Blog Rig 274

Puterdo dikhipe maškar dizutne Šuto Orizari thaj o šerutno Kurto D-Kuco

28 dive thar o čhon Aprilo, telal vastakeripe e Šerutneskoro thar komuna Šuto Orizari Kurto D. akharga ko dikhipe pobuter dizutnen ko Mevče Palas, mangipnaja te ovelen direktno dikhipe numa  thaj pučipe so von mangena odova te pučen ole.

O Avibe e dizutnengoro sine but baro, numa sine olen thaj šukar diskusija odolestar so ko nekobor fori pučle e Šerutno Kurto D, bašh sa odova so dukhala e dizutnen sar šarti đjivdipnaskoro.

Ko nekobor fori potencirime sine e droma thaj o rošalipe pe droma, soobrakaj ko šerutne droma thaj panda but avera bukja.

O Kurto D. denga olen lafi thaj sikavga olenge phanlo lafi maškar ki rađji Republika Utarali Makedonija thaj i Komuna Šuto Orizari pali presidentska Alosaribe,  ka kerenpes pobuter thar 25 droma barabar kanalizacijake thaj pajneskere mrežaja.

Maškar ko sa o lafi keriba savo ikerga pobuter thar duj arija, o rajo Kurto D. kerga lafi thaj baši aktuleno dujto rota e Alosaribnaske bašh Presidenti ki them Utarali Makedonija.

Soske? si importatno e Roma te den poro hango bašh o kandidati thar SDSM-Stevo Pendarovski thaj, save sa šukar  resarina đjakerenapes te oven resle e Romenge thar i Komuna Šuto Orizari, Vakerga anglal o dizutne o Kurto D.

Ko lafi keribe bašh o Roma Press o rajo Kurto D. vakerga, e Roma akaja dujto rota thar Alosaribe ka den poro hango baši amaro kandidati odoleja so pire hangoja ka den dumo direktno pere komunake odoleja so ka tavda realiziribe amare programska proektija save phanlem amaro lafi e aktuelno Rađjaja, me pakava ko Roma so piri phuv Makedonija mangena ole te dikhenola sar đjeni ko NATO thaj EU.

Hazri kerga:Neđmedin A.-Roma Press

 

 

 

 

Академик проф. Бајрам Халити: 150 години од раѓањето на Махатма Ганди

Махатма Ганди, човекот кој ги препознал Ромите како негови сонародници во дијаспората. “Прво ги тепаат, а потоа тепаат пред тебе, а потоа тие те болат, а ти- Овој слоган од големиот син на Индија сеуште ги мотивира Ромите да истраат во нивната борба за национално признавање.

Поминаа 61 година од снимките што ја завршија светата мисија на таткото на индиската нација, Мохандас Карамчанд Ганди или Махатма Ганди, како што тој е запаметен во историјата, беа отпуштени. Мисијата во прашање беше да се изгради вистината, ненасилството и слободата во самите основи на нашата цивилизација како нејзини клучни вредности. Неговата визија, упорност и несигурна вера која успеа да издржи повеќе од половина век, резултираше со независност на индиската нација и стана инспирација за многу активисти за слобода, како што се Мартин Лутер Кинг или Нелсон Мандела.

Наследството на таткото на индискиот народ остана водечка ѕвезда на борбата на Ромите за национално признавање. Истото важи и за тоа, бидејќи Ганди и неговите следбеници го препознаа Ромите како автохтона нација која потекнува од Индија, фактот што глобално останува непризнат до денешен ден, дури и од политичкиот естаблишмент на Индија. Ганди дури и отиде чекор подалеку и ги повика Ромите “Божји деца”, многу на огорченоста на приврзаниците на системот на касти, коишто ги третираа Ромите како најниски од сите касти, “недопирливи”.

Ако некој се обиде да го опфати целиот живот на Ганди, воопшто не можеше да се најде единствен светол момент, што му ја посвети на својата нација до точка на игнорирање на сопствените или на потребите на неговото семејство, дури и попривлечно. Повеќе од половина од неговиот живот беше неволја, но само му помогна да го направи посилен, до ужасот на неговите непријатели кои, не успеаја да најдат друг начин, прибегнаа кон куршумите од оружјето на атентаторот, со цел да се стави крај на оваа земна духовна просветителка борба. И сепак, духот на Ганди продолжува да живее, дури и по неговата смрт, преку постапките на луѓето кои ја споделуваат неговата филозофија на љубов, еднаквост и слобода.

Која е магијата што овој тенок стар човек облечен во лист платно користеше да победи над милиони следбеници, да добие слобода и независност за својата нација? Каква е оваа магија што, по атентатот, се прошири на остатокот од светот и резултираше со укинување на апартхејдот во Јужна Африка и расната сегрегација во САД? Кои се начините да се направи оваа магија на неговото ширење и на Ромите?

Ромите се последни луѓе на планетата чиј меѓународен правен статус останува недефиниран. Дури и потомците на родните племиња на некогашната колонијална Америка и Австралија имаат дефиниран правен статус. Само Ромите, “глобалниот и европскиот народ”, не го прават тоа. Тие се уште се третираат како несакани минувачи иако живеат низ целиот свет стотици години.

Причините за ова се дека Ромите немаат матична земја и, за разлика од другите луѓе, немаат претензии кон поседување на изолирана територија или сопствена самостојна држава. Ромите се чувствуваат како дома, каде што живеат стотици години и ги гледаат тие држави како свои.

Токму овој факт е дека Ромите се хетерогени на национално ниво, што претставува една од главните препреки за започнување на процесот на дефинирање на статусот на Ромите во согласност со меѓународното право. Рамковната конвенција за заштита на националните малцинства во овој случај не се применува за тие права припаѓаат на националните малцинства, а статусот на Ромите како национално малцинство не е признаен, бидејќи – тие немаат матична земја. Не постои политичка волја во нивниот дом на Индија за да се препознаат Ромите како нивна дијаспора.

Европската повелба за регионални или малцински јазици не може да се примени, бидејќи Ромите немаат ниту стандардизиран јазик ниту статус на национално малцинство. Тоа е маѓепсан круг. Ромите во Британија мислат како Британците, а оние во Шпанија како Шпанците и така натаму.

Ромскиот народ исто така бил жртва на геноцидот извршен од страна на Хитлеровата Германија во Втората светска војна, кој, исто така, и официјално останал непризнаен до денес. Повеќе од три и пол милиони Роми кои исчезнаа за време на војната остави огромна демографска, интелектуална, како и економска бездна зад нив, нешто што Ромите не можеа лесно да се опорават.

Не додека шеесеттите години на дваесеттиот век Ромите не успеаја повторно да ја формираат својата интелектуална елита, елитата која почна да работи на будењето на нивната национална свест. За жал, по почетниот успех, нивниот ентузијазам почна да ги ослабува и губи земјата со кои се соочуваат пресвртите на времето, како што се падот на комунизмот и биполарниот свет, како и зајакнувањето на либералниот капитализам, кој не ја гледа резолуцијата на Правен статус на Ромите како прашање од било каква важност.

Освен тоа, како што дошле и заминале генерациите, се појавиле таканаречените “професионалци Роми”, демагози кои, во дослух со разни други елементи, имале цел да го расклопат ромското движење однатре пред да стане глобално значаен фактор.

Која е врската помеѓу горенаведеното од една страна и Ганди, Мартин Лутер Кинг и Нелсон Мандела од друга? Има сè што да прави со нивните политички доктрини, како и фактот дека тие беа лидери кои дојдоа од народот и кои луѓето беа подготвени да ги следат, без оглед на цената.

Дали Ромите чекаат реинкарнација на Махатма Ганди или друг водач кој ќе биде доволно посветен на решавањето на ромското прашање, со цел да ги хомогенизира и да ги води на свој Солен Мар, колку долго може да биде? Некој доволно постојан да ја принуди Индија, а со тоа и остатокот од светот, да се соочи со вистината и да признае дека Ромите имаат свои национални права, право да имаат корени, нивното минато, како и нивната иднина? Некој кој ќе ја има довербата на Ромите во Европа, Русија, Бразил, како и Австралија и кој ќе има поддршка од ромската интелектуална и културна елита во светот.

Меѓутоа, Ганди имаше дефиниран противник во Велика Британија, како и Мандела, додека Мартин Лутер Кинг имаше конзервативно основање на Америка како негов противник. Сепак, ромскиот народ никогаш не го видел остатокот од светот како свои противници и никогаш немал. Тие не сакаат ниту територија ниту независна држава.

Единственото нешто што го сакаат е нивното право како нација, не повеќе и не помалку од било кој друг народ на планетата.

Затоа, наследството на Ганди, неговата духовност и неговата доктрина остануваат водечка ѕвезда на ромскиот народ во нивната борба за признавање на нивниот национален статус од едноставна причина што токму тој ги нарекол Ромите “Божји деца” и ги третирал како свои.

