за подготвеноста на кампањата како до подобрување на политичката позиција на Ромската заедница и како да се постигне реални промени во заедницата.
Инаку АВАЈА деновиве организираше и политички дебати кои беа следени преку live stream од фб.страницата на АВАЈА.

AVAJA – 8 thaj 9 fevruari organiziringa nacionalno kedin ano Hotel Karpos ko Skopje.
Celjo tar akava kedipe sas baš promoviribe e kampanjako anavkerdo ,,Moro hango si toro valanipe”.
Ano jek kergapes lafi thaj baš o lačharipe i pozicija e romengi ani politikani umal numa sar thaj te resarelpes realnikane iramalipe ani khedin e Romengi.

Pobuter dikhen ano teluno linko press konferencija tar AVAJA..

Hazri kerga:Neđmedin A.Erđan M.-Roma Press

Demanti tar Komuna Šuto Orizari bičaldo đi e medie..

Šerutno tar Komuna Šuto Orizari bičavga havlaribe đi o medie demanti baš aktuelna informacie panle e nevutne aktivitetensar save legarenapes ano šerutne droma ani Komuna Šuto Orizari.
Teleder drabaren o sasto demanti ani makedonikani čhib..

Почитувани граѓани и медиуми,

Градоначалникот на Општина Шуто Оризари – Курто Дудуш, најостро ја демантира и отфрла содржината и објавените наводите од вчерашната информација, објавена на неколку медиуми, и воедно поврзана со наводно купување на политички гласови преку работата на општината за воспоставување на прописно просторно уредување согласно законските прописи.

Изречените мандатни казни, според изнесените наводи, се во согласност со законот за јавна чистота, член 14, според кој се забранува поставување на урбана опрема и други подвижни и неподвижни предмети, фрлање и оставање на отпадоци од градежен материјал (градежен шут), освен за места определени за таа намена растурање на сметот од вреќи, контејнери и други видови садови за собирање смет, уништување на урбана и друга опрема.

Воедно, во изминатион период, Општина Шуто Оризари, согласно законските прописи постави хоризонтална сигнализација за маркирање на места на кој можат да се постават трговски штандови.

По повеќекратно инсистирање од страна на закупците на тезги дека не треба да бидат спроведени мандатните казни за непрописно и незаконско работење, беше свикан состанок со цел дополнително информирање околу законските норми кои треба да бидат еднакво почитувани од сите граѓани.

Тврдењата за наводното самоволно функционирањето на Градоначалникот Курто Дудуш се политички конструирани и оркестрирани со цел нанесување на штета врз неговиот професионален и личен углед, како и нарушување на угледот на Општината.

Општина Шуто Оризари, апелира го сите граѓани, прописно да ги постават трговските штандови почитувајќи ги законските одредби согласно законот за јавна чистота.

Roma Press-sutoorizari.gov.mk

Proekti baš tutorska baš o sikhle finansirime tar o REF..

NVO Ambrela thaj o centrumi tar socijalna integracija thaj ikheripna- Makedonija ko partnerikano buthi kheripe tar thana ani Komuna Šuto Orizari ko buthi kheripe e lokalnikane komunaja tavdinga i inpelementacija tar proekti tutorsko dejbe dumo sikhlenge ano fundavne sokhlovne.
Akava proekti tano ikerdo lovengere dumoja tar Romano Edukacijako Fondi REF, hramome memorandumi baš buthi kheripe thaj dejbe dumo.

НВО Амбрела и Центарот за социјална интеграција и подршка – Македонија (Social Integration & Empowerment Centre’s – Мacedonia) во партнерство со основните училишта на територија на Општина Шуто Оризари и во соработка со локалната самоуправа ја започна имплементацијата на проектот за туторска подршка на ученици од основните училишта.
Општина Шуто Оризари, во рамки на овој проект, финансиски подржан од Ромскиот Образовен Фонд, потпиша меморандум за соработка со цел обезбедување на круцијална поддршка од сите локални клучни актери за непречено спроведување на проектните активности.
Исто така, проектниот тим одржа координативен состанок со туторите, образовните медијатори, со директорите на училиштата и информативна средба за запознавање меѓу учениците и туторите со цел воспоставување на директна врска со засегнатите страни и целната група, претставување и утврдување на методите и средствата за работа и размена на искуства и идеи за поефективно делување.

Roma Press- sutoorizari.com.mk

Atiđe: ,,Medena Zemja”so i te ovav ano đjivdipe na našavava mandar e brlja (pčeli)

Атиџе:Каде и да одам, што и да правам, дури ме служи здравјето и снагата не се откажувам од пчелите.
Македонскиот документарец „Медена земја“ е во режија на Љубомир Стефанов и Тамара Котевска. „Медена земја“ е филм за Атиџе, последната жена-одгледувач на диви пчели во Европа. Главна идеја на филмот е да се прикаже припадноста на човекот кон природата. Атиџе со ведрина во гласот се присетува на безгрижните детски денови во селото Бекирлија. Во детството, Атиџе неколку пати се соочила со страшни убоди од пчелите, но така и ги засакала.

ATIĐA tani o šerutno muj ano dokumentarnikano filmo,,Medena Zemja” savo pohari ama siguritetno lela sa e simpatie tar filmeskiri scena thaj telal i rezija Lubomir Stefanov thaj Tamara Kotevska.

Atiđe tani đuvli savi but bersa ano učipe e gaveske arakela brlja thaj olendar kerla avgin yhaj odole avgineja ikerlapes sasto đjivdipe, thaj tani jek ani Evropa tar asavke sorte brlja so kedela olendar avgin.

Voj ađjikerela te ikerel pere šukar pursakoja ano sumnaleskere scene thaj kerlapes upral olate jek posebnimane dezenija thar bedebi te šhaj panda pobut te ovel bari i atrakcija kana ka ikerel e pursakoja ani evropsko filmeski scena.

Roma Press-sitel.com.mk

38- manuša mule tar sezonsko gripi..

Ani Grcija ko vakti tar sezonsko epidemija tar gripi poro đjivdipe našavge 38 manuša,aso doktorija anglalvakerena baš o valanipe e vakcinengo thaj antivirusija thar ilačija.

Veb rig Proto Tema havlarge ano naklo kurko ani Grcija sas havlardo baš 17 meribnaskere čipote tar grip, aso 51 isi nevutne čipote tar serioznikane nasvalipba save rodena hospitalizacija.

Во Грција за време на сезонската епидемија на грип починаа 38 лица, а лекарите предупредуваат за важноста на вакцините и антивирусните лекови.

Веб-страницата „Прото Тема“ објави дека во изминатата недела во Грција се пријавени уште 17 смртни случаи од грип, како и 51 нови случаи на сериозни заболувања кои бараат хоспитализација.Вкупниот број на заболени од грип во Грција досега е 151,само минатата недела имало 100 нов случаи. Најмладата жртва на грип оваа зима во Грција е четиригодишно девојче, додека најстариот имал 91 година.

Експерти од Националната организација за јавно здравје (ЕОДИ) во епидемиолошкиот извештај забележуваат „многу висока активност“ на сезонскиот вирус на грип во Грција, предупредувајќи дека претстои натамошно зголемување на бројот на пациенти и дека треба да се преземе заштита против тоа.

Roma Press-makfah

Ambasadori tar SAD Kejt Brnz avdive misafirija ani Maškarutni siklana ,,Šaip Jusuf”..

Денес, со особена особена чест и задоволство беа почестени со присуството на АМБАСАДОРКАТА НА САД во нашата земја Г-ѓа Кејт Мари Брнз, Директор на Средното училиште Шаип Јусуф како и вработениот персонал. При посетата се сретнаа со директорот на училиштето Доан Сулејманоски и разговараа за функционирањето на училиштето, образовните профили и идна соработка. Амбасадорката обави разговори со дел од учениците, професорите и проследи кратка програма подготвена од учениците. Истакна пофални зборови за функционирањето на училиштето, работната атмосфера и условите, исто така напомена дека е расположена и достапна за соработка.

Avdive, sajdipnaja but baro ani i Maškarutni Siklana Šaip Jusuf sas ano misafirluko i Ambasadorka tar o SAD i rajni Mari Brnz.

