Blog Rig 232

Šurakergja o siklojbaskoro 2019/2020 berš bašho neve 20 mile avgo sikle ki R. Utarali Makedonija

Šhurakergja o avgo siklojbaskoro dive ko sikljobaskoro 2019/2020 berš.Ministeri bashi edukacija thaj nauka Arber Ademi akhargja e šerutnen thaj e sikavnen ko fundavo thaj maškarune siklane te hazrkerenpe bašo o avgo siklojbaskoro dive, odoleske soske, sar so vakergja, i edukacija e siklengiri na tromal te ovel la ačhoviba, a paluneste na kamlape te mukelpe te oven razocharime o avgo sikle kola so avgo drom ka bešen ko siklanakere thana.

O Ministeri isto agar dengja ki gnd kaj o nevo siklojbaskoro berš ka šurakerel e neve Kanuneja basho fundavno educiriba thaj e Kanuneja bašo sikavne thaj stručna maškarbutikerutne, kola, sar so vakergja, si fokuseja baš ko karierakoro bajroviba e sikavnengoro thaj bašo olengoro soodvetno anglutkeriba ko kanuneskete skale.

Ko pučhiba bašo o havlardo štrajko taro SONK o ministeri dengja đevapi kaj na ketelape štrajko kana isi decizija baši pobari plata.

– Nane sebepi bašo keriba štrajko. Me sajdinava o nijami bašo štrajko, numa amaro si te da akcenti kaj nane zaririn taro štrajko. Štrajko organizirinelape ko šartija kana nane halojbe. Amen nudinaja thaj isiamen halojbe bašo poučhe plate, vakergja o Ademi.

Ov mangla sukcesivno siklojbaskoro 2019/20 beršh sa e siklengje.

Akava bersh basho avgo drom ko siklanakete bešhlarina ka beshen 20 mile avgosikle. Olenge akala pakjalape ka oven o hem bahtale divesa ko đzivdipa.

Maškar olende, akava berš edukacijaja šurakerena thaj 260 mile fundavna thaj maškatune sikle.

O Celo timi taro Romano portali RomaPress mangaja sukcesivno siklojbaskoro berš sa e Romane siklenge.

 

Hazri kerga:Erđan M.-Roma Press

E Roma thaj i Edukacija-Nikana na nakhela o vakti-Video dikhen..

Maškar e temelija tar nakli Dekada e Romengiri ani Makedonija,  e maj bare valanipe save trubul te ovelen lačharibe prekal i Romani kedin ani Utarali Makedonija, kerlapes  lafi saste 15 berša sar te lačharelpes i Edukacija, Sastipe, Thanaribe thaj o  Bukarnipe.

Numa maškar akala štar hem valanutne  temelija save trubul te lašharenpes  ano đjivdipe e romengoro ani Utarali Makedonija phanle akana vi e Strategijaja e Romengiri savi  tavdela tar 2014 đji 2020 berš, kerlapes lafi salde pošukar resipe ano edukacijake rezultatoja.

Amen avdive kamaja te prezentirina tumenge maškar ko dova so trubul ano vakti e terne Roma te agorkeren pire edukacijako proces, numa nikana thaj nane dosta  ja palem te čhinavelpes o bajrovipe e edukacijako thaj ano po bare berša.

I misal savi kerdi tani tar pozitivno primeri te del pottik e Romen te tavden i ponodorig e edukacija sar ano amaro primer tar rajo Sevgul Abdula diplomirimo -Detektiv thaj Kriminalistika. I Video storija kerdi tani dumeja tar Puterdo Sasoitnipe thaj Birađjakiri organizacija HERA.

Hazri kerga: Erđan M-Roma Press

 

 

E Busija problem e dizutnenge ani komuna Šuto Orizari

E dizutne  paše  duj kurke araklagovena bare problemoja odoleja so trubul maj hari 2 km te phiren te šhaj resarena ano pumare khera savende đjivdinena.