Кој знае што можеше да се случи ако куршумите на убиецот не ја намалија оваа инкарнација на Ганди. Ромите претрпеле и страдаат дека ќе се дојде до инкарнација на сопствениот Ганди, а потоа, порано или подоцна, светот ќе мора да се соочи со сите неправди што им се нанесени на ромскиот народ. Се надевам дека тој ден можеби не е толку далеку.

Академик проф. Д-р Бајрам Халити, автор-проследен за Рома Пресс

 

 

 

 

 

29 Aprilo thano komemorativno dive thar deportitibe thar Francija Evreija thaj e Romen

29 Април е комеморативен ден кога француските власти депортира стотици Евреи и Роми во Германија од каде потоа беа расподелени и депортирани во злогласните логори Биркенау Аусвиц. ЕУ го призна Холокаустот над Ромите, многу завидни европски политичари не ги споменуват во своите објави ромските жртви.Лицемерието на таквите политичари се усмерени на банковното салдо на Евреите. Единствено поранешниот француски председател Франсоа Холанд пред неколку години бил присутен на комеморацијата во врска со ромските жртви.

29 Aprilo thano komemorativno dive savo valani te ikerelpes ki godi thar Francijake rađjale  kana deportiringe pobuter manušen  Evreija thaj Roma ki Germanija, save pali odova  sas ulavde  thaj deportirime  ko  bilače hangune logorija Birkenau thaj Aušvic.

Europaki Unija vakerga oja  baši o Holokaust upral e Roma,  numa pobuter političarija na vakerena  kobor roma thane mudarde.

O Mamujipe e asavke političarengo  thane hulardikane  ko olengoro  bankakoro ja pošukar vakerdo lovengoro ikeripe thar Evreija.

Jek đji akana thar uče političarija o ćirutno Francijako presidenti  Fransoa Holan anglal nekobor berš  lela than khi komemoracija  phanle e našavibaja đjivdipe thaj mudarkeripe e Romengoro.

Numa anglal odova thaj akhe pali odova na sine avibe učhe političarija te len than ki komemoracija kana kerelapes  bašh sajdipe e mule Romengoro thar deportacija e Francijaki.

Hazri kerga: Muhađer S.-Roma Press

Delegacija kotar o EU nomirinena panđ pretsvanikoja bašh ,,Evropejcija e Beršeske”

Номиниравме пет кандидати за кои сметаме дека оставаат печат со својата работа и се одлика на Европските вредности:

  1. Creative Hub – Аријана и Бојан Коскарови
  2. Honeyland – Тамара Котевска и Љубо Стефанов
  3. Дритон Вејсели
  4. Џамбо Агушев
  5. Граѓанска иницијатива ‘Не биди ѓубре’

Гласањето е отворено од 27 април до 05 мај! Секој корисник има право да гласа само еднаш. Кој е вашиот фаворит за наградата „Европејци на годината“?

Den tumaro hango kaske tumen mangena.. kuven ko teluno linko

https://poll.app.do/european-of-the-year/MsKxo85I?from=user_wall

 

Hazri kerga:Roma Press lendo thar- EU-bašh tuke

Maj šukar thaj maj nevutni forma thar Tahi ikeribe anavkerdi Simple Tahi

Користењето на услугата SimpleTaxi е навистина едноставно. Нарачајте возач и ние ќе дојдеме до вас во договореното време и локација. Можете да ги предадете вашите клучеви на автомобилот кон возачот на тој или таа и ќе ве одведат безбедно до саканата дестинација. По пристигнувањето, возачот ќе биде подигнат од неговиот или нејзиниот колега од SimpleTaxi и тие ќе продолжат на следниот повик.

Kerelapes diso nevo khI Makedonija thaj odova tavdipnaja thar o laščim purabale kotorendar ikeripnaja ko vastalipe TAHI ikerin thar SIMPLE TAHI.

Ko aver fori tavdela o nevipa thar jek penđardi  grupacija QUANTUM thaj Bisnismeni thar učhi kategorija savo buvlarela piri buti thaj biznis ki sasti lumja o rajo Ferki Demirovski, duj dive Kergapes  fokus grupa aso i chibani stopanska komora obuka thaj prezentiribe o nevo čhane thar SIMPLE TAHI, Save bešibnaste lele than pobuter thar 10 majbare taxi kompaniije.

