Blog Rig 186

Partijako khedipe tar PDPR-Delčevo

Ano Delčevo sas khedipe tar i partija PDPR savo dikhlepes e pretstavnikonensar tar partijake ogranokija mangipnaja te anen poro paluno stavi savo phiribe ka ovel e partija ano anglunipe thaj olengoro gndipe baš aktuelno politikaki situacija ani Utarali Makedonija.

Drabaren teleder ani Makedonikani čhib..

Во Делчево се одржа состанок на ограноците на Партијата за демократски просперитет на Ромите од Штип, Кочани Виница, Делчево, Берово и Пехчево. На состанокот беше разгледана актуелната политичка состојба во државата и притоа беа донесени неколку заклучоци околу дејствувањето на партијата. На прес конференцијата која се одржа по оваа средба, претседателот на партијата Аксел Ахмедовски истакна дека и покрај недобивањето датум за преговори со ЕУ, државата треба да продолжи на тој пат, преку создавање услови за благосостојба на граѓаните.

Изразуваме пофалба за непосредното и скоро членство во НАТО Алијансата како стратешка цел на Македонија, но во исто време изразуваме и длабоко жалење за голамата жртва што ја направи нашата земја во однос на договорот за добрососедство со Бугарија и Преспанскиот договор кој опфати едно од најчувствителните прашања, а тоа е промената името, но за возврат не се отворија вратите за влез во ЕУ, односно не е добиен датум за отпочнување на предпристапните преговори за членство во Унијата, а што беше и е приротиет на сите политички субјекти без разлика дали се парламентарни или вонпарламентарни, рече Ахмедовски.
Како прв приротитет за решавање на проблемите на граѓаните од ромска националност Ахмедовски на вечерашнава прес конференцијата го посочи Домувањето.

Бараме под итно да се изврши урбанизација во сите ромски маала, обезбедување електрична енергија и доволно напон во секое семејство, обезбедување дом на секое бездомно семејство,
соодветна правична застапеност на Ромите во институциите од јавен карактер, како сервисодаватели за разлика од популистичкиот израз на сите владејачки гарнитури, бидејки со години наназад е воспоставена намерна пракса за нееднаквото третирање на таквата застапеност на Ромската заедница која што е констатирана и во Европскиот извештај за напредокот на Македонија за членството во ЕУ.
Од ПДПР ја известија јавноста дека на 1 декември ПДПР ќе одржи Централен одбор на кој ќе биде соопштен ставот за понатамошното делување на партијата.

ROMA PRESS

Колумна – Дениз С.-Патот до “моќ” на ромските политички партии

Овие избори, покрај фокусот на домашните реформи ќе се стави и меѓународните односи на земјата. Позицијата и политичката програма на СДСМ останува цврста и понатаму ќе се фокусира на патот во ЕУ преку спроведување на потребните реформи и почитување на Договорот од Преспа.

Додека, ВМРО ДПМНЕ не смета дека единствениот пат за земјата е ЕУ. Според ВМРО ДПМНЕ можност гледаат во приклучување на државата кон евро-азиската унија заедно со Русија, Србија и поранешните советски земји. Албанските партии остануваат сигурни дека ЕУ е единствениот сојузник на земјата, но сепак тие имаат различен став по однос на домашните реформи. Албанските опозициски партии ја воведоа идејата за создавање на коалиција на сите албански партии против ДУИ.

Сепак, останува неизвесно дали сите албански лидери ќе ја прифатат оваа идеја. Ниту една од албанските партии не формира предизборни коалиции со македонските партии, бидејќи тие на овие избори засега сметаат дека треба да одат сами, а по изборите да формираат коалиции со партиите од македонскиот блок.
Oд 2001 година се отвори простор за поголемо политичко претставување на етничките заедници што придонесе да се појават уште шест нови ромски политички партии на македонската политичка сцена.

Трендот на појавување на ромски политички партии на секои 4 до 6 години е главно воден од изборниот циклус на државата во кој дел од ромските партии се активираат само во предизборните кампањи со надеж дека ќе ги реализираат интересите на лидерите кои важат за “човек-партија” и за вработување на своите најблиски, но и за одржување на бизнисот преку тендерски договори.

Ова го потврдуваат и актуелните теми кои се важни за политичкиот дискурс во кој ромските политички партии многу малку или пак воопшто не се вклучуваат активно во дебатите за изборниот модел, финансирањето на политичките партии, предвидениот попис, правичната застапеност во институции, спроведувањето на јавните политики за Роми и многу други важни теми.

