Blog Rig 201

Sana Marin Finskaki Premierka hularela tar 8 arija bukjako vakti ano 6 ari..

Сана Марин има 34 години, а позната е по тоа што е најмладата премиерка во светот. Деновиве ја привлекува идејата за работа со скратено работно време.
Бидејќи сè повеќе компании бараат да ја зголемат продуктивноста додека одржуваат акцент на рамнотежата работа-живот, идејата за пократка работна недела станува се почеста.
Земјите во Европската унија се особено познати по работни култури и пријателски расположени за работни култури, а Финска не се разликува.
Четиридневна работна недела, шестчасовен работен ден. Зошто ова не би можело да биде следниот чекор? Дали е осумчасовна работа засекогаш дефинирана? Верувам дека луѓето заслужуваат да поминуваат повеќе време со своето семејство и најблиските, извршувајќи ги своите хоби и други аспекти од нивниот живот, како што е културата. Тоа би можело да биде следниот чекор за нас во работниот свет “, изјави Сана Марин неодамна за„ Хелсинки Тајмс “.

Sana Marin baš o Helsinki tajms vakerga baš i mangin tar Finska te hularel o bukarno vakti tar ovto o arija ano šov arija.

Olakoro vahtavi tano sostar valani o dizutnente oven panle odoleja so valani ovto arija te keren buti, soske našti te kera po hari divesa bukarne thaj hulariba o bukarno vakti te šaj te muka e dizutnenge pobaro vakti baš olenge te dikenpes pobuter pere familijaja thaj te sajdinen piri kultura vakerla i Sana Marin.

Hazri kerga:Neđmedin A.-Roma Press

Promocija tar dokumenti panle e ikheripnaja e đuvlane hakaja ano 6 dizja

Ano šov komune organiziringapes promocija tar analize thaj dokumento tar politike,,Resipe thaj lejbe than đji ikheripee valanipe baš e đuvla thaj čhajorija Roma upral savende kerdilopes zor thaj odova ano dizja Kičevo,Kumanovo,Veles, Prilep, Kočani thaj Štip”.

Во шест општини беа организирани промоции на анализата и документот за политики „Достапност и пристап до услуги за поддршка на жени и девојки Ромки коишто преживеале насилство врз жени во Кичево, Куманово, Велес, Прилеп, Кочани и Штип“.
Оваа анализа е изработена во рамките на проектот „Поддршка на жени Ромки да ги идентификуваат нивните потреби, да ги побараат своите права и да се зголеми пристапот до услуги за оние што преживеале насилство“, имплементиран од Националниот ромски центар, во рамките на Регионалната програма на Европската Унија и UN Women „Спречување на насилството врз жените во Западен Балкан и Турција: Имплементирање на норми промена на ставови“.

Авторка на извештајот е проф. д-р Стојанка Мирчева, вонредна професорка по Полиција и човекови права и раководителка на Катедрата за полициски науки на Факултетот за безбедност Скопје, Универзитет „Св. Климент Охридски“ Битола. Таа е авторка на голем број трудови објавени во национални и меѓународни научни списанија. Нејзини главни области на истражување се насилството врз жените, ранливите групи и недискриминација, родовото чувствително постапување со жртвите во казнено правниот систем, правдата за децата, полициските овластувања и полициската организација.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

Ano IRU anavkerdo nevo telal presidenti Salih Saitovik

Во романскиот град Сибиу се одржа состанок на кабинетот на претседателот на Меѓународната унија на Ромите, Дорин Чаба. На состанокот присуствуваа и членови на ИРУ од Србија, Украина, Шведска, Норвешка, Холандија, Унгарија и други земји. Тема на средбата беше подготовка на план за работа и програма за следната година, анализа на состојбата на Ромите во Европа и прашањето за безбедноста на нашиот народ.
На овој митинг се покрена иницијатива и беше даден предлог за потпретседател на ДУР Салих Саитовиќ да биде избран за претседател на парламентот на ИРУ, за да биде верификуван на следната седница, што се очекува на почетокот на следната година. Оваа иницијатива е огромно признание за Ромите од Србија и господинот Саитовиќ.

Ani Romanijaki dis Sibiu ikhergapes khedipe maškar o kabineti tar Presidenti Romane internacionalno unijako Dorin Čaba.

Ano akava khedipe sas pretstavnikoja đene tar IRU Roma tar Srbija,Ukraina, Švedska, Norveška, Holandija,Ungarija thaj avera thema.