 

O celjo e saste čipotake thane  te resarelpes đji ki neviplatforrma bašh za taxi firme save kjerena buti, numa akava thano jek nevutno momenti ko Tahi firme savensar amen kamaja te penđaralen thaj ki praktika te keren olen, informirinela  bašh o Roma Press o rajo Ferki Demirovski.

Hazri kerga:Neđmedin A.-Roma Press

 

 

 

 

Pravoslavna pakavutne avdive biđjunkerena o Veligden

Православните верници денеска го слават најголемиот христијански празник Велигден Христовото воскресение. Воскресението Христово на полноќ беше објавено во сите храмови на Македонската православна црква, а денеска се одржуваат воскресенски литургии. Велигденското јајце е старо колку и христијанството и црквата го прифатила во својата традиција и практика како симбол на Христовото воскресение.

Pravoslavna pakavutne  avdive biđjunkerena  o maj baro hristijansko biđuko Veligden-Hristoskoro  voskresenie. Voskresenie  Hristovesko ki ekvaši rak  sas havlardo  ko sa e hramija  thar Makedonijake pravoslavna khnagirija, aso avdive ko sasto dive kerlapes  voskresenieski liturgija.

Veligdenesko jaro thano purano kobor o hristijanluko  thaj i khangiri  thaj odova ikerelapes  sar tradicija  hem praktika ko simbolikano čhane  thar simboli  Hristovesko voskresenie.

Bašh sa e Hristijansko pakavutne o timi thar Roma Press bahtaraja tumenge o Veligden.

 

Hazri kerga:Roma Press

TE OVA HUMANA : Apeli bašh dumo e tikore čajojrake Vasvije Ređepova

Малечката Васвија Реџепова има само три години. Таа е моментално во кома, хоспитализирана е во болницата „Аџибадем Систина“. Претходно, со дијагноза малигна неоплазма на мозокот, била хоспитализирана во на Детската клиника во Скопје по претходна операција на малиген тумор на заден череп.
Сумата која е потребна на семејството за тековните и понатамошните третмани е 585000 денари, сума која семејството не може само да ја обезбеди. Да помогнеме. Донациски број за донации преку мрежата на Телеком: 070 143-404 и преку мрежата на ВИП 143-133 Превземено од Фондација Телеком за Македонија  Донирајте брзо и едноставно од Вашите телефони преку мобилната апликација Донации за Android и IOS.

Tikni Vasvija Ređepova isi ola salde  trin berša. Oj  akana tani ki koma , hospitalizirime khi čhavorikani klinika ,,Ađibadem Sistina” Anglal ko adava, legarelapes  sar  malignikane  neoplazma khi godi, sine thaj hospitalizirime  ki Čhavorikani klinika  ko Skopje numa pal angluni operacija thar malignikano tumor ko palunipa e šereske.

E love kobor so trubul te khedenpes e jerijeske  bašh ponodorutno tavdipe e hospitaleskere tretmanija legarela 585000 denarija, akala love e tikne čhajakere jerije nane olen.

ODOLESKE SAVORE TE DA DUMO TE SIKAVA AMARO HUMANITARNIKANO MANUŠIPE.

Donacijako numero thano telal o telekom:070 143-404 thaj telal o vip 143-133, o info lendo prekal i Fondacija Telekom Makedonija.

savore save mangena te oven kotor thar akava dumo šhaj odova kerena ole prekal tumare gogavera mobilnoskere aplikacie Donacija  bašh Android thaj IOS.

Hazri kerga:Erđan M.-Roma Press

 

 

 

 

 

 

Birađjakiri organizacija,,MIR-Skopje” kerga turlie ciklusi thar edukativnikane bukarne dive

Здружение МИР Скопје со подршка на Општината Шуто Оризари и СГУС Јусуф Шаип – Скопје, Шуто Оризари, имплентираше циклус на едукативни работилници на теми:-Репродуктивно здравје,Орално здравје,Антибиотска резистентност.Предавањата беа спроведени од медицинското лице Сабина Љатиф.

Birađjakiri organizacija,,MIR-Skopje” kerga turlie ciklusi thar edukativnikane bukarne dive ikeripnaja thar Komuna Šuto Orizari, save implementiringe  proektikane aktivitetija save preperena telal edukcija thaj odova ko: Reproduktivnikano sastipe, mujeskoro sastipe  thaj Antibiotikano rezistentnost.

O saikeripe thar edukativnikane ikerina prepela telo vas thar Sabila Ljatif.

Birađjakiri Organizacija Mir-Skopje, pobuter vakti thani penđardi maškar ko Roma savi kherela buti maj but telal edukativnikane  aktivitetija, vazdipe e gogaveripe maškar ki poterni populacija.

Tari Birađjakiri organizacija ,,Mir-Skopje” presidenti Suzana Amet  informiringa amen, Amari buti akate na ačhovela amen tavdaja amare bukaja thaj i ponodorig, aso bašhi sa e nevutne aktivitetija phanle ulavde proektensar ko vakti ka da informacija đji ko Roma Press.

Hazri kerga:Neđmedin Abdula-Roma Press

 

Skopje baro našukar vakti: perela baro biršim thaj kukudik numa astarga thaj ko sasto Balkani

Најавената промена во времето пристигна на Балканот, температурите нагло опаднаа а во поединечни градови побелеа од град. Исто така невремето го ѕафати и градот Скопје со обилни врнежи и град. Во Хрватска паѓало град со големина на лежник, а паѓал околу 15 минути. Според метеоролозите нестабилно ќе биде во текот на целиот ден.

Havlardo iranipe thar vakti ki dis Skopje e metereologija informiringe panda erati, numa avdive legarelapes  pobuter vakti biršimalo resaripe thaj kukudik, aso ko po harne thana thaj šimšikija.

Maškar ko bilačho vakti savo astarga ki dis Skopje, o jekhajek vakti thano havlardo ko pobuter pašutne thema ko regfioni, maj but dikhloj thano ki Hrvatska.

Maškar o baro našukar vakti thaj bari kukudik  ki Hrvatska, tavdinga oleskoro ikeripe diso pobuter thar 15 dakikija, ko dizutne čivga dar.

Sar so vakerena e metereologija asavko vakti ka tavdel i pondorig ko pašutne raštre amare themaja, numa o jekhajek bilačho vakteskoro brani resarela hem khi Utarali Makedonija  maj but e diyjaja Skopje.

Ki komuna Šuto Orizari tavdela i pondoorig o bilačho vakti biršimalo numa akanasaske nane but bare inteziviteteja thaj na ikerela baro vakti thar i kukudik.

Hazri kerga:Roma Press

Eurohuman Internacional vashramonge memorandum e Komunaja Šuto Orizari ,,Cero bokhalipe ano Šuto Orizari”

Општина Шуто Оризари склучи Меморандум за соработка со Организацијата за поддршка и помош на социјално загрозени и сиромашни граѓани ЕУРОХУМАН ИНТЕРНАЦИОНАЛ во рамки на реализацијата на проектот ,,НУЛА ГЛАД ВО ОПШТИНА ШУТО ОРИЗАРИ”, имплементиран од страна на ЕУРОХУМАН ИНТЕРНАЦИОНАЛ- Скопје и ,,Храна за сите – Банка за храна Македонија-Скопје”, со финансиска поддршка на Општина Шуто Оризари .

Komuna Šuto Orizari phanla lafi Memorandumi bukjake e Organizacijaja bašh ikeripe  thaj dumo  ko socijlanikane thaj bilačhe ekonomijake jerijensar vastalunensar thaj Eurohuman Internacional ko pervazija  thar realizacija e proekteske ,, Cero  bokhalipe khi  Komuna Šuto Orizari”, implementirime  thar rig  e vastalunendar thar Eurohuman Internacional- Skopje.

HAJBNA SAVORENGE-Banka  hajbnaske ki Makedonija lovenge ikeribnaja thar Komuna Šuto Orizari. I Komuna  ka kheren hazri lil baza thar jerije save ka ovelen asavko dumo hajbnaske, thanesko ikeripe bašh keribe o hajbe, thaj vastalune manuša save ka keren buti ko akava aktiviteti phanle bukjake memorandumeja.

Ko jekh, lokalnikano buthi kjeripe  ka kherel promoviribe  o koncepti  ko bankaripe hajbnaja thaj ka pandel poro phanlo lafi  ko hazrkeripe e socijlanikane paketoja.

Aakava dumo thano importatno e dizutnenge ki Komuna Šuto Orizari penđarindor,  isi baro numero tharo Romane jerije  save našti pakjarena  sakova dive hajbnaja pumaro jeri thaj save olendar đjivdinena minimalnikane lejbaja socijlanikani arka.

E dizutne thar Komuna Šuto Orizari selaminkerge  akaja idea thaj vashramome  e asavke memorandija thar rig e Komunaki thaj lako šerutno Kurto D. mangipnaja te oven servis akale  dizutnenge save bare pharipnaja  resarena ko dive hajbnaja.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma  Press

- Reklam -

KOLUMNE