Blog Rig 296

Avdive e đuvla nišankerena o 8-to Marti

8 Март- Жените денеска го прославуваат како ден на борбата за економска, политичка и социјална рамноправност со мажите. Но за жал, насекаде во светот па и во и нашата земја, се уште се соочуваат со негирање на нивните права, со дискриминација и со насилство. Мал е бројот и податоците на жени на раководни функции, тие не се правично застапени во структурите за донесување на одлуки, а и помалку се платени во споредба од мажите за иста работна задача.

E Đuvla  avdive nišankerena o dive e đuvlakoro 8-to Marti sar dive pal maribe ko ekonomikano, politikano thaj socijalnikano jekhajekipe e muršensar. Numa fuhalibnaske ko sa o sumnal thaj ki amari phuv panda araklagovena ko pagerde hakoja, diskriminacija thaj dejbe zor uprao olende.

Tikno si o numero taro đuvla ko vastakerde funkcie, thaj ola nane nijamale ikerde  ko anibe palune lafija, thaj but po hari tane pukimale ko dikhipe e muršensar bašhi jekhajek bukakiri buti.

Aso o podatokoja  save havlarde tane tare  raštrakiri statistika ki publikacija anavkerdi ,,Đuvla thaj murša ki Utarali Makedonija”,  sikavena o bukarne thana lende podatokoja taro 2017 berš ko đuvla savo legarela 34,6 thaj si but po tikno  okova podatok savo tano e muršengoro savo legarela  53, 6.

Jekhajek thaj o dikhlaripe  taro aktiviribe maškar o đuvla thaj e murša legarea but po hari  taro 44, 3  Aso tano thaj diklo but po učhe ko murša savo legarela 69, 3 vakerena o podatoja tari statistika baši o 2017 berš.

Ko anav taro Roma Press bahtalo sa e Đuvlenge, Romnenge thaj Dajenge o 8-to Marti dive e Đuvlakoro.

Hazri kerga: Roma Press

 

 

 

 

 

Evrejengiri khedin adelatinela o anglal dende kanonija bašhI e Roma thaj e phirutne

“Еврејската заедница стои во солидарност со заедницата на Цигани, Роми и патници во елиминирање на предрасудите и осигурување дека никој не е оневозможен правото на дом”Рене Касин, Еврејска организација што се залага за човекови права, напиша писмо до Саид Џавид, министер за внатрешни работи, со која ги осудува предложените нови закони за забрана на туристички кампови и осудувајќи го портретот и третманот на владите на британските заедници на Ромите и Патниците. Мија Хасенсон-Грос, директор на Рене Касин, рече дека Ромската заедница и патниците заедно го сочинуваат најголемото етничко малцинство во Европа и имаат историја на прогон со еврејскиот народ.

Evrejengiri khedin bešhela pali  solidariteti e khedinaja  taro vakerde Roma thaj Phirutne, ko eliminiribe o anglal adelatibe thaj sigiriteti taro olengoro nijami te ovelen pumaro kher.

Rene Kasin, Evrejengiri organizacija savi kherela buti pal manušikane nijamija, hraminga lil đji ko Said Đavid, Ministeri andrune bukenge, saveja adelatinela  o anglal dende kanonija na mukibnaja taro turistikane kampoja thaj upral adelatibe o portreti thaj tretmano taro rađje britanijake khedinatar e mujal e Romenge.

Mija Hasenson-Gros bašji Rena Kasin vakerga, i Romani khedin thaj okola phirutne arakenapes sar jek taro majbare etnikane kedina ki Euroa thaj isiolen Historija savensar arakenapes  ko paldibe barabutne e evrejnikane đihaneja.

Ko maj palune vahtavija sikavena  bašhi akaja kedin Romani sosi  upral olende kerdo baro Rasizmo thaj Diksriminacija,  diklo upral sa e avera kupe kedina khi Bari Britanija.

Prestavnikoja tari Evrejnikani khedin denge piri hramin prekal akava bičaldo lil savo bičaldo đji ko Ministeriumi andrune bukenge te šhaj te sikaven pumari fuhal thaj ikerin  e khedinaja taro Roma thaj o Phirutne Roma.