Ano lavkeriba kotor tar diyutne vakerena akavaj amenge haosi,  odoleja so o numero tar busi 19 mukhela amen duj km. po tele paše e atareja Topansko Pole, Aso salde o numero 20 na nakhela tar trafike e komunake Šuto Orizari numa khuvela tar Butel thaj resarela đji ani  paluni trafika.

E Roma si fuhalime  thaj vakerela khoni na dikhela akava problem sar te nakhavelpes, sar amen te resara đji ano amare khera, vakerdilopes 30 dive ka ovel lačhardi cello drom Indira Gandi numa, amen sar so dikhaja sar đjana e buka akava drom isi šajipa te agorkerel paše e jevendeja.

O timi tar Roma Pres irangem ano telefonsko lav keribe đji o dispečersko kotor tar dis Skopje , thaj von vakerge amenge akaja ruta nakhibaske andi thani decizija tar soobrakaesko timi thaj odova agaar ka ovel sa đji kaj lačharenapes e  droma.

Baš sakova tumaro načalipe tar dromakeripe e busengoro daja tumen numerija kaste šaj vi tumen sar dizutne te informirinen tumen 071 381 147

Hazri kerga: Roma Press

 

 

Inicijativa baš iranibe o anav e Romane ataresko Stoni, tar o Niš

Откако ќе се избере соодветно име, според активистот за човекови права Осман Балиќ, треба да се преименува една од најстарите ромски населби во Ниш, Плоштадот Стовни. Досега не е избрано ново име, а Балиќ ги повикува граѓаните да достават предлози. Пред неколку дена, Балиќ на својот Фејсбук профил покрена иницијатива граѓаните да предложат име што ќе го заземе Стокни трг. Некои од предлозите беа одличниот на ромската музика Шабан Бајрамовиќ. Тој додава дека наскоро ромските невладини организации ќе имаат состанок за да презентираат предлози за промена на името.

Kana ka anelpes decizija anaveske, sar so vakerna o aktivitetoja tar manušikane hakaja Osman Balik, trubul te anavkerelpes nevutne alav jek tar maj purane  komune ano Niš. Ploštadi Stovni.

Đji akana nane ando nevutno anav numa, o anav o Balik akharela  te dočhiven pere bahanija.

Anglal nekobor dive, Balik ano poro facebook vazdinga inicijativa  e đihanija te den  pere bahanija, disave isi olen mangin te akharelpes prekal o penđardo gilavutno Šaban Bajramovik.

Vov vakerla but anglal i Romani  Birađjakiri organizacija ka ovelen dikhipe te keren prezentiribe tar bahanija iranibaske o anav.

Hazri kerga: Nedmedin A.-Roma Press

 

HAVLARIBE tar SUGS – Šaip Jusuf

Со настава започнуваме од вторник 03.09.2019 година.
Со следниот распоред на прием за вторник:
1 година од 09:00 часот
2 година од 10:30 часот
3 година од 11:30 часот
4 година од 12:30 часот

Од среда, па до крајот на месецот:
1 смена (од 07:30 ч) профилите: бизнис-администратор, економски техничар и медицинска сестра.
2 смена (од 13:45 ч) профилите: градежен техничар, фризер и келнер.

Со среќа и многу успеси во текот на оваа учебна година.
Ви посакува тимот на нашето училиште.

Hazri kerga: Roma Press

Театарска претстава на ромскиот театар “Студент“ “АЛФА И ОМЕГА“

Театарска престава на ромскиот театар “Сутудент“ “АЛФА И ОМЕГА“релаизирана по сценарио на сега покојниот Ѓунеш Мустафа алијас ГУНО
Режија Џемаил Демир
асистент на режија Сулејман Мухаџер

Преставата е поделена на пет чина. Во првиот чин е создавањето на првиот човек Адам и неговота животна сопатничка Ева и првото убиство од страна на нивниот син Каин врз својот брат Абел.
Вториот чин е појавата на Месијата Исус кој со својата жртва им го отвори патот на целото човештво за опрост на своите гревови наследени од своите пра пра родители Адам и Ева.