Ano akava khedipe kergapes lafi ano pobuter umala panle e organizaviajaj thar IRU numa.thaj sas ando bahani khedime jeke hangoja baš telal presidenti ano IRU te ovel anavkerdo Salih Saitovik savo ikherela o than sar Presidenti ano DUR.

Hazri kerga: Erđan M.-Roma Press

Ani Srbija nišankerelapes o dive tar Romengo mudaripe ano dujto sumnalesko maribe

Србија го одбележува Денот на сеќавање на жртвите на Ромите во Втората светска војна. Ромските активисти за човекови права велат дека за овој ден не се дава доволно значење во време кога се појавуваат нови форми на фашизам во Србија и Европа.
Директорот на Центарот ЈУРОМ, Осман Балиќ, предупредува дека фашизмот бил поразен, но не уништен и поразен.

Меморијалната култура на Ромите и некои балкански земји не е добро зачувана. Овој ден, но и во текот на целата година, ќе треба да се потсетиме на она што се случи ако не сакавме да се повторат слични ужаси. Иако сега ни се чини дека фашизмот како општество е надминат, постојаните случувања во Европа негираат “, вели Балиќ.

д-р Драгоjуб Ацковиќ не е задоволен од начинот на кој им се оддава почит на нашите сограѓани.
Никој не пречеше барем привремено да се утврди бројот на Ромите убиени во Србија во Втората светска војна. Мислам дека загинаа повеќе од 30 000. Имали потреба да има музеј на местото каде што беа затворени голем број Роми, на познатиот саем во Белград. Нема подобра ситуација ниту во светот, десничарските режими се тероризираат од граѓаните таму “, заклучува Ацковиќ.

Ani Srbija nišankerelapes o dive tar mudaripe pobyter Romengo tar Srbija ano vakti e dujtone Sumnaleske maribnasko. Romane aktivistoja vakerna baş sa odova so sas resardo ano adava vakti, thaj nane čhale baš sa odova resipe savo so kerlapes ano akava dive.
Osman Balik vakerla o fašizmo tano pelardo numa panda nane agorkerdo đji ano agor.

Memorijalnikano kultura tar akala čipote nane arakle ano disave Balkaneske phuvja, amen valani te irana amaro gogaveripe so sa ke4dilo ano akala dive upral e Roma sostar te na da šajipe ppbuter odova te r3sarel kanikaske aso maj hari e Romenge vakerla o Balik.

Dragolub Ackovik ano jek nane čalo ano savo šajipe delapes sajdipe e našavde mudarde Romwnge. Khoni đi avdive na denga pestar khanči barem pašutbo numero te vakerelpes kobor Roma ani Srbija tane mudarde pal dujto sumnalesko maribe, aso oleskere infoemacije vakerna so si pašeder 30.000 milja. Isili valanipe te kerelpws disavo than sar muzej saveste ka.iranelpes i godi tar akala dive thaj te kerelpes lafi baš akala mudarde manuśa.

Hazri kerga:Neđmedin A- Roma Press lendo tar Udar.net

ЗНМ: Осуда за односот спрема новинарите во зградата на Уставниот суд

Birađako khedipe žurnalistengo tar Makedonija avdive bičalge adelatibasko mesažo mujal o bukarne ano Ustavesko Adelati save na ikhergepes orekal manušikane thaj evropikano čhane ki mangin tar zurnalistija te učharen o avfisutno dikhipe maškar o presidenti tar Ustavesko adelati Sali Murati thaj ambasadori tar EU ano Skopje, Samuel Žbogar.
Pobuter drabaren ani Makedonikani čhib.

Здружението на новинарите на Македонија го осудува однесувањето на вработените во Уставниот суд кои на недозволив и неевропски начин ги третираа новинарските екипи кои сакаа да ја проследат денешната средба меѓу претседателот на Уставниот суд, Сали Мурати и амбасадорот на ЕУ во Скопје, Самуел Жбогар.

И покрај тоа што медиумите уредно биле поканети за да ја проследат средбата, на новинарските екипи им било дозволено само да снимат неколку инсерти, а потоа биле избркани од зградата на Судот.

Иако во просториите на Уставниот суд има просторија која е предвидена за новинари, вработените во Судот на дрзок начин ги испратиле новинарите надвор од зградата и ги известиле дека изјави за средбата ќе можат да се земат само надвор од зградата.

Овој инцидент е дополнително недозволив кога се знае дека токму Уставниот суд е оној кој треба да биде главен заштитник на слободата на говорот. Го повикуваме Судот во иднина да обезбеди достојни услови за работа на новинарите и да не поставува негативен пример во општеството за односот институција – новинари.