 

O Bičaldo Kajtazi tano mujal i Getoizacija, o procesi bašh kherutnipe si but valanutno

Пратеник Вељко Кајтази, оствари средба со претставници на локалниот одбор на Петрушевац, Плиналска населба, Советот на Роми на град Загреб и Сојузот на Ромите во Хрватска “Кали Сара”, како и претставници од Градот по повод неодамнешните протести против имиграцијата Ромски семејства од населбата Плиналско населба и Нови Јелковец. Во однос на протест што го слушнав од медиумите одлучив да свикам денешната средба да се слушне ставовите на прашањето за решавање на ситуацијата испрати порака Кајтази.

Avdive o bičado  Velko Kajtazi  ko Hrvatsko parlamenti isile dikhipe e pretstavnikonensar  taro lokalnikano odbori  Petruševac, Plinalsko athari, Konsileskere đjene taro Roma tari dis Zagreb thaj o Sojuzi e Romengoro ki Hrvatska ,, Kali Sara“

Ko šunde infoa taro medie  baši kamjin so kamlapes te vazdelpes protesti, akhargum akava dikhipe  te đaj te šunenpes o pučibna  anibaske solucie akale problemenge, ko protestija save šaj sas sine te dikhelpes  Transparentija  taro hramipa ,, šunen e čaven vi ola mangena sasto ponodoripe“, Petruševca te tiknovel o numero tharo Roma.

Te isi amen čačibnaske socijlanikani Raštra savi kamla te dikhel thaj te šunel e đihanengoro valanipe, tadani o Ustavi ka ovel but baro. Odoleske e Roma nane te oven e manuša save sakana ka  heminen pumare tahana than ko than, e Roma na mangena te oven čivde ko koncetririme thana maškar sar našle manuša taro na jekh lokacie, ka kerav  sa, e asavke čipote te na resarenpes maškar e roma  vakerga o Kajtazi.

Hazri kerga:Roma Press lendo Phraliphen

 

 

Jelena Karleuša pobuter nane te ovel ani Srbija!

Српската пеачка е скршена од болка поради смртта на нејзината мајка, во најновите информирања наводно се укажува дека  Јелена со своите ќерки би заминала во Кина кај својот сопруг Душко. Неофицијално се дознава дека привремено веке го откажа и ангажманот во Звездите на гранд како и сите други нејзини музички настапи, но исто така не е познато колку време ќе остане во Кина кај својот сопруг Душко со своите ќерки.

E Srbijaki  bari gilavutni čeren tani pagerdi  pali o meribe olakere dajakoro Divna, aso sa e informacie vakerena i Karleuša sine but panle pire dajaja.

Sar so vakerela Srbijako Kurir, Jelena ka mukhel o than ani Srbija. Thaj voj pire čajensar  ka đjal ani Kina  duzal pe romeste Duško.

Jelena akanasaske nane pobuter thaj te ovel o muj ko ,,Čerenja taroGrand“ thaj sar so vakerelapes voj pohari vakerela na thaj baši pire dende lafija thaj angažmanija  akale beršeskere gilavipnaske, aso kobor  vakti ka ačhovel ko asavko šajdipa tari piri profesinalno buti nane vakerdo, numa ko jekh na đjanelapes thaj voj kobor vakti ka ačhovel ki Kina.

Sa e medie vakerena  dikhindor  thaj đjanidor  kobor  voj sas ko pašipe pire dajaja  khoni našti vakerela  kobor vakti ka valani baši i Karleuša te iranelpes ko normalnikano đjivdipe.

 

Hazri kerga:Roma Press

 

Marde duj Romane čhave vakeribnaja- Amen valani tumen te mara, mudara thaj te palda tumen akhatar..

Во паркот веднаш до станбената зграда во Загрениците во Загреб, среда околу 5:30 часот, еден средовечен човек брутално нападнал две момчиња. Децата беа повредени и завршија во болница во Клајечево, објави СВ на Загреб. – Мојот син има главоболка, повраќање, не може да легне, или да седне и фрли левата рака. Не разбирам зошто овој човек го направил ова. Тие беа во паркот, и овој човек од балконот им укажа: “Ти си пропуштен, не припаѓаш за тука, не можеш да останеш тука”, и му рекоа дека ќе одат за една минута. Тој се спушти по скалите и почна да ги претепа, велејќи дека  “Сите Роми треба да бидат убиени и евакуирани”, ни кажа таткото на еден од претепаните малолетници.