Со оглед на тоа што според последниот попис во Република Северна Македонија живеат 53.879 Роми се поставува тезата дали на воопшто на ромската заедница им се потребни 9 политички партии кои ќе ги застапуваат интересите на самата заедница на парламентарните избори. Имајќи го во предвид изборниот модел од шест изборни единици и тоа како се скроени единиците одговорот е НЕ.

Моменталниот изборен модел ги фаворизира поголемите политички партии каде што бројките одлучуваат, a гласот на малите етнички заедници, вклучително и ромската, имаат помало влијание и вредност. Со оглед на географската распространетост на ромската заедница низ територијата на државата и политички скроените изборни единици, ромскиот електорат нема еднакви шанси за соединување на гласовите. Со моменталниот изборен модел освен во изборна единица 2 во ниту една друга изборна единица ромска политичка партија самостојно не може да освои мандат, но имајќи го во предвид фактот дека се активни 9 ромски политички партии и поделбата на гласови ниту една ромска партија не би можела да освои самостојно мандат.

Знаејќи го ова ромските политички партии одат во предизборна коалиција со поголемите партии односно со СДСМ и ВМРО ДПМНЕ со цел да ги затскријат реално освоените гласови, а притоа настојуваат да обезбедат добитна позиција во една од изборните единици. Ваквиот потег ја поткопува самостојноста и моќта на ромските партии во коалицијата односно поголемите партии се свесни која партија колкав придонес може и носи во својата коалиција.

Актуелната дебата околу промена на ваквиот изборен модел во една изборна единица со отворени листи ќе придонесе за креирање подемократски амбиент и фер-плеј изборна трка која треба да понуди квалитет и квантитет. Но, се поставува прашањето колку ромските политички партии се вистински спремни за еден ваков натпревар во кој би се обиделе самостојно да обезбедат пратеници.
Повторно ромските политички партии по кој знае кој пат и на овие избори ќе настапат без јасна стратегија и фокус за подобрување на состојбата на ромската заедница односно уште од сега може да се забележи дека се разговара за индивидуалните интереси на ромските политичари. Ромските политички партии повторно влегуваат во ад-хок коалиции со поголемите политички партии на македонскиот блок без претходни анализи за можностите кои се отвораат со предвремените парламентарни избори.

Постарите лидери се во вештачки обид да се договараат за гласачите и институциите без значителен политички капитал кој треба да биде претставен кај ромската заедница. Засега, ромските политички партии како што беше случај и во минатото, немаат подготвена политичка програма преку која би се обиделе да се наметнат кај коалиционите партнери, но и да ги убедат ромските гласачи да гласаат за нивните партии односно коалиции. Како дел од коалицијата со ВМРО ДПМНЕ остануваат, две ромски партии (ДСР и РОМ) и еден политички активист од СРМ (Ибрахим Ибрахими) за претстојните избори, додека 3 партии (СРМ, ПЦЕР, ОПЕ) и двајца политички активисти од СДСМ (Курто Дудуш и Асан Ферат) ќе ги здружат силите во коалиција со владејачката партија. Новоформираната партија ПДПР на чело со Аксел Ахмедовски и ПИР сè уште се немаат определено, но трендовите покажуваат дека ПДПР ќе се приклучи кон коалицијата предводена од страна на СДСМ.

Тоа што може да се забележи е дека ромските политички партии и ромските крила на СДСМ и ВМРО ДПМНЕ се активираа и ги започнаа со своите активности. Дали овие предвремени парламентарни избори ќе донесат нешто ново останува да видиме. Но, со сигурност овие избори се тест за развиената политичка култура кај ромската заедница и за ромските политички партии за кои сметам дека треба да изградат заеднични национален консензус преку креирање на платформа во која сите ромски партии ќе застанат заедно во барања за обезбедување на поголем буџет за спроведување на таргетираните и меинстрим политики за Роми, да се постигне соодветна и правичната застапеност од 2,6% и да се обезбедат поголеми инфраструктурни проекти во општините со мнозинство на ромско население. Притоа, овие три клучни барања треба да бидат застапувани без разлика кој и да победи на парламентарните изборите на 12 април, 2019 година.

Автор:
Дениз Селмани,
Програмски менаџер на Институтот за истражување и анализа на политики – Ромалитико
Рома Прес го ре-објавува овој текст со дозвола од авторот Дениз Селмани.
Овој текст првично беше објавен од порталот емагазин.мк на следниов линк: https://emagazin.mk/patot-do-mo-na-romskite-politichki-partii/

ROMA PRESS

Sar ko Goražde arakhelapes solucija e Kherutnibaske baš e Roma

Ano Goražde isi mangin sar te arakelpes solucija e bute beršengere problemenge savensar arakenapes e Roma ani Bosna, numa akava fori tavdelapes ani akaja diz direktno praktikensar sar te kerelpes nevipe akale Romane jerijenge ano načhalipe e šartonensar tar olengo sako divesesko đjivdipe ano olengere khera.

DRABAREN TELEDER ANI MAKEDONIKANI ČHIB..

Покрив над главите и децата на училишните клупи
Екстремната сиромаштија, невработеноста, нерешени станбени проблеми, ниското ниво на образование се само некои од причините зошто Ромите во БиХ се меѓу најранливите категории.
Додавањето на ова е и предрасудите како и дискриминацијата што се присутни против оваа популација со тоа уште повеќе се отежнува нивниот живот.
Постигнат е одреден напредок во БиХ во однос на обезбедување уживање на правата на Ромите и нивна интеграција во општеството, а еден пример беше неодамна забележан во Горажде, каде на четири повеќечлени ромски семејства им беа дадени клучевите за новоизградените куќи во населбата Подранјен. Три куќи се изградени преку Програмата за домување и домување на Министерството за Роми, која одвои 200 000 КМ за овој проект, додека Градот Горажде учествуваше со 37.000 КМ.
Не можевме да го чекаме денот кога ќе ги примиме клучевите од нашиот нов дом и бевме пресреќни. Нема повеќе капење надвор. Само кога се сеќавам, мојата Алмедина ги четкаше забите секое утро, понекогаш со плачење затоа што е студено. Порано велеше – мамо, не сакам да ср повеке да се бањам на две дена, но сето тоа е минато. Среќни сме како семејство, ние како родители, четири момчиња и две девојчиња. Го сакавме ова засекогаш и по тешкиот и тежок живот, сега влегуваме во подобар живот што планираме да го промениме од корен. Нормално е ова да се чува и одржува, да сее некои рози и градина овде, за замаглените деца да го направат тоа навистина респектабилно – приказната за Алиса, чија ќерка Алмедина е прва девојка Ромка која отиде во Горажде.

Hazri kerga: Neđmedin A.- lendo Romski portal

Tatrikano festivali Garavde Muja-Skopje

Театарски фестивал,,Garavde muj” во организација на Невладината организација ,,Romano ilo”-Скопје.
Вчеравечер премиерно пред присутните премиерно се презентираше театарската комедија: “Прво јаболка а сега ружи“
Локација: Детски театарски центар во стара скопска чаршија (Кино Напредок)од 18:30
Режија и автор: Даниел Петровски
Актери: Џемилијана Абдулова, Рамуш Муарем, Сакип Муамет, Самсон, Даниел Петровски

Erati khelgapes thaj putergapes o Teatrikano festivali Garavde muja, aso putergala i twatrikani performansa komedija “Prvo phabaja aso akana kruške”.

Lokacija: Čavorikano teatarsko centar ki čaršija (Kino Napredok) tar18:30.
Režija thaj autori: Daniel Petrovski
Akterija: Džemilijana Dzemiliana Abdulova
Muamet Sakip, Samson, Ramush Muarem Cir thaj Daniel Petrovski.

“КОЈ СУМ ЈАС” режија и автор Џенгиз Хусеин.
Вечер 16.11.2019 Монодрама, полна енергија на сцена од 30 минути. Режија и автор: Џенгис Хусеин
Локација: Детски театарски центар – стара чаршија Час: 18:30

Hazri kerga:Neđmedin A.- Roma Press

MTSP- Mila Carovska avdive dikhlapes pretstavnikonensar tar i mreža Romane enđio organizacinensar..Video

Прашањето на интеграцијата на ромската заедница се уште е отворено. Проблемите со кои се соочува оваа заедница се поле на интерес на невладиниот сектор кој долги години во соработка со меѓународните организации се обудува да изнајде решенија за нив. Ад хок акциите на поедини организации повеќе не се доволни па поради тоа 15 ромски невладини организации формираа мрежа која работи на изнаоѓање на трајни и системски решенија за интеграција на ромската заедница.

Приоритет на Мрежата се четирите главни проблеми со кои се соочува ромската заедница: дискриминацијата, лицата без документи, домувањето и правичната застапеност во рамки на вработувањето.

O havlardo dikhipe maškar endio pretstavnikoja thaj i Mila Carovska avdive sas ano dikhipe thaj angepes pozitivnikane decizie sar barabutne te arakelpes solucie pobuter problemenge phanle e Romane đihaneja ani Republika Utarali Makedonija.

Dikhen video..

Hazri kerga: Neđmedin A.Erđan M.- Roma Press

E Romen na mukhena te khuven ani khangiri ki Slovačka

На истокот на Словачка, Ромите имаат свои верски служби. Не им е дозволено да присуствуваат на масите во црквите заедно со другите жители на селото. Кога еден свештеник се обидел да го смени, тој бил нападнат и неговиот автомобил е оштетен.
Во Пашовска Нова Вес, Ромите,иако католички,не им се дозволи влез во црквата.
Никогаш никој не рече дека можеме да дојдеме во црква. Ние секогаш ја одржувавме својата маса надвор овде, ако врнеше дожд, ќе влегувавме во една од куќите. Исто така на секоја богослужба имаме 70-80 Роми, вели Андреј Цервенјак, селски старешина за германските медиуми.
Тука, Ромите изградија капела со поддршка од Германија. Во сабота, наместо во недела, таму доаѓа свештеникот Мирослав Туршик.
Долу во црквата, тие се срамат одсиромаштијата, а децата се срамат од белите деца. Тие мислат дека се помалку вредни, затоа сакаат да останат тука, вели свештеникот.
Во близина е местото на Сариске Јастрабје. Свештеникот ги покани Ромите во црква за недела на миса, но тоа не заврши добро.
Словачките верници се побунија против присуството на Ромите, дури и користејќи спреј за да го испрскаат автомобилот на свештеникот.

Ani Slovačka na mukhena e Romen te len than ani misa kana valani te ikheren pumare kurkoneskiri thindal ani khangiri.ki mangin kana mangla jek svešteniko kodo te iranel te šhaj te kuven vi e Roma andre ani khangiri ani misa kodo na agorkerga šukar agaar sar von so gndinge.

E Roma ani akaja khnagiri resarena 70 đi 80 Roma thaj von piri misa sakana kerena la anglal i khangiri aso kana dela peske biršim kuvena ano kher andre vakerla o sveteniko, numa tar Roma lađjana vi te kuven andre sostar na đjanena sar ka diken olen e parne čhave, sostar ola gndinena so si po naimportatna tar olendar.

Aso o svešteniko kana akharga e Romen ani misa na agorkerga šukar sostar but e Slovakija pakavutne na mukhle odoca thaj sine mujal e Roma te khuven ani khangiri.

Hazri kerga: Roma Press lendo tar portal Udar.net

Mreža tar Romane Birađjake organizacie..

Прашањето на интеграцијата на ромската заедница се уште е отворено. Проблемите со кои се соочува оваа заедница се поле на интерес на невладиниот сектор кој долги години во соработка со меѓународните организации се обудува да изнајде решенија за нив.  Ад хок акциите на поедини организации повеќе не се доволни па поради тоа 15 ромски невладини организации формираа мрежа која работи на изнаоѓање на трајни и системски решенија за интеграција на ромската заедница.

Приоритет на Мрежата се четирите главни проблеми со кои се соочува ромската заедница: дискриминацијата, лицата без документи, домувањето и правичната застапеност во рамки на вработувањето.

Претставниците на Мрежата лобираат и застапуваат за конечно и системско решение за лицата без лични документи. Решение кое треба да се најде во рамки на системот, а не во решавање на поединечни случаи.
Урбанизирање на населбите во кои доминантно население се Ромите во насока на донесување на Детални урбанистички планови за овие населби, изградба на современа инфраструктура.

Последниот проблем за кој ќе застапува Мрежата е избор на Ром/ка во Комисијата за заштита од дискриминација како орган кој треба да ги заштити сите граѓани од дискриминација.

За таа цел се сретнале со дел од новинарите во Северна Македонија за актуелизирање на овие 4 столба( приоритети) од ромската мрежа како и за поголема застапеност на ромските тематики.

ROMA PRESS

Rodelapes pakiv e Romenge te šhaj len than ano Alosaribe

Заедно со лидерите на движењата кои мобилизираа 120.000 Роми гласачи за европските избори во 2019 година, започнавме дијалог со европските политички семејства за довербата на гласачите Роми и клучните прашања што влијаат врз нив: политичко учество, домување, вработување, безбедност. Првата средба беше со Сергеј Станишев (центар), претседател на Партијата на европските социјалисти. Се согласивме дека политичкото семејство на социјалдемократите треба да стори повеќе за да ја врати довербата на Ромите.

