Blog Rig 201

Havlaribe tar Romani Partija-Srgan Šain..

РП бара од политичарите да создадат политички простор за младите и да ги заштитат.
Коментирајќи ја студентската изјава од Срѓан Шајн, претседател на партијата Рома, изјави:

„Ромската партија ги повикува сите политички партии, без разлика дали припаѓаат на позицијата или опозицијата, да ги земат младите во Република Србија најсериозно, затоа што сите ние велиме дека иднината им припаѓа. Ги повикуваме и сите медиуми да го промовираат учеството на младите во политичкиот живот

Ги покануваме младинските организации во опозициските организации и партиите кои се на власт да отворат дијалог меѓу себе, вклучително и претставници на сите студентски организации, вклучително и оние кои припаѓаат на групата 1 од 5 милиони, затоа што на секоја иницијатива за млади во Србија треба да му се даде соодветен простор на масата на демократска разноликост. На младите треба да им се даде можност да ги изнесат сите свои аргументи за и против некои политики, никој нема право да ги задуши.

I Romani Partija rodela tar Srgan Šain akharela sa e politikane lideren bi disavo gndipe tar odova preperena tari jek rig jali aver rig tar disavi politikani ideologija opozicija jali pozicija, maj sigo te kera buti savore šarti baš terni geracija thaj te mukhen olenge than ano prezentiripe o politikano đjivdipe.

Akharaja e politikane pozicija thaj aktuelno partijake rađe te putren dialog thaj lavkeribe e ternensar thaj odova e studentenge organizacinensar thaj sa adala terne save preperna tar jekh đi panđ milionija, odoleja so i incijativa tar ternengiri ani Srbija trubul te delpes jekajekipe tar demokratikano hemimekolorija.

Hazri kerga: Roma Press lendo tar https://romanolil.net/2019/11/24/rp-zahteva-od-politicara-da-stvore-politicki-prostor-za-mlade-i-zastite-ih/?fbclid=IwAR0JZiOis1XzMRDrAcXu5tFJZI7e3W8E-8cJU2OWFCXf90GNwULtiHD0GEI

Agorkerdo o drom Vašingtonska jekta video insertija ano Roma Press dikhen Video..

Kherdi thaj agorkerdi sasti reskonstrukcija ani komuna Šuto Orizari panle e dromeja Vašingtonska ano pašipe dromaripnaja e dromeja Vinička.

Akava drom tano sasto ikerdo nevo počmindor tar ikhalipe e purane dromesko thaj kerdo si sasto asvalti sa e nišanensar dikhlo telal o šartija buti kheripnaske tar jek lačho drom.

Tar komunake vastalune selaminkere e dizutnenge o nevo drumo thaj apeli đji olende te arakhelpes šukar odova so si ikerdo nevo soske bare pharipnaja kernapes rekontrukcie thaj asvaltija neve dromenge ani komuna Šuto Orizari.

Реконтрикција и обновена улицата Вашингтонска е со потегот од ул. Виничка (Во близина кај раскрсницата со средното училиште Шаип Јусуф) во Општина Шуто Оризари. Реконструкцијата опфаќа 1.470 м2 со асфалт за коловозот и 630м2 за тротоарите со бехатон плочки.

Градежните работи опфаќале отстранување на стариот асфалт од тротоарите и коловозот, нанесување на комплетно нов асфалт , поставување на нови рабници,а троторите ќе се обложени со бехатон плочи.
Бидејќи станува збор за улица со висока фрекфентност со непосредна близина на ОУ Браќа Рамиз и Хамид и СУГС Шаип Јусиф во Шуто Оризари.

Video..

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press

E Roma tar Prilep ano Protesti dikhen Video..

Ромите од населбата “Тризла” во Прилеп излегоа на протест на улица. Причината за тоа неофицијално е исклучување на приклучоци за струја.
Насобраните граѓани го бараа советникот од Ромите во Советот на Општина Прилеп и локалната власт да застане на нивна страна.
Како причина како што дознаваме се и нереализираните ветувања од програмата на градоначалникот за локалните избори.
E Roma tar Trizla ano Prilep iklile ano protesto pe droma. Šarti baš akava naoficijalno thaj o činavibe e elektrikane anergijako.

O khedime đihanija tar konsilesko Romano pretstavniko tar Komuna Prilep thaj lokalnikane rađe te ačhol pe olengiri rig.

Aso o vakeripe thaj o načalipe iklovela thaj tar odova so nane perde olengere rodipna thaj sa i vakerdi programa anglal alosaribe tar aktuelno šerutno e Komunako.

Hazri kerga:Neđmedin A.ROMA PRESS lendo tar https://markukule.mk/wp-content/uploads/2019/11/BeFunky-collage-4.jpg

Romaverzitas – informativna dikhipa ano Kumanovo thaj Veles

На 20.11.2019 тимовите на ЗГ,,Ромаверзитас” одржаа информативни средби со средношколци и матуранти Роми во Куманово и Велес.
Целта на овие средби е подигане на свеста на средношколците како и давање мотив за продолжување на образованието кај Ромската популација во оддржаните информативни средби.

Ano 20.11 2019 berš timoja tar B.O ,,Romaverzitas” ikherga informativno dikhibe e maškarutne sikhlovutnensar thaj maturantija Roma tar Kumanovo hem Veles.
Celjo tar akava kedipe tano vazdipe o gogaveripe tar maškarutne siklovne sar dejbe gnde baš tavdipe tar edukacija ani Romani populacija ano ikherde informativna dikhipa.

Aso akala dikhiba ka anen šukar procesija ano buvlo djandipe e čhavorengere sostar pašaldan vakerlapes olenge kobor si bitno e Roma te oven olen agorkerde učhe sikhlojbaskiri esukacija.

Hazri kerga: Neđmedin A.Erđan M- Roma Press

Akharin tar ”Teatar Roma” premierno khelin -Lavirint ..Video dikhen i reklama

O Teatro Roma akharena sa e Romen ano Premierno khelin tar jek Tatreskiri kheldi drama kerdi tar čačikano resipe e Romensar ani Utarali Makedonija.
O kuvibe tano bilovengoro baš sa e avime.

ПРИКАЗНА БАЗИРАНА ОД ИСКУСТВА ИЗНУДЕНИ ПО ПАТ НА ИНТЕРВЈУА ОД МЕДИЦИНСКИ ПЕРСОНАЛ И ЛИЦА ИНВОЛВИРАНИ ВО ЛАВИРИНТИТЕ НА ЗДРАВСТВЕНИТЕ ДОМОВИ, ЛИЦА КОИ СЕ СООЧИЛЕ СО НИЗА ПОТЕШКОТИИ КОИ ГИ НАТЕРАЛЕ ДА СЕ ЧУВСТВУВААТ ДИСКРЕДИТИРАНО, ДИСКРИМИНИРАНО И СЕЛЕКТИРАНО ПО НЕКОИ ДЕФИНИЦИИ КАКО ШТО Е РАСНА ДИСКРИМИНАЦИЈА.

Улоги: Санела Емин, Ерџан Мемедов, Шабан Узеир, Ѓулсен Умер, Џенгис Хусеини, Орнела Гани, Фикрије Јусуф, Бени Елез, Амет Јашар.
Музика: Оркестар Черкези Банда
Светло: Тунај Сејфулов.
Прмоција: Мелиса Мемиш / Ќамуран Узеир
Сценограф: Ахмед Кадри
Координатори: Амет Јашар / Фадил Џемаил
РЕЖИСЕР: Адмир Алими
ПРОДУКЦИЈА: РОМА ТЕАТАР.
Датум: 02.12.2019 година.
Локација: Национална Опера и Балет
Со почеток: 19:30 час.

Dikhen Reklama

Hazri kerga: Neđmedin A.Erđan M.- Roma Press

Festivali Romane muzikako- Roma Fest 10

Во организацијата на Невладината организација РОМАНО ИЛО, по дессети пат се организира Ромски мизички фестивал Рома Фест 10.
Се уважува дека и овогодишниот музички фестивал ке биде еден од најдобрите изданија а за тоа говорат и гостите присутни на фестивалот, публиката,ансамбли и љубителите на Ромска музика.
Здружението Романо Ило, директорот на фестивалот Бранислав Петровски укажува на желбата и мотивацијата која ја има заедницатаза такви настани.
Голема благодарност упатуваме до Министерство зa култура на Република Северна Македонија и сите други кои ни излегуваат во пресрет со нивната подршка за сите наши настани поврзано со нашата кутура, јазик,музика и др.
Фестивал на ромска музика – РОМА ФЕСТ 10 издание се оддржува на 28 ноември 2019 година во Национална Опера и Балет (НОБ), почеток од 18:00 часот. Влез слободен.

Telal organizacija tar Birađjaki organizacija Romano Ilo tar Skopje organizirinipe 10 Romano muzikako festivali.Vakerlapes aso akava festivali đjakerlapes te agorkerel maj šukar thaj maj bare profesionaliteteja odoleja so vakerlapes o misafirluko tar eminenta muzikane anava save lena than, ansablija thaj manglune Romane muzikake.

ROMANO ILO thaj olesko direktori Branislav Petrovski vakerla i bari mangin tar butederipe tar Roma ikeribnaske asavke čippte panle e Romane muzikaja thaj kulturaja.

Ano jek bičalela baro oven saste baš dumo tar Ministeriumi kulturake thaj sa o avera save sakana iklovena ano angalalipe amare organizacijake kana kamaja te kera disavo aktiviteti.

O Roma Fest ikergovela ano MOB ani dis Skopje tavdela tar 18:00 o ari aso o kivibe tano bi lovengoro.

Hazri kerga: Erđan M.- Roma Press

Promoviribe o vahtavi tar dejbe zor upral e đuvla-Roma

Во организација на Здружението „Национален Ромски Центар“ од Куманово,во Кочани беше промовиран Извештајот „Достапност и пристап до услуги за поддршка на жени и девојки Ромки коишто преживеале насилство врз жени во Кичево, Куманово, Велес, Прилеп, Кочани и Штип“.
Со поддршка на „UN Women“ и EU Здружението „Национален Ромски Центар“ од Куманово спроведе истражување за достапност и пристапот до услуги за жени и девојки Ромки кои преживеале насилство врз жени во рамки на проектот „Поддршка на жени Ромки да ги идентификуваат нивните потреби, да ги побараат своите права и да се зголеми пристапот до услуги за оние што кои преживеале насилство“.
На настанот присуствуваа голем број на Роми посебно од младата популација кои беа поздравени од Претседателот на „Националниот Ромски Центар“ од Куманово, Ашмет Елезовски кој воедно настанот го прогласи и за отворен а свои обраќања имаа и претставничките од Канцеларијата на „ UN Women“ од Скопје – Тело на ОН за родова еднаквост и зајакнување на жените.
На настанот беа промовирани и креативните видеа: „На своја кожа“, „Девојки херојки“ и „Јас можам“.

Telal organizacija Nacionalnikano Romano Centro tar Kumanovo, ano Kočani sas promoviribe o Vahtavi tar kerde aktivitetija telal ikkheripe e đuvlen upral savende kerdoj tano zor uprql e đuvla ano Kičevo, Kumanovo, Veles, Prilep, Kočani thaj Štip.

Ikkeripnaja tar o UN WOMEN EU thaj i Birađaki organizacija Nacionalnikano Romano centro tar Kumanovo.

Ani čipota sas promoviribe thaj e videa amavkerde, ,,Đuvla Heroija” thaj ,,I me šhaj”.

Hazri kerga: Neđmedin Abdula- Roma Press-NRC

Интервју со Јосиф Абитан директор на Раби центарот Michelet – директор на Талмуд Тора – одговорен во богослужба во регионот на Алпес Маритимеs

МС:Господине Абитан, дали досега еврејската заедница имала било какви контакти со ромската заедница во овој дел на Франција?

Joсиф Абитан: Не би сакал да ве разочарам но вие сте првиот ромски преставник кој побарал контакт со нашата заедница и благодарам што ете најпосле сум запознал лице од ромска припадност.Жално е да се биде нем посматрач на јадните Роми који секојдневно ги гледаме на улица без покрив над главата и без икакви срества за живот, тие групи кои ги среќаваме секојдневно не се Житан, Мануш или Кале со кои ги препознаваме овдешните домицилни Роми туку групи кои доаѓат од посткомунистичките држави Романија ,Бугарија и така натаму.

МС: Вие пред две недели ја добивте мојата работна тема со наслов Ромите потомци на Античките Евреи, кое е вашето мислење во врска со ова истражување ?

Јосиф Абитан : Морам да признавам дека со сласт го имам читано материјалот кое ми го испративте.Многу малку знам за историјата на Ромите, но уште помалку за ова теза која ја работите, едноставно ми дадовте задача да читам да истражувам, па дури имав и неколку контакти со наши Рабини како во Франција така и во Израел во Тел Авив од каде се информирав повеќе од што порано знаев.Ова ваша теза не е нова за многумина изреалци па дури ни за Институтот на израелската дијаспора во Тел Авив.Уште многу одамна се сомневаа дека Ромите се можеби едни од десете изгубени Антички Евреи од пред 3500 години п.н.е, е сега, зошто ова истражување не било поткренато тогаш не можам точно да потврдам, moжеби Госпдовата воља е во време кога тој ќе посака тоогаж а можеби времето е сега.