Ko Parko  duz bešibnaskiri binal ki Zagrenica ko Zagreb  akava kurko kušlukoskoro  jek po phurano manuš  ko bare takateja thaj bare hojlaja puterga maribe prekal duj Romane čhave. O Čhave taro maribe sine but kuvde thaj agorkerge ko Hospitali ko Klaječevo havlarena taro medie ko Zagreb.

O dat e čaveskoro vakerela, mo čhavo but tano mardo , isile šereskiri dukh, našti te pašlol ja palem te bešel,  jek vas oleskkro našti te ikerel ole, nađjanava soj tano o sebepi e manušeskkro so puterga odoborom maribe prekal akala duj čhave.

Akava manuš bešela sas ki binal taro pašipe akale parkonestar thaj salde vakerga olenge upral tumen našti ačhovena te bešen athe, thaj von vakerge oleske akhana salde jekh  dakikija thaj ka dujraramen akatar,  thaj tadani ov hulela upraldan kuvela ko piro vordon taro palalipa  lela diso ko vas thaj tavdela maribnaja upral e čhave. Đji kaj vov marela sas e čhave thaj vakerela olenge ,, Sa e Roma valani akhe agaar te oven šukar marde – mudarde thaj paldune akhatar “ vakerela jekh taro Dat e mardune čhavengoro.

Našti panda te pakhav ko akava so šunava, kheda reslem đji ko čhavore von sas pelarde ki phuv, vakeribnaja  đji kaj vov marelalen sas thaj vakerela sine upral olende but bilačhe laforija, Me nađjanava so šaj sine te kerav sar dat te resav sas ko adava dakiko  thaj te dikav mere jakhensar sar khoni marela mere čhave, vakerela o Dat e čaveskoro.

Roma Press -Lendo taro: 24sata.hr

 

Ping Pong finaleskororo kheliba agorkerga rezultateja- Šuto Orizari-Telekom Nec 1:4

O jekutno Romengoro ping pong klubi ,,Šuto Orizari” erati taro 19 o ari khelga baši ikeribe o jekto than ki liga khi Makedonija, Numa o agor agorkerga fuhalibaske na šukar baši o pošukar rezultati te ikerel o klubi e Šutkakoro.

Sar so vakerge o vastakerutne taro ping pong klibi Šuto Orizari olenge sas baro hošipe so resarge hem dji akate te khelen manušensar save svako bersh ikerena o jekta thana ki Makedonija, numa amen djaja i ponodorig thaj daja amaro lafi salde dji o bersh amen ovaja o jekta ki Makedonija.

O rezultati agorkerga: Klub Šuto Orizari 1 Klub Telekom Nec 4 Roma Press kerga thaj video materijali dikhen ko teluno linko.

Hazri kerga: Nedmedin A.-Roma Press

Rezolucija taro Evropsko parlamenti 2019 berš

Резолуција на Европскиот парламент од 12 февруари 2019 година за потребата да се зајакне стратешката рамка на ЕУ за националните стратегии за интеграција на Ромите од 2020 година и да се зајакне борбата против анти-Gypsyism ( 2019/2509 (RSP) )Европскиот парламент,

– имајќи го предвид Договорот за Европската унија, Договорот за функционирање на Европската унија и Повелбата за фундаментални права на Европската унија,

– имајќи ја предвид комуникацијата на Комисијата од 5 април 2011 година под наслов “Рамка на Европската унија за стратегии за интеграција на Ромите до 2020 година” ( COM (2011) 0173 ) и извештај за спроведување и соодветна евалуација,

– имајќи ја предвид Универзалната декларација за човекови права и Европската конвенција за заштита на човековите права и основни слободи,

– имајќи ја предвид судската пракса на Европскиот суд за човекови права во врска со признавањето на Ромите како група која бара посебна заштита од дискриминација,

– ја презеде предвид резолуцијата 2153 (2017) на Парламентарното собрание на Советот на Европа насловена како “Промовирање на вклучувањето на Ромите и патниците”,

– ја презеде предвид Директивата 2000/43 / ЕЗ на Советот од 29 јуни 2000 година за спроведување на принципот на еднаков третман меѓу лица без оглед на расното или етничкото потекло (1) ,

– имајќи ја предвид Препораката на Советот од 9 декември 2013 година за ефективни мерки за интегрирање на Ромите во земјите-членки (2) , Заклучоците на Советот од 8 декември 2016 година, насловени како “Забрзување на процесот на вклучување на Ромите” и заклучоците од 13 декември 2016 година за Специјалниот извештај бр. 14/2016 на Европскиот суд на ревизори,

– ја презеде предвид Рамковната одлука на Советот 2008/913 / ПВР на Советот од 28 ноември 2008 година за борба против одредени форми и изрази на расизам и ксенофобија со помош на кривичното право (3) ,

– имајќи ја предвид својата резолуција од 25 октомври 2017 година за интеграција на Ромите во Унијата од аспект на фундаменталните права: борба против анти-циганизмот (4) ;

– имајќи ја предвид неговата резолуција од 15 април 2015 година по повод Меѓународниот ден на Ромите – Gypsyism во Европа и признавањето од страна на ЕУ, на денот на одбележувањето на Ромите геноцид за време на Втората светска војна (5)

– имајќи го предвид извештајот за 2016 година за човековите права, истраги EUMIDIS I и II EUMIDIS и разни други извештаи и анкети за Ромите на Агенцијата за фундаментални права (ФРА)

– имајќи ја предвид европската иницијатива за малцинство SafePack, регистрирана на 3 април 2017 година,

– имајќи ги предвид извештаите и препораките на ромското граѓанско општество, невладините организации и истражувачките институти,

– ја презеде предвид член 123, stav 2 од неговиот Деловник,

А со оглед на анти-Gypsyism (6) е специфична форма на расизам, идеологија на расна супериорност, форма на dehumanisation и институционални расизмот негуваат историски дискриминација, се манифестира, меѓу другото, со насилство, говор на омраза, експлоатација, стигматизација и дискриминација во својата повеќето бесрамна форма (7) ;

Б. бидејќи Ромите (8) и натаму се лишени од нивните основни права во Европа;

Како има предвид дека, во својот извештај за евалуација на рамките на Европската унија за националните стратегии за интеграција на Ромите за периодот до 2020 година (COM (2018) 0785), Комисијата заклучува дека ” рамка е од суштинско значење за развој на инструменти и ЕУ и националните структури, чија цел е да се промовира вклучувањето на Ромите, но амбиција “да се стави крај на исклученоста на Ромите” n не е постигната “;

  1. со оглед на тоа што оценката што ја спроведе Комисијата покажува дека стратегиите за вклучување мора истовремено да ги адресираат различните цели и како дел од сеопфатен пристап, ставајќи поголем акцент на борбата против анти-циганизмот; треба да се додаде специфична цел за недискриминација, со цели за вклучување на Ромите во четирите цели за вклучување на Ромите (образование, домување, вработување и здравје);
  2. со оглед на тоа што напредокот во интеграцијата на Ромите е глобално ограничен; додека подобрувањата се забележани во раното напуштање на училиштето и во раното детство, но сегрегацијата во училиштата е зголемена; здравствената состојба на Ромите, според сопствената перцепција, се подобри, но тие продолжуваат да имаат ограничен медицинска покриеност; дека во повеќето земји-членки, не е забележано подобрување во однос на пристапот до вработување, и дека учеството на младите Роми не работат, а не во понатамошно образование или обука, дури и се зголеми; дека домувањето е од голема загриженост и дека е постигнат мал напредок во однос на сиромаштијата; дека анти-цивилизацијата и нејзините манифестации, како што се злосторствата од омраза и говор на омраза – онлајн и офлајн – продолжуваат да бидат од голема загриженост; со оглед на тоа што акцијата на Унијата се смета дека дава значајна додадена вредност за националните политики за Ромите и нивното спроведување во политичката, административната и финансиската сфера;

 

  1. со оглед на тоа што оценката укажува на недостатоци во првичниот дизајн на рамката и ограничената ефективност за време на нејзиното спроведување;

 

  1. со оглед на тоа што оценката ја нагласува потребата да се обезбеди еманципација и учество на Ромите преку конкретни мерки; дека зајакнувањето и зајакнувањето на капацитетите на Ромите и невладините организации е од суштинско значење;

 

  1. со оглед на тоа што, според оценката, рамката на ЕУ не е доволно фокусирана на насочување кон одредени групи на Роми, дека треба да се реши повеќекратна и меѓусекторска дискриминација и дека треба да се решат стратегии; имаат силна родова димензија и приод фокусиран на детето;

 

  1. бидејќи сегашната рамка на ЕУ не содржи јасни и мерливи цели; квалитативните и квантитативните процедури за контрола се недоволни, додека препораките специфични за земјата не се обврзувачки; дека напорите за решавање на ниското учество на Ромите и заедници во дизајнот на рамката на политиките и имплементација, мониторинг и евалуација на мерки, програми и проекти кои се однесуваат на Ромите се недоволни;

 

Ј а најголемиот дел од општите програми не вклучуваат Ромите и насочени активностите опфатени од структурните фондови не успеа да донесе траен и позитивни промени во животот на најзагрозените Ромите;

 

  1. со оглед на тоа што јасно е дека земјите-членки треба да преземат корективни мерки против дискриминаторски практики против Ромите;

 

  1. со оглед на тоа што прашањето за градење на доверба меѓу Ромите и не-Ромите е од суштинско значење за подобрување на животот и благосостојбата на Ромите; таа доверба е суштинска за општеството како целина;

 

  1. повтори барањата на позицијата и препораките што ги формулира и да ја усвои во својата резолуција од 25 октомври 2017 година, за интеграција на Ромите во перспектива на основните права на ЕУ: за борба против анти-Gypsyism; жали што се преземени неколку чекори како резултат на препораките дадени во оваа резолуција;

 

  1. Ја повикува Комисијата:

да одговорат на барањата од Парламентот, Советот, многу невладини организации и многу експерти и да предложат стратешка рамка на ЕУ за националните стратегии за интеграција на Ромите за периодот по 2020 година, со група пошироки приоритетни области, јасни и обврзувачки цели, временска рамка и индикатори за следење на конкретни предизвици, одговарање на нив и одраз на разновидноста на ромските заедници, распределување на големи јавни средства за оваа цел;

ii.

да ги вклучат ромските претставници, невладините организации и Европската мрежа на телата за еднаквост (Equinet) во дизајнирањето на стратешката рамка на ЕУ, особено преку видлива и достапна консултативна процедура, и да им овозможат ефективно учество во нејзиното спроведување, следење и евалуација, а со тоа и зајакнување на нивниот откуп;

iii.

да ја стави борбата против анти-циганизмот во срцето на стратегиската рамка на ЕУ, особено со додавање на специфична цел за борба против дискриминацијата, како и други цели, како што е интеграцијата на Ромите во одржливо дигитално општество, планот за животна средина и нивната правична застапеност во сите области и да ги охрабри земјите-членки да развијат насочени стратегии и конкретни активности за борба против антиципизам, покрај една од нејзините манифестации, односно социјална исклученост и економски;

iv.

за да се осигури дека стратегиската рамка на ЕУ води сметка за повеќекратна и интерсексуална дискриминација, ја интегрира родовата димензија и усвојува пристап кој е чувствителен на децата;

v.

алоцира доволно човечки и финансиски ресурси за да се спроведе мониторинг, поддршка и работа со насоки за спроведување на националните стратегии за вклучување на Ромите, вклучувајќи упатства за националните контакт точки за Ромите (ПКНР);

vi.

зајакнување на мандатот, институционалниот капацитет, човечките ресурси и буџетот на Агенцијата за фундаментални права (ФРА) за да може да придонесе кон дизајнирање, спроведување, следење и евалуација на национални стратегии за интеграција на Ромите;

VII.

да усвои стратегија за разновидност и вклучување на работната сила за учество на Ромите во институциите на ЕУ;

viii.

да се обрне внимание, во рамките на стратешката рамка на ЕУ, за одредени групи на ромската популација, како што е Европската Ромите во остварувањето на правото на слободно движење, државјани на трети земји и Ромите во земјите-кандидати за пристапување ;

ix.

да се приклучи на процесот на вистината, признавање и помирување во рамките на политиката на ЕУ за да се изгради доверба и да се потенцира конкретни мерки и структурни и културни иницијативи, поддржани од европските фондови;

x.

да продолжи за да се провери на инклузивноста на општата јавна политика на земјите-членки во рамките на Европскиот семестар, која е дел од стратегијата Европа 2020 година, а за одржување на тесна врска помеѓу инклузивни структурни реформи, постигнување на целите на вклучување Ромите и користење на фондовите на ЕУ во земјите-членки;

  1. Ги повикува земјите-членки:

i.

да ги развијат своите национални стратегии за вклучување на Ромите за периодот по 2020 година, со широк спектар на приоритетни области, јасни и обврзувачки цели, временски рокови и индикатори за следење на конкретни проблеми и да одговори на нив, и за да ја одрази разновидноста на нивните ромски заедници и да издвојуваат значајни јавни средства за таа цел;

ii.

следат пристап одоздола-up и вклучуваат ромски претставници, заедници, невладини организации и тела за еднаквост во дизајнирањето на нивните национални стратегии за вклучување на Ромите (стратегии) ​​и да им овозможат да учествуваат значајно спроведување, следење и евалуација на овие стратегии;

iii.

да ја стават борбата против анти-циганизмот во сржта на нивните стратегии, покрај една од нејзините манифестации, имено социјалната и економската исклученост; да развијат насочени стратегии и конкретни активности за борба против анти-циганизмот, на пример со истражување на расистички напади, и сегашни и минати, против Ромите; и да промовира правична застапеност на Ромите во сите области, вклучувајќи ги и медиумите, јавните институции и политичките тела;

iv.

да обезбедат, во своите стратегии, соодветно да одговорат на повеќекратна и меѓусекторска дискриминација, да ја земат предвид родовата димензија и да усвојат пристап кој е пријателски ориентиран кон децата;

v.

експлицитно да ги сметаат децата како приоритетни при планирањето и спроведувањето на нивните национални стратегии за вклучување на Ромите; се потсетува на важноста на заштитата и промовирањето на еднаков пристап до сите нивни права за ромските деца;

vi.

зајакнување на мандатот, институционалниот капацитет, човечките ресурси и буџетот на ПКНР и да обезбедат нивно соодветно позиционирање во нивните јавни администрации за да им овозможат да ја извршуваат својата работа преку ефективна меѓусекторска координација;

VII.

да обрнат внимание во нивните стратегии на одредени групи на ромска популација, како што се европските Роми кои го остваруваат своето право на слободно движење и државјани на трети земји, особено Ромите од земјите кандидати;

viii.

да се интегрираат процесите на вистината, признавањето и помирувањето во нивните стратегии за градење доверба и да се истакнат конкретни, културни и структурни мерки и иницијативи поддржани од јавните фондови;

ix.

да обезбедат и да го зачуваат ефективното вклучување на нивните општи јавни политики, да ги искористат европските структурни фондови за подобрување на животните услови и шансите за успех на Ромите на транспарентен и отчетен начин; да ги испита тековните и минатите проневери на средства за да преземе правни дејства против сторителите на овие проневерувања; да ги преземе потребните мерки за да обезбеди апсорпција на сите средства наменети за ромските заедници, вклучително и на крајот на сегашниот МФФ;

  1. нарачува на своја претседавач да ја пренесе оваа резолуција до Комисијата, Советот, владите и парламентите на земјите-членки и земјите-кандидатки, Агенцијата на Европската унија за фундаментални права, Организацијата за безбедност и соработка во Европа, во Комитетот на регионите, за дисеминација до поднационалните парламенти и совети, Советот на Европа и Обединетите нации.

Lendo linko:https://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-

Khi phuv terne manuša-thaj ponodorig ačhovena bi raštralutne dokumentensar (državjanstvo)

Повеќе од 2.000 нови деца беа регистрирани како лица без државјанство во Европа минатата година, а со ограничен пристап до речиси сите социјални услуги и можности за образование, нивната животна траекторија во 2019 година останува мрачна. Агенцијата за бегалци на Обединетите нации (УНХЦР) и Детскиот фонд на УН (УНИЦЕФ) ги повика европските лидери да го свртат своето внимание кон ублажување на овој феномен, кој сега проценува дека ќе влијае на половина милион деца низ Европа. Според член 1 од Конвенцијата U.N 1954 во врска со статусот на лица без државјанство, “лице без државјанство” не се смета за државјанин од која било држава според нејзините закони.

