Blog Rig 190

Naformalnikani kupa ano protesti baš o David..

Неформална група за правда за граѓаните на Давид се спротивставува на предлогот да го назначат Дарко Кулум за директор на Државната агенција за истраги и заштита (СИПА) и најавува дека ќе ги повика граѓаните, домашната и меѓународната јавност да го спречат тоа.

Наместо да го разреши од позицијата директор на полицијата на Република Српска и трајно да биде отстранет од безбедносната заедница, заради сè што се случуваше во случајот Драгичевиќ, на Кулум му се припишува сериозно кршење на законот, особено човековите и граѓанските права, според неговата нова функција. странската полиција предводена од него. За жал, ова не е прва награда за неподготвеност, непослушност и, според пресудата на многумина, прикривањето на убиствата – според изјавата на правдата за Давид.

Дарко Кулум е директор на истата полициска сила што одржа срамна прес-конференција каде што случајот Драгичевиќ беше скоро „затворен“ и ги натера граѓаните да излезат на улиците. Оваа иста прес-конференција подоцна беше повикана од „грешка“ од многумина, вклучително и владини претставници. Што направи полицискиот директор за тоа? Што направи полицискиот директор за долна облека од Давид (како доказ) фрлена од полицијата?
Дарко Кулум е полициски директор кој брутално нападнал гол народ на 25 декември 2018 година. На народот кој бара само едно – вистината и правдата за Давид и ништо повеќе. Наместо да ги уапси убијците, полицијата ги уапси родителите на убиениот Давид.

Roma Press-Romski Portal Udar.

Minister bizo resori E.Hasan phirga 36 km te resarel đi o kher tar Hatiđe M.

O Ministeri bizo resori baš duripnaske investicie ano poro fb hramonga so phirga 36 km phirindor te šaj resarwla đi o kher tar maj penđarutni Hatiđe Muratova tar maj dikhlo dokumentarnikano filmo anavkerdo,, Medena zemja” pal kasko filno kerdo baro pozitivno reklamiribe e thema Makedonija numa thaj o realitetno đjivdipe tar Hatiđe.
Hasan vakerga alem te dikamen e Hatiđaja yar jek šarto sostar akale filmoja sikavga jek bari mangin prekal i priroda thaj sa e đjivden, pirgem tar Durfulija đi o gav Bekirlija save thaneste đjivdinela o heroi tar o filmi thaj save taneste snimimo o filmo.

Ја посетивме Хатиџе Муратова, протагонистот на македонскиот документарен филм “Медена земја”, која ги освои срцата на целиот свет со својата приказна и својата љубов кон природата и кон сите живи суштества. Пешачевме околу 36 километри (7часа) од с.Дорфулија до с.Бекирлија каде што живее хероината и каде беше снимен филмот. Низ филмот Хатиџе не учи на изгубените вредности, а гледаме и како алчноста на луѓето ја уништува земјата. Филмот достигна светски успеси, има добиено бројни награди и две номинации за оскар. После нашиот разговор со неа увидовме дека покрај успехот на филмот скромноста, гостопримството и добрината на Хатиџе се неизмерни, напиша Хасан на „Фејсбук“.

Roma Press

Francijako Presidenti -Macron bare takateja sas evakuirimo tar teatro

Pobuter demostrantoja khedime sas anglo jek teatrosko kher kana resarge ano informacie so si o Macron andre. Olengoro na čhalipe prekal oleski politika vazdinga odoborom i holi olengo so von mangle takateja thaj zorjaja te khuven andre.
Akharibnaja bilače laforija upral olestee policijake bukarne thaj oleske qrakavutne arakhle akava than numa yhaj sigo sas evakuirime o presidenti thaj dujrargele tar akava than, havlarela Anadolija.

Поголема група демонстранти се собрала пред театарот, откако на социјалните медиуми е објавена информацијата дека Макрон се наоѓа внатре во зградата.
Извикувајќи слогани против Макрон, демонстрантите се обиделе да влезат во театарот, а француската полиција го евакуираше претседателот, јави Анадолија.

Bilače havajeke sulukoja thane astarde saste dizja ano regioni..

Sa e šerutne dizja thar o regioni thane astarde bare bilače havajeke sulukoja, thaj i sasti resarin thani bilači vakeribnaja tar sa e Rađe tar pašutne raštre.
Ekstremno si astarde bilače havajek sulukoja registririme tane i dis Saraevo,Belgrad, Zagreb, Skopje, numa thaj i Sofija hem o Bukurešt.
Pobuter drabaren ani Makedonikani čhib.

Речиси сите градови во регионот деновиве се енормно загадени, а дека ситуацијата е драматична говорат и итните седници на властите во повеќето соседни земји, кои преку вонредни мерки се обидуваат да ги намалат последиците од загадувањето. Екстремно загаден воздух е регистриран во Сараево, Белград, Загреб, Скопје, но и во Софија и во Букурешт, а загадувањето во најголем случај е предизвикано од термоцентралите на јаглен, индустријата, стариот возен парк и од загревањето на домовите.
Последните денови временските услови без ветер и густата магла го влошија проблемот – пишува „Њујорк тајмс“ во текстот посветен на загадувањето на балканските градови, а во кој според загаденоста особено се издвојува Сараево, главниот град на БиХ.
Експертите предупредуваат дека овие, но и другите еколошки проблеми, би можеле дури и да ги блокираат напорите на балканските земји за придружување на Европската Унија.

Roma Press

NRC- O Roma avdive – kote ka ova taisa..

Avdive ko thana taro Evropakoro kher (Europe House) ikergjape forumi organizirimo tari rig taro NRC anavkrdo sar “O roma avdive-kote ka ova taisa”.

Ko forumi piro lafi sinelen o rajo Bajram Berat – Saslarutno thaj aktivisti basho Romane nijamija, o rajo Zoran Dimov – prezidenti ko IRU sar thaj o rajo Ashmet Elezovski – prezidenti ko Nacionalno Romano Centro taro kumanovo.

Šherutno akcenti sine chivdo ko odova kote si avdie o terne Roma thaj kote ka oven taisa. O terne Roma sar te oven kotor taro debate thaj aktovitetija tari tig e radzakiri thaj sar te len pobaro than ko pazari e zoreskoro a te na nashen avrial tari rashtra.

Ko forumi ikergjape inetraktivno savala kolate so o dzene so lele than prekal buti ko tikne kupe ka den piro anglederaniba ko arakhiba shajsaribaskere chanija/halovina basho o problemija kola so sine diskutirime ko akava agar vakerdo forumi.

Hazri kerga: Erđan M.Neđmedin A.- Roma Press

Ka anlarelpes o iranipe tar zorjake čhinavibaja i socijalnikani arka tar na pukinibe o borčija e dizutne tar socijalnikani kategorija..

sobranie-pratenici-pred-sednica-1noe17-Meta

Anlarelapes kanoni baš lingaripe ano iranipe tar Kanoni ikeribnaske savo ačavelao realitetno ikheripe arkake tar o socijalnikane jerije familie save čačibnaske isilen valanipe tar asavko dumo, aso nanelen lovengo ikheripe thaj nanelen šajipe te pukinen pire borčija prekal Raštra, thaj na salde peseske numa thaj saste sahne familijake.

Усвоена измената на Законот за извршување кое е одраз на реалната потреба за помош и поддршка на загрозените категории на лица кои се соочуваат со егзистенцијални проблеми, но и на социјално ранливите групи на лица, кои не
по своја вина не се во можност да ги намират своите долгови без да им се загрози егзистенцијата, не само лична, туку и на нивните семејства.
Со измените
–Целосно се изземаат од присилното извршување примањата на граѓани кои се корисници на гарантирана минимална помош од социјалната заштита, примањата на децата согласно Законот за заштита на децата, како и примањата за социјална сигурност на старите лица, согласно прописите за социјална сигурност на старите лица.
Дополнително со измените се намалува износот на максималната вредност која може да биде задржана односно се менуваат
–Ограничувањата на извршувањето и тоа од 1/3 на 1/5 од плата и пензијата
за лицата приматели на просечна плата и пензија, надомест на трошоци за сместување на лице и надоместок за згрижување на згрижувачко семејство, како и за децата корисници на семејна пензија
–Примената на законските одредби се однесува и за веќе започнатите извршувања како поповолен закон за граѓаните,Вчера доцна синоќа го објави министерката за правда, Рената Дескоска.

Roma Press

Nevutne Plisutne karte(lična karte) thaj Pasportija

Новите лични карти ќе имаат бројни придобивки и ќе содржат сертификати за електронска идентификација и потпис, со што ќе се подобри комуникацијата на граѓаните. Издавањето лични карти од третата генерација ќе започне на 30.03.2020 година.
Новите лични карти ќе содржат електронски чип-превозник кој ќе вклучи сертификат за електронска идентификација и електронски сертификат за потпис, што во голема мерка ќе придонесе за подобар квалитет на живот за нашите граѓани и подобрување на комуникацијата и бизнисот во земјата. “, Рече МУП Миланка Баковиќ, по сесијата. Влади.
Баковиќ исто така најави значително пониски цени за издавање пасоши.
Со воведувањето на документи од трета генерација, Црна Гора имплементира меѓународни стандарди во оваа област, што ќе овозможи побрза гранична контрола, полесни процедури во електронската трговија, трговијата и платните системи.

Nevutne idetifikacie ka anlaren uče propozale sar thaj sertifikatoja tar elektronikani identifikacija thaj vas hramin, odoleja ka lačharelpes i kominikacija maškar o dizutne.
O Nevutne plisutne karye ka ovenolen elejtronikano čipi vakerga tar MUP Milanka Bakovik.

Anlaribaja akala dolumentija tar nevutni trinto generacija, i Crna Gora implementirinela maškarđianeskere standardija, thaj odoleja ka ovel po lokhe nakhel e honengere kontrole.

ROMA PRESS

Romaverzitas bičhalela akharin đi sa e Studentoja baš lejbe lila thar biblioteka

Ani akademsko 2019/20 berš sa e registririme studentoja thaj alumnistoja tar Romaverzitas šhaj te den anglalvajerin thaj te len ano borči literatura pal palal te iranenla qni Biblioteka ano Romaverzitas.
Po teleder daja mamuj(primer) sar te kheren adava dikhen teleder ani Makedonikani čhib.

Во академската 2019/20 година сите регистрирани студенти и алумнисти на Ромаверзитас може да предложат и да изнајмат литература од Библиотеката на Ромаверзитас.
За да предложите литература која ви е потребна во текот на вашето студирање треба:
да се најавите на вашиот профил на Е-РОМАВЕРЗИТАС,
– Да кликнете на РВ-Библиотека
– Потоа кликнете на „Предложи литература“
– Внесете ги сите побарани податоци за литературата која ја предлагате.

За да изнајмите литература која ви е потребна во текот на вашето студирање треба:
– Да се најавите на вашиот профил на Е-РОМАВЕРЗИТАС,
– Да кликнете на РВ-Библиотека
– Потоа кликнете на „Библиотека“
– Потоа кликнете на „Резервирај“ за книгата којашто ви е потребна.

Roma Press- Romaverzitas

7- ta manuša mule taro gripi..

За помалку од десет дена, седум лица починале од сезонски грип во Грција, а вкупниот број регистрирани смртни случаи од октомври достигна осум, покажуваат податоците на грчката Национална организација за јавно здравје, јави дописничката на МИА од Атина.
Заклучно со вчера, на интензивна нега биле хоспитализирани 24 сериозни случаи на лабораториски потврден грип, а осум лица починале, од кои повеќето претходно имале здравствени проблеми.
Од националната организација за јавно здравје на Грција велат дека и во следните седмици ќе биде на високо ниво активноста на вирусот и како и секоја година до средината на март се очекува да има и други случаи на заболени од сезонски грип.

Baš tikore vakteske efta manuša mule tar sezonsko gripi ani Grcija, aso akaja bari rutar tar akava nasvalipe lingarelapes taro čhon Oktomvri ani Grcija, havlarela dopisniko tar Mia tar i Atina.
Sar so vakerena o infoa tar erati ano hospitalizarime čipota tane lingarde pobuter tar 24 manuša, thaj hospitalizirime dikhipnaja prekal o rat dikindilo so si vi von astarde e jekhajek griponeja.

ROMA PRESS

Koalicija maškar duj Romane politikane partie ani srbija..

Presidentija tar partija e Romengiri baš jekhipe thaj i Partija e Romengiri maškar o Ferhad Saiti thaj Srgan Šajn barabutne prekal havlaribe havlarge pablo lafi baš koalicija thaj rodlaripe barabutne te vazdenpe o hakaja e Romengere maškar studentoja, bukarnipe thaj o problemo e kherutnipaja.

Претседателот на Партијата на Ромите за единство, Ферхад Саити и Претседателот на Партијата на Ромите, Срѓан Сајн, објавија денеска дека двете политички организации имаат постигнато договор за одржување на заеднички избори на сите нивоа и рече: „Ние ќе се обидеме да формираме најголем можен во овие услови. сојуз на политички организации што ги претставуваат интересите на припадниците на ромската национална заедница.

Ние се согласивме со принципите на програмата и се зафаќаат најважните места: борбата против дискриминацијата, подобрувањето на студентските стандарди, вработување и прашањето за домување се предуслов за сите услови.

За разлика од многу други, кои го гледаат ромското прашање за интеграција како список со желби што никогаш нема да се исполни, ќе излеземе со предлог за документ и мерки со кои јасно ќе се дефинира како ќе го постигнеме тоа, со целосно учество во работата на државните институции и недвосмислена одговорност.

Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE