Blog Rig 190

AVAJA – Ikherga duj divesengi bukarni bešin tar i politikani kampanja,, Мојот глас твоја должност”..

АВАЈА – 8 и 9 февруари организираше национална работилница во Хотел Карпош во Скопје.
Целта на дводневниот семинар се одвиваше во две целини најнапред ја промовираа кампањата насловена,, Мојот глас Твоја должност” исто така се говореше за подготвеноста на кампањата како до подобрување на политичката позиција на Ромската заедница и како да се постигне реални промени во заедницата.
Инаку АВАЈА деновиве организираше и политички дебати кои беа следени преку live stream од фб.страницата на АВАЈА.

AVAJA – 8 thaj 9 fevruari organiziringa nacionalno kedin ano Hotel Karpos ko Skopje.
Celjo tar akava kedipe sas baš promoviribe e kampanjako anavkerdo ,,Moro hango si toro valanipe”.
Ano jek kergapes lafi thaj baš o lačharipe i pozicija e romengi ani politikani umal numa sar thaj te resarelpes realnikane iramalipe ani khedin e Romengi.

Pobuter dikhen ano teluno linko press konferencija tar AVAJA..

Hazri kerga:Neđmedin A.Erđan M.-Roma Press

Demanti tar Komuna Šuto Orizari bičaldo đi e medie..

Šerutno tar Komuna Šuto Orizari bičavga havlaribe đi o medie demanti baš aktuelna informacie panle e nevutne aktivitetensar save legarenapes ano šerutne droma ani Komuna Šuto Orizari.
Teleder drabaren o sasto demanti ani makedonikani čhib..

Почитувани граѓани и медиуми,

Градоначалникот на Општина Шуто Оризари – Курто Дудуш, најостро ја демантира и отфрла содржината и објавените наводите од вчерашната информација, објавена на неколку медиуми, и воедно поврзана со наводно купување на политички гласови преку работата на општината за воспоставување на прописно просторно уредување согласно законските прописи.

Изречените мандатни казни, според изнесените наводи, се во согласност со законот за јавна чистота, член 14, според кој се забранува поставување на урбана опрема и други подвижни и неподвижни предмети, фрлање и оставање на отпадоци од градежен материјал (градежен шут), освен за места определени за таа намена растурање на сметот од вреќи, контејнери и други видови садови за собирање смет, уништување на урбана и друга опрема.

Воедно, во изминатион период, Општина Шуто Оризари, согласно законските прописи постави хоризонтална сигнализација за маркирање на места на кој можат да се постават трговски штандови.

По повеќекратно инсистирање од страна на закупците на тезги дека не треба да бидат спроведени мандатните казни за непрописно и незаконско работење, беше свикан состанок со цел дополнително информирање околу законските норми кои треба да бидат еднакво почитувани од сите граѓани.

Тврдењата за наводното самоволно функционирањето на Градоначалникот Курто Дудуш се политички конструирани и оркестрирани со цел нанесување на штета врз неговиот професионален и личен углед, како и нарушување на угледот на Општината.

Општина Шуто Оризари, апелира го сите граѓани, прописно да ги постават трговските штандови почитувајќи ги законските одредби согласно законот за јавна чистота.

Roma Press-sutoorizari.gov.mk

Proekti baš tutorska baš o sikhle finansirime tar o REF..

NVO Ambrela thaj o centrumi tar socijalna integracija thaj ikheripna- Makedonija ko partnerikano buthi kheripe tar thana ani Komuna Šuto Orizari ko buthi kheripe e lokalnikane komunaja tavdinga i inpelementacija tar proekti tutorsko dejbe dumo sikhlenge ano fundavne sokhlovne.
Akava proekti tano ikerdo lovengere dumoja tar Romano Edukacijako Fondi REF, hramome memorandumi baš buthi kheripe thaj dejbe dumo.

НВО Амбрела и Центарот за социјална интеграција и подршка – Македонија (Social Integration & Empowerment Centre’s – Мacedonia) во партнерство со основните училишта на територија на Општина Шуто Оризари и во соработка со локалната самоуправа ја започна имплементацијата на проектот за туторска подршка на ученици од основните училишта.
Општина Шуто Оризари, во рамки на овој проект, финансиски подржан од Ромскиот Образовен Фонд, потпиша меморандум за соработка со цел обезбедување на круцијална поддршка од сите локални клучни актери за непречено спроведување на проектните активности.
Исто така, проектниот тим одржа координативен состанок со туторите, образовните медијатори, со директорите на училиштата и информативна средба за запознавање меѓу учениците и туторите со цел воспоставување на директна врска со засегнатите страни и целната група, претставување и утврдување на методите и средствата за работа и размена на искуства и идеи за поефективно делување.

Roma Press- sutoorizari.com.mk

Atiđe: ,,Medena Zemja”so i te ovav ano đjivdipe na našavava mandar e brlja (pčeli)

Атиџе:Каде и да одам, што и да правам, дури ме служи здравјето и снагата не се откажувам од пчелите.
Македонскиот документарец „Медена земја“ е во режија на Љубомир Стефанов и Тамара Котевска. „Медена земја“ е филм за Атиџе, последната жена-одгледувач на диви пчели во Европа. Главна идеја на филмот е да се прикаже припадноста на човекот кон природата. Атиџе со ведрина во гласот се присетува на безгрижните детски денови во селото Бекирлија. Во детството, Атиџе неколку пати се соочила со страшни убоди од пчелите, но така и ги засакала.

ATIĐA tani o šerutno muj ano dokumentarnikano filmo,,Medena Zemja” savo pohari ama siguritetno lela sa e simpatie tar filmeskiri scena thaj telal i rezija Lubomir Stefanov thaj Tamara Kotevska.

Atiđe tani đuvli savi but bersa ano učipe e gaveske arakela brlja thaj olendar kerla avgin yhaj odole avgineja ikerlapes sasto đjivdipe, thaj tani jek ani Evropa tar asavke sorte brlja so kedela olendar avgin.

Voj ađjikerela te ikerel pere šukar pursakoja ano sumnaleskere scene thaj kerlapes upral olate jek posebnimane dezenija thar bedebi te šhaj panda pobut te ovel bari i atrakcija kana ka ikerel e pursakoja ani evropsko filmeski scena.

Roma Press-sitel.com.mk

38- manuša mule tar sezonsko gripi..

Ani Grcija ko vakti tar sezonsko epidemija tar gripi poro đjivdipe našavge 38 manuša,aso doktorija anglalvakerena baš o valanipe e vakcinengo thaj antivirusija thar ilačija.

Veb rig Proto Tema havlarge ano naklo kurko ani Grcija sas havlardo baš 17 meribnaskere čipote tar grip, aso 51 isi nevutne čipote tar serioznikane nasvalipba save rodena hospitalizacija.

Во Грција за време на сезонската епидемија на грип починаа 38 лица, а лекарите предупредуваат за важноста на вакцините и антивирусните лекови.

Веб-страницата „Прото Тема“ објави дека во изминатата недела во Грција се пријавени уште 17 смртни случаи од грип, како и 51 нови случаи на сериозни заболувања кои бараат хоспитализација.Вкупниот број на заболени од грип во Грција досега е 151,само минатата недела имало 100 нов случаи. Најмладата жртва на грип оваа зима во Грција е четиригодишно девојче, додека најстариот имал 91 година.

Експерти од Националната организација за јавно здравје (ЕОДИ) во епидемиолошкиот извештај забележуваат „многу висока активност“ на сезонскиот вирус на грип во Грција, предупредувајќи дека претстои натамошно зголемување на бројот на пациенти и дека треба да се преземе заштита против тоа.

Roma Press-makfah

Ambasadori tar SAD Kejt Brnz avdive misafirija ani Maškarutni siklana ,,Šaip Jusuf”..

Денес, со особена особена чест и задоволство беа почестени со присуството на АМБАСАДОРКАТА НА САД во нашата земја Г-ѓа Кејт Мари Брнз, Директор на Средното училиште Шаип Јусуф како и вработениот персонал. При посетата се сретнаа со директорот на училиштето Доан Сулејманоски и разговараа за функционирањето на училиштето, образовните профили и идна соработка. Амбасадорката обави разговори со дел од учениците, професорите и проследи кратка програма подготвена од учениците. Истакна пофални зборови за функционирањето на училиштето, работната атмосфера и условите, исто така напомена дека е расположена и достапна за соработка.

Avdive, sajdipnaja but baro ani i Maškarutni Siklana Šaip Jusuf sas ano misafirluko i Ambasadorka tar o SAD i rajni Mari Brnz.

Ano misafirluko uđjargala sar šukar kherutno o direktori tar sikhlovni Doan Sulejmanoski sabo prezentiringa angli late i sasti buti e siklanakiri thaj sa e resarde rezultatoja save resarena ani akaja Maškarutni Sikhlovni, prezentiribe i buti tar o profesorija thaj kerdi angli late thaj jek tik i sikhlovutni programa ko sajdipe e Ambasadorkake.

Hazri kerga: Roma Pres

GOGLE ulavga 625 milja eura baš dujraribe e našukar laforija mujal e Roma..

Duj organizacie bešibnaja ani Belgija, ERGO mrežathaj o Mobilno sikhlovipe, resarge pašeder tar jek milja eura tar gogle maribnaske mujal o lavkeripe ano Internet.
Akala proektoja sas prezentirime anglal o Kongresi baš arakhipe tar Internet ano Brisel thaj maškar o direktori tar gogle baš Evropa Met Britin.

Ani Belgija denpes love tar 625 milja eurija baš keribe buti mujal odola prekal o internet save kerna bilače lafija baš e Roma ulavde ano sa e phuvja.
40 čhavore ka oven astarde ano akava proekti te oven sikhlevutne sar valani te keren piri edukacija mujal akava resipe ko interneto thaj sa odova te ikeren ola ani kontrola.

Две организации со седиште во Белгија, ЕРГО мрежа и Мобилно училиште, добија над еден милион евра од Google за борба против говорот на омраза на Интернет.
Проектите беа претставени на Конгрес за безбедност на Интернет во Брисел од директорот на Google за Европа, Мет Бритин.
Како што рече, Google има важна одговорност да ги задржи штетните и нелегалните содржини подалеку од своите платформи, но таа компанија не може да го стори тоа сама.
Во Белгија, мрежата ЕРГО доби 625.000 евра за борба против говорот на омраза против Ромите во различни земји.
40 млади Роми ќе бидат обучени да ја подигнат свеста и ќе бидат направени напори за подобро контролирање на проблемот.
Мрежата ЕРГО се стреми да го реши проблемот со говорот на омраза насочен кон Ромите во повеќе европски земји.

Pobuter drabaren ano portal udar.net.

Roma Press- portal.udar.net

Khinibe bukarno staži jek čhon ka valani te pukinen 1400 denarija..

Сите граѓани на кои им фали работен стаж за да добијат пензија, ќе можат да го откупат. Собранието усвои закон и се очекува овие денови да излезе во службен весник, а со тоа и да стапи во сила. Од Пензиско – инвалидскиот фонд информираат дека околу 60 илјади лица ја чекале оваа можност.

Sa e dizutne kaske so trubul sas tar bukarne kherde divesa te šaj resarena đi ani penzija, šhaj odova kernale akana pal ando lafi.
Khedipeikerga kanoni thaj đjakerelapes akala divesa te iklol ani sluzbenikani patrin, thaj odoleja te khuvel vi ano takati.

Tar penzisko-invalidengo osiguriripe kerlapes laf baš pobuter tar 60 milja dizutne đjakerena sas akava kanoni te nakhel tar vas e Khedipnasko (Sobranie) te šhaj te iklol olenge ko anglalipe aso maj but okole dizutnenge savenge but hari čhona trubul te šaj te len penzija.

O vahtavi vakerlapes akana kaske so ka tribul te kinen bukarno stazi ka pukinen baš jek čhon 1400 denarija.

Roma Press

Pharo đivdipe Romengoro vi ani Banja Luka..

Без социјална помош, без работа, каков било приход и помош во Бања Лука живее Фатија Османовиќ, шеесетгодишна Ромка која живее во селото Весели Бријег.
Социјалната заштита, недостаток на основни прехранбени производи, невработеноста и необука на деца се само некои од проблемите со кои се соочува ромското население во Бања Лука.
Многу специфично, по култура, по традиција и обичаи и повторно од популација која е многу ранлива категорија.
Месуд Мујкиќ, претседател на Ромското здружение на Градот Ромско срце – Романо Ило, истакна дека малкумина слушаат за нив, но и за нивните проблеми.„Никој не го разбира нашето население. Малку сме различни, но повторно имаме слични проблеми и потреби. Има семејства на кои им е потребна помош, недостасуваат некои основни намирници, како брашно, масло, млеко и други работи “, изјави Удар Мујкиќ за порталот.
Тој додаде дека тие се обидуваат да извадат дрвна граѓа од градската власт да издржи оваа зима бидејќи немаат средства да ја обезбедат.

Bi socijalnikane arkaja, bibukako thaj bi disavo lovengo dumo đjivdinela Romani đuvli 60 beršengi ano than Veseli Brijeg.
Nanipe baro thaj pharo đjivdipe bi valanuten buka save si importatna baši jek normalnima o đjivdipe arakenapes Romane familie ano than Veseli Brijeg.

Mesud Mujik, presidenti tar Romano jekipe tar dis Romano ilo, vakerga so si but tikoro o numero khoni so šunela olenge thaj olengere nanipaske problemonge.

Isi amen but familie ano akava than save nanelen o fundavne šartoja baš normalnikano đjivdipe sar sa o avera, nanelen hajbnaskere produktoja, varo, zejtini, thaj avera buka te šhaj te keren jek normalnikano đjivdipe, vakerela o Mujik baš o portali Udar.net

Roma Press- portal Udar.net

Ani 6-to bešin Rađjaki ando bahani iranelapes pal pale o K15 e bukarnenge ani Raštraki administracija..

Владата на Република Северна Македонија ја разгледа и усвои Информацијата и го утврди текстот на Гранскиот колективен договор на органи на државната управа, на стручните служби на Владата на Република Северна Македонија, на судовите, јавни обвинителства, казнено – поправни и воспитно – поправни установи, на државното правобранителство, на единиците на локалната самоуправа, агенции, фондови и центри за социјални работи и други органи основани од Собранието на Република Северна Македонија.

Владата на Република Северна Македонија го овласти министерот за информатичко општество и администрација Дамјан Манчевски да го потпише Гранскиот колективен договор со репрезентативниот синдикат УПОЗ.

Ова ќе биде прв Грански колективен договор за административните службеници и правосудните органи после 1995 година, со кој администрацијата се стекнува со право на К-15, дневници за трошоците за превоз и трошоците за ноќевање за службени патувања во земјата на кои до сега немаа право, се утврдува право на денови на платено отсуство заради лични и семејни околности и тоа до седум работни дена во годината, правото на неплатено отсуство, како и други права на работниците и обврски на работодавачите.

Ani 6-to bešin e Rađjaki ani Makedonija angapes paluno bahani te iranelpes e bukarnenge ani raštraki administracija o k15, prevozi resibe đi ano buka, bukarno bičalipe tar buti pukinibaske diveseja thaj avera kanonija save but čirla sas činavdune thaj na preperena sas ano ikheripe bukarnenge save thane ani buti sar raštrakere sluzbenikija.

Akava ka ovel o jekto fori iranipe akava kanoni panda ano vakti tar 1995 berš, sar panlo lafi tar Dizutnengo panlo lafi tar administracijake thaj adleateskere bukarne, odoleja so von resena ano poro hakajipe te ovelen šajipe thaj tar K-15, nijami tar dnevnice, pukimalo nađajbe ani buti sebepeja tar jerijesko valanipe thaj odova efta dive bešipe thaj panda avera resarina save ka oven sar dumo e bukarnenge ande ani 6- to bešin e Rađjaki.

Roma Press- vlada.mk

- Reklam -

KOLUMNE