Blog Rig 300

Majhari šov manuša mule aso pobuter tane kuvde tari astardi bari bavlalin

Брзината на ветрот достигнувала и до 110 километри на час , а поради одрони и свлечишта се затрупани патишта и куќи. Цели автобуси беа носени од надојдените води. Најсиромашниот дел од градот , фавелите, се погодени од свлечишта. Невремето следуваше по најтоплиот јануари во историјата на Бразил со температура и од 42 степена. Метеорилозите најавуваат нови врнежи од дожд.

O Avibe taro baro sigaripe e bavlalinakoro   sas resaripnaja taro 110 km ko ari, aso  bare puvjale lizgalipa panle si but bare droma save resarena dji o khera e dizutnengere.

Sa e aftobusija  sas legarutne ko pajna, ko maj čhorolikano kotor  taro favelija ko Rie de Ženeiro, maj hari  duj manuša mule, kana jek aftobusi hulinga telal  bare puvjalina.

Ko vakti akava resarela kana isi but bare tate vaktija ko Brazil kana legarena sas o temperature đji 42 digrija. Aso o metereologija havlarena nevutne  biršima.

 

 

Grkijako parlamenti ka del poro hango baši o protokoli hramimo kuvibaske I Makedonija ko NATO

Грчкиот парламент денеска би требало да го ратификува пристапниот протокол на НАТО со Македонија по што земјата во рок од седум дена и официјално треба да го смени името во Северна Македонија. Нацрт законот за ратификација на протоколот вчера доби зелено светло од Одборот за одбрана и надворешни работи на грчкиот парламент, а денеска за него ќе се изјаснат пратениците на пленарна седница. Гласањето се очекува да виде во вечерните часови. Според очекувањата на дипломатите, Македонија би можела да стане полноправна членка на самитот на НАТО кој ќе биде одржан во декември во Лондон.

Grkijako parlamenti  avdive ka kerel ratifikacija  e lende protokoleske  taro NATO bašh kuvibe sar đjeni thaj I Makedonija,  pali odova isi e Raštra efta dive te iranel poro anav  khi Severna Makedonija.

O bahan kanoni erati resarga ki šukar signaliyacija taro Odobori e arakibaskoro thaj o avrune buka tare grkijako parlamenti , aso avdive  baši leske  ka vakeren poro lafi thaj e deputatija ki plenarnikani bešin.

O dejbe hango ka đjakerelpes  te resarel ko rakatutne arija, sar  thaj jekhajek vakerge hem o diplomatija ,  I Makedonija ka kuvel sar perdi đjeni ko samiti ko Nato savi valani te ovel ikerdi ko čhon dekemvri ko London.

 

 

 

 

Dujto manuš mulo taro Gripi

Дваесет и пет годишна девојка со даунов синдром починала на КАРИЛ од компликации од грип. Ова е втор смртен случај, откако претходно и 5 годишно девојче почина на клиниката за детски болести. И двете починати имале и други заболувања, велат лекарите. „И двата случаи се со коморбидитет. За детето утврдивме дека имало астма а девојката на КАРИЛ што почина била со Даунов синдром. Починале поради тешко оштетување на белите дробови и црниот дроб“ – изјави д-р Жарко К.

Gripi  lelja panda jek manušeskoro đjivdipe, thaj akava si o dujtono manuš, 25 beršengiri đuvli  muli  ko Karil taro pobare komplikacije save sine upri late ando taro gripi, anglal akaja čipota ko jek  našavga poro đjivdipe thaj  5 beršengiri čhaj  ki čhavorikano hospitali  baši čhavorikane nasvalipna. Numa vakere doktorengere informacie bašhi akala duj čipote sas nasvalutne thaj taro avera nasvalipna.

Bašhi tikori čhaj  diklem olate sas nasvalipe astma, aso ki čipota i pobari 25 beršengiri  ola sasala nasvalipe  taro Daunov sindrom, thaj ola  mule so duj taro bari bi bah kerdune ko parno thaj kalo bukho-vakerga o d-r Žarko K.

Baši jek kurko  isi pobuter taro 1700 manušpa nasvale tari gripi,  aso ki labaratorija  ko IJZ maj buteder  taro akala nasvale  isilen AX1H1,  pošukar maškar ko manuša penđardo sar balikano gripi.

O numero isi šajdipa te bajrovel taro gripi, numa akanasaske maj astarde  taro gripi isi ko dizja Gostivar, Tetovo thaj Skopje.

 

Се отстранува оградата од пред влада

Пред неколку минути започна отстранувањето на оградата од пред владината зграда. Одлуката ја донесе Владата на последната седница, а целта на таквиот чекор, како што соопштија, е ослободување на просторот. Како што рече владиниот портпарол, Миле Бошњаковски, за градежните активности нема да се трошат пари на граѓаните, туку ќе се плати од владините средства.