МС: Во последните неколку години откриени се неколку групи на изгубените деца на Израел.53 припадници на едно село од североистокот на Индија биле прифатени од врховниот рабин на Израел како деца на племето Манеш, друга група е пронајдена во Етиопија како припадници на племето Дан и трета група во Јужната Афричка држава племето Лемба. Како се наоѓат овие изгубени израелови деца ?

Јосиф Абитан: Точно така, за овие групи е потврдено дека се деца на одредени племиња на Израел.Денес благодарение на интернетот молскавично може да се дојдат до информации кои се потребни да се покрене истражување на одредена група за кои самите велад дека се припадници на едни од племињата на Израел.На пример ете вие преку ова ваше истражување кое најверојатно ке биде објавено како интервју, документарен филм , или онлине публикација ,може да стигне до некој од нашите рабини или историчари кои потоа ќе направат истражување за ова група која мисли дека е сродничка со нашата.

МС: Кои услови се приоритетни во докажувањето дека некоја група е потенцијален потомок на Античките Евреи?

Јосиф Абитан:Вие на почетокот на разговорот ми рековте дека ја знаете Тората нашата Света Јудејска книга, тогаш сигурно знаете дека Мојсеј имал напишано морални закони кои се држале под заветниот ковчег во шаторот на Светата Светиња,со тие закони ние се разликувавме од ругите групи на народи.Значи секој кој мисли дека е припадник на едни од нашите изгубени племиња би требало да негуват барем дел од овие морални закони како што е светковањето на саботата, обрезувањето на децата по една недела од нивното раѓање, индетични имиња со еврејските, како и други традиционални обичаи со кои се препознава нашата култура. После овие налази се оди на земање на ДНК со која би се утврдило приближните вредности на таа група со Израелците, но, и не е морално доколку споменатите услови се исполнети.Ние не ги бараме, тие нас не барат, и тогаж кога ќе ги најдеме, тогаж ги прибираме.

МС: Дали тоа значи дека Ромите кои живееат во различни делови на светот, со различни религиозни традиционални и културни разлики со Еврејската нација не може да биде можен потомок на едни од племињата на Античките Евреи?

Јосиф Абитан:Не, напротив Ромите се народ или група која со векови била асимилирана , против своја воља прифатила пагански обичаи.Тој е народ кој сеуште лута од место до место, тој е едниствената група која нема сопствена држава и народ кој сеуште ниту една држава не ги прифатила како своја дијаспора. Нашиот Бог Елохим, нашите предци ги казнувал поради нивната не послушност, но неговата намера еден ден да ги собере од сите страни на светот својот мил народ ке се оствари,оти Тој никогаш не го има вратено својот збор назад празен.Верувам дека тој има план кога каде и како ќе го открие оригиналното потекло на Ромите.

МС: Дали мислите дека Ромите се можни сродници со Древните Евреи?

Јосиф Абитан: Искрено постои можност, како што реков малку истражував , и наоѓам на интересни допирни точки со Израелскиот народ,монотоизмот, во кој нема политеистички или пантеистички верувања,веруват во духовен свет кој се состои од чисти и нечисти духови која преставува еврејска концепција,верувањето во смрт како дефинитивен премин до духовниот свет,мртвото лице е нечисто во текот на неговиот пат кон царството.Да ја земеме музиката како пример мелосот на изворната музика е многу блиска со нашата изворна музика, вие сами рековте дека во блиска прошлост но и сега во некои ромски групи постоји племенски суд, вие самите рековте дека многу слаб процент е на ромски мешани бракови, тоа се исто така индикатори дека можеби сме еден те ист народ, постојат можни сличности кои не би можел сега да ги набројувам.

МС: Она што е најголема допирна точка е Холокаустот на Евреите и Ромите во времето на 2 -та Светска војна , дали можеби Хитлер знаел нешто уште во тоа време за блискоста на Ромите и Евреите?

Јосиф Абитан:Болно сеќавање и за нашиот и за вашиот народ, но ова не е единствениот геноцид над Евреите,ако добро ја знаете историјата, за време на Инквизицијата, Црквата ги гонеше Евреите низ цела Европа, Евреите за нив преставувале неверници, богохулници, најголемиот геноцид во тоа време се случило во Шпанија во времето на кралот Карлос кога иљадници Евреи биле прогонувани и убиени, само затоа што се Евреи припадници на народот кој го издал нивниот Бог Исус Христ. Таквиот начин на размислување го имало Хитлеровата машина за убивање на Евреите и Ромите во концетрационите логори, Хитлер ги презираше Евреите од причина што како светска популација нивниот број во тоа време инесуваше само 00,1% од вкупното светско население, а 26% од светките научници експерти доктори на науки физичари хемичари и така натаму се Евреи, Хитлер не нарече дека сме паразити и дека не сме имале право на избор на живот. И ние како и вие со векови бевме прогонувани, угнетувани, Дали ја делиме истата судбина, и тоа е прашање за кое треба стручни експертизи, како кај вас така и кај нас, кога сме биле ослободени од Медо Персија зошто некои племенски групи наместо да се вратат во Израел го продолжиле патот кон далечниот исток,зошто Ромите кога побегнале од Индија никогаш не се вратиле назад во како што велат нивната земја на потекло. Денес со растот на радикализмот во Европа најмногу расте и Антисемитизмот и Антициганизмот, зарем ова не се поистоветни додирни точки кои се индикатори дека припаѓаме на еден народ .Најголемата разлика според мене е образованието кој кај Евреите е многу голема и обавезителна што не е случај со Ромите. Евреите денес се едни од најбогатите луѓе во светот додека Ромите се едни од најсиромашните во светот.

Доколку немате други прашања би сакал само да кажам дека од Тел Авив добив информации дека во Израел има една група на Роми дојденци пред неколку години кои имаа традиционални обичаи врзани со нашите културни и култ традиции, на таа група врховниот Рабин на Израел им додели статус на Јехуд што значи оригинален Евреин.

Јас ви посакувам среќа во вашиот понатамошен напор кон ова прашање со позитивен исход, се надевам дека ќе го пронајдете одговорот.Јас ви стојам на располагање колку што можам да помогнам , со тоа што ќе испратам писмо до Институтот за Израелската Дијаспора во Тел Авив како би можеле од лице место да ја користите архивата , контактите со повеќе рабини кои работат во откривањето на изгубените племиња на Израел и голем број на генетичари и историчари .

МС: Ви благодарам и на вас почитувани господине Абитан за вашето време и раговорот кој го водевме со вас.

Интервјуто го водел Мозез Соломон (Мухаџер Сулејман,извадоците како и укажувањата му припаѓаат само на авторот на текстот,исто така пишаниот текст е надвор од уредувачката политика на Рома Пресс.

Premierno Teatareski khelin 02.12.2019 berš – LAVIRINT- Teatar Roma

Akharin đji sa e Roma save kamena te diken čačutni Teatrikano khelin thaj odova profesionalno kerdi thaj kheldi tar amaro Romano muj teatrikano savo beršensar bare pharipnaja ikherena sajdipnaja i čhib, kultura, tradicija numa thaj čačikano resipe e Romane haleja ani Republika Utarali Makedonija telal vastjalipe tar jekutno profesionalno Teatro Roma.

Akava fori akarena sa e Romen te oven kotor tar jek realnikani khelin vakerdi telal teatreskoro phiribe so sa resarela e Romensar ane sastipnaskere lavirintoja, thaj e Roma kana resarena ano akala institucie, thaj sar dikhenalen o bukarno sastipnasko personali.

Oven koto tar sa akava soske akava jek fori ovela sa mangipnaja akava teatreskoro timi anglal tumende te sikevel o čačipe tar sakodivesesko đjivdipe e Romengo.

Ano timi khelena profesionalna muja save agorkerege poro edukacijako sikhlovipe ani akaja umal thaj o timi tar Teatro Roma save beršensar ikherena o barvalipe e Romengo telal kulturaki thaj čhibjako barvalipe khelindor ani teatroski scena.

ПРИКАЗНА БАЗИРАНА ОД ИСКУСТВА ИЗНУДЕНИ ПО ПАТ НА ИНТЕРВЈУА ОД МЕДИЦИНСКИ ПЕРСОНАЛ И ЛИЦА ИНВОЛВИРАНИ ВО ЛАВИРИНТИТЕ НА ЗДРАВСТВЕНИТЕ ДОМОВИ, ЛИЦА КОИ СЕ СООЧИЛЕ СО НИЗА ПОТЕШКОТИИ КОИ ГИ НАТЕРАЛЕ ДА СЕ ЧУВСТВУВААТ ДИСКРЕДИТИРАНО, ДИСКРИМИНИРАНО И СЕЛЕКТИРАНО ПО НЕКОИ ДЕФИНИЦИИ КАКО ШТО Е РАСНА ДИСКРИМИНАЦИЈА.
ЦЕЛТА НА ОВАА ПРИКАЗНА Е: КАКО ДО ПРОМЕНА НА НАРАТИВИТЕ!?
ПОДНАСЛОВ: ПРОМЕНА НА НАРАТИВИТЕ КОН РОМСКИОТ НАРОД ВО ЗДРАВСТВЕНИТЕ ИНСТИТУЦИИ
ПРИКАЗНАТА Е КОМПОНИРАНА ОД АВТЕНТИЧНИ И ЛИЧНИ ИСКУСТВA НА ПАЦИЕНТИ И ИНТЕРВЈУА НА МЕДИЦИНСКИ ПЕРСОНАЛ.
ПОДГОТВЕНИ ОРИГИНАЛНИ ТЕКСТОВИ НАМЕНЕТИ ЗА РОМА ТЕАТАР, ТЕАТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ ПРОМЕНИ
ПРОЕКТ: ПРОМЕНА НА НАРАТИВИТЕ КОН РОМСКИОТ НАРОД.
Улоги: Санела Емин, Ерџан Мемедов, Шабан Узеир, Ѓулсен Умер, Џенгис Хусеини, Орнела Гани, Фикрије Јусуф, Бени Елез, Амет Јашар.

Музика: Оркестар Черкези Банда
Светло: Тунај Сејфулов.
Прмоција: Мелиса Мемиш / Ќамуран Узеир
Сценограф: Ахмед Кадри
Координатори: Амет Јашар / Фадил Џемаил
РЕЖИСЕР: Адмир Алими
ПРОДУКЦИЈА: РОМА ТЕАТАР.

Датум: 02.12.2019 година.
Локација: Национална Опера и Балет
Со почеток: 19:30 час.

Hazri kerga: Neđmedin A.Erđan M.- Roma Press

Protesto ano 4- to Dekemvri

Додека премиерот Андреј Пленковиќ и неговите министри често се фалеа со добри јавни финансии во последните неколку недели, една од најранливите групи во општеството повторно беше заобиколена при изготвувањето на државниот буџет за следната година. Овие се родители на старатели, т.е. оние кои се грижат за деца кои, заради здравствените проблеми, се целосно зависни од друго лице за да ги задоволи основните животни потреби. Иако во последните месеци тие активно ја истакнуваа тежината на нивната состојба, овој пат нема да најдат дополнителни средства во државниот буџет. Ова стана јасно по минатонеделното отфрлање на амандманот за буџетот, изнесен од пратениците Сњежана Саболек и Дамјан Вучелиќ, кој повика на зголемување на 70 милиони хранења за родители на старатели. Амандманот беше во согласност со претходното барање да се зголемат таксите за родители на старателите од сегашните 2500 на минимум 4000 HRK. Како резултат, Здружението Сенки, кое ги здружува овие родители, најави нов протест што ќе се одржи на 4 декември. Висината на надоместокот е поттик за објавување нови активности, но далеку од тоа да биде единствениот проблем што ги мачи овие луѓе. Но, да започнеме во низа.

Đi kaj premieri Andrej Plenkovik thaj oleskere ministrija sakana vakerna baš šukar lingardi finansijaki politika, numa akava kurko aktuelizirinelapes odoleja so e neve beršeskoro buđeti ano aver fori rotirinela e maj čorolen thaj na čivge khanči tar olengere rodipna upral berśeskero nevo buđeti.
E načhale manuša tane jerije, čhave manušenge save tane valanutne jek jekeske te keren hizmeti thaj olenge valani doperdo finansijako dumo, thaj olengoro rodlaripe sas akala čhona aktivno dikhle sostar ola tar pere sastipnaskere problemoja na resarena ano normalnimano đjivdipe, aso o naklo kurko olengoro amandmani sas čhudimalo tar bičaldengoro buđeti te dočhicenpes vi ola ano nevo nakavdo buđeti e themakoro.
Baš sa akava havlarena ano 4-to dive tar čhon Dekemvro organizirinenape ano protesti.

Hazri kerga: Roma Pres lendo linko- Phraliphen https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=2451190931814398&id=1849702855296545

- Reklam -

KOLUMNE