Blog Rig 248

Sostar kerlapes ulavipe maškar Romane enđioja ani R.S ?

Сојузот на Ромите на Република Српска неодамна се повлече од Унијата на национални малцинства на Република Српска. Ова ги отвори конфликтите меѓу ромските активисти во РС, врз основа на лични, процедурални, монетарни и правни елементи. Потпретседателот на Ромскиот сојуз на Република Српска, Рамо Салешевиќ, кој е исто така претседател на Ромската асоцијација во Приједор, смета дека суштината на проблемот е фактот што најсилните ромски организации и Ромите како најголемо национално малцинство проблемите на Ромите ѓи  “туркаат” во друг план. Што се однесува до Унијата на национални малцинства на Република Српска, дефинитивно ја напуштивме, и ние одлучивме за тоа на нашето редовно собрание. Решивме да одиме, бидејќи не гледаме повеќе причина да бидеме таму. Другите национални малцинства имаат свои проблеми, а ние имаме специфични проблеми. Нашите најголеми проблеми се домувањето, невработеноста, образованието на младите и нивното вработување, каде што ние немавме помош од оваа алијанса – рече Рамо Салешиќ.

Sojuzi  e Romengo ani Republika Srbija but čirla ulavgapes thar Unija e nacionalnikane minioritetengo ani Republika Srbija.  Sostar akava puterga konfliktoja maškar e Rmane aktivistija ani RS, upral funda thar pere , proceduralnikane, monetarnikane  thaj hakajibaske elementoja. Romane aktivistoja gndinena bašh akava konflikto  šaj te anlarel, upral  e kedina thar Romane  birađjakere organiyacie thaj e manuša  save preperena  thar asavke ikherina thar disave endio Romane organizacie.

Telalpresidenti  thar Romano sojuzi ani Republika Srpska , Ramo Saleševik, ko jekh thano thaj telalpresidenti thaj ani Romani socijacija ano Prijedor  vakerela, o saikeribe akale problemesko preperela thar adala maj bare Romane organiyacije maj anglal von čhivena e Romengere prioritetija ano aver plano.

Kana kerlapes lafi bašh i Unija  thar nacionalnikane minioritetija ani Republika Srpska, palune lafeja vakeraja tumenge amen iklovaja olatar thaj na sijem pobuter đjene ano olate, asavk paluno lafi angem ano paluno khedipe, sostar na dikhaja čalipe bukjajko te šjak amen te ačhova ano olakoro đjenipe. Avera miniortetija  isi olen pere problemoja, numa  amen sar Roma isi amen but specifikane bare problemoja. Amare maj bare problemoja lingarenapes bašh amaro pherutnipe, nabukarnioe, edukacija e ternengi thaj đji olengo bukarnipa, sostar pal sa akala valanipe amen nane amen dum thar  akaja alijansa, vakerga o Ramo Salešik.

Hazri kerga-Roma Press

Čehijako šerutno thar diz Vsetin anglal deš berša zorjaja čivga e Romen te đjivdinen ano kontejnerija..

Организацијата на ромската заедница ,,Авен Аменца,, ги посети Ромите кои беа протерани од станбена зграда во ВСЕТИН во 2006 година и беа принудени да живеат во “контејнерски куќи” во Пошла. Тогашниот градоначалник Јири Чунек беше одговорен за организирање на иселување и преместување, известува чешкиот ромски портал, romea.cz. Во соработка со фактот што градскиот совет  имале намера да изградат контејнерско населба во населеното подрачје на Чанов, претставниците на Авен Аменца  говореа со жителите на ВСЕТИН прашаа како живеат во контејнери. “Во текот на првата година се беше во ред. Потоа почнаа проблемите “, објаснува еден од станарите кој живее вов контејнер.

Romani  organizacija anavkerdi  ,, Aven Amenca“ kherge vizita ano Roma  save sas paldime  thar jehk učhi binal (zgrada) ano Vsetin kho 2006 beršh, thaj tadani ola zorjaja valange te mukhen adava than thaj te aven te đjivdinena ano agaar improvizirime khera kontejnerija ani Pošla.

Tadarutno  Šerutno Jiri Čunek sas vastaluno  bašh tamiriba thaj doperibe e Romen thar jekh than ano aver than, havlarela e čehijako portali Romea.cz.

Ano buthi kheripe e  konsileske manušenca ( soveteja) ange phanlo lafi bash i mangin te kherelpes  kontejnerengo athari ano Čanov. E manuša thar Organizacija ,,Aven amenca“ kherge lafi e dizutnensar sar tavdinga i sasti buti thar akava olengoro avibe ano akava than thaj ola vakerge, Ano jekto berš sas sa šukar, numa pal odova tavdinge e problemoja, vakerena e dizutne.

Tadani e problemja dive pal dive bajrovena sas sostar bilačingovena e šartija e đjivdipnaske, o takhovibe ano kontejnerija đjala but phare kana si šudro, aso kana thano nilaj ano kontejnerija thano but tato savo manuš našti bešela andre olende.

Akate sar so dikhena sakana thano sapano, e pajna nakhena vi telal vi upral amende, o sasto nilaj amen nakhavaja ole  ano hodnikoja,  akava nane đjdivdipe vakerena e dizutne save thane thanaribe ano akava than.

Hazri kerga: Erdan M-Roma Press-lendo Romea cz.

 

 

Kordinativno bedeni havlarela nevutni platforma bašh aktivitetija phanle dokumentensar bašh e Roma..

Во организација на Координативното тело за следење на спроведувањето на Стратегијата за социјална инклузија на жените Ромки и Роми во Република Србија, со поддршка на тимот на ОН за човекови права, се оддржа консултативен состанок со претставници на граѓанското општество и претставници кои се занимаваат со ромски прашања. Целта на состанокот беше да се започне со консултативен процес за создавање на Интернет платформа каде ќе се најдат сите активности и документи поврзани со ромската заедница. Тимот за намалување на сиромаштијата на Србија, Драгана Јовановиќ Ариас, објасни дека веб-страницата на Координативното тело ќе обезбеди содржини што не можевме да ги пронајдеме досега. “Она што е потребно е да ги пронајдеме сите важни документи што се важни за Ромите и Ромките на оваа страница”.

Ano telovastjalipe  e Koordinativno bedenistar bašh dikhipe o đajbe e bukjako  thar Strategija e socijlane inkluzijake e đjuvlake Romni thaj Roma ani Republika Srbija, bešhibnaja dumeja pali  olende e Unie Nacie  bašh manušikane hakajiba (prava), ikhergapes konsultativnikano bešipe  e viramlunensar  (pretstavnikoja)  save preperena  pal Romano pučhipe.

Celjo e kedipnaskothano te penđargoven e konsultativnikane procesoja  bašh Internet platforma savensar ka araklagoven sa e aktivitetija  thaj dokumentoja  phanle e Romane kedinaja.

Timi  bašh tiknovipe e čhorolipnasko ani Srbija, Dragana Jovanovik Arias, vakerga bašh akaja  veb rig  thar Koordinativnikano bedeni  ka arakhel saikeripa save đji akana na sine amen šajipa te dikha olen thaj te drabara len. Importatno thano te araka e dokumentoja e Romengere save thane importatna but valanutne e korkoro e Romenge thaj Romnenge, vakerela Dragana. Bašh akaja rig  ka ovel šukar ikeribnaske thaj i Platforma savaja ka arakhenpes  e korkoro manušikane hakajipa.

Celjo thar akava dikhibe amaro sas te kherelpes  anglal savore i Saikerin thar web rigaki, te dikhelpes  sar tavdela o lingaripe e Strategijako e Romengiri, numa sar thaj o socijlanikano lejбе  than thaj e Romane đuvlako ani Srbija. www.strategijaromi.rs  ka ovel rig savate ka arakhelpes  sa bašh lingaripe e strategije thaj platforme numa sar thaj vazdipe e edukacijako gogjaveripe e Romane đuvlako so pobuter te lel than ano sistemo thaj ano sa e segmentoja e đjivdipnaske.

 

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press lendo thar

 

Roma Šutka ikherge o jekto than ano fudbalesko turniri 2019 berš..-Video

O timi thar Roma Press sas kotor thar eratutno finale kheldo ani komuna Šuto Orizari ani organizacija e Komunaki thaj lako šerutno Kurto D.

Akava finale panda jek fori ka čhivel kruna bašh gndipe aso amende isi ternikano sporteskoro kapaciteti te kherelpes jek čačikano profesionalno timi. E timija erat denge pestar sa, te šhaj jek olendar te resarel ano jekto than akale turnireske thaj odova khelibe ano biršimalo thaj but bilačho vakti.

Numa olengi mangin naj sas čhinavdi thaj ko agor resarga o jekto than pali 4 to fori o pehari te perel ano vasta thar Roma šutka ko kheldo finale maškar ko AC Milan agorkerde rezultatoja 5:2. Dujto than ačhovela o AC Milan aso trinto than o Palermo.

Aso e pursakija dela amen info o organizatori e turniresko ano tikno fudbali o rajo Almir D. Pobuter dikhen o video.

Hazri kerga: Neđmedin A, Erđan M.-

kamera Khamsijan A.- Roma Press

Trubul-li Romane NVO sektorija te khuven ani politikani scena..

Само иницијативата на ромската НВО „Аваја„ за номинирање на ромски кандидат за советник во кабинетот на председателот на Р.С.Македонија Стево Пендаровски е за поздравување. Ова иницијатива која според мене може да биде притисок врз председателот, но и врз владејачката СДСМ, за не реализираните ветувања од пред председателските избори , дадени о кандидатот Пендаровски за вклучување на советник во неговиот кабинет од ромската заедница.

Грото од овие номинирани лица се со високо образование, работно искуство во НВО секторот, добри оратори, проектанти кои заслужуват место таму каде се креира ромскиот социален политички и економски живот.

Во првите петмина номинирани беа Акиф Романо Авази,еден од оснивачите на НВО „Аваја„ доктор по професија, кој своето професионално занимање го остави , за да се приклучи кон ромските НВО со намера дирекно да биде инволвиран во пронаѓање на начини и стратегија во решавањето на ромското прашање и проблемите со кои се суочува ромската заедница во Македонија.

Во ова листа на номинации која доби приближно високи гласови била и Сали Сенада од ЕРРЦ Будимпешта, правник и адвокат, која неуморно се бори за правата на Ромите, застапувајки ги правно тие кои имат правни проблеми.

Овие двајца кандидати не ја прифатија кандидатурата за советник.

По завршувањето на процесот на номинирање се организираше гласање кое траеше еден ден и имаше за цел да избере 5 лица кои ќе освојат најмногу гласови и со нивна согласност нивните кратки биографии (CV) да бидат испратени до Кабинетот на Претседателот.

Најмногу гласови од селектираните петмина добим долгогодишната ромска активистка Фикрија Таир, магистер по јавни политики при Централниоевропскиот Универзитет-(ЦЕУ) во Будимпешта Р.Унгарија, и дипломиран финансиски менаџер на Економкиот факултет при Универзитетот СВ.Кирил и Методиј во Скопје.

Претходно, Фикрија беше дел од ЕУ- пилот проектот “Градење на капацитетот на ромското граѓанско општество и зајакнување на неговата вклученост во мониторингот на Националните стратегии за интеграција на Ромите“ кој го спроведува Истражувачкиот Центар за Јавни политики при Централноевропскиот универзитет (Center for Policy Studies-CPS), во Будимпешта Р. Унгарија, финансиран од Европската комисија. Исто така, Фикрија беше помлада истражувачка во Институтот за Европска Политика во Скопје како дел од програмата на Open Society Foundation (OSF), “Making the most of EU funds for Roma”. Понатаму, Фикрија беше практикант во Народната банка на РМ во секторот за Внатрешна ревизија, има работено на проекти имплементирани од страна на Рoмскиот Ресурсен Центар, Националниот Демократски Институт во Скопје, Бизнис Конфедерацијата на Македонија. Исто така, претходно има работено и на проекти поврзани со иновативно и претприемачко учење, транспарентност и отчетност за буџетско известување, образование, организирање на заедницата и проекти поврзани со Ромки и други активности и настани поврзани со ромската етничка заедница. Моментално, Фикрија е дел од извршниот тим на Ромаверзитас и ја врши функцијата проектен координатор.

За ова фотеља , веќе се шпекулира со двајца кандидати, едниот е пратеникот Самка Ибраимовски, а другиот е некој за кого првпат слушам некој си Музафер.

За Ибраимовски сум сигурен дека нема да го напушти пратеничкото место, единтвено поради тоа што досега ова негово пратеничко место, му овозможувало и овозможува јавно да стане во одбрана на ромската заедница што се покажа, и покажува во времето кога бил опозиционер и сега како позиционер.

Дел од познавачите на ромската политика, веќе се изјаснија дека ова инцијатива е залудна,ништожна, дека со овој проект се мерат нивните рејтинзи. Како штоп велат овој проект е инектиран од Фондацијата Отворено општество на Џорџ Сорос, дека е само параван за персонални интереси, и можност на ромскиот НВО да почне да делува на политичката сцена.

Јас би се согласувал со ова последново, време е да овие високо образовани ромски интелектуални кадри, ја испуштат раката од фустанот на НВО и ирекно да бидат вклучени во креирањето на ромките политики.

Генерално ромските политички лидери од кои дел се таканаречени фамилијарни ромски партии, засега беа само неми пиони,со криминален багаж, со кој се уценувани од владејачките политички партии.

Многумина се сомневат дека владејачката СДСМ и председателот на Р.С Македонија Стево Пендаровски ке ја прифататова иницијативата, и ке изберат советник од листата на номинираните на „Аваја„.

Доколку, и се избере советник во кабинетот на председателот Пендаровски преку политичка одлука, тоа ке биде индикатор,дека и ова власт како и предходните, ромската заедница им служи само како политички декор и изборна гласачка машинерија .

Промената на ромскиот живот во сите сфери на општеството е базиран на ромскиот политички субјект, кој за жал во Македонија е „mission impossible„ поради горе наведеното, но и улогата која треба да ја прењме дражвата употребувајкиги своите Државни Институции, кои исто така бареч засега покажаа дека се и глуви и слепи кога се работи за ромските прашања.

Ако не сум во право, тогаш нека ме поправи СДСМ и предсесателот Пендаровски, со тоа што советникот во неговиот кабинет нема да биде избран со политичка одлука, туку со избор на квалитетно образована личност со искуство, како што е именуваната во овој текст Фикрија Таир.

Ромите имат високо образован кадар, дел од нив се обидуваа преку политички парти да делуват и почагат на својата заедница, но безупсешно поради ромските лидери кои својата лидерска отења ја чуват како зеница на своето око, небаре нивната фотеља е породилна врвка.

Рома Пресс -Храмоме тхар Мозес Соломон ( Мухаџер Сулејман)

Rađe thar Purabalo Balkani kamena te laćaren o đivdipe e Romengoro.

Советот за регионална соработка (РЦЦ) на Самит за Западен Балкан во Познан, ја претстави декларацијата дека владите на земјите од Западен Балкан ќе се заложат, како дел од процесот на проширување на ЕУ, да ги засилат напорите за постигнување целосна еднаквост и интеграција на Ромите во нивните земји. Декларацијата на партнерите од Западен Балкан за интеграцијата на Ромите во процесот на проширување на ЕУ беше усвоена  на состанокот на премиерот на Западен Балкан на последниот ден на Самитот во Познан, кој се одржа во рамките на Берлинскиот процес. Со потпишувањето на Декларацијата, премиерите, меѓу другото, ќе се заложат за работа за зголемување на стапката на вработеност на Ромите, за да се легализираат, каде што е можно, сите неформални населби во кои Ромите живеат или обезбедуваат издржливо и пристојно домување на Ромите чии неформални населби од оправдани причини не можат, да се легализира. Шефовите на владите во регионот се обврзани со Декларацијата да го зголемат процентот на Роми кои имаат завршено основно образование на 90% и на 50% со завршено средно образование и ќе обезбедат здравствена заштита за најмалку 95% од ромската популација.

Konsili thar regionesko buthi kheripe RCC  ano Samiti savo ikersalilo kho Poznan, sikavge thaj ikherge I deklaracija  thar sa e phuvja e Purabale Balkaneske, khi mangin tea chon savore pla adaja Deklaracija sostar salde olaja shaj te anlaren o posukar djivdipe e Romengoro ano Balkaneske phuvja.

Deklaracija astarela I Integracija e Romengiri  ko procesi buvlaribnaja  thaj ko EU  savi sas ikherdi ano khedipe e premierengo  thar Purabalo Balkani ano Samito ko Poznan.

E chivibnaja piri vashramin ano akava dokumenti thar Deklaracija, e premierija thar Balkaneske raster  phandenapes te anlaren o djivdipe e Romengoro ano posukar, sar priotiteti olengoro kuvibe ano bukarne thana, te kherenpes legalizacija olengere kherenge ano adala atharija savende ola djivdinena.

Deklaracija thano chivdo thaj o bajrovipe thar olengi edukacija, sastipnaskoro saslovipe savendar maj hari valani te len than pobuter thar 95%.

Kamlapes e Deklaracijaja te ovel dokumenti  thar cachikani integracija, than n ate agorkerel sar dji akana salde ko jekh lil.

Hazri kerga: Nedmedin A-Roma Press

 

 

 

El ćeka- Akharga e Sela Thaj o Kasumi te iklon ano protesti khi Rađi Makedonijaki

Ел Чека кој ги објави на својот профил на „Фејсбук“ прислушуваните разговори, ги повика лидерите на двете опозициски партии – Алијанса за Албанците и Беса да се приклучат на протестот во Скопје, кој е закажан за 26 јули пред владината зграда. Тој преку статус на социјалната мрежа им порача на Зијадин Села и Биљал Касами дека треба како опозиција да застанат со граѓаните на улица.

El cheka havlarga ano poro profile ,,Facebook “e shunde lavkheribe, thaj akharga e lideren thar duj opozicijake partie –Alijansa e Albancongiri thaj I Besa  te len than ano protesto kho Skopje, anavkerdo  bash 26 juli anglal radjaki banal.

Vov prekal poro statusi  ani socijlanikani mreza vakerga bash o Zijadin Sela thaj Biljal Kasami valani sar opozicija te achoven maskhar e dizutne ano droma kana kamlapes te kherelpes o protesto.

Hazri kerga:Roma Press

 

Nasukar vakti đakerelapes palpale ani Makedonija-Skopje

Силно невреме е најавено за денеска и утре во Македонија, а веќе започна во Охрид .

Ова се температурите и состојбата:

Nasukar vakti tavdinga thar anglal kuslukoskere arija ani Makedonija- numa djakerelapes o bilache vakteskoro resipe te oven avimo thaj ani dis Skopje.

Baro nasukar