Рома Пресс

Daniela Abraham kherla puterde lafi baš o načhalipe e Romengo..

Даниела Абрахам, 39-годишна активистка од Ромите, не сака да се сеќава на своето детство. Како дете, таа не можеше да разбере зошто децата ја избегнуваа и не сакаше да се дружи со неа. Колку и да ги прави нејзините училишни задачи, наставниците не беа подобри за неа. Поминала часови во бањата обидувајќи се да ја измие бојата на нејзината кожа.
Шетајќи по улицата со својот брат, соседот ја застрелал во градите, што сè уште има лузна, потсетувајќи на тој настан. После тоа, таа се плашеше да ја напушти куќата со месеци. Прогонот и страдањето на оваа девојка започнало во Словачка во градинка, без оглед колку е убава облека или фризура, уредна и уредна. Приказната на Даниела е една од илјадниците што денес се повторува во Словачка и на други места во Источна Европа. Причината за сите беше фактот дека Даниел Ромкиња. Сето ова остави длабок белег на нејзиното детство и таа порасна со прашањето: “Зошто ми го прават ова?

Daniela Abraham 39 berşengi aktivisto Rkmengoro thaj savi kerla lafi ano baro hango kana dikhela na jekajekipe maškar sa o avera, numa thaj na mangela te iranel poro čhavoripe palpale sar voj nakavgale đji kaj sas tikori.

Daniela sar tikori sas ola baro 0haripe sostar e čhavore na kamena sas te khelen olaja yhaj voj odoleske sas but na hošime sostar kodo keren olake, numa thaj baro vakti ka ačhol sas ani banja te šhaj te tovel poro muj te šhaj te na dikhovel agaar sar so si, sostar gndinela sas kaj kodo si o sebepi so von ola na kamena.

Palpale ano phiribe pere phraleja jek tar komšie kuga ola ano kolin thaj panda isila bejani tar odova, darala te gndinel ani adaja bilači čipota. Pal odova voj čhonensar na iklovela sas avrik tar o kher olakoro sostar sine ola bari dar. Akaja historija e Danielaki tani salde jek tar sa okola panda avera save isi maškar e Roma ani Slovačka numa olako pučipe ačhola puterdo sostar kerlapes odova upral e Roma thaj kana ka čhinavelpes.

Hazri kerga:Roma Press- lendo Udar.net

Ani nakhli rak- Eksplozija ani Podgorica

Експлозивна направа била фрлена во текот на претходната ноќ во околу три часот во кафуле во Подгорица, кое се наоѓа во строгиот центар на градот, на булеварот Иван Црнојевиќ.

Според сознанијата на црногорските медиуми во оваа експлозија немало повредени лица. На локалот му е причинета значајна материјална штета. Силната детонација ги вознемирила станарите од тој дел на градот. Увидот е во тек. Во текот на денот се очекуваат повеќе информации за ова случување.

Eksplozijaki vastaluno sas čhudimali ani nakhli rak  paše ko trin o ari  ani Podgorica,than savo araklagovela ko centrume e dizjake ano bulevari Ivan Crnojevik. Sar so vakerena e jekta infoa tar Crnogorake medie ani akaja eksplozoja nane mudarde manuša.

Numa baś o lokali ketlapes  lafi so si kerdo baro materijalnima o bilačipe, aso i bari detonacija ano pašipe e avere binalenge kerga bari dar tar odova baro šundo baripe e eksplozijako. Kerlapes dikhipe tar vastalune e bukarnengo tar MVR thaj ano avdisutno dive đjakerlapes oficijalno informacija soj o sebepi akale čipotakoro te resarelpes đji ani eksplozija.

Roma Press

Germanija anela nevo kanoni bukarnibaske te aven manuša ani Germanija te keren buti thaj te ačhon ani akaja phuv

Германија на почетокот од идната година ќе донесе нов закон кој би требало да го олесни „увозот“ на квалификувани работници од земјите надвор од Европската унија, најави германската канцеларка Ангела Меркел и предупреди на „очајната“ потреба на економијата за нови работници. Законот за доселување на квалификувана работна сила ќе стапи на сила на 1-ви март 2020-та година и негова цел е да им се отвори патот на работниците на земјите надвор од Европската унија да работат и да останат да живеат во Германија. Според последните проценки, во Германија моментално има 1,3 милиони непополнети работни места. Инаку, во економски најмоќната земја членка на Европската унија моментално работат 2 милиони луѓе од странство.

