Blog Rig 56

Dejbe godi ano vakti e holokaustesko thaj o bilaćipe kherdo upral e Roma,, Pobuter nikana NA”..

Dejiba godi ano bilaćipe e holokaustesko lherdo upral e Roma,,Pobuter nikana NA”
Dajamen godi tar odova vakti sa e bilaćipena save kerdile ano gasna komore,genocidi thaj eksperimentija kerdime upral nadošale roma.

Avdisutno dive tano fuhal(žal) e Romane đihaneske ani sasti lumja.

Numa adava sa so kerdilo pobuter te na muka vareso te kerelpes asavko diso romeske savore barabar te maramen baś sakoja nepravda bangipe so kerlapes upral e Roma,,UPRE SA E ROMA”.

O teksti lendo ani Makedonikani čhib tar Mozes Muhadjer Sulejman Solomon

Фотографија замрзната во еден момент.

Едно девојче зјапа од вратата на возот, главата покриена со шамија, нејзиниот израз е чудна мешавина на умор и страв.

Името на девојката? Ана Марија “Сеттела” Стајнбах. По три месеци од фотографирањето, Сеттела беше мртва -убиена во гасните комори на концентрациониот логор Аушвиц, заедно со нејзината мајка, браќа и сестри.

Со децении лицето на Сеттела беше икона на децата од Холокаустот. Нејзиното име било непознато, едноставно се викаше “девојка со шамија на главата”. Заедно со Ана Франк, таа била прогонувачки симбол на она што беше направено на холандското еврејство.

Но, во 1994 година новинарот , Аад Вагенар, го откри индетитетот на ова девојче. Користејќи ги броевите што се појавија на возот, Вагенаар успеа да го одреди денот на патувањето на возот, 19 мај 1944 година, и листата на патници.

Сеттела не била еврејка . Таа била ромка . Порано се претпоставуваше дека ова девојце е еврејка, бидејќи дури и во 1990-тите – половина век по Втората светска војна – геноцидот на Ромите полека добива своје публицирање.

Според проценките на некои историчари се претпоставува дека дури 70-80 проценти од вкупното ромско население биле убиени во нацистичкото лудило.

И покрај ова, признавањето на Холокаустот на Ромите светот го гледа како “недооценено”, “запоставено”, “скриено”.

Д-р Менгеле правеше експерименти врз ромските деца, ги ставаше во комора за притисок, тестираше лекови на нив, ампутирал делови од телото, се обидувал да ја смени бојата на очите со инјектирање на хемикалии во очите на децата . Реткото дете кое ќе ги преживее овие “експерименти” ќе биде убиено.Јозеф Менгеле бил најславен од германските расни теоретичари. Сведоците велат дека децата Роми го нарекувале “Онкел Менгеле”, бидејќи тој ќе им донесе слатки и играчки, потоа ќе ги предаде во гасните комори .

Целосниот обем на експериментите на Менгеле никогаш нема да биде познат, бидејќи повеќето записи биле уништени. Наместо тоа, имаме сведоштва од прва рака, како што е ова од Вера Александар, Евреин кој го преживеа Аушвиц, каде што се грижеше за 50- мина ромски близнаци:

“Еден пар близнаци наречен Гвидо и Нина имале едвај четири години и ги вратија назад, осакатени на перверзен начин, беа испреплетени заедно како сијамски близнаци, а Менгеле ги поврзуваше и нивните вени, нивните рани беа видливи , плачеа дење и ноќе, мајка им , се сеќавам , некако успеа да најде морфиум и го искористи за да стави крај на страдањата на нејзините деца. ”

Нацистите убија многубројни групи поради нивните верувања – синдикалци. пацифисти, комунисти, испанските републиканци и Језуитите, но меѓу другото тие применувале конзистентна политика на истребување само против три групи: хендикепирани, Евреи и Роми.

Кампањата во Германија против Ромите започна непосредно откако Хитлер ја презеде власта во јануари 1933 година. Врз основа на дискриминаторските закони што веќе беа на сила, на Ромите им беше забрането да се мажат за Германците, тие биле кастрирани ,стерилизирани и предадени на трудови логори.

Канцеларија на шефот на СС Хајнрих Химлер го нарече “Циганска непријатност” беше отворен во Минхен во 1936 година. И пет месеци пред Кристалната вечер , Ромите беа собирани од нацистите , ова акција била нарекувана “Циганска чиста недела”.

Потоа, во декември 1938 година, првото познато упатување на “Конечното решение на Циганското прашање” се појави во документот потпишан од Химлер.

Во 1939 година, д-р Курт Ханеман во весник на Националистичката социјалистичка унија на лекарите пишува: “Стаорците, инсектите и болките се дел од природата, исто како и Циганите и Евреите … Ние мора постепено да ги елиминираме овие штетници преку биолошки средства”. Истата година, 250 ромски деца беа убиени во Бухенвалд – користени како заморчиња во тест на гасните кристали Зиклон-Б.

Ден на сеќавањето во Варшавското гето, 19 април, се одбележува годишно за да се сетат на многуте Евреи кои се бореа – и умреа. Колку луѓе знаат дека Ромите биле исто така затворени внатре? И Ромите беа присутни во секој концентрационен и истребувачки логор.

Денес и покрај можноста да се добијат голем број на информации за страдањето на Ромите во времето на нацистичка Германија, многу луѓе не ја прифаќат реалноста дека покрај Евреите, и Ромите биле цел на некоја си лудничава идеја за нивно целосно истребување од лицето на земјата.

Во 21-от век, во многу европски држави, Ромите се уште не се ослободени од синџирите на стариот и новиот Холокауст.

I Makedonija donirinela tenkoja baš Ukraina

Ministeriumi baš arakipe MO vakerga poro vahtavi(izjava)baš o doniribe tenkoja e themake Ukraina.
Prekal o havlaribe bićaldo dji ko medie vakerNA, akava dejbe dumo tar o tenkoja tane pophurane ani amari armija taj odova trinto generacija kaskiri tehnologija hari berśenge ka ovel nakonkuretno thaj na kompatibilno baš amaro rodipe thaj ikheripe barabar e zapadno platformaja, havlarena tar MO.
E Informacie vakerna kerde tar olengere analize , preporake thaj planoja kamlapes te kerelpes nevipena ano transformacie posukar vakerdo rasformiribe o tenkonho bataljoni thaj ka đalpes ko realiziribe tar neve modernikano mujaloklopnikane kapacitetoja lende ani amari armija.

Министерството за одбрана соопштуваат дека станува збор за трета генерација тенкови кои со развојот на технологијата за неколку години би биле неконкурентни и некомпатибилни со нашите побарувања за снабдување со западна платформа.

O Našukar vakti(nevremo) ko Ajrodrom kerga maj baro bilaćipe.. dikhen Video

O Baro našukar vakti savo astarga ano kušluko(paloručko)ko Skopje maj but bilačipe kerga ani Komuna Ajrodrom.

O Šerutno tar i Komuna pere timeja iklilo sigo ano teren thaj kerlapes dikhipe baš savi bari materijalnikano bilačipe o na śukar vakti kerga e dizutnenge ko Ajrodrom.

Dikhen video..

Силното невреме попладнево го зафати Скопје а најмногу во Аеродром, како што се пренесува дека има и голема материјална штета на повеќе локации низ општината.
Како што известува Градоначалникот Тимчо Муцунски заедно со општинските служби излегоа на терен и ги посетија жителите кои претрпеа најголеми штети во временската непогода.

Skopje avdive pobuter aktivipnaja nišankerela 59 berśa tar phuvjako tinanipe(zemjotres)..

Skopje avdive nišankerela pobuter aktivipa ko niśankeripe thaj dejbe godi tar baro phuvjako tinanipe savo resarga ano Skopje angleder 59 berša.

Ano MKC thaj ko avera thana ka nisankerenpes kulturake čipote(nastanija) save kernapes sakova berš ano akava dive.

O Tinanipe ano Skopje resarga ko 1963 berš ko 26 juli(dive sar avdive) mule pobuter tar milja manuśa, peravde but objektoja thaj khera, numa sar avgo(prvo)dumo tadani denge amen e maj pašutne jugoslavijake thema(države),pal adava resarga dumo tar sakoja puv save šunge baš i bibah e Skopjeski.

Скопје денеска со повеќе активности одбележува 59 години од земјотресот.
Град Скопје и јавните културни установи веке традиционално организираат голем број настани.

По тој повод сеќавањето на земјотресот,во МКЦ најавен е настан насловен „За Скопје“, во чии рамки ќе се случува поетско читање, отворање на изложбата „За Скопје, со љубов од целиот свет“, „1963: Good Night Skopje“ и музичка програма.

На 26 Јули во 1963 година во земјотресот животот го загубија 1.070 лица, а околу 3.000 беа повредени. Беа урнати 15.800 станови, а оштетени околу 28.000. Над 200.000 луѓе останаа без покрив над главата. Првата помош за граѓаните на Скопје пристигна од војската и граѓаните на тогашните југословенски републики, по неколку дена од земјотресот започнала да пристигнува помош и спасувачки екипи од целиот свет.

O Jagalipe ano Ğavato čhivdo tano telal kontrola..

Šerutno tar Bogdanci, Blaže Šopov havlarga erati baš o jagalipe ano gav Ğavato savo resarga,avdive tano čhivdo ani kontrola thaj nane pobut jag ano akava than,numa ekipe tar mujal jagalipnaske službe bešena ano teren thaj dikena te na iranelpes palpale o jagalipe.

Градоначалникот на Богданци, Блаже Шапов соопшти дека пожарот кај селото Ѓавато што избувна вчера е ставен под контрола и нема жаришта, а екипите се на терен и ја следат состојбата.

Според Шапов, пожарот бил со висок ризик и со големи размери, но со залагање на сите присутни, со брза реакција и повеќечасовна борба успеале да го локализираат и да се заштитат имотите на жителите на село Ѓавато.

Koordinativnikano khedipe tar DSR..

Демократските сили на Ромите во недела на 24.07.2022 г. во 11 часот во хотел Континентал во Скопје, ќе одржи редовен координативен состанок со претседателите на 43 –те ограноци и централната партиска структура. На состанокот ќе се дискутира за актуелната политичка состојба во државата и координирање на понатамошните партиски активности. На овој состанок ќе присуствува и претседателот на ВМРО ДПМНЕ Христијан Мицковски. Пред состанокот ќе се одржи прес конференција на претседателот на ДСР д-р Шабан Салиу и Претседателот на ВМРО ДПМНЕ Христијан Мицковски .

E Romengere demokratikane takatija purano kurko ko 24.07.2022 ko 11 ari ko hoteli Kontinental ko Skopje, ka ikjerel ničalo koordinativnikano khedipe e prezidentencar taro 43 ogranokija thaj i centralnikani partijakiri struktura. Ko khedipe ka diskutirinel pe baši aktuelnikano hali ki phuv thaj koordiniribe bašo avutne partijakere aktivitetija. Ko Khedipe ka lel than thaj o prezidenti ko VMRO DPMNE Hristijan Mickovski. Anglal o khedipe ka ikerel pe pres konferencija kote so ka len than o prezidenti taro DSR d-r Šaban Saliu thaj o prezidenti taro VMRO DPMNE Hristijan Mickovski.

Avdive but tato vakti ano Skopje upreder 40 digroja(stepenija)..

Tar o UHMR havlarena bash avdisutno dive ani Makedonija thaj ko Skopje ikherelamen sasto dive but khamalo thaj tato vakti.

E tatipa ka uklel ano nekobor dizja upreder 40 digroja. UV khamalipe ikergovela 9.
Minimalnikano tatipe ka phirel tar 13 dji 21 digroja. Aso maksimalnikano tato vakti avdisaske ano sahno dive ka ovelamen tar o 31 dji ko 41 digro(stepeni).

Odoleske anglal vakherlapes e manusha save tane nasvale ma te iklon avrik thaj te phiren ko vakti tar 11:00 dji ko 17:00 o ari, aso vi agaar savorenge vakerlapes ako nanaj olen trubuipe diso importatno te ikloven tar pumare khera avdive na te keren odova, thaj te si diso valanutno iklovipe tadani te urjavenpes sanipa ko sheja,kameskere naocarija thaj ucharin (stadik,sesiri thaj aver)te shaj te garaven poro shero tar o kham.

Од УХМР укажуваат времето денес во Македонија ќе биде сончево и многу топло. Ќе дува слаб до умерен ветер од северен правец. Температурите во некои делови од земјата ќе се искачат над 40 степени. УВ зрачењето е 9. Минималната температура ќе се движи од 13 до 21 степен. Максималната температура се движи од 30 до 41 степен во јужните делови од земјата.
Во Скопје сончево и многу топло време со температури од 18 до 39 степени.

Suspendirimo o šoferi tar JSP savo marga patniko..

O Šoferi savo fizičko pravga maribe upral patniko ko busi 24 tano suspendirimo,havlarena tar JSP- skopje.

Sar so vakerlapes ano medie, o manuš savo pere romnaja dromarinela sine ano numero 24, rodinga tar šoferi te mukelpes i klima ko busi sostar but tato vakti sine thaj oleski romni khamni.

Numa pali akava reagiribe tar patniko tadani o šoferi alo leja ani fizičko presmetka odoleja so kuvga o šero leskkro ano buseski penđera,vakerlapes ano pobuter medie baš akaja čipota(nastan).
👇👇👇
Возачот, кој физички нападнал патник во автобус на линијата 24 e суспендиран, информираат од ЈСП „Скопје“.
Како што пренесуваше дел од медиумите, во автобусот со број 24 синоќа дошло до физичка пресметка помеѓу еден од патниците и возачот на автобусот.

Како причина за нападот,патникот го замолил возачот на автобусот да пушти клима во возилото бидејќи на неговата бремена сопруга и било многу жешко. Според написите во медиумите, на ваквото барање, возачот на автобусот бурно реагирал по што физички го нападнал патникот и му ја удирал главата од прозорецот.

Tharge vordon tar o prateniko Risteski

Erati ano Prilep tharge o vordon tar prateniko e partijatar VMRO DPMNE, Petar Risteski.
Rakako dikhlo dośakerdo(obviniteli) tar obvinitelstvo e dizjatar Prilep kerga dikin ko than e bilačipnaske ani lokacija thaj konstatiringapes o vordon so si e prateniskosko tar VMRO DPMNE.
Dengapes nasoke baš rodlaripe, lendapes tar than e jagalipnasko sa e valanutne trage thaj ka delpes ano rodlaripe te shaj arakelapes savo si o sebepi akale incidentesko.
👇👇👇
Синоќа во Прилеп било запалено патничко возило сопственост на пратеникот на ВМРО-ДПМНЕ, Петар Ристески

Дежурен јавен обвинител од Основното јавно обвинителство Прилеп изврши увид на лице место на локацијата каде во текот на ноќта беше опожарен автомобил во сопственост на пратеник во Собранието на Република Македонија.

По наредба на јавниот обвинител беа подигнати траги од лице место кои ќе се вештачат со цел да се утврдат причините за инцидентот.

Kovaćevski- O thavdipe lavkeripe baš đjenipe ano EU tano ikheripe e dizutnengo tar Makedonija..

Avdisutno dive tano paluno, pali 17 berš ađjikeripe te thavdel o lavkeripe đjenipaske i Makedonija ano EU. Putraja nevi rig thaj prespektiva e themake thaj sa e đihanenge pohari, numa siguritetno te la than ano baro evropako jeri(familija).

Ano jek o Premieri Makedonijako Kovačevski bičavga baro oven saste dji ko dizutne, posukar vakerdo ko deputatija tar Sobranie save tane hango e đihanengo baš ando paluno lafi. Ano jeK bićavga thaj baro oven saste baš Francijako bahani thaj sa e phuvjenge ani Evropaki Unija save tane đjene ano Evropako jeri save ikerge e Makedonija te nakhel ano akava proces.

Денес конечно, по 17 години чекање ги отпочнуваме преговорите. Отвораме нови перспективи за државата и за граѓаните и полека но сигурно се приклучуваме кон големото европско семејство.

Искрено се радувам, заедно со граѓаните на ова денешно добредојде од Европската Унија. Ова ќе биде одличен ден, историски, ден на кој ќе се гордееме и кој ќе нѝ обезбеди сигурна, безбедна и европска иднина.
Ова,е резултат на, како што нагласи, големата одлука која што граѓаните преку своите пратеници во Собранието ја донеле во изминатите денови.

Таму многу јасно кажавме дека ние сме држава која што Европа во мало и која што цивилизациски историски на секој друг начин припаѓа во ЕУ, рече премиерот.

Тој притоа им се заблагодари на францускиот претседател Емануел Макрон, на германскиот канцелар Олаф Шолц и на сите други претседатели и премиери на 27 земји членки на ЕУ што денес Република Македонија ги започнува преговорите со ЕУ.

- Reklam -

KOLUMNE