Barabutne e liderensar tar phiribe save tane mobilizirime lingardo o numero tar 120.000 milja Roma sar hangonutne tar evropake alosaribe ano 2019 berš,tavdingem e dijalogoja tar evropake politikana jerije baš pakiv tar hangonutne Roma thaj ano phanle pučibna save resarena sar valanibe e Romane etnikane kedinake ano politikano lejbe than,kherutnipe, bukarnipe thaj arakhipe.
Jekto khedipe sas ikherdo e Sergeje Stanišev, presidenti tar Partija tar Evropake socijalistija.
Ikherajamen e politikane jerijeja tar socijaldemokratija valani te kherel pobuter te šhaj te iranelpes i pakiv.
Sostar resarelapes na pakavibe maśkar e Roma odolestar so berša thaj decenie nane arakhle solucije e Romane problemonge maškar e valanipe savo trubul te kerelpes lačharibe maj but ano kherutnipe thaj bukarnipe.

Hazri kerga: Roma Press

Kernapes napija te anelpes šukar sra(redo) ani Komuna Š.O.

Во текот на вчерашниот ден направен е координативен состанок со командирите на П.С Чаир и П.О Шуто Оризари каде е договорена динамиката на работа.
Формиравме две екипи дополнително вработивме уште двајца комунални редари кои заедно со полициски службеници ке ја подобрат ефикасноста на терен.
Екипите од секторот животна средина и комуналните редари ке работат двосменски со цел да спречиме понатамошно нерегуларности од страна на физички и деловни субјекти во територија на нашата општина.
Граѓаните можат да пријавуваат на официјалната ФБ страница на Општина Шуто Оризари за сите нерегуларности по однос на загадување на животната средина.

Erati ikergapes dikhipe maškar e komandirija tar policijaki trafika Čair thaj komuna Šuto Orizari save dikhipnastar araklapes solucija tar dinamika buti kheripnaski.

Kerdi tani doperde panda duj timija save ka keren buti anonikeribe i sra buti keribnaski sar komunalnimane redarija savensar ano barabutno buthi kheripe ka oven olensar ano teren thaj policijake bukarne.

O sebepi akale buthi keripnasko tano adava so trubul te anelpes solucija e sa resaribnaske čipote save tane aktuelna thaj kerena bare problemija thaj na čalipe ani komuna Šuto Orizari, thaj akala redarija ka keren buti ano duj vaktija e diveseske.
Ano jek bičhalelapes apeli đi ko sa e dizutne te isi olen na čalipe te iranen ano kontaktoja save tane mukhle đi olende thaj đi ani rig savi tani mukhli ano fb.

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

Denapes napija te putrelpes Romano Teatro

Министерот без ресор задолжен за имплементација на Националната Стратегија за подобрување на состојбата на Ромите, Музафер Бајрам денес одржа средба со министерот за култура Хусни Исмаили и со претставници на ромската граѓанска организација „Романо Ило“ и со ромскиот познат режисер Рахим Бурхан.
На средбата се разговараше за можноста од отворање на Ромски театарски центар во Скопје.

Kernapes napija telal o rodipe tar Ministeri bizo resori thaj legarutno tar impementacija e Nacionalnikane Strategijako e Romengo ani Republika Utarali Makedonija, Muzafer Bajram ikherga dikhipe e ministereja baš kultura Husni Ismaili sar thaj e pretstavnikoja tari Birađjaki organizacija Romano Ilo- Skopje thaj o misafiri resardo tar Germanija penđardo Romano režiseri Rahim Burhan.

O napija akale dikhibnaske tano resardo te šaj arakelapes šajipe sar te putrelpes Romano teatresko centro ano Skopje saveste poro angazmani thaj buti ka dell o Rahim Burhan.

E informacije vakerna aso akava mangipe sas but počirla tar sakoja aktuelno rađji numa bare pharipnaja angapes jali te anelpes asavki solucija te delpes şajipe ano 21 zamani te ovel jeo teatreskoro Romano centro sar so iso sa e avere potikore kedinen ani Utarali Makedonija.

Ačhola te pakha ano vakti savo avela thaj kobor ka delpes čačuni zor te resarelpes đi akaja mangin thaj olaki realizacija.

Hazri kerga: Roma Press

- Reklam -
Ketering

KOLUMNE