Anglal nekobor dakikija  tavdinga  i buti ikavibaja  I ograda  anglal  e Rađjaki binal.

Akava paluno lafi angale I Rađji Makedonijaki  ki paluni bešin.  Akaja resarin resarela  te šhaj te tromakerelpes o sasto than.

Sar so vakerga o portparoli  Mile Bošnakovski, baši e tamiribaskiri buti thaj ikavibe I ograda na pukinelapes  e lovensar taro đihanija- numa o pukinibe ka ovel dende tare  rađjakoro  buđeti

Каракачанов предлага отстранување на ,,циганските гета“ во Бугарија и ограничување на наталитетот кај Ромите

,,Не може да има две држави во една земја како Бугарија во 21 век. Една на Ромите и една на сите други“-рече Красимир Каракачанов претставувајќи го својот конспет за решавање на ,,циганското прашање“ во Бугарија.

Бугарскиот вицепремиерот и министер за одбрана, Красимир Каракачанов , подготви Концепт за решавање на проблемот со несоцијализираните цигански групи, пишува бугарски Фокус.

,,Едната држава е оваа за луѓето кои се принудени да ги почитуваат законите, да ги плаќаат даноците, да учат, да бараат работа, а другиот дел е Бугарија на оние несоцијализирани делови од циганското население, кои сметаат дека имаат само права, а немаат обврски “, рвели Каракачанов.

Тој додаде дека воведувањето на ограничување на социјалната помош е една од приоритетните точки, бидејќи е недозволиво да зема помош тој што не сака да работи , да му се дава детски додаток и и други средства без никакви ограничувања и услови.

,,Исто така, ќе има задолжително образование за Ромите”, вели заменик-премиерот.

,,Гетата (на Ромите) се еден одгледувачници на неписменост, криминал, проституција, дрога, ниска култура и ниски хигиенски услови. Гетата треба да бидат укинати и таму каде што општините ќе обезбедат за претставниците на ромската заедница земјиште, за да можат тие да изградат домови, тоа градежништво да се случува со нивно учество, односно со учество на самите идни сопственици, а не да добиваат нешто на готово, кои потоа ќе го уништат“-предлага Каракачанов.

Тој, исто така, бара воведување на задолжителна обука за стекнување работни навики, изградба на центри во кои овие луѓе кои пропуштиле да одат на училиште и не добиле никакви професионални и работни навики, да можат овие програми за кои се одвојуваат огромни пари, да одат таму и да научат нешто да работат.

Тој бара во однос на високиот наталитет да се воведат стимулации за ограничен наталитет. Да се воведат бесплатни мерки, како абортуси на државна сметка за оние жени кои веќе имаат две или 3 деца, предлага бугарскиот вицепремиер. Неговиот документ ќе го разгледува Советот на министри.

Во Бугарија живее бројно ромско население. Според последниот попис како Роми се изјасниле околу 700.000 , но се претпоставува дека има 1.000.000.

Претежно живеат во ромски населби, т.н . гета, голем број невработени, неписмени, со зголемена бројка на криминал. Бугарија проблемот со интеграција на ромското население ќе го решава со нова стратегија, а оваа на Каракачоанов е една од предложените

Pobuter taro lendo linko https://ako.mk

Pali eratutno Artiklo taro Roma Press e Jerijenge ko Kočani resarga i jekto arka taro Tinehs

За загрозените семејства во Кочани од местото ,,Споменик на непознат борец” по објавените стории во медиуми, први им донираа Ваучер од 10.000 ден Тинекс МТ-на социјалните загрозени семејства со цел да им бидат  од полза како и помош да може да се ублажи нивната незавидна како и лоша социо економска состојба. Тинекс укажуваат дека во ова активност која  се реализираа  е во голема соработка со 1 Тв. Околу нас се уште може да се забележи голем број на ранливи семејства кои за истите апелираме за хуманитарна помош, и тие да помагаат со било каква помош за да можат полесно да ги поминат лошите зимски услови во Македонија. Невладината  организација ,,Авена” од Кочани за  соработка и помош за ранливите категории  на семејства во градот Кочани е спремна за соработка.  Исто така сите да  се залагаме во иднина да може системски  да се подобри и да се решат супстандардите за нормален живот за секој граганин во Македонија.

Pali o eratutno artiklo  savo sas kerduno ko Roma Press ko buti keripe e Birađjakere organizacijaja  ,,Avena” taro Kočani, vazdingapes i sama  bašhi i jekto arka  te delpes e jerijenge save đjivdinena ko than anavkerdo sar,, Spomenik na nepoznat borec” ko Kočani.

Maj anglal e jekto vaučereja baši o jerije denga 10.000 denarija o Tineks MT bašhi akale jerije te kuven thaj te kinen peske harđji so von mangena akale lovensar, akava sas sar angluno piro ki arka akale jerijenge ko buti keribe e lokalnikane medijaja  1Tv.

Phareste  so panda duj amende isi asavke familije ko akala šudre vaktija so šaj panda te dika ko asavke bilače šartija đivdipnaskere, odoleske tindalaja e manušen save isilen šajdipe te den arka, sigo te keren odova soske phare si ko akala šudre vaktija te đjivdinen ko asavke šartija đivdipnaskere.

Birađjakiiri organizacija ,,Avena” taro Kočani bešela savorensar ko buti keribe odoola save mangena te den arka akale jerijenge, numa jekhajek vakerena amen bešaja  thaj pali odova so valani jekvar e asavke jerijenge sistemski te anelpes solucija thaj pobuter te na đjivdinen ko asavko čhane đjivdipnaskoro vakerena tari ,, Avena ”.

Jekhajek amaro apeli tari redakcija Roma Press, savore so isilen humano ilo thaj tane ko šajdipe te den arka akale jerijenge sa si valanutne, odoleske koj  šhaj  počmindor taro gradežnikane  bukja, penđerke thaj vudara- te delpes arka akale manušenge.

Bešaja ko buti keripe tumensar te iklova ko anglalipa olenge soske čačibnaske ola beršensar bešena ko asavke bilače na manušikane šartija đjivdipnaske.

Hazri  kerga:Nedmedin A.-Roma Press

 

 

 

Курто Дудуш: Членството во НАТО е Сигурност и Стабилност !

Почитувани граѓани на Општина Шуто Оризари,НАТО или Северноатлантската алијанса е меѓународнa безбедносна организација која била создадена со потпишувањето на Североатланскиот договор на 4ти април 1949 година. НАТО е организацијата која претставува систем за колективна одбрана со кој нејзините држави членки се обврзуваат за заедничка одбрана во одговор за напад од надворешни лица.

Денеска Македонија доби потпис од амбасадорите на 29 земји членки на Северно-атлантската алијанса на Протоколот за членството на Македонија во НАТО.

Би се надоврзал на денешната изјава на Министерот за надворешни работи на Р.М. г-дин Никола Димитров, дека членството во НАТО е сигурност, стабилност на Република Македонија, за нас како граѓани и за мојата заедница во нашата земја.

Ромите, како дел од етничкиот плурализам во општеството, ги очекува: пораст на економијата и намалување на невработеноста, владеење на правото, еднакво и слободно општество, пристапни, функционални и капацитетни институции кои достоинствено ќе одговорат на потребите на граѓаните!

Чекориме напред, од денес максимата: „Сите за еден“ е полно важна и за Македонија. Граѓаните од општина Шуто Оризари, како и сите други веќе имаат обезбедена сигурна иднина.

Со почит,

Курто Дудуш
Градоначалник
Општина Шуто Оризари

 

Ramiza Sakip konsileskiri đjeni bašh Edukacija ki komuna Šuto Orizari- rodela te iranelpes i gnd ko siguriteti ko siklane maškar o čhavore

Денеска советничката за образование Рамиза Сакип, го посети О.У. ,,26 Јули”, каде што оствари средба со наставниот кадар од О.У. ,,26 Јули”, на која присуствуваа стручната служба и директорот Дритан Ганиу. Потребата за имплементација на средбата произлезе од случувањата поврзани со обидите за киднапирање на деца во Шуто Оризари, нивниот одраз врз посетеноста на наставата , потребата да се споделуваат корисни информации и иницираат заеднички чекори меѓу локалната самоуправа, министерството за внатрешни работи и училиштата. Советничката за образование Рамиза Сакип, нагласи дека потребно е иницирање и постигнување на колективен успех, обезбедување на психолошка благосостојба и чувство на сигурност кај децата. Во контекст на предлог мерки за подобрување на актуелната ситуација, беше барано обезбедувањето на училиштето да носи униформа, со цел повисока препознатливост од страна на  родителите и учениците, часови за воспоставување за меѓукултурен дијалог, развивање на почит кон вредностите на традицијата и личниот идентитет, користење на капацитетите на образовните медијатори, подигнување на свеста на родителите за елиминирање на феноменот ,,деца оставени, сами на себе”, неактивни или непродуктивни деца наспроти фактот за постоење на интелектуален капацитет во персоналната структура за развој и просперитет.

Konsileskoro đjeno  bašh edukacija Ramiza Sakip erati ko misafirluko ki Fundavni Siklana,,26-Juli“sinela dikhipe  e siklojbaskere kadareja  tari siklana, saveste lela  than thaj  o direktori Drito Ganiu.

