Blog Rig 242

Harne vakteske ka tavdel o bukarnipe e Romenge ani Bosna 2019 berš..

Сојузната служба за вработување ги информираше потенцијалните корисници дека на нивната веб-страница на 2 август 2019 година, Јавниот повик за учество во Програмата за кофинансирање на Ромите во 2019 година, како и соодветните формулари, ќе бидат објавени во менито ТековниРаботодавачите на ФБиХ и невработените лица од целната група се поканети да се запознаат со содржината на Програмата пред објавувањето на Јавниот повик за секое учество. Програмата се спроведува со цел да се кофинансира вработувањето и самовработувањето на Ромите од евиденцијата на невработени лица во Федерацијата на БиХ, особено со оглед на нивната социјална и друга чувствителност, со цел да се зајакне нивната конкурентност на пазарот на трудот и да се спречи долгорочната невработеност.

Sojuznikani služba  bašh bukarnipe  informirinenan e potencijalnikane  korisnikoja  bašh olengi veb rig  ano 2 augusto2019 berš. Dikhlo havlaribe  lejbaske than  ani Progarama  aso e kofinansiiribnaja  e Romenge ano 2019 berš, sar thaj valanutne formularija, ka oven havlarde  ano meni  rodlaribnaske bukarnipe ani Bosa thaj Hercegovina. Sa odoleske e nabukarne ka oven akharde te pheren o aplikacie bašh bukarnipe  savo ka ovel mukhlo ano puterdo thaj sakojekhe ka ovele hakajipe te lel than.

Programa kerlapes gndoja bašh kofinansiribe o bukarnipe thaj korkoro bukarnipe  e Romengo te šhaj kerlapes evidentiribe  thar na bukarne manuša  ani Federacija  ani Bosna thaj Hercegovina, maj but bašh okola save thane socijalnikane kuvde kategorie, te šhaj te bajrovelpes olengi konkurencija ano kinobikinibaski buti thaj te čhivelpes jekfori agor thar nabukaripe e Romengoro ani Bosna.

Hazri kerga: Nedmedin A-Roma Press lendo Udar

 

 

Ano Berlin thani pagerdi e gndibasko than tar o mudarde Roma thaj Sintoja

Непознати лица во Берлин оштетија споменикот на Синти и Ромите во Европа, убиени од националниот социјализам.Споменикот во Тиргартен беше инаугуриран во есента 2012 година. Дизајнот е израелскиот уметник Дани Караван. Се состои од тркалезна бунарска површина со камен кој може да се повлече, на кој секојдневно се поставува свежо цвеќе.

Napenđarde manuša  ano Berlin pagle I ploča thar mudarde Roma thaj Sintoja ani Evropa, mudarde roma ano vakti e  nacionalnikane socijalizmostar.

Baro paneli thar spomeniko  ano Simsonveg ano baro Tirgarten  havlarga erati o portaparoli  tar policijake bukarne. O bilačipe kerdo tano ano  dujto di e nakle kurkesko , Aso policijake bukarne bukarne  preperela tar politikake motivirime kriminalcoja  tar policijake raštrale  te len upral peste akava rodlaripe .

Akava spomeniko tano  kerdo ano 2012 berš. Aso o dizajn olakoro kerdo tar izraelsko umetniko Dani Karavan, thaj kerdi thani ani dikhin sar Rota bareski, than saveste sako dive anelapes thaj mukenapes gulija.

Pobuter drabaren ano teluno linko..

Link: https://www.faz.net/aktuell/gesellschaft/berlin-ns-denkmal-fuer-ermordete-sinti-und-roma-beschaedigt-16277370.html

Maj hari 4 mule ano pajraribe ko Festivali

Најмалку четири лица загинаа откако напаѓач отвори оган на годишен фестивал на храна во северна Калифорнија. Воружен напаѓач отворил оган во неделата вечер на последниот ден од фестивалот за лук во Гилрој, при што загинаа најмалку чатири лица, пред да биде убиен од полицијата. Најмалку 15 луѓе се повредени. Шефот на полицијата на Гилрој, Скот Смити, рече дека некои сведоци пријавиле дека можеби имало втор осомничен, но властите не се сигурни дали пукал и втор напаѓач. Властите не објавија дополнителни информации за идентитетот на осомничениот или на жртвите. Шефот на полицијата изјави дека мотивот зад убиствата останува нејасен.

Policija mudarga  e manuše savo puterga o phalaribe, aso o gndipe sostar thano resardo o pajraripe nane đando, numa pali oleste sas vakerdo so lela than thaj dujto manuš.

Majhari 4 manuša mule  kana o manuš puterga o maribe  ano beršesko festivali bašh hajbe  ani Paščimali Kalifornija.

O putribe e maribasko  resarga ano purano kurko ko paluno dive  tar festivali bašh luk ko Gilroj,odoleja mudarde thane 4 manuša, anglal te ovel mudardo thar policija, aso ki sasti čipota kuvde thane 15 manuša.

Šefi thar policija Gilroj vakerla, akaja čipota đji olende sas havlardi tar manuša save dikhle I sasti čipota , numa nane siguritetno aso o dujto manuš lela li than vi ov  ano pajraripe, vakerna o info  tar policija.

Hazri kerga: Erdan M-Roma Press

Organiziriba baš Kurban Bajramsko Sadaka halali Kurbaneja..

Г.О. ТХИРЈА, Продолжува со организирирање на колење Курбани под долунаведените услуги и тоа:

-Колењето се врши со професионална кланица

-Колењето се врши под надзор на професионални хоџи

-Местото се контролира од соодветни институции.

Затоа ако сакате вашата садака поврзано со Курбанскиот Бајрам да биде дел од нашата организација тогаш можете да не исконтактирате на телефонските броеви, 071-655163,078-219574.

G.O.THIRJA, Tadela i ponodorig  organiziribnaja  čhinibe e kurbanija pal telal vakerde  dajatve phanle e Islamsko pakavibnaja thaj odova:

-Čhinibe kerlapes profesionalnikane thaneske ani klanica

-Čhinibe kerlapes  telal dikhipe telal profesionalikane hođija

– O than kerla kontrola  bukarne thar institucii.

Odoleske  te mangena  tumari sadaka  phanlee Kurbansko Bajrameja šhaj te kheren kontakto ano telefonija thaj odova-071-655163,078-219574.

Te manglen te anen ko than tumaro nieti, akava thano sajipa saveja delapes tumenge dumo te čhinen tumare kurbanija telala halalesko sistemo.

 

Hazri kerga: Nedmedin A-Roma Press

 

Komunaki organizacija thar SDSM avdive lele than ani EKO akcija

Општинската организација на СДСМ – Шуто Оризари денес спроведоа  еко акција за расчистување на ѓубрето во одредени локации  во општината Шуто Оризари. Такви активности за зајкнување на екосвет кај граѓаните како и само учество на истите,  ке бидат реализирани многу често во наредниот период, известуваат  од ОО СДСМ Шуто Оризари

Avdive  e komunaki organizacija thari Rađjaki partija SDSM – Šuto Orizari legarge eko aktiviteti ani komuna Šuto Orizari ko dujrariba e deponie thar ulavde lokacie ani komuna Šuto Orizari.

E asavke aktivitetija vakerena ka tavden i ponodorig sa mangipnaja te dujrarenpws so pobut e deponije thar adala lokacie save thanende sakana isi deponie, vakerena thar OO SDSM Šuto Orizari.

Hazri kerga: Roma Press

 

Sabotaki akcija ani komuna Šuto Orizari drom Indira Gandi..

Avdive Savato realiziringapes akcija bash dujraribe e bare thaj kabasta deponie save trubuja e Roma te anen olen ano trin lokacie save angleder jekh jurko sas havlardo dji ko dizutne. Adaja komunalno akcija legardi maškar sa e šerutne thar diz Skopje, maškar kolende lela than vi i  komuna Šuto Orizari, savi kerla o jekhajek aktiviviteti. Numa sar ka nakhel ka đjakera ko avdisutno dive.

Sostar pali avdisutno dive ako khoni pal jek dive čhudena asavke kabasta deponie kote ka ovel olenge maj lokhe tadani i komuna ka khuvel olen lovenge đezaja.

 

Numa maškar adava aktiviteti, i Komuna nekobor fori kherela o avdisutno aktiviteti anibaja baro pani kamioneja thaj čistinenapes e šerutne droma, avdive sijem viktimija te dikha sar čistingapes o drom Indira Gandi, save dromeske thaj tavdela oleskiri rekonstukcija.

