Blog Rig 260

,, Barabutne bašh jekhajekh nijamalipa e čhavorenge Roma“ –Agorutni konferencija

Центарот за семејно и детско згрижување – КМОП, во партнерство со Ромски Ресурсен Центар Скопје, организираат завршна  конференција „Заедно за еднакви права на децата Роми“ во рамки на проектот „Градење на посилни локални мрежи за подобрување на заштитата на правата на децата Роми“, кој е финансиран од Европската Унија преку Министерството за финансии (CFCD).

Конференцијата ќе се одржи на 7 јуни 2019, петок во Хотел Мериот, со почеток во 10 часот.

На конференцијата ќе се обратат:

– Мабера Камбери, Министерството за труд и социјална политика

– Сенада Ламовска, претставник на кабинетот на Министерот без ресор задолжен за имплементација на Националната Стратегија за Роми

– Давид Рама, Центар за семејно и детскo згрижување (KMOП) Атина

– Фатош Усаинова, Менаџер на проектот, Ромски Ресурсен Центар (РРЦ) Скопје

Проектот кој се имплементираше во изминатите 18 месеци е дизајниран да ги поддржи локалните механизми за координација и структури кои имаат улога да ја унапредат интеграцијата на Ромите преку унапредување на нивните капацитети за функционална имплементација на иницијативите за заштита на децата Роми кои се во согласност со националните и ЕУ политиките кои ја таргетираат интеграцијата на ромската заедница во Република Северна Македонија.

Tajsa thano havlardo te ikergovel i agorutni konferencija anavkerdi ,, Barabutne bašh jekhajekh nijamalipa e čhavorenge Roma“  proekti sav kerlapes  telal o Centari bašh arakibe e čhavorengoro KMOP ko  partnerikano buthi kheripe  e Romane  Resurseske centrumeja tharo Skopje.

I konferencija ka ovel ikerdo ko Hotel Meriot tavdipnaja thar 10  ari, aso o proekti than  finansirime kotar Evropsko Unija.

Hazri kerga: Roma Press

Muklo Oglasi bašh 125 Profesionalna askerija- dikhen ki aplikacija

ЈАВЕН ОГЛАС 1. За прием на 125 професионални војници на служба во Армијата на Република Северна Македонија

06-06-2019

Врз основа на член 31, 36, 39 и 40 од Законот за служба во Армијата на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ бр. 36/10, 23/11, 47/11, 148/11, 55/12, 29/14, 33/15, 193/15, 71/16 и „Службен весник на Република Северна Македонија“ бр. 101/19), член 1 од Правилникот за начинот на спроведување на постапка за прием на кандидати за офицери, односно подофицери, професионални војници и цивилен персонал на служба во Армијата на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ бр. 57/18), Министерството за одбрана на Република Северна Македонија објавува

ЈАВЕН ОГЛАС

  1. За прием на 125 (сто дваесет и пет) професионални војници на служба во Армијата на Република Северна Македонија (во натамошниот текст: Армијата) за работа на определено работно време со договор за вработување во времетраење од 3 (три) години со можност за негово продолжување повеќе пати, но најмногу до навршување на 45 години возраст по избор согласно закон.
    2. Кандидатите за прием на професионални војници на служба во Армијата од точка 1 на овој оглас треба да ги исполнуваат следните услови:
    Општи услови:
  • да се државјани на Република Северна Македонија;
  • да се полнолетни и
  • да имаат посебна здравствена и физичка способност.

Посебни услови:

  • да имаат завршено средно образование;
  • да имаат завршено доброволно служење на воениот рок и
  • да не се постари од 25 години на денот на завршувањето на огласот за прием на професионални војници.
  1. Работното време е од 08,00 часот до 16,00 часот.
    4. Платата изнесува од 21.000,00 денари до 24.000,00 денари.
    5. Лицата кои се здравствено осигурани и ќе приложат потврда издадена од матичен лекар за поседување на општа здравствена способност кон пријавата за прием на кандидати за професионални војници на служба во Армијата, нема да подлежат на почетни проверки за поседување на општа здравствена способност.
    Лицата кои не се здравствено осигурани и согласно тоа, не се во можност да достават потврда од матичен лекар за поседување на општа здравствена способност кон пријавата за прием на кандидати за професионални војници на служба во Армијата, ќе бидат испратени на проверка на општата здравствена способност на Институтот за физиологија при Клинички центар – Скопје.
    6. Во постапката за избор, проверката на физичката и здравствената способност на кандидатите за професионални војници на служба во Армијата, ќе биде извршена од страна на посебни комисии формирани од министерката за одбрана.
    Кандидатите ќе подлежат на тестови за проверка на физичката подготвеност согласно Правилникот за начинот на одржување и проверка на физичката способност на активниот воен персонал на служба во Армијата на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ бр.170/16) достапен на следниот линк: http://mod.gov.mk/wp-content/uploads/2018/07/Pravilnik-za-fizicki-proverki-.pdf.
    7. При вработувањето ќе се води сметка за соодветна и правична застапеност на граѓаните кои припаѓаат на сите заедници со почитување на критериумите на стручност и компетентност.
    8. Воедно, Министерството за одбрана ги повикува и охрабрува девојките и жените кои ги исполнуваат условите да се пријават на јавниот оглас за прием на професионални војници во Армијата на Република Северна Македонија.
    9. Со избраните кандидати ќе се склучи договор за работа на определено време со времетраење на договорот од 3 (три) години, согласно точка 1 од овој оглас.
    10. Јавниот оглас за прием на професионални војници ќе трае 15 дена од денот на објавување во најмалку два дневни весници од кои најмалку во еден од весниците што се издаваат на македонски јазик и еден од весниците што се издаваат на јазикот што го зборуваат најмалку 20% од граѓаните кои зборуваат службен јазик различен од македонскиот јазик и интернет страната на Министерството за одбрана.
    11. Кандидатите за професионални војници на јавниот оглас може да се пријават преку електронска пошта во Министерството за одбрана [email protected]со пополнување на образецот Пријаваза кандидати за професионални војници на служба во Армијата. Пријавата може да се превземе од интернет страната на Министерството за одбрана www.mod.gov.mk.
    Кандидатите за професионални војници на јавниот оглас може да се пријават и во Одделенијата за одбрана на Министерството за одбрана во или блиску до местото на живеење.
    12. При пријавувањето на јавен оглас, кандидатите треба да ги приложат следните документи и податоци:
  • Пријава за кандидати за професионални војници на служба во Армијата (образецот е достапен на интернет страницата на Министерството и во Одделенијата за одбрана);
  • Своерачно пополнет Прашалник со изјава за морална, материјална и кривична одговорност за точноста на дадените податоци (образецот е достапен на интернет страницата на Министерството и во Одделенијата за одбрана);
  • Уверение за отслужено доброволно служење на воен рок во Армијата (Уверението се зема во Одделението за одбрана);
  • Фотокопија од документ за лична идентификација (лична карта или патна исправа);
  • Диплома за завршено средно училиште (оригинал или копија заведена на нотар);
  • Потврда издадена од матичен лекар за општа здравствена способност за лица кои се здравствено осигурани, а кој податок се должни да го наведат во пријавата за пријавување на кандидати за професионални војници на служба во Армијата;
  1. Некомплетните и ненавремено доставени документи нема да се земаат во разгледување.
    14. Кандидатите за професионални војници кои успешно ќе ги поминат сите предвидени проверки по фази, согласно Правилникот за начинот на спроведување на постапка за прием на кандидати за офицери, односно подофицери, професионални војници и цивилен персонал на служба во Армијата на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ бр.57/18) и тоа:
  • проверката на податоците кои кандидатите ги изнеле за вистинити,
  • проверката на физичката способност,
  • проверката на здравствената способност,

се ставаат на листа за избор и прием на професионални војници на служба во Армијата.

  1. Кандидатите за професионални војници кои ќе бидат примени на служба во Армијата на Република Северна Македонија и повикани во Министерството за одбрана за потпишување на договор за работа со себе треба да ги носат следните документи:
  • диплома за завршено средно образование (оригинал или копија заверена на нотар);
  • уверение за државјанство;
  • извод од матична книга на родените;
  • уверение дека не му е изречена мерка за безбедност забрана на вршење професија, дејност или должност (не постаро од 6 месеци);
  • важечка лична карта и 2 (две) фотокопии од лична карта на кои треба да биде напишана општината во која се со место на живеење;
  • трансакциска сметка;
  • ако кандидатот бил во работен однос да достави лист за одјава со затворен датум во фирмата каде работел (образец М-2), или
  • потврда дека не е во работен однос издадена од Агенцијата за вработување.
  1. На кандидатите кои нема да бидат избрани по јавниот оглас и нема да засноваат работен однос во Министерството за одбрана како професионални војници на служба во Армијата на Република Северна Македонија, документите со писмено известување ќе бидат вратени преку Одделението за одбрана во местото на живеење, каде што биле поднесени.

Hazri kerga:Roma Press – lendo thar vebsajto Ministeriumi bash askeresko arakhipe

Sar žurnalisti ka maraman mujal i diskriminacija savi kerlapes upral e Roma

Terni Romani čhaj savi thani apsolventi  ko žurnalistibe ko Hakajipasko fakulteti ano Skopje, vakere3la  bašhi piri  sama thar  tikne berša dikhalpes  sar diskriminirime prekal o avera čhavore save bajrovena sas olaja ko jekhajek vakti.

Bašh sa akava olakoro resaripe vakerela bašhi i patrin Plusinfo.mk, Hramonguman ko akava fakulteto jekhe celijoja salde te dujrarav i diskriminacija thar miri etnikani kedin Romani ki Makedonija.

Drabaren teleder ki Makedonikani čhib o sasto vahtavi thar Đjemiliana Abdulova tharo Skopje.

Не ни дозволија да влеземе во кафуле, затоа што сме Ромки и имаме потемна кожа. Тоа не е прв пат да не ги пуштаат Ромите во одделни кафулиња. Неодамна бев избркана бидејќи не бев соодветно облечена. Што значи несоодветно облечена? И јас се зачудив. Баш напротив, си бев нормално облечена, но бев во друштво со малку потемни другарки. Жално е, знам, но вистинито и сѐ уште го има. Ова е само дел од непријатните искуства кои ги имала 21-годишната Џемилиана Абдулова од Скопје, апсолвент на новинарство на Правниот факултет при Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје.

Од дете сум се чувствувала дискриминирана. Растејќи во средина во која немаше Роми, сѐѐ почесто се соочував со дискриминација. Уште од основно, па сѐ до денес. Во училиште не бев вклучена во претстава, според мене, само затоа што сум Ромка. Се откажав од хор само поради тоа што сметам дека бев дискриминирана. Еднаш нѐ избркаа од кафуле во Скопје, најверојатно поради тоа што сме Роми, иако имаше слободно место, ни рекоа дека нема. Му се јавив на газдата кој случајно го знаев, па после тоа келнерката ни се извини, ама не седнавме да пиеме кафе таму. На друго место прашав какви коктели има, келнерот ми рече не верувам дека ќе ги знаеш, демек не си пиела ти вакво нешто, што повторно мислам дека е еден вид дискриминација – раскажува Абдулова.

Токму поради тоа што смета дека има наставници што воопшто не им обрнуваат внимание на децата Роми и ги дискриминираат, своевремено била вклучена и во проект во кој помагала на дете со математика и други предмети.

Навистина е тешко, додава, да се биде млада Ромка која цели кон успех и сака да има успешна кариера во иднина.

Токму сето тоа ме натера да се запишам на новинарство, со цел да ја променам погрешната слика на медиумите за ромскиот народ. Растејќи со мајка новинар, уште од мала возраст ме поттикна и сум запознаена одвнатре со секоја дискриминација врз основа на припадност. Без разлика за кого се работи, медиумите често знаат да не користат иницијали и да го јават идентитетот на луѓето припадници на ромската заедница. Јас сметам дека секој сегашен или иден новинар треба да се држи до кодексот на новинарите и да користи иницијали и да не го објавува идентитетот со етничката припадност, бидејќи сме сите еднакви, без разлика на сѐ – вели таа.

Абдулова нагласува дека сите ние имаме слушано и читано премногу настани поврзани со Ромите.

Секогаш негативни, нели? На пример, вратени Роми од граница, не биле пуштени во базен, од кафулиња бркани мали деца Ромчиња кои продаваат дребулии. Сето тоа, само поради тоа што имаат потемна кожа. Сите тие негативни настани поврзани со ромската популација разбудија многу гнев во мене и баш затоа се решив за новинарство. Да се борам со погрешната слика која ја имаме во општеството. Со позитивни примери за моите другари, роднини, познаници, да влијаам да се исправи погрешната слика што е создадена за Ромите. Не сите Роми крадат, нели? Доста е со застарените стереотипи и забраната за Ромите на некои места  порачува младата студентка Абдулова.

Hazri kerga:Roma Press lendo thar o Plusinfo.mk

Premieri Zaev vakerga – Te na denamen dive bašh lavkeriba kuvibaske ani EU me iranava moro mandate palale…

Премиерот Зоран Заев во интервју за белгискиот весник „Ле Соар“, уште еднаш ги повика земјите членки на ЕУ да преземат одговорност и да испорачаат датум за преговори. Во разговорот, премиерот Заев објаснува дека во случај да не се додели датумот за преговори, тој ќе биде обвинет дека ги излажал пратениците дека гласањето за Преспанскиот договор значи отворање на вратите на ЕУ. Кажав дека ако го смениме името, ако одржуваме добри односи со Грција, со Бугарија, дека ако се прават сите реформи, Европа ќе си ги исполни ветувањата. Ако тоа не биде случај, нормално е да се преземе одговорност, нема да чекам опозицијата или Собранието да направи нешто, ќе преземам одговорност и ќе го вратам мојот мандат, вели Заев во интервјуто за „Ле Соар“.

O premierti Republika Utarale Makeodnijako bašh belgijaki patrin ,,Le Soar” , vakerga  bašh o đjene puvja thar Evropkai Unija te len palunipe  thaj te den amen dive bašh tavdipe o lavkeribe kuvibaske  I Makedonija ko đjenipe thar Evropaki Unija.

K lavkeribe  o Zaev pobuvleste vakerela, amen sar them thaj me sar premieri ten a resargem ko dive e tavdipnaske thar lavkeribe, tadani me iklovava ko hovavne anglal o bičalde savendar rodingum pakiv iranibaske o anav thaj lačharibe o Prespansko panlo lavkeribe e Grcijaja thaj šukar komunikacija e Bugarijaja.

Vakerdo sas akala bukja te anenpes ko than thaj te tavdelpes o lačhipe upral reforme, amen amari buti agorkergem akana ačovela  te ikerelpes ko lafi  I Europa, te nakhla sa akava ko aver čhane tadani me valani te dav mukibe mere funkcijake thaj te iaranav na palal moro mandate sar Premieri e themakoro, vakerga o Zoran Zaev bašh  i patrin,,Le Soar”, iranga o vahtavi ki Makedonikani čhib  o Kurir.

Hazri kerga-Roma Press

Ko nevo avtodrumo nekobor čhona ka paldelpes bi lovengoro

По новиот автопат во следните неколку месеци сигурно ќе се вози без пари. Граѓаните што ќе патуваат од Скопје за Штип до крајот на годинава ќе плаќаат само една патарина, постоечката, кај Куманово, која чини 40 денари. Меѓутоа, од стартот на идната година планирано е на автопатот Миладиновци Штип да никнат две нови патарини, за чија изградба тендерот треба да се распише за околу десетина дена. Откако ќе се изградат, на едната наплатна станица која ќе биде кај Кадрифаково ќе се плаќаат 50, а другата, кај Преод, ќе ги чини граѓаните 70 денари. Автопатот Миладиновци Штип е долг 47 километри и патувањето од Скопје за Штип треба да го скрати за половина час. Тој е со четири ленти, плус две ленти за застанување, широк е 27,4 метри, а проектираната брзина изнесува 130 километри на час. Почна да се гради во 2014 година и граѓаните ги чинеше безмалку 200 милиони евра. Изведувач на градежните работите беше кинеската компанија Синохидро, а како подизведувачи беа вклучени и македонски компании. Стартните најави на власта беа дека треба да биде пуштен во употреба во мај 2017 година, но потоа рокот во два наврати беше пролонгиран, односно планираните датуми кои беа за есента и за крајот на минатата година, беа пробивани, со објаснување дека претходните власти кои го почнаа оставиле во наследство големи проблеми и нерешени прашања.

Pali onevo drumo  ko nekobor čhona ka paledelpes bi lovengro odoleja so nane patarine.

E dizutne save ka dromarinen  thar Skopje đji ko Štip, đji o agor e beršeske salde  ka pukinen jekh patarina, savi thani kerduni ko Kumanovo, thaj pukinelapes  40 denarija. Numa pali o avibe e neve beršeske kamlapes  te lačharelpes  patarina ko Miladinovci Štip te resaren duj patarine, kaske o tenderi valani te mukhelpes  paše deše divesenge.

Kana ka lačharenpes  e duj patarine jekh ka ovel ko Kadrifakovo thaj ka pukinelpes 50 denarija, aso I aver  ko Preod ka pukinelpes 70 denarija.

O Avtodrumo tavdinga te lačharelpes ko vakti thar 2014 berš, lovenge ikeripnaja  thar 200 milionija evrija, o drumo lačharga ole kinakiri kompanija Sinohidro, aso sar partnerikane butikerutne lelepes Makedonijake kompanie.

Hazri kerga:Roma Press

 

OBSE thaj SVR –Skopje, ko buthi kjeripe e komunaja Šuto Orizari lele than khi barabutni obuka činavibaske o kriminali

Претставници од Општина Шуто Оризари учествуваат на обука за спречување на криминалот преку ангажирање на полицијата и локалната самоуправа, во организација на мисијата на ОБСЕ и СВР Скопје. На обуката земаат учество и неколку невладини организации меѓу кои НВО ИРИЗ и НВО Здружение на правници Роми. Учесниците на обуката и организаторите даваат напори за изнаоѓање на механизми за поефективно ориентирање на полициското работење кон општеството преку градење на партнерства. Обуката беше спроведена од страна на меѓународен експерт. Општина Шуто Оризари континуирано работи за градење на мирот меѓу граѓаните, преку доближување на полицијата до заедницата за враќање на довербата кон институциите.

Pretstavnikoja  thar komuna Šuto Orizari lele than ko siklovipe bašh činavibe  o kriminalija  upral angažiribe e policija thajo lokalnikano korkoro kheribe buti, telal organiyacija e misijaki  thar OBSE hem SVR Skopje.

Kho ikerdo siklovipe (Obuka) lele than thaj nekobor Birađjakere  organiyacije maškar kolende sas o IRIZ  thaj Organizacija thar pravnikoja Roma.

Olengoro lejiba than khi obuka thaj e organizatorija denge pestar sa te šhaj te arakhen o mehanizmoja  bašh poefektivnikano  orientiribe  e policijake bukjaja prekal o sasoitnipe lačharibnaja  šukar partnerikano buthi kheripe.

I Obuka  legardi thani telo o vas  maškarđianeskoro eksperti savo ikerga o sasto siklovipe ko but baro učho nivelo.

 

Komuna Š.O.  sastovakti  kherela buti ko lačharipe  o sansari maškar e dizutne, upral doresibe  e policija duz e dizutne te šhaj te iranelpes i pakjiv maškar ko institucie.

 

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

Institucionalnikani diskriminacija upral e Roma..

Доколку статусот на Ромите во Босна и Херцеговина се мери со бројот на конференции, тркалезни маси, акциони планови и разни заклучоци, нема сомневање дека повеќето од нивните проблеми и егзистенцијалните потреби ќе бидат решени одамна. Толку многу работи се кажаа, заклучија, поддржаа и истакнаа во разни документи за положбата на Ромите во босанското општество. Меѓутоа, припадноста кон ромското малцинство во земја која со својот највисок правен акт ги остварува основните права на сите категории и групи од сопственото население, па дури и конститутивните народи, значи секојдневно да се соочуваат со различни форми на дискриминација, што драматично се одразува и врз нивното постоење. “Во последните десет години, ромското население учествува во општински совети, односно општински собранија во име на категоријата национални малцинства или други, на начин што тие претставници ги претставуваат сите оние кои се занимаваат со овие прашања. Од друга страна, нашиот оригинален закон на локално ниво предвидува дека познатата 3% квота, која во голем број општини е недостапна за припадниците на националните малцинства, а со тоа и секако Ромите, вели Сејдиќ

Đji kaj o statusi e Romengro ani Bosna thaj Hercegovina  dikhalrelapes e  numeroja  thar konferencija, rotale mesalija, akcnikane planoja thaj so na aver kerdune upral e Roma, nane dikhipe  so pobuter olendar ačhovena olengere problemija thaj egyistencijako valanipe  te oven ande olenge disavi solucija.

Ola ka ačhoven ko adala hakajipa  so bi jekh olendar thar olengere majpriviligirime rotalija ko buvle evropska puvja  nane te daran olendar. Odoborom but kerlapes lafi, phanle lafija, ikerge bare dokumentoja bašh polačhipe e Romane pozicijako ko Bosansko sasoitnipe.

Maškar ko sa adava, e đihanija Roma thar akaja phuv I ponodorig ačhovena  maj učhe hakajipaske aktoja  save ikerena phiro fundavno hakajipe  ko sa e niveloja  thar kupe, konstitutivnikane dizutne, odoleja kamlapes te vakerelpes  bašho sakova dive araklagovena na jekhajek diskriminacijaja.

E Roma ki Bosna nane čhale thar odova thaj so delapes olenge thar komunake atarija, sav preperela upral olende kanoneske ikeribnaja. Thar aver rig o kanoni dela olen šajipe  thar komunako preperipe upral e Roma 3% kvota, thaj vi akaleske I komuna nane dostapno  e etnikane kedinenge , maj but e Romane kedinake ki Bosna, vakerela o Sejdik.

Hazri kerga:Erđan M.-Roma Press

 

 

Namangela Roma te đjivdinen duz leste odoleske tharga o kher olengoro..

Запалил кука на соседен имот на улица на Радиќ, каде што воопшто не живее, а причината за неговата лошо советувана е постапка од фактот што имотот бил купена од ромско семејство од Ѓурѓавец. Пожарот беше изгаснат со брза интервенција на пожарникарите од Подравските Сесвете и Ѓурѓевац. Материјалната штета била проценета на 5.000 куни, додека 27-годишниот бил уапсен поради неговите постапки. Семејството на 27-годишниот одби да коментира за неговата постапка, а соседите потврдија дека е можно да се придвижат Ромите. Овој имот беше неодамна продаден, а го купија Ромите. 27-годишниот  рече дека ќе ја запали куќата. Во четвртокот дојде со полно буре бензин и го запали местово, па дури и во тој жестоки марш изјави дека ќе продолжи да го прави тоа затоа што не сакаше Роми за свои соседи. Сопствениците на изгорениот имот се шокирале од  постапката на 27-годишниот, па сега размислуваат да го прашаат поранешниот сопственик за враќање на средствата и да го откажат договореното купување. Ако му смета тоа што  сме Роми, тој можеше, веднаш штом пристапивме да го видиме имотот, да разговара со нас и да го каже тоа што сега во практика го мисли и ние немаше да ја  купиме куќата. Сега се плашиме дека повторно ќе направи нешто, а ние имаме четири мали деца и се плашиме за нашата безбедност.

Tharga o kher  thar aver drom  ko Radik, save thaneste panda na đjivdinena manuša, aso o šarti oleskere asavke kerdune bukake resardo thar I gnd so akava kher kinga ole Romane jeri  thar o Gjurgavec. O jagalipe  sas ačavdo preka intervencija mujal jagalipnaske, o bilačipe kerdo upral 5.000 kune, aso o manuš e asavke  bilače bukjake sig sas astardo thaj phanlo thar  policijake bukarne.

Akava than čirla thano bikinimo thaj  kindo thar Romano jeri, aso e 27 beršesngro manuš panda po anglal ov vakerga  ka tharel o kher, thaj akava dive alo perde buraja thar benzini čhorga ole ano kher thar tharga ole,  thaj kana kerga akava bangivalo kotor  bare hangoneja vakerela sas  me na mangava te ovenman komšije Roma.

O Romano jeri thane šokirime thar sa akava so dikhle thaj thar odova so kerga e 27 beršengoro manuš, thaj von vakerena kana alem amen te kina ole vov te avel sine thaj te vakerel amenge  so si asavko oleskkro gndipe bašh amende amen nane te kina sas akava kher, thaj odoleske akana amen ka roda  e purane  manuše kastar kingem o kher te čhinava oleja o phanlo lafi thaj te iranel amaro love.

Soske te čačibnaske kanika  akate  nanele mangin amen te ova olenge komšije, amen  našti te beša ko akava kher soske pali akaja čipota na đjanaja so šhaj aver te keren amenge, man isiman čhave thaj me darava bašh olengoro arakhipe vakerga o Romano jeri savo kinga o kher.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press –lendo thar Phralipen

600 jerija denge hramin bašh na ikeripe i vakcina mujal tikne sipanice

Повеќе од илјада родители низ земјата испратиле своја изјава до здравствените инспектори дека одбиваат да ги вакцинираат децата со некоја од предвидените задолжителни вакцини. Во Скопје, во време на епидемија, 600 родители потпишале дека не прифаќаат нивните деца да бидат вакцинирани против мали сипаници и таквиот документ го испратиле во поштенското сандаче на Државниот санитарен и здравствен инспекторат. Родителите ќе плаќаат казни ако со своите постапки го загрозуваат колективното здравје – не попуштаат инспекторите. Тие може да достигнат и до 500 евра.

Pobuter  thar o milja  jerije thar i raštra bičavge piri hramin  đji ko sastipnaskere  inspektoratija bašh lengiri namangin  te den vakcina pumare čavoren, savi thani anlardi sar importatno vakcina.

Ano Skopje,  ko vakti thar epidemie, 600 jerije denge hramin bašh na mangin ikeribnaske i vakcina te leljarenla bašh pumare čhav savi delapes mujal o tikne sipanice thaj, o asavko dkumenti thano bičaldo prekal poštako akharipe đji Raštrakoro sanitarniklano inspektorati.

E jerija (roditelija)  ka pukinen đeya (kazna)  te olengere ikeribnaja kerena bilačipe  upral o kolektivnikano sastipe,  e inspektorija na ačhovena akate vakeribnaja, e jerije  šhaj te resaren hem đji ki đeza thar lovengo preperipe đji ko 500 eura.

Hazri kerga:Roma Press

Čhurikaja mudardo manuš ko centari …

Мигрант од Авганистан на возраст од околу 20 години бил убиен во центарот на Белград, пренесува „Курир.рс“. Неофицијално, пред кафуле настанала тепачка меѓу мигранти, а потоа еден од нив со нож го нападнал другиот во градите. Полицијата била на лице место, се трага по осомничениот

Migranti kotar o Avganistan ko beršalipe thar 20 berša sas mudardo ko centari ko Belgrad, havlarela o Kurir.rs.

Naoficijalno, anglal akava kafule sas resardo  maribe maškar migrantija, thaj pali odova jekh olendar ikavga i čhurik thaj kuvga jekhe anglal ko kolin čhurikaja.

Policija araklagovela ko than  e bilačipnaske thaj kerlapes  rodipe pal o manuš savo kerga akava bilačipe čhurikaja.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

- Reklam -

KOLUMNE