Blog Rig 207

Bahtalo dive e Romane Čhibjako- Presidenti PCER –Samka Ibraimovski

По повод одбележувањето на Светскиот ден на ромскиот јазик, Претседателот на партијата ПЦЕР  г-дин Самка Ибраимовски  упати честитки до Ромскиот народ во РС Македонија. Честитки до мојата Ромската заедница во Македонија,  денес сите Роми во целиот свет го одбележуваат Денот на Јазикот со една и единствена порака дека  со децении и векови успешно го сочуваат своето големо богатство а тоа е Јазикот, идентитетот и културата. Пратеник  Самка Ибраимоски упати честитки до сите Роми од целиот свет да бидат сплотени кон своите права и учевство во процесот за креирање  во еднаквоста со сите останати во сите сегменти во општеството. Ние Ромите тоа го заслужуваме.  „Општество еднакво за сите“ е основниот принцип на владината програма и заедничка вредност, таму е и нашето место како нај лојална Ромска заедница. Денешниот настан е убав повод уште еднаш да истакнеме дека Владата на Република Северна Македонија, заедно со политичките претставници од Ромската заедница и со лидерите на граѓанските организации, останува и понатаму целосно посветена на процесите за поголемо учество на Ромите во процесот на донесување на одлуките по прашањата што ја засегаат  Ромската заедница во Република Северна Македонија, истакна  г-дин Самка Ибраимовски.

Baš nišankeripe  e Sumnalesko  dive e Romane Čhibjako,  Presidenti  tar partija PCER –Samka  Ibraimovski bičavga bahtarin đji  o Romano đihani  tar Republika Utarali Makedonija,  Аvdive tano baro dive e Romengo ani sasti lumja, bahtarava sa e Romenge o Dive e Čhibjako thaj bičalava jek mesazo oven saste đji avdive so đjanena te arakhen tumaro maj baro barvalipe i Čhib, kultura thaj tradicija deceniensar   but berša popalal.

Bičaldo Samka Ibraimovski bičavga bahtarin  đji sa e Roma ani sasti lumja  te oven jekh thaj te pašakeren tumen  kana valani te roden tumare hakaja (pravo).

Amenge e Romenge kodo si importatno thaj trubul te den amen,  o  sasoitnipe tar jekha jekipe trubul te kuven andre sa e kedina thaj vi e Roma, sostar amen sijem e maj sansarale đihanija ani sasti lumja.

Avdisutno dive tano šukar dive thaj panda jek fori te vakera baš aktuelno rađji  tar RS Makedonija , barabar politikane prestavnikonensar thaj enđio sektorensar ačhovela,thaj  i ponodorig  te kerelpes sa te šhaj ano procesija te len than vi e Roma tar Makedonija.

Te len than ano anibe phanle lafija ko pučhipe save preperena tar Romano jekin ani Makedonija, vakerga o rajo Samka Ibraimovski.

Hazri kerga: Roma Press

 

 

Dikhipe maškar telal ministeri Neđad M. thaj direktori Suad S.-Romalitico

Денес  4 ноември, заменик-министерот за политички систем и односи меѓу заедниците, г-динот Неџад Мехмедовиќ оствари средба со Суад Скендери, извршен директор на Институтот за истражување и анализа на политики – Ромалитико. За време на средбата се разговараше на повеќе теми значајни за унапредувањето на статусот на ромската заедница во Република Северна Македонија. Заменик министерот за политички систем и односи меѓу заедниците ја поддржа Националната Конференција “Проценка на напредокот на РСМ во спроведувањето на јавните политики кон ромската заедница” која ја организира Институтот Ромалитико на 19 ноември во Скопје.

Аvdive sas dikhipe maškar o telal ministeri baš politika o sistemi thaj buthi keripe maškar etnikane kedina ani Republika Utarali Makedonija Neđad Mehmedovik thaj o direktori tar instituti ROMALITICO o rajo Suad Skenderi .

I tema tar olengo lavkeribe sas baši o tabdipe thar aktivitetija panle e Romane haleja ani Makedonija numa thaj  resibenšukar niveloja e Romane kedinake. Ano jek sas eelamimi thaj i Nacionalnikani konferencija savi trubul te ikergovel ano 19 dive tar Novembro.

Hazri kerga: Roma Press

Ani dis Skope tar o 5 đji 7 Noemvro nišankerelapes o dive e Romane čibjako

05 –Ноември се одбележува Светски ден на Јазикот на Ромите. Овој празник Ромите и годинава го одбележуваат во Република Северна Македонија, денот  се одбележува со богата културно-научна програма. Исто така на 07 Ноември се организира културна и едукативна манифестација во Клубот на пратеници во организација на министер без ресор од Македонската Влада Музафер Бајрам и пратеник Самка Ибраимовски, На оваа манифестација најавува присуство и Претседателот на Владата на РСМ г-дин Зоран Заев.

Tar 05 đji 07 Noemvro ani dis Skopje nišankerenapes hemime aktivitetija phanle e Romane kulturaja, čibjaja thaj identitetoja te sikavlepes o sajdipe e Romane čibjako.

Jeke kedinake (zaednica) i čhib tani o hem baro barvalipe odole đianengo, sostar sa so ikherlapes  jekhe identitete garavelapes pal oleske dajekhe  čibjate, thaj sa odoleske e Politikane prestavnikoja numa thaj  Birađjakere organizacie kerna aktivitetija phanle e Romane čibjaja te shaj vazdelapes thaj arakhelapes o sajdipe e Romane čibjako ano sa e niveloja.

Ano đji avdisutno dive sar timi tar Roma Press resargem ano trin uče aktivitetija save resarena  ano akava kurko thaj savende akharenapes sa e Roma bare barikanipnaja thaj sajdipnaja te oven kotor ano akala khedipna te šhaj te sikaven poro identiteto thaj o arakhibe pumare dajake čibjako.

Sar aktiviteti savo tano havlardo ano 07 noemvro jekajek phanle e nišankeribnaja thaj sajdipnaja e Romane čibjako havlarela thaj tradicionalno nišankeribe o dive e čibjako o Kabineti tar ministeri bizo resori thaj legarutno tar Strategija e Romengiri ani Republika Utarali Makedoni  Muzafer Bajram thaj o deputati  Samka Ibraimovski o aktiviteti kerlapes ano klubi e Bičaldengoro.

Ano akava nišankeripe tar dive e čibjako kerlapes ano baro učo politikano thaj kulturako nivelo save thaneste piro avibe havlarga thaj o Premieri  e themako o rajo Zoran Zaev, aso sar nevipe ka ovel ikherdi thaj nevi promocija e nevutne Romane gramatikako telal o bute beršengo lingvisti thaj aktivisti ano arakhipe o barvalipe e čibjako o rajo Ljatif Mefail-Demir.  Panle jekajek akale aktiviteteja ka ovel bari muzikani, kulturaki thaj edukativnikani programa.

E sajdipnaja e Romane čibjake ano jekh, isi panda jek nišankeripe e Romane čibjako thaj gajatibe tar Birađjaki organizacija savi kerla buti ano baripe e Romane kulturako thaj gajatibe anavkerdi ,,Barikanipe“  E vastalune havlarena panle akale diveja panda jek bari kulturaki programa anavkerdi ,,Muzikani poetikani rak“- ,,Euromond 21“

Ano jek vi akava aktiviteti tavdela tar 18:00 ari ano ,,Kher e Kulturako Kočo Racin-Skopje,  thaj ani olengi sa ikherin havlarelapes  kulturaki programa ano drabaripe Romane gilja tar penđarutne neve numa thaj purane poetoja manuša,  save nakavge poro đjidvipe ano gajatipe.

Timi Roma Press panda jek fori Bahtaraja sa e Romenge o dive e čibjako thaj panda but berša te dalla sajdipe thaj arakhipe sar amaro maj baro barvalipe.

 

 

Hazri kerga: Roma Press

 

 

 

Deš berša tar nišankeribe o dive e Romane čhibjako ani Hrvatska

Светскиот ден на Ромите повторно е пред вратата! Овој празник Ромите годинава се одбележува по десетти пат и оваа година со богата културно-научна програма на чија тема е Десет години негување на ромскиот јазик во Република Хрватска (2009 – 2019 година). Унијата на Ромите во Република Хрватска „КАЛИ САРА“ и канцеларијата на пратеник од Хрватското Собрание Велjко Кајтази, со совети и претставници на ромското национално малцинство, организираат централна прослава на Светскиот ден на Ромите, што ќе се одржи на 4 и 5 ноември во Загреб. Денес понеделник, 4 ноември, во 11:00 часот, во просториите на Матицата во Хрватска ќе се одржи тркалезна маса, каде ќе биде претставена монографија со симболичкото име Планирано и реализирано: Десетгодишната работа на меѓународно позиционирање на ромскиот јазик. Од 18:00 часот, во Музејот за современа уметност ќе се одржи театарскиот перформанс Панта Реи, во изведба на ромскиот театар Jaмамајли Бериша од Призрен, а по него следува концерт на Имер Траја Бризани и групата АМАЛА. Отворањето на „Паркот на 5 ноември“, именувано во чест на Светскиот ден на Ромите, ќе следи следниот ден на 5 ноември во 10:30 часот. Паркот ќе го отвори градоначалникот на Загреб, Милан Бандиќ, со пратеникот Кајтази и претседателот на  „КАЛИ САРА“, Сузан Кркмар. Централното славење на Светскиот ден на Ромите започнува во 13:00 часот во салата за преродба на Националната куќа на хрватската академија на науките и уметностите (Опатичка 18) со присуство на највисоките службеници на Република Хрватска и сите други истакнати гости.

Sumnalesko dive  e Romengoro anglal vudara, Akva biđuko e Roma nišankerena ole deš berš barvale kulturake- edukativnikane programaja telal  anavkeribe,,Deš berša sajdipe e Romane čhibjako  ani Republika Hrvtaska tavdindor  tar  2009-2019 berš“.

Unija tar Roma Hrvatska Kali Sara thaj sar i kancelarija  tar e Deputatetski ani Hrvatska Veljko Kajtazi, konsileskere manušensar tar Roma organizirinelapes  baro nišankeripe thaj sajdipe e Sumnalesko Romane čibjako dive savo resarela  tar avdive 4 thaj 5 dive  tar čhon Noemvri ano Zagreb.

Avdive isi hemime turlije aktivitetija tavdindor  tar kulturake thaj edukativnikane čipote, teatroja, drabaraibe romane gilja, thaj panda but avera čipote,  save resarena  ano sasto dive e Zagrebosko, aso o tajsuno dive muklapes  ano jekto fori thaj o anavkerdo parko sar dive e Romane čibjako thaj odova ano mukhibe akale parkoske lela than  o Šerutno e Zagrebesko o Milan Bandik, O bičalde Veljko Kajtazi thaj o presidenti tar organizacija Kali Sara i rajni Suzan Krčmar.

Salde jek tikno info te irana tumaro gndipe hari po palal, O Zagreb thaj o rajo Veljko Kajtazi taro Zagreb ko barabutne buthi kheripnaja tar Makedonijake penđarde hramutneja thaj manuš savo dela poro đjivdipe ano vazdipe i Romani čhib o rajo Ljatif Mefaileskoro Demir, resargea ni i Hrvatska te ovel i jekto Balkaneski phuv savi vazdinga akava pučhipe  baš sajdipe thaj nišankeribe o dive e čhibjako ano učho nivelo.

 

Hazri kerga: Erđan M-Roma Press lendo Romski portal

Sastipnasko osigutitetno nijamalipe resarela e Romen ani Tuzla

Оваа година Здружението „Џeлем Џелем“ спроведува проект под наслов „Остварување на правото на здравствена заштита на ромското население во градот Тузла“, кој е финансиски поддржан од Градот Тузла преку грант за спроведување на Акциони планови за Ромите. Претседателот на ова здружение, Зијад Јусиќ, рече дека овој проект се спроведува со цел да се создаде високо квалитетна база на податоци за бројот на здравствено осигурани и неосигурени лица од ромското население. Покрај тоа што се евидентираат лица со и без здравствено осигурување, медијаторите ја известиле ромската заедници за начините за остварување на своето право на здравствено осигурување согласно постојните закони во БиХ, со цел да се спречи и намали бројот на лица кои не го остваруваат своето право на здравствено осигурување укажа,Зијад Јусиќ.

Akava berš i Birađjaki organizacija- Đelem Đelem lingarela  proekto  telal anavkeripe ,,Lačharipe o hakajipe  tar sastipnaskkro ikkheripe  e Romane ataresko  ani diz ki Tuyla, savo tano finansirime thaj ikherdo tar diz  i Tuzla telal o granti  lingaripnasko tar Akciono planija  e Romengere.

Presidenti  tar akava khedipe, Zijad Jusik, vakerga  akava proekto  lingarelapes  sa đjandipnaja  te anel učho kvaliteti ani baza te dikhelpes o čačuno numero kobor Roma nane olen sastipnaskoro osiguriteto.

Akava  proektikano aktiviteti iklovela tar  Akciona planoja save lindepes te kerenpes ani diz Tuzla.

Upral so evidentirinena manušen  tane tar  nasastipnaske osiguriirme, aso e medijatorija  denge vi haberi e Romane kedina te oven hazri sar ka tavdel olengoro evidentiripe ikherde kanoneskere vakeribnaja tar i Bosna Hercegovina, sa mangipnaja akava proekti te kerelpes oleski realizicija te tiknovel o numero tar Roma save đji akana na sine olen sastipnaskoro osiguriteti, vakerela o Zijad Jusik.

 

Hazri kerga:Nedmedin A-Roma Press-lendo Romski PortaL

 

 

 

Naser Abazovski degapes leske dumo tar MTSP pal reakcija tar deputati Samka I.

Насер Абазовски е дете кое израснало во домот за деца без родители во Скопје. Денес Насер има жена и едно детенце, но ситуацијата на Насер е повеќе од загрижувачка. Насер спие на улица заедно со женаму и детето кое патем има жолтица. Насер нема кај да живее, а државата му врти грб. Зад вчерашната информација која многу брзо се рашири во социјалните мрежи денес им излезе во пресрет  пратеникот Самка Ибраимовски, за потоа им се заблагодари на сите кои побараа од него преку фб ургенции да се реши проблемот на ова Ромско семејство.

Ви доставуваме текст кое пред малку беше постирано  како фб статус на пратеник Самка И.

Posle javuvanja na gradanite vo vrska so semejstvoto koe zivee nadvor, kako Pratenik intervenirav kaj Direktorkata na Meduopstinski centar gospodata natasa i gi smestivme, sega ce pribereme dokumenti da mu dodelime stan, poz, do site koj se javivte da pomognam i eve toa go napraviv.

ROMA PRESS

Ani Bitola e Roma arakhenapes sistematikane diskrimicaijaja-Video

Здружение на грагани ,,Ромско јато” од Битола активно учевствуват на сите форум трибини па исто така истата организација учевтсвуваа на на трибината насловена ДОСТА!. Инаку З.Г. ,,Ромско јато” работи и функционира во градот Битола на повеке проектни активности и доста успешно ги реализира проектните активности поврзано со Ромската како и еден дел и турска заедница во градот Битола. Исто така помага во развивањето на свеста кај Ромската заедница со едукативни и образовни програми како и активности поврзано со дискриминацијата и стереотипи со кои  се соочуваат Ромите во градот Битола. Рамадан Рустемов од З.Г. ,,Ромско јато” ни укажува дека со сите проектни активности се постигнува целта на проеките, но исто така укажува дека и во овој град се соочуваат со големи тешкотија како да се стави крај на дискриминацијата.

Birađjaki organizacja ,,Romsko jato“ tar Bitola aktivno kerna buti thaj lena than ano sa e forumija kerde phanle e Romensar, numa akava fori  lele than thaj ano forumi tribina anavkerdi Čhinaven!.  Aso Birađjaki organizacija ,,Romsk jato“ kerla buti thaj funkcionirini  ani dis Bitola dejbaja dumo e Romen  ano pobuter  umala edukativnikane  programe aso maj but ano arakhibe pes prekal diskriminacijake aktivitetija thaj stereotipija kerde upral e Roma ani diz  Bitola.