Ano misafirluko uđjargala sar šukar kherutno o direktori tar sikhlovni Doan Sulejmanoski sabo prezentiringa angli late i sasti buti e siklanakiri thaj sa e resarde rezultatoja save resarena ani akaja Maškarutni Sikhlovni, prezentiribe i buti tar o profesorija thaj kerdi angli late thaj jek tik i sikhlovutni programa ko sajdipe e Ambasadorkake.

Hazri kerga: Roma Pres

GOGLE ulavga 625 milja eura baš dujraribe e našukar laforija mujal e Roma..

Duj organizacie bešibnaja ani Belgija, ERGO mrežathaj o Mobilno sikhlovipe, resarge pašeder tar jek milja eura tar gogle maribnaske mujal o lavkeripe ano Internet.
Akala proektoja sas prezentirime anglal o Kongresi baš arakhipe tar Internet ano Brisel thaj maškar o direktori tar gogle baš Evropa Met Britin.

Ani Belgija denpes love tar 625 milja eurija baš keribe buti mujal odola prekal o internet save kerna bilače lafija baš e Roma ulavde ano sa e phuvja.
40 čhavore ka oven astarde ano akava proekti te oven sikhlevutne sar valani te keren piri edukacija mujal akava resipe ko interneto thaj sa odova te ikeren ola ani kontrola.

Две организации со седиште во Белгија, ЕРГО мрежа и Мобилно училиште, добија над еден милион евра од Google за борба против говорот на омраза на Интернет.
Проектите беа претставени на Конгрес за безбедност на Интернет во Брисел од директорот на Google за Европа, Мет Бритин.
Како што рече, Google има важна одговорност да ги задржи штетните и нелегалните содржини подалеку од своите платформи, но таа компанија не може да го стори тоа сама.
Во Белгија, мрежата ЕРГО доби 625.000 евра за борба против говорот на омраза против Ромите во различни земји.
40 млади Роми ќе бидат обучени да ја подигнат свеста и ќе бидат направени напори за подобро контролирање на проблемот.
Мрежата ЕРГО се стреми да го реши проблемот со говорот на омраза насочен кон Ромите во повеќе европски земји.

Pobuter drabaren ano portal udar.net.

Roma Press- portal.udar.net

Bari bibah tar Araplani ko hulipe tar Aerodromalipe.

При слетување на аеродромот во Истанбул, авион со 183 патници и членови на екипажот излета од пистата и се распарчи на повеќе делови.
Притоа животот го загубија најмалку три лица, а 179 луѓе се повредени. Причината за несреќата засега не се познати. Гувернерот на Истанбул, Али Јерликаја, изјави дека авионот прво се лизгал на пистата 50 до 60 метри, а потоа од висина од околу 30 до 40 метри паднал во просторот кој лежи пониско од пистата. Турската телевизија ТРТ јави дека авионот е од типот Боинг 737 и припаѓа на авиокомпанијата Пегасус. Според изјава на очевидец за ТРТ, патниците прво сами почнале да излегуваат од остатоците на авионот, а помош стигнала подоцна. Аеродромот е затворен по несреќата.

Ko Hulipe tar Araplani ano Istanbul, 183 manušensar andre yhaj đene ano timi araplanesko našti hulinga šukar ani pista thaj reslo ano ekvašibe e araplaneske.
Numa pal akaja bi bah salde trin manuša našavge poro đjivdipe aso sa o avera nakhle bedeniskere (telo) kuvibnaja.

O šarto sostar reslapes ani akaja bi bah panda nane penđardo. Aso o Guverneritar Istanbul Ali Jeriklaja vakerga so o araplani maj anglal te hulel hari lizgandilo ani pista tar 50 đi 60 metroja aso pal odova tar 30 đi 40 metroja hulinga po teleder tar adava than so si muklo tar aviodromaripe.

TRT mesia havlarga so kerlapes lafi baš araplani tar Boingo 737 thaj preperela telal araplanengi kompanija Pegasus.
Pali akaja bi bah o Aerodrom sas panlo bukake, aso harne vakteske ka iklon oficijalno informiribnaja baś i resardi araplaneski bi bah.

ROMA PRESS- lendo dw.com

- Reklam -

KOLUMNE