Blog Rig 187

Internacionalno organizacija Jetimenge – Ehlulbejt..

Ani Švajcarija putrelapes ano aktiviribe jek tar akanasaske maj reklamirime ano socialna mreže agaar vakerdi Humanitarno Organizacija baš Jetimija EHLULBEJT.
Sar so sine amen kontaktoja anglal jek dive e manušensar savi putrena akaja incijativa o Osmani Kenad thaj Hasan Tairov, vakerge soj o sebepi e putribaske tar akaja organizacija.
So si o moldavipe ja palem valanipe akale organizacijako?
Incijativa akale organizacijako Ehlulbejt oficijalno ka vakerelpes baš olengi buti ano 02 dive tar Fevruari tar 20.30 dakikija ano fb profili, thaj ola rodena te aven so pobaro numero tar Roma te šunen baš so ka keren buti.

Numa sar so vakerge amenge pal amaro inboh akaja incijativa ka kerel buti salde jetimensar – čhavore save ačhile bi dadesko ja dajako, von e asavke čhavorensar ka tavden piri buti odoleja so ka araken olenge tar egzisticiono solucija, kher, buti thaj sa so trubul jeke normalno skromno đjivdipnaske.

Te na ovel na halovipe ola potenciringe amenge nane te keren buti avere kategorijensar tar Romane kategorije tar jerije (familie), olengi buti tar organizacija te keren buti salde JETIME ČHAVORENSAR thaj odova astarenapes familija pal familija sa djikote na ikalena olen ano selameti te acoven ko pumare pre tadani astarenapes avere familijaja thaj palunipaja salde čhavore save thane jetimija.

Maj but baš olengi buti savi ka ovel amendar rodelapes thaj, rodaja sa e Romendar taj ko jek vi amen sar timi Roma Press bešaja pal olende sar medijako dumo, thaj akaraja tumen savore ano 02 dive tar Fevruari tar 20.30 dakika te ova olensar ano fb.live thaj te dika thaj te šuna savi buti ka ovel thar akaja organizacija JETIMENGE EHLULBEJT.

Hazri kerga: Roma Press

Familija Hajrizi beršensar kamela i Kanada te kerel olenge deportacija..

Romengi phari resarin resrela đji sasti Evropa, thaj odova hem đji Kanada, avdive przentirinaja tumenge jek Romani historija jeke Romane jerijesko sav beršensar palpalal marenapes e sistemoja thaj i malverzacija savi kergapes upral olende thaj pal odova akana isi čačipe te kerelpes olenge vi deportacija.

Ano inboh ko amaro imelo tar Roma Press sar media savi sasto dive kamela te hramonel baš sa o resipe e Romengoro,resla amenge haberi rovavne hangoja te iklova olenge ano anglalipe thaj te ulasq sa tumensar olengi đjivdipnaski pgari situacija tar familija Hajrizi save đjivdinena ani Kanada.
Olengi mangin amendar sas jek, savore te drabara bas akqjq familija thaj te šunas o čačimos e Romengo buvle ani Evropa.
Drabaren teleder ani Makedonikani čhib..

ОТТАВА – Што правите кога Канада е единствената земја што некогаш сте ја знаеле, но имате ризик да бидете депортирани?
Понекогаш само сакам да си го бутам лицето во перница и само се обидувам да врескам “, вели Камила Хајризи. Таа вели дека депортацијата на нејзиниот татко е тешко да се справи бидејќи се бори да ја утеши нејзината мајка.
Приказната за семејството е комплицирана –
Хајризи вели дека тие пристигнале во Канада на 12 февруари 1997 година како семејство од пет деца. Во тоа време, таа ќе беше најмладата на само две години. Нејзините постари сестри беа три и седум. Тие немаа какво било прашање во врска со шверцувањето во британска Колумбија со нивните родители кои бегаат од војната уништена Југославија и малку да се направи со трнливиот пат што води кон она со кое се соочуваат денес.

„Шверцеро им рече на моите родители дека треба да се идентификуваат како Албанци затоа што Ромите тогаш не се барале никаде во светот“, вели Роксана Хајризи. Таа вели дека нејзиниот татко го зел тој совет, додека нејзината мајка тврди дека е Ром.
Ромите историски се нарекувале „цигани“ и биле предмет на насилство во многу делови на Европа. И нетолеранцијата продолжува и денес. Во април оваа година, независен експерт на Обединетите нации повика на итна акција за прекинување на дискриминацијата и борба против расистичката реторика против Ромите – најголемата малцинска група во Европа.
Роксана смета дека нејзиното семејство не би било во ваква ситуација доколку не беше за повторена адвокатска небрежност на нивното досие. CTV не е во можност самостојно да ја потврди изјавата; но таа тврди дека има неколку погрешни чекори, како што не успеала да обезбеди преведувач во 1997 година, поранешен адвокат не успеа навремено да достави документи за нивната апликација за статус на бегалец и тоа беше одбиено.
Роксана сега има забелешка на доктор од 16-ти декември, дијагностицирајќи ја со бронхитис и пневмонија. Услови што таа ги разви откако се кампуваше осум дена во близина на Споменикот на војната преку канцеларијата на премиерот со надеж дека ќе го привлече неговото внимание.
Засега нема одговор на барањата за средба со него, укажува во испратената реакција до редакцијата на Рома Пресс како Ромски медиум Роксана Хајризи.

Roma press- reakcija dendi tar Roksana Hajrizi

Средба Салиу – Мицковски

По иницијатива на претседателот на Демократските сили на Ромите д-р Шабан Салиу, денес се оствари средба со претседателот на ВМРО ДПМНЕ проф. Д-р Христијан Мицковски, кој беше запознаен со актуелната состојба на Ромите во Македонија. Претседателот Салиу информираше за состојбите во областа на здравството, домувањето и вработувањето како еден од најгорливите проблеми кај Ромите. Господинот Мицковски истакна дека токму поради ваквата состојба на Ромите, во изборната програма на ВМРО ДПМНЕ се предвидува и прашањето на Ромите. Поради тоа потребно е заеднички да се работи со цел да се подобри состојбата на Ромите на сите полиња од општественото живеење. Исто така беше разговарано и за моменталната политичка состојба во државата и идните заеднички дејствувања во текот на престојните избори.

Havlaribe bičaldo tar infocentrumi tar DSR đji ko timi tar Roma Press

5- to berš tar nišankeripe o dive e Maškarutne Siklanake Šaip Jusuf – dikhen Video..

Од вторникот 28.01 до четврток 30.01.2020 година СУГС„Шаип Јусуф“- Скопје го прославува патрониот празник и 5 ГОДИНИ од неговото постоење.
Вчерашната  богата програма заврши со големо присуство на гости како и еминентни лица  во свечената академија  ,,Салон 1919,, со почеток од 19 часот.

Медиумски покровител на настанот тимот на Рома Пресс.

Tar dujto dive tavdinga o nišankeripe o 5-to berš tar Maškarutni siklana Šaip Jusuf,  saste divesa sas phanle edukacijake programaja  thaj perdi kulturaki umal. Ano eratutnu  paluni čipota savi sas ikerdi ano Salon 1919 ano Skopje sas baro kotor tar misafirija save denge potik thaj ikeripe e siklana savi berš palo berš sikavela e maj šukar thaj uče rezultatoja saveja pohari ama siguritetno resarela jek tar maj organizirimi maškarutni siklana.

Angli amari kamera denga amen vahtavi ( izjava ) direktori ki Maškarutni Siklana Šaip Jusuf.

Dikhen o Video…

Hazri kerga: Erdan M.Neđmedin A. Safet R. – tim Roma Press

17- beršengo kuvdo čhurikaja ano busi ko Skopje

Според информациите на МВР, тепачката се случила вчера околу 13:15 часот во автобус бр.67 помеѓу двајца 17 – годишници од селата Моране и Студеничани.

Според пријавеното, малолетникот од Моране со остар предмет му нанел повреди на малолетникот од Студеничани. Повредениот бил пренесен во Градската општа болница „Св.Наум Охридски“ за укажување лекарска помош, а напаѓачот бил приведен во Полициска станица Аеродром.

Се преземаат мерки за расчистување на случајот.

Sar so vakerena o informacije tar MVR , o maribe putergapes ano 13.15 dakikija e buseske numeroja 67 maškar duj terne 17 beršenge taro gava Morane thaj Studeničani.

Sar so vakerelapes o terno tar Morane sastrune prednetoja kuvga e avere terne tar Studeničani. O kuvdo thano sigo lingardo đjo atareskoro hospitali ano Skopje.

Lendo Makfahs- Roma Press

Partija ROM – denga dumo baš o tharde khera ani Komuna Šuto Orizari- dikhen Video..

Политичката партија РОМ беа во посета на семејствата чии куќи беа опожарени, при што донираа, храна, пијалоци, хигиенски средства, како и градежни материјали кои претходно беа побарани од страна на градежните мајстори кои треба да ги изградат куќите кои беа опожарени.
Со своја изјава за нашиот медиум излезе претседателот на партијата РОМ и советник во градот Скопје Ерџан Селими, кој најнапред излезе со најава за еднократна финансиска помош од страна на градот Скопје, кој градот треба да ги издвои и да ги определи на следната прва седница која ќе се одржи на 11-ти Февруари, а по барање на советникот Селими.  Меѓу другото на 48-та седницата која се одржа денеска Селими побара од градоначалникот Петре Шилегов да ја разгледа и можноста за воспоставување на пункт за против пожарна единица, која би била сместена во близина на самата амбуланта, со цел што побрзо да се реагираат кога настануваат вакви или слични пожари, со кој во иднина би се спречиле. Селими исто така излезе и со информација дека средствата наменети од страна на Министерството за труд и социјална политика ќе бидат исплататени заклучно со месец февруари.


Меѓу другото Селими изјави дека обврска на секој еден од нас кој е во можност треба да помогне и ги поздрави сите субјекти кои досега помогнаа и сакат да помогнат, како и ја искористи приликата да се заблагодари и на естрадниот уметник Џемаил Гаши, и семејствата од Германија кои исто така учествуваа во донацијата која што денеска беше направена. Задоволни од донацијата, семејствата ја поздравија и се заблагодарија за оваа конкретна помош, со која што веќе од утре ќе започнат со градењето на куќите бидејки се сместени и живеат во не-соодветни услови. Меѓу другото истите побараа од сите добронамерни граѓани кои собраа или собираат помош за нив, таа помош да ја донесат што побрзо.

Politikani partija ROM avdive sas ko misafirluko ano tharde khera thaj maškar gradezna materijalija ulavge olenge thaj hajbnaskere produktoja, numa e thaniribnaskere( gradezno) materijali kingepes palo rodipe e majstorenge so trubul akale kherengere lačharibnaske.

Pere vahtaveja ( izjava) baš i medija Roma Pres angli kamera kerga lafi o Presidenti thaj dizjako konsilesko đeno Erđan Selimi, thaj vakeerga baš poro vazdipe hango ano Dizjako ko 11 Fevruarikonsili te delpes jeke vasteskoro dumo e tharde kherenge savi ka ikergovel .

Maškar ko aver o Erđan Selimi ani ikerdi 48 konsileski bešin rodinga ano sig vakti te anelpes paluno lafi baş anlariba ani Komuna Šuto Orizari mujal jagalipnaski služba (požarna) sa manginpnaja te ovel sigarutni intervencija kana isi asavki čipota.

Thaj ano ko aver kergapes lafi baš o Ministeriumi baš trud thaj socijalna politika e čhoneske thar Fevruaari ano anglalipe te delpes olenge lovengo dumo. Baš akaja čipota kerga baro oven saste baš sa e manusa save dena dumo akale manušenge, thaj kas isi šajipa te anen poro dumo direktno e familijenge thar tarde khera. Ano jekh o Erđan Selimi bičavga baro oven saste đji o amala tar Germanija – Roma, thaj o gilavutno Đemail Gaši.

Dikhen video..

Hazri kerga: Neđmedin A.- Roma Press

5- to berš thar nišankeripe o dive e maškarutne siklanako Šaip Jusuf..

Од вторникот 28.01 до четврток 30.01.2020 година СУГС„Шаип Јусуф“- Скопје го прославува патрониот празник и 5 ГОДИНИ од неговото постоење.
Нашата богата програма завршува денес со свечената академија организирана во ,,Салон 1919,, со почеток од 19 часот.

5 – Berš thar Maškarutni Siklaana ,,Šaip Jusuf”
Tar dujto dive 28.01 đi štarto di 30.01.2020 berš, i Maškarutni Siklana Šaip Jusuf nišankerela Patroniono dive e siklanako.

Akala dive telal organizacija sikavge bari edukacijaki programa ko saste dive perde kulturake ikheripnaja.
Avdisutno dive agorkerele pere pherde muzikane thaj kulturake programaja ano salon 1919 savo tavdela olesko ikheripe tar 19:00 o ari.
Medijako učharipe Roma Press

Hazri kerga: Neđmedin A.- Roma Press

Romani politikani aktuelno sostojba – Te asa ja palem te rova…

Месец дена пред најавата на СРМ на чело со Амди Бајрам и човек партија на Неждет Мустафа ОПЕР дека ќе се обединат заеднички да настапат на следните предвремени парламентарни избори на 12-ти Април, неуспешен обид на Неждет М. имаше и со Партијата за Демократски Просперитет на Ромите на чело со Аксел Ахмедовски ( ПДПР).

ПДПР ја насети манипулацијата за шверц возење на  „советникот„ и на 2-ри Јануари носат одлука за заедничко настапување со Народната Партија на Ромите (во формирање) на чело со познатиот активист  за Ромите, Геге Демировски. Од едната страна ги имаме СРМ и „советникот„ како долгогодишни политичари со нивните досегашни поразителни резултати за ромскиот народ а со лични економски фантастични резултати.

Од другата страна ги имаме двете нови политички партии ПДПР и НПР со идентични идеологии и програми, чисти по вертикала и хоризонтала. Неофицијално според нашите аналитики ПДПР како  најактивна е во ИЕ3 и со голем и сигурен потенцијал за избор на народен пратеник, и НПР во ИЕ2 со голема и сигурна шанса за избор на народен пратеник. Неофицијално како што укажуваат и двете почитички субјекти Ромите и другите ентитети многу добро ги познаваат опонентите нема да им биде тешко на следниве избори нивниот глас да го дадат за веќе видено и злоупотребено или на ново и надевачко утро за себе, за своите деца и внуци.

Maškar ko Roma tavdela i aktuelno politikani  sostojba  ja pošukar manušikane vakerdo – tavdinga te kerelpes KAVURMA. Tar jek rig dikaja anglal jek čhon i mangin tar penđardo bute beršengo politikako pretstavniko Nezdet Mustafa ani mangin na  sinele šukar nakhli pozicija kana mangla te kerel disavo politika pašakeripe e partijaja tar Aksel Ahmedovski, Numa sigo khanle aso leskiri mangin so nane realitetno thaj so ka achol sar sverc vozibasko thaj činavgapes.

Numa akava kurko sas aver  jek pašakeripe maskar i romani partija SRM – Amdi Bajram  thaj OPER- Neždet M . Numa naoficijalno savore djanena so si akava piro na realitetno thaj kerlapes lafi baš plisutno- lično  olengo interes  thaj akalestar maj baro benefit ovela e penđarde političare sar Nezdet Mustafa. Soske? Sostar oleske ked maj phare ov tadani ovela maj paše adale manušeja saveja beršensar putrela sas oleja alosaribnasko maribe. Thaj akana tari akaja resarin  sikavelapes čačikani ja palem na mangin akale resaribnaske , Aso tar aver rig akaleja sikavelapes thaj disavo naivnost tar bute beršengo političari Amdi Bajram  te mangel te kuvel ani asavki koalicija sar politikano pašakeripe kana ki mesali bešena salde duj politikane partie?  Aso adava so dikaja thaj šunaja ano socijalna mreze thaj o lav keripe maškar e Roma  vakerna tar sa akava  maj hari ka ovel disavo benefit e Romane đihane, aso maj but e  agaar vakerde ,, sovetniko” sostar ovi penđardo kana isi disavo pharipe baš leski pozicija tadani sigo rodela te kerel iklovipe tar asavki pozicija.

Akava kurko kergapes thaj politikani koalicija maškar avera duj politikane subjektoja save ka len barabar than ano parlamentareskere anglal vakteskere  Alosaribe, i partija tar  Aksel Ahmedovski PDPR thaj i partija savi tavdela lakoro oficijaliziribe NPR – tar Gege Demirovski.

Akala tane duj subjektoja neve maškar politikano đjivdipe thaj jek ikherela akanasaske šukar procentoja thar romani pakiv ani Alusaribaskoro kotor 2  thaj ano Alusaribnasko kotor 3.

Na oficijalno dikhibnaja  o gndipa e đihanengere Roma ano socijalno mreza isi bari mangin te  den ikeripe neve politikane mujenge save ano paluno vakti sine but paše e đihanensar.

Šhaj vakeraja kaj panda akana dikelapes  maškar ko Roma ađjikerela te oven interesna politikane resarina anglal te resarel o  dive e Alosaribnasko, numa sa akava ka ačhol te sikavel o vakti so ka anel.

AGUS DEMIROVSKI -ROMA PRESS

Avdive agorkerdo nastan tar proekti,, Lejbe than tar aktivna terne”Dikhen Video..

Avdive  ano Public Room ikergapes i paluni sesina tar proekti anavkerdo,, lejbe thaj tar aktivna terne” savo si ikerdo finansijake dumeja tar Ternengo ekonomikano forumi tar Evripaki Unija.

Ano akava khedipe lele than rajna Fatima Osmanovska Prezidenti ano Konsili e komunuka, Seara Sulejman finansijako oficeri tar Romaverzitas, rajo Srđan Amet sar eksperti tar proekti, aso moderqtori sastw čipotake lela than O Muhamed Ajvaz – Koordinatori proektesko.

Денеска во Public Room беше оддржан завршниот настан од проектот „Вклучени и активни млади“ кој то е во реализација на Здружение на граѓани Рома Верзитас младински разован форум, а финансиран од Европската Унија.
Проектот има за цел да ги вклучи младите од Општина Шуто Оризари самостојно да ги идентификуваат сопствените проблеми и да изнаоѓаат решенија за истите, како и прикажување на позитивен пример на соработка помеѓу граѓанскиот сектор и локалната самоуправа.
Во рамки на проектот беше креирана локална младинска стратегија за Општина Шуто Оризари, којашто кон крајот на минатата година беше изгласана од Советот на Општината.
На овој настан, во улога на говорници беа г-ѓа Фатима Османовска, претседателка на Советот на Општина Шуто Оризари, г-ѓа Сеара Сулејман Османи, финансиски офисер во Ромаверзитас и г-дин Срџан Амет, ангажиран експерт во проектот. Настанот беше модериран од проектниот координатор Мухамед Ајваз.
Имплементацијата на стратегијата, воглавно ќе биде обврска на новоформираниот младински совет на општина Шуто Оризари.

Dikhen tikno video tar čipota (nastan)

Medijako učharipe Roma Press – Neđmedin A.

Srgan Amet – kerga reakcija ano poro fb status baš o na transparetno informiribe baš 27 januari..

Ano poro fb.statusi o Srgan Amet – manus savo ano ko nevo vakti posakanutno dikhaja ole  ano pobuter sikhlovibnaske seminarija ikherde baš manušikane hakaja, avdive fuhalime vakerla baš o na jek transparetno lav keribe ano medie thaj lav keribe baš o dive 27 tar akava čhon kana kerdo tano baro genocido thaj holokausti prekal pagibe manušikane hakaja upreder 6.000.000 milja manuśa thar manušikani ideologija. Pobuter drabaren thaj ki Makedonikani čhib..

На мои обуки и предавање на тема Човекови Права, секогаш велам дека заедницата која е свесна за својата историја е поверојатно да се гледа себеси во иднина со доверба. Уште поважно, потребно е чувство за историја, со цел да се врати достоинството и да се поттикнат жртвите од масовното кршење на човековите права да станат актери за борба за обезбедување на човековите права и слободи за сите.

27 Јануари, целиот Свет се сеќава на Геноцидот и Холокаустот кој што беше направен врз повеќе од 6,000,000 луѓе од страна на расната идеологија на Хител.
Цел свет!

Кај нас освен Претседателот на државата, ниеден политичар, медиум или организација не излезе со некоја порака. Кај нас речникот и реториката на Обвинители, осомничени лица итн е многу поинтересно како вест и информација, отколку да се подготви некаква репортажа со информации за денот, за историјата итн итн.

Живееме во очај, со омраза и завист како да му наштетиме на другиот по цена и самите да си наштетиме на себе си. 27 Јануари не е само ден во историјата, тоа е ден каде се сеќаваме зашто денеска живееме или не живееме како што треба. Размислите и погледнете 👀 малку назад во минатото, ќе знаете многу за секогашноста, а ќе бидете спремни за иднината. Разбудете се!

ROMA PRESS

- Reklam -

KOLUMNE