Pobuter taro 2.000 milja neve čhave thane bi registririme  bi raštralutne ki Europa  o naklo berš , thaj von thane  phanle thaneja phirutnibaske đji ko sa o socijalnikane institucije bukjake, Edukacija, olengoro đjivdipnaskiri traektorija vi ko 2019 berš ačovela agaar sar soj thani ko kalo.

Sar so vakerela o djeno 1 tari Konvencija U.N 1954 akale statusensar manušenge save nane raštralutne, na diklarenapes sar raštrale nisave Raštrake  save preperena prekal lakere kanonija.  Čhavore tane importatna astarde  baši o barabutne faktorija  taro bajrarde phire olengere natalitetestar  upral sasti Europa thaj sakana ola  bijangovena prekla olengere jerije save jekhajek nanelen olen raštralipa (državjanstvo)

Agencija baši našle Pašhakerde nacie(UNHCR) thaj o čhavorikano fonsi  (UNICEF)  akarga  Europake lideren  te iranen piri sama (vnimanie) upral akala podaokoja te šaj pohari  te arakelpes solucija akale fenomeneske,  savo akana legarena paše ko ekvaš milioni čhave tari Europa.

UJHCR thaj o UNICEF havlarge foto vahtavi (izveštaj ) taro 2019 berš, saveja diklarela o sostaripe akava resaripe,  faktorija tari akaja buti thaj arakibaja solucie  akale jerijenge thaj čavorenge  save tane bi dokumentensar ko Raštre sar đivde manuša.

Roma Press- lendo tharo :theglobepost

 

 

Soske Romani đuvli bešela pali ekstremnikani partija ,,Voks” khi Španija

Високи десничарски шпански членови на партијата на Вокс ја поздравија Изабел Нието Фаџардо во нивните редови во јужното шпанско пристаниште Алхесирас. “Шовинистите и расистите во Алхесирас ја претставуваат ромската жена како еден од нивниот тим. Тонот беше очигледно ироничен, но изјавата беше доволно блиска до коската за иронијата да се изгуби, Изборната платформа на Вокс за локалните, регионалните и националните избори во мај 2019 година вклучува радикални мерки против илегалната имиграција и укинување на Законот за родовото насилство, ревидиран во 2018 година.  Луѓето велат дека Вокс е расистички и фашистички, но тоа не е. Јас сум Ромка и сум со Вокс. Јас сум бил пречекан во партијата како рамноправен, и сум само уште еден член на тимот.

Učhi dahinali  španijaki partija tharo Voks  selaminkerge e Izabela Nieto Faxardo ko kuvibe olengere đjenipaste  taro purabalo španijakoro kotor  Alhesiras. Šovinistija thaj Rasistija ko Alhesiras sikavkerena e Romane đuvla  sar đjeni taro olengoro timi.

O hango vakeribnaskoro sas ironikane, numa o vahtavi sas but paše đji ko kokalo tari ironija te našavkerelpes. Alusaribaskiri programa taro Voks baši regionalnikane thaj  nacionalnikane alusaribe save valani te ikergoven ko maj 2019 berš savensar anenapes radikalnekane dajatve (merke) mujal o ilegalnikane  imigracie  thaj čhinavibe o Kanoni  bašh manušikani zor, revidirimo so sas ko 2018 berš.

Amen pakhaja  baši o Voks  thani partija  savi majšukar ka sikavkerel  e Romane kedina ko akava than Alhesiras, o bijando than tharo flamenco virtuozi Pako de Lusija.

O rasizmo i ponodorig kerelapes upral e Roma,  aso i partija Voks tani  savi ka kherel maj buteder te čhinavelpes thaj te arakel mere kedina đihane, vakerela i Isabel.