Ramada Rustemov tar B.O. ,,Romsko jato“ angli kamera tar Roma Press vakerla baš olengo buthi kheripe numa thaj olenge proektikane aktivitetija resaribnaja e celjoja tar olenge programake ikheripnaja, Numa ano jekh vakerga so arakhenapes bare pharipnaja  kana valani te sikavkeren  ulavdi čipota  tar kerdi diskriminacija ja palem disavo stereotipi, informirinela amen o Ramadan Rustemov.

Dikhen o -Video..

Hazri kerga:Nedjmedin A-Roma Press

Humanitarnikani katasrofa – Đjivdipe bi pajnesko thaj bi elektrikako

Ano teluno info daja tumen šajipe te drabaren ani Makedonikani čhib  tar kerdi viyita tar portal-udar.net savo si o đjivdipe Romengo ano Saraevo thaj odova salde but hari dakikija dujrarde tar šerutni diz Saraevo-Drabaren..

Само неколку минути возење од Градското собрание и недалеку од познатата Сараево Башчаршија, чии фотографии го обиколија целиот свет, далеку од очите на јавноста, неколку ромски семејства живеат веќе три децении во нај мизерни услови за живот.  Во селото Мошаница, каде што завршува асфалтниот пат и каде е дивата депонија, започнува животот, ако може да го наречеме живот, на мала ромска заедница.

Импровизирани куќи, картон, деца од сите возрасти, млади, стари, сето тоа го видовме во оваа населба.

Луѓето од оваа населба не беа расположени за разговор … Тие велат дека ги лажат со години и дека имаат доволно мака. Тие не сакаат да слушнат повеќе за тоа како некој  ќе им помогне, затоа што знаат дека никој нема тоа да го направи … Тие велат дека наскоро ќе биде зима и дека сега размислуваат само како да ја поминат годината  без вода, електрична енергија и огревно дрво. Додека бевме таму, сите зборуваа во дует!

Тие ги обвинија властите, водачите на Ромите и именуваа некои … Тие беа навистина лути. Тие се лути што властите и претставниците на Ромите си играат со нив со години.

Една од попаметните жени што живее таму, Нафија Сали, вели дека на сите во оваа населба им е потребна помош, но дека им требаат најмногу на  децата. Од неа дознавме дека 39 лица живеат во оваа населба, од кои 26 се малолетни деца (11 момчиња, 15 девојчиња).

Исто  така, наидовме дека многумина немаат здравствено осигурување. Некои деца имаат извод од матична книга на родените, но нема лична карта. Двете жени се странски државјани, не се регистрирани и немаат здравствено осигурување.

Некои семејства живеат во оваа населба повеќе од 25 години. Во тоа време, тие живееле во импровизирана касарна и контејнери. Додека три семејства во 2009 година добија од Општина Стари Град колективен станбен објект за употреба, кој никогаш не беше поврзан со електричната мрежа. Тие имале вода до неколку месеци назад, но ја исклучија од ЈКП „Водовод и канализација“ заради нивниот долг.

Овие луѓе не бараат милост и немилост на државата, не бараат помош само затоа што се Роми! Овие луѓе со децении живеат во Сараево, се заборавени, отфрлени и оставени сами на себе. Ако барате слики од хуманитарна катастрофа, не мора да одите далеку. Тоа се тука, само неколку минути од познатите туристички атракции што локалните политичари се радосни да им ги покажат на своите гости.

Рома Пресс- portal-udar.net

Iranen ko telefoni thaj prijavinen deponie, iramale i Komuna ka tavdel kaznensar

Општина Шуто Оризари во соработка со ЈП Комунална хигиена спроведува секојдневни масовна акција на чистење главни,но исто така и споредни улици и локални депонии. Се уште се наога во хаотична состојба со изнаогање на решение и отргнување на навиките на самите грагани со правење на локални депонии. Спроведените акции со опфакањето метење, машинско миење на улици, расчистување на локални депонии и останати мерки во делот за подобрување на јавната чистота и подобрување на животната средина не вродува со плод кај самите грагани туку напротив интезивно истста слика се повторува во истите места каде што се спроведуваат акциите. Токму поради таквите случувања Општината Шуто Оризари преку известување од општинскиот сајт и социјлани мрежи ги повикава граганите со споделените телефонски контакти да соработуваат со надлежните и да ги информираат кога имаат потреба од земање на нивниот домашен смет како и соработка и информирање за одредени веке стврорени депонии во нивната близина се со цел да се подобри чистотата како и подобрување на животната средина.

Komuna Šuto Orizari ano buthi kheripe tar JP-Komunalno higiena lingarena sako diveseske masovnikane akcie baš pakluko e šerutne, sporednikane thaj lokaLnikane droma.

Numa hem pal sa akala kerde akcie i ponodorig ačovelapes ano haotikano arakhipe i komuna e deponijensar sostar našti arakela solucija akale problemeske, numa thaj te čhudenpes odola sako diveseske šartoja amender so mangaja te čuda o gubroja thaj deponije tanende savende ka ovel amenge maj lokhe.

Aso sa e lingarde đji akanutne akcie lingarenapes dujraribnaja o deponije thaj pal odova  pajneskere čistibnaja sa mangipnaja te arakelpes o pakluko thaj o sasto suluko e dizutnengro save đjivdinena ani akaja komuna.

Baš sa akava nekobor fori i komuna Šuto Orizari prekal poro sajti numa thaj socijalna mreze sa e dizutnensar  ulavela  telefonikane kontaktoja  te šhaj te lokharel sa e dizutnengo čhane te iraen ano telefoni thaj te vakeren kana isi olen pumare kerutne gubroja numa thaj okola save duz lende tane kerde te šhaj sigo te dujrarenpes tar pašipe e dizutnengoro maj but e tikne čhavorengoro sostar ola šhaj maj lokhe nasvalovena.

Odoleske o apeli tano keren kontakto thaj prijavinen e deponie, numa okola save ka oven dikhle čhudibnaja pere kerutne deponie, tadani i Komuna ka lingarel olenge adelateskiri (sudsko) postapka.

Hazri kerga:Erdjan M.-Roma Press

 

 

 

 

Roma Prespektiv -Prilep kerla buti ko arakhipe e Romen kotar i diskriminacija-Video

Здружение на грагани Рома Преспектив од Прилеп учевствуваа на форум трибината насловена ДОСТА!. Инаку З.Г. Рома Преспектив работи и функционира во градот  Прилеп со помагање на повеке сфери на Ромската заедница со едукативни и образовни програми како и активности поврзано со дискриминацијата и стереотипи со кои  се соочуваат Ромите во градот Прилеп. Претседател на З.Г. Рома Преспектив Бедрија Ајдини ни укажува дека со сите проектни активности се постигнува целта на проеките, но исто така укажува дека се соочуваат со поголеми потешкотија кога треба да докажат одреден случај на дискриминација или стереотип.

Birađjaki organizacja  Roma Prespektiv tar Prilep lena than ano forumi tribina anavkerdi Čhinaven!.  Aso Birađjaki organizacija Roma Prespektiv kerla buti thaj funkcionirini  ani dis Prilep dejbaja dumo e Romen  ano pobuter  umala edukativnikane  programe aso maj but ano arakhibe pes prekal diskriminacijake aktivitetija thaj stereotipija kerde upral e Roma ani diz  Prilep.

Presidenti tar  B.O. Roma Prespektiv  Bedrija Ajdini  vakerla amenge  tar lake sa e proektikane  aktivitetija resaribnaja e celjoja tar olake proektoja,  numa thaj vi agaar vakerena  so arakhenapes bare pharipnaja  kana valani te sikavkeren  ulavdi čipota  tar kerdi diskriminacija ja palem disavo stereotipi.

Dikhen o vahtavi-Video..

 

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

 

- Reklam -

KOLUMNE