Kana pučlem soj o sebepi e čistibaske o drom, informieinge amen, akava si redovnikani buti e komunakiri ko barabutnipe e pretpijatijaja Komunalna higiena, thaj o sebepi kheraja o aktiviteti te dujrara so pobuter o melalipe ani havaj savo sako dive dišhinaja, thaj maj but te sikavamen šukar domakinija akana ked isi amen misafirija Roma thar i Evropa save avena ano odmor ko pere khera thaj dikhibe pere paše familijaja, informirinena amen thar i komuna Šuto Orizari đji i informativno redakcija thar Roma Press.

Hazri kerga: Roma Press

Jekto orientaciono dikhipe thar socijalnikano ekonomijako bedeni ano Š.O..

Раководителот на локалниот економски развој Срџан Амет ја свика првата ориентациона средба на Економско-Социјалниот Совет на Општина Шуто Оризари.

На средбата беа повикани претставници oд Центарот за социјална работа во Општина Шуто Оризари, претставници од граѓанскиот сектор, од Мисијата на ОБСЕ во Скопје, бизнис секторот и младинскиот совет.

Согласно Статутот на Општина Шуто Оризари можат да се формираат локални совети кои ќе бидат во бенефит и функција на граѓаните.

Предвидената улога на советот е консултативно-советодавна, односно ќе се состои од давање на препораки и мислења врз основа на претходно утврдени програми креирани преку ангажирање на надворешни експерти за економско зајакнување на ромската популација.

Економско-социјалниот совет е во почетна фаза на генерирање, односно во фаза на планирање, а неговиот процес на финализирање е подржан од Претседателот на Општинскиот совет и поздравен од Градоначалникот Курто Дудуш.

На првата ориентациона средба, до локалната самоуправа беше предложено истоимениот совет да биде во континуирана соработка со младинскиот совет на Шуто Оризари. Истиот, може да послужи како превентивна мерка за потенцијалните баратели на азил и да придонесе за полесно интегрирање на повратниците од странство. Со цел да се обезбеди функционалност на Советот, потребен е ефективен консултативен процес и комуникација срочена во конкретизирана форма.

Меѓудругото, Советот треба да изнајде одговор на примарното прашањето, односно за како да се изнајдат ресурси за инвестирање во човечкиот капитал, домување и здравство со цел да се креира на поголемиот ,,мозаик со предизвици”.

За време на средбата, беше посочено дека дискриминацијата која е помала во помалку населените места, сеуште егзистира во општествениот систем, а социјалниот ризик се пренесува од генерација на генерација.

Воедно, се даде особено значење на потребата од развојот на социјалните претпријатија, потребата од отворање на одделение на Агенцијата за Вработување во РСМ во Шуто Оризари за доближување на мерките за вработување до граѓаните.

Претставникот од бизнис заедницата посочи дека потребно е формирање на наменски фонд за промоција на пазарот во Шуто Оризари, неизбежно е да се работи на зачувување на неговата уникатност за подобро справување со лојалната конкуренција на економскиот пазар.

Рома Пресс  лендо вебсајт-Ш.О

NRC-Zorakeripe o sastipe e Romane đuvlako

Во рамките на проектот Зајакнување на здравјето на жените ромки, Национален ромски центар на 25.07.2019 година имаше консултативен состанок со претставници на Програмата за јавно здравје на Фондација отворено општество Берлин и Скопје. На состанокот присуствуваа претставниците на програмата за јавно здравје:  Marek Szilvasi, програмски офицер во Програмата за јавно здравје на Фондација Отворено општество, чиј фокус се етничката и здравствената еднаквост и здравјето на Ромите, Maja Саитовиќ, специјалист на Програмата за јавно здравје на Фондација Отворено општество, која работи на Проектот за здравство на Ромите , Сузана Велковска Координатор на Програмата за јавно здравство Фондација отворено општество Македонија, Александар Марковски, асистент за Програмата за јавно здравство на Фондација отворено општество Македонија

Во име на НРЦ, извршниот дирекктор Ашмет , им се заблагодари на довербата и понатомашната поддршка за јакнење и подобрување на состојбата на здравјето на ромите пред се жената ромка.

Во текот на продуктивната дискусија беше разговарано за идните стратешки планови на З.НРЦ како и идните области на делување на Фондацијата во насока на подобрување на здравјето на Ромите во регионот.

Фокусот  на средбата беше тимот одблиску да се запознае  со текот на активностите, постигнатите резултати и евентуалните тешкотии со кои може да се соочи во текот на првата година од реализацијата на проектот како и за споделување на  размислувања за понатамошната работа и ангажман на организациите.

Од страна на коррдинатотот на проектот Себихана Скендеровска во придружаба на тимот инволвиран во проектот, Адвокат Магдалена Јакимовска, теренски асистент Ајсена Елези, беа споделени и разменети информации, меѓудругото беше и дискутирано за проблемите:

Намалување на негативните влијанија на животната средина врз здравјето во заедниците на Ромите настанати како последица на изложеност на еколошки деградирани локации (депонии за отпад, рудници и недостапна јавна инфраструктура).

Обезбедување на еднаквост и правда за ромските заедници при распределбата на јавното здравје и придобивките и штетите од животната средина.

Домувањето и образованието како социјални детерминанти од кои во голема мера зависат здравствените исходи.

Евиденција во матична книга на родени на лица без документи, на правото на користење на бенефиции за трето и четврто дете (близнаци).

Roma Press- lendo NRC

2,79 milionija denarija vashramome bašh lačharibe o parko ani komuna Šuto Orizari

На општина Шуто Оризари им се доделуваат грант средства во износ од 2,79 милиони денари за изградба на детско игралиште. Со проектот се предвидува опремување на детско игралиште со вкупна површина од околу 1500м2, кое е во непосредна близина на административната зграда на Општина Шуто Оризари.

Erati ano Ministeriumi bašh finansie  phanlapes o lafi thaj čhivgapes vashramin  bašh o granto thar lovengo ikheripe e komuna Šuto Orizari 2,79 milionija denarija bash čavorikano parko savo trubul te lačharelpes ano sporteskoro centrumi  ano ikkheripe  thar 1500.m2.

Ano plano e komunako pal proektesko hramovipe, trubul te kherelpes  pobuter čhavorikane rekvizitoja, klupe, korpe, čhavorengere  rekvizitoja pla evropake standardija, kašta, čarjalo bešhipe, dromaribnaske thana piribnaske thaj bašho relaks thaj panda but avera rekvizitoja.

O parko valani te ovel ko barabutnipe e tikore fudbaleske thaj sportesekere terenoja, thaj košarkasko than khelibnaske, aso sa odova ka ovrl ano phandipe e bare sporteskere halaja.

O Šerutno Kurto D- bašh o Roma Press informiringa amen bašh e sporteskoro than ka ovel jekh thar maj šukar kerde proektoja evropsko standardeja, numa salde amaro apeli đji sae Roma thar I Komuna te da amender sa te šhaj te araka o rekvizitoja save ka oven čhivde, thaj amen korkoro e bare te ova arakavutne e parkoske, sostar phare amen  resaraja đi keribe e asavke bare proektoja sostar trubul but love,vakerela o Kurto D.

Hazri kerga: Nedmedin A-Roma Press

 

 

Dive thar fuhal sar solidariripe thaj dejbe godi ano baro puvjako tinanipe 26-Juli

26.07.1963. Земјотресот во Скопје во 1963 година беше земјотрес со јачина од 6.1 степени, кој се случи во Скопје, SR Македонија (сегашна Северна Македонија), потоа дел од СФР Југославија, на 26 јули 1963 година, која загина повеќе од 1,070 лица, повредени помеѓу 3,000 и 4,000 година и останаа повеќе од 200,000 луѓе бездомници. Околу 80 % од градот беше уништен.

26.07.1963 berš, baro phuvjako Tinanipe sas resardo ano Skopje  kho 1963 berš,baripnaja thar 6,1 digri, resardo ani šerutni dis Makedonijako–Skopje (akanautni Utarali Makedonija).

Ano 26 juli 1963 berš thar baro tinanipe  našavge poro đjivdipe pobuter thar 1,070 manuša, aso kuvde sas pobuter thar 3.000 milja maškar 4 milja, aso  pobuter thar dujšela milja  resarde  sar bi khereske manuša.

Thar akaja bari bi bah  resarga tadani I Makedonija baro dumo thar sa e thema save resarge ano infoa bašh o baro tinanipe e Skopjeskoro, sostar thar adaja bari bi bah  i dis Skopje pobuterthar 80 procentoja  sas pelardo than našalutno.

Ani akaja bi bah ko jekh sas naśavde but manuša thaj Roma save đivdinena sas maj but ani purani topaana, thar odoja čipota avdive iranaja amaro gndipe bašh adaja bari bi bah thaj bičavaja amaro solidariripe.

Hazri kerga: Nedmedin A-Roma Press

 

- Reklam -

KOLUMNE