E manuša vakerena  Voks tani i maj bari rasistikani  thaj fašistikani partija, numa odova nane agar, Me sijum Romani đuvli thaj sijum đjeno olendar. Me sijumaj đjakerdi ki partija  sar jekhajek đjeno olendar,  Me na sijum političari, numa kana bijandilo moro čhavo,  tavdingum te dikav aver čhane sa  duzal mande, thaj dikava bilačipe upar ko terne generacie tharo moro đihani, thaj odoleske na mangava i moro čhavo  te agorkerel agar ko amalipe prekal o droma. Mangava te ovele šukar ponodoripe ko đjivdipe thaj jekh a jekh sa okolensar, Vakerela Isabela.

Hazri kerga: Roma Press

 

Колумна: Како човек или Студент

Како човек па и како студент, секој месец излегував на избори, тоа во Македонија е модерно,било локални, парламентарни или претседателски, битно е нешто да се случува. Сепак, моето право на глас е помалку важно од она на пензионерите зашто тие полесно се манипулира со разно разни убедувања, покачување на пензии, вработување на блиски деца, внуци и др.

Како студент често доаѓав во ситуација да дискутирам со полуписмените кои се дрзнаа да ги оценуваат моите знаења дури со три или четри прашања на заокружување, малку е смешно но и вистинито.

Се сеќавам како вчера да беше кога се запишав на Европскиот Факултет во Скопје. Ми  укажуваа „ а бе, што бараш сега на факултутет, па дури  Детективи и Криминалистика”, земи нешто полесно, кај нас и онака работните места се добиваат со партиски книшки, што се  замараш. Чудо сме бре, без да имаат информации дали сум или не сум на редовен работен однос си укажуваме се што ке ни падне на памет,- ги гледам се чудам и се  запрашувам што е со самите нас.

Јас тврдоглаво тврдев дека не е така, и во Августовски ден ги однесов документите во Европскиот факултет  доволно убеден дека можам да си ги остварам целите и без да се обои сино или портокалово. Денес, после четири години сè уште верувам во тоа, па ако сакате наречете ме и глупав.

Денес кога сум дипломиран се чувствувам млад со желба за многу промени пред се на мојот Ромски народ, за промени и позитивни искуства како и поттик на самите нас во вложување во образованието,  со преголема желба – сакам да го менувам светот.

Jас бев само број на индекс кој чека на шалтер барем еднаш во неделата, а зад тој шалтер има намуртени лица на кои се чита мојата вина, како јас да сум им виновен без разлика на сè.

Кога си студент редовно ги посетуваш пријателите од копирница, па од таму тогаш вадевме задачи за колоквиум или испит, нема врска кога можеш-можеш, кога не можеш –постарите укажуваат СНАЈДИ СЕ ПА ЖИВИ хахаха.

Кога си студент пиеш макијато од бифе, зошто кафематите ни ги однесоа од ходник дури надвор при влез и тешко да се излезе на секоја пауза од 15 мин.за да пиеш кафе. Кога си студент киснеш во читална решавајќи случки и примери  од детективската дејност, колнејќи и пцуејќи сè живо (мислејќи дека ти е друг виновен).

Кога си студент живееш на брза храна и кафе, на шеги на сметка на колеги или професорите упсс (извинење до професорите се шегував).

Кога си студент не смееш многу и да уживаш затоа што секое  уживање мислам на финансискиот дел кошта, згора на тоа и кога имаш домашни обврски ( како јас ) уште повеке ти се стеснува финансикиот поглед на уживање, и тогаш сфакаш дека  во времето на студирање патот што те води е – Работа – Факултет и правец  Дома.

Кога  дипломираш автоматски ти си возрасен човек од кој се очекува вистински да превземе одговорност за своите постапки како  и да помогне со своето знаење во општеството.

Кога си студент уморен од утро до мрак, а сепак  интересно на свој начин, најголемата гордост за мене е тоа што како студент на Европски Факултет си еднаков пред сите како РОМ студент.

Сосема на крај кога си студент сваќаш дека овие се најубавите години од твојот живот и ако летаат, јас сепак навистина уживав во нив.

Затоа.. Вложете во Образование ,,Образованието е Сила”.

 

Автор: Севѓул АБДУЛА

Дипломиран на Европски Факултет

Детектив и Криминалистика-Безбедност

- Reklam -

KOLUMNE