Третиот чин е отсликување на денешниот зол неправеден свет , манипулиран од страна на непријателот на доброто ѓаволот,и денешните пороци, алхохолот, дрогата криминалот…

Четвртиот чин е преставување на светските религии, и притискот на ѓаволот кој ги врши врз нив.

Петиот чин се одвива во некое минато време кога Месијата Исус решава да ги скрати маките на добрите луѓе на земјата, со кој го уништува ѓаволот и сите оние кои се отргнаа од вераата кон него и кон нивниот створител.

Проштална средба на претседателот Џафери со амбасадорката на Република Хрватска во Република Северна Македонија, г-ѓа Даниела Баришиќ

Денеска претседателот на Собранието на Република Северна Македонија, г. Талат Џафери, оствари проштална средба со амбасадорката на Република Хрватска, г-ѓа Даниела Баришиќ.

На средбата беше изразена благодарност за досегашната соработка и поддршка од пријателската Хрватска. Исто така, двајцата соговорници разговараа за актуелните прашања на Република Северна Македонија. Посебен акцент беше ставен на темата за членството во НАТО, како и за претстојното претседателство на Република Хрватска на Советот на Европската Унија и нивната програма и приоритети.

Претседателот Џафери на почитуваната амбасадорка ѝ посака успешна работа по завршувањето на мандатот во Република Северна Македонија и ѝ беше врачено признание за посветеноста во градењето и продлабочувањето на пријателството помеѓу двете земји.

Hazri kerga: Roma Press – lendo tar Khedipe e R.S.M.

Puterdo, ja palem na o šajipa tar o Salvini te ačhol ano rađjalipe-Italija

Италијанското анти-воспоставување Движење Пет Звезди (М5С) и опозициската десничарска Демократска партија (ПД) во средата се согласија да формираат нова коалициска влада за да се избегнат предвремените избори, да не се спроведе желбата според анкетите на екстремно десничарската Лига Матео Салвини (Матео).  Двете партии влегоа во разговори за коалиција и покрај политичките непријателства, откако поранешната владејачка коалиција на Италија – составена од М5С и Лигата – се распадна по неколкумесечен конфликт. Салвини реши да ја расипе коалицијата и да ја собори владата затоа што анкетите укажуваат на огромно зголемување на неговата популарност, што тој сакаше да го искористи за понатамошно зацврстување на неговата позиција со новото гласање. Сепак,  ако се постигне договорот помегу M5S и PD,  нема да се организираат  избори. Инаку, како што постојано ние информираме дека, Салвини ги водеше своите кампањи за антиимигрантска и анти-ромска политика. Тој често ги навредувал Ромите, за што многу пати бил критикуван.

Italijake  anti –dočivibe tar o partije Phiribaske Panđ čerenja(M5S) thaj opozicijake desničarsko rig  tar Demokratijaki partija (PD)  ano trinto di o naklo kurko ange maškar peste lafi te lačharen nevutni koalicijaki rađji te čhaj te na ikergoven alosaribe, mangin  sar so vakerna e ankete tar desničarsko liga partija tar Mateo Salvini.

E so duj partie  kuvge  ano lavkeripe baš koalicija  thar penđarde na amalikane partie,  kana i čirutni  rađjaki  koalicija  ani Italija- ikherdi tar M5S thaj i Liga- na arakle pobut maškar peste lafi thaj sinelen nekobor  čhonengoro konflikto.

Salvini sakana akošelapes sas baš odova te kherelpes nevutne alosaribe đjandidor  tar kerde ankete s baš peske  so isi ole ikeribe e đihanengoro, thaj odoleja kamlapes te ikherel o butederipe e bičaldengoro (pratenikoja).

Numa akana ađjikerelapes te arakhle lafi maškar peste  e duj partije rađji thaj opozicija o M5S thaj PD, te nakhla olengoro lavkeribe ano solucijako phanlo lafi  tadani nane te ovel valanipe tar ikheripe nevutne alosaribe ani Italija.

Salde te irana tumaro gndipe,  Amen but fori  hraminaja tumenge baš o Salvini savo peske resarga ani bari populacija thaj bari reklama  maškar o đihani tar Italija pal odoja oleskkri penđardi  politikaki kampajna mujal  (protiv)  antimigrantsko thaj anti-romani politika. Vov  but fori kerla sas đungale thaj bilače lafija mujal o Roma, thaj baš odova   upral oleste sakana sas kerde bilače lafija baš oleski asavki politika.

Hazri kerga: Nedmedin  A.-Roma Press

Ikalipe 200 migranton tar derjav (more) ani Španija

Спасувачката акција доаѓа во време кога Шпанија се подготвува за пристигнување шпански воен брод со 15 мигранти од италијанско пристаниште. Мигрантите од супсахарска Африка биле пронајдени на три сплава во Алборанското Море меѓу североисточно Мароко и југоисточна Шпанија. Тие се пренесени во Алмерија и на Малага. Шпанската крајбрежна стража спаси повеќе од 200 мигранти во обид да преминат од Африка во Шпанија. Околу 18.018 мигранти пристигнале во Шпанија до средината на август годинава, според Министерството за внатрешни работи. Ова е зголемување од 39 проценти во однос на истиот период минатата година.

Španijaki pajneskiri arakavutni ekipa  pobuter tar 200 migrantoja  ikavga olen ani olengiri mangin  tar Afrika te nakhen ani Španija.

Arakibaski akcija  resarela ano vakti  kana i Španija  kerlapes hazri  te resarel ano španijako askerengo brodo 15 migrantonsar  tar italijako pristanište.

Migrantoja tar supsaharsko Afrika  arakhle sas  ano trin thana ko Aloboransko derjav –more maškar  o purabalo kotor tar Maroko thaj lačšimpurabalo kotor tar Španija. Ola trubula te resarena  ani Almerija thaj Malaga.

Đji maškaripe e čhoneske avgust ani Španija isi 18.018  migrantoja, vakerla o Ministeriumi andrune bukenge. Thaj akava olenge tano baro numero dikhlo e naklune beršestar.

Hazri kerga:Roma Press

 

Селими до Шилегов: За Ромите имате реализирано НУЛА проекти

Советникот Ерџан Селими постави прашање до градоначалникот Петре Шилегов: Колку проекти од својата изборна програма во овие речиси две години мандат има реализирано за Ромите од Шуто Оризари?

Но, согледувајќи ги фактите, советникот Селими сам си одговори: „Одговорот е НУЛА проекти градоначалнику“.

-Што значи дека ништо не работите за Ромите, воопшто не се грижите за Ромите и воопшто не се држите на вашите зборови кои ги искажавте на почетокот на вашиот мандат, дека особено внимание ќе дадете на помалку развиените општини. Исто така сакам  да ви кажам дека ова што сега го правите на „Индира Ганди“, не е проект за Ромите и не е проект кој Ромите го очекуваат од Вас. Ромите искрено очекуваа дека ќе ја реконструирате главната улица во центарот, во срцето на Шуто Оризари каде што стварно има потреба од таков зафат. Сигурно после ова ќе станете и ќе кажете дека со втората фаза ќе биде опфатен тој дел! Но кога следната година, праша тој.

Советникот го замоли градоначалникот да даде насоки што побрзо да се заврши веќе започнатата реконструкција на „Индира Ганди“, бидејќи сообраќајот во тој дел е отежнат.

-Пред 1 година имаше пост од Град Скопје во форма на флаер во која беше истакнато дека „Индира Ганди“ е во завршна фаза. Но за жал не е баш таква состојбата како што беше истакнато. Ако можевте други улици за една недела да ги завршите зошто тоа не е случај и со „Индира Ганди“. Затоа дајте барем завршете ја, порача советникот Селими.

Bičhaldi reakcija tar Partija ,,ROM” đi redakcija Roma Press

 

- Reklam -

KOLUMNE