Germanija havlarela ano angluno tavdipe e neve beršeskoro ka anlaren nevo kanoni saveja ka lokharel o uvozi baš kvalifikujime bukarne manuša tar avrik olengiri phuv thaj Evropaki unija, havlarela Germanijaki kancelarka Angela Merkel.

O kanoni savo kamjalelapes te anelpes  neve kfalifikacijake takatija bukarne manusa te aven thaj te keten buti ani Germanija ka tavdela tar Marti 2020 berš, o celjo tar akava kanoni delapes šajipe e manušenge save tane avrik tar Evropaki phuv te delpes olenge šajope bukake numa hem te ačhon te đjivdinen ano Germanija.

Sar so vaketena ano palune vahtavija ani Germanija isi 1,3 milionija čuče  thana bukake, aso salde sar informativno ani akaja bari ekonomikani phuv isi duj milionija manuša save kerna buti dizutne save resarge tar avera thema.

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press lendo https://tocka.com.mk/vesti/327475/merkel-gi-povikuva-balkancite-da-rabotat-i-ziveat-vo-germanija-im-nedostasuvaat-nad-milion-rabotnici

Birađaki organizacija,, Prerodba”tar Kičevo havlarela đuvlano khedipe..

Женската Организација при НВО ПРЕРОДБА од Кичево со подршка на Локалната самоуправа и Граѓанските органиации од Кичево,ќе одржи тркалезна маса на тема „Насилството врз жените“. Деновиве во Кичево Активот на жени Ромки при ЗРИРР ,,Преродба од Кичево ќе оддржи тркалезна маса на тема “Насилството врз жените”. Целта на тркалезната маса е да се подигне свеста кај жените од заедниците за постоењето и препознавање на семејното насилство во сите негови форми и доколку постои насилство да не се прикрива туку јавно да се проговори за тој проблем и да се бара заштита во надлежните институции. На тркалезната маса ќе учествуваат значајни личности кој изразуваат силна поддршка за женските права дека само со силни, слободни и успешни жени општеството може да се развива во демократска и здрава средина.

Birađaki organizacija,,Prerodba” tar Kičevo  ikheripnaja tar Lokalni komuna thaj lokalnikane organizacie  tar akaja diz anavkerena rotali mesala lav keribnaja ,,Zor dejbe upral e đuvla”.

I gnd tar akava khedipe si te vazdelpes o gogaveripe ano o đuvla maškar i khedin thaj puterdo te kerelpes lafi baš akava problemi te šhaj te šunen e đuvlenge problemoja e institucie ani Raštra.

Ani rotali mesala tane akharde penđarde manuša save sikavena bari ikherin ano đuvlane hakaja, tromakerde tar šukar resarde đuvla tar sasoitnipe savendar đjakerena buvlaripe e demokratikane thaj saste khedina.

Hazri kerga: Roma Press..

KUD- Phralipe Čhirla thaj Avdive dikhen Video..

КУД-ПРАЛИПЕ Скопје формирано во 1949– како културно-уметничко друштво од Скопје основано е од активисти и ентузијасти Роми. Инаку станува збор за фолклорно друштво кои со години ја афирмираше богатата култура на Ромите во Македонија. Има приредено голем број на концерти во земјата и во странство, Пралипе  беа тие кои ги добивале првите награди на фестивалите каде што учевствуваа. Како нај забележителни учевствувања беа во фестивалот во Дижон (Франција), Закопане (Полска) и во други европски земји. Има значаен придонес во афирмацијата на ромската култура, а на чело на КУД Пралипе најголемите испеси ѓи добивале кога беа под раководство на претседателот на Пралипе Фаик Абди (прв Ромски пратеник во Собранието на Р.М.)
Денес повеке КУД Пралипе го нема а Ромската заедница често пати се прашуваат зошто? и од кои причини не функционира КУД ПРАЛИПЕ.

Рома Пресс говори со долго годишен активист г- дин. Бејзат С.

Ano avdisutno buvlo video keraja lafi baš o KUD- Pralipe thaj sostar pobut nane maškar kheribe buti thaj vazdibe hem arakhibe i Kultura thaj i khelin e Romengiri savi but čirla sas o muj e saste đihaneskoro ani Lumja(svet).
Pralipe tano puterdo ano but purano vakti tar kupa entuzijastija thaj aktivistiјa save tadani mangle te araken amari tradicija, khelin, kultura gilji thaj i čhib numa avdive odova nane thaj pučajamen SOSKE?
Ano teluno linko tar video keraja lafi e rajoja Bejzat S.savo vakerela savo sa o vakti tadanutno thaj akanutno, dikhen o video..

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press

 

- Reklam -

KOLUMNE