O valanipe e asavke dikhibaske sas propozalo bašhi  palune resarina ki komuna Šuto Orizari, thaj keribe lafi o avibe  e čavengoro ki siklana. Kergapes lafi bašhi maškar informacie te inicirinen  barabutne  pire  maškar o lokalnikano buti keripe, ministeriumi andrune bukenge  thaj o siklane.

Konsileskoro đjeno bašh edukacija Ramiza  Sakip vakerga  isi valanipe taro iniciripe ko kolektivnikano resaripe thaj , iranibe i gnd bašh pozitiviteti thaj siguriteti ko čhave thaj ko siklane.

Hazri kerga:Roma Press, lendo taro websajti komunakoro

Amalikano khelibe ko Ping Pong maškar o klubi Gorče thaj Napredok-Šutka

O sportikano  Ilo pohari iranelapes ki komuna Šuto Orizari, Svako kurko šaj dikaja po disavo sportikano aktiviteti save  realizirinipe ki Šutka, numa  akava fori bašh amari redakcija  dikhaja i bari mangin thaj baro elani savo iranelapes  ko vazdipe e sporteskoro ilo ko Ping Pong ki komuna Šuto Orizari.

Đji akana sas phare  te  ikerelpes  akava sportikano  khelibe odoleske so na sines šartija khelibnaske, numa akana ked sa adava si nakavdo,  O Ping Pong klubi – Napredok svako kurko ja palem čhon anela amenge po disavo šukar reyultati.

Akala dive sas olen  khelibe ko amalikano Ping Pong e klubeja Gorče Petrov  thaj  o Napredok-Šuto Orizari,  bahake ko aver fori  o  šukar rezultatija sas ki rig ko Napredok thaj  agorkerga o amalikano khelibe  rezultateja PPK-Gorče- PPK-Napredok  0:4

Hazri kerga-N.Abdula-Roma Press

 

 

Nakhena Dekadake12 berša ki Makedonija numa o čhorolo hali na činavgovela ko Roma

Во  местото ,,Споменик на непознат борец-Кочани”, Во ова место живеат повеке од петнаесет членови возрасни и деца, тука се родени и со години наназад  тие својот  живот во ова место го преживуваат во нај мизерни  услови за живот. Поминати  десет години  од фамозната ,,Декада на Ромите во Македонија”, Околу нас се уште може да се забележи еден голем број на социјални ранливи семејства кои се уште живеат на маргините и оставени сами на себе од севкупното општество. Молат за хуманитарна помош во лошите зимски  услови, бараат од надлежните да им се излезе во пресрет, да им се овозможи услови за нормален живот. Невладината Организација ,,Авена од Кочани” ги замолува сите хумани луѓе да им се излезе во пресрет на  семејствата со хуманитарни активности.  

Birađjakiri Organiyacija Avena taro Kočani, sas ki vizita  ko duj familije  save gejnena pobuter  taro 20 manuša, aso đjivdinena ko asavke šartija save  dikhenalen prekal o bičalde fotija đji ki amari redakcija.

O đjivdipe si pharo akale jerijenge save đjivdinena ko nisave manušikane šartija  đjivdipnaske, thaj  tadani pučenapes ola , sar našavdile o 10 thaj pobuter  berša tari anavkerdi ,,Dekada e Romengiri ki Makedonija“ savi sas skocentririme barabar e strategijaja e Romengiri ki Makedonija deše beršenge- pobuter asavke Romane familie te na oven penđarde,  te ovelen normalnikano hali đjivdipnaskoro, te ovel olengere čhaven šartija (uslovija) siklojbaskere, thaj sa odova so preprela ko jek normalnikano hali đjivdipnaskoro.

Akava so dikhena nane kher, tari sakoja strana mukela olenge pani, nanelen krovi, o kher tano improvizirimo taro na šukar  šartija, aso ko akala improvizirime khera ko sudre thaj tate vaktija djivdinena andre barabar pere familijaja,  lena tari Raštra but tikni socijalnikani arka, thaj svako dive đjakerena savo manuš ka avel diso te del olen, te šhaj te nakaven pumaro đjivdipe.

Doperelapes o pučhipe save tanende  thaj sar garavdile sa  e love save sas dendune te meninenpes  akala  fotija e đjivdipnaskere – odote ačovela jek baro pučhipe???.

Apeli akale  jerijengroo save đjivdinena ko but pharo šarti đjivdipnaskoro  ko jevendeskere vaktija  numa hem nilajeskere vaktija, te delpes olenge arka  bašhi po lokho djivdipe thaj te kerenpes olenge  nomalnikane šartija đjivdipnaskere ko than olengere thanaribaske anavkerdo ,, Napenđardo  borco ko Kočhani“.

Hazri kerga Erdjan M.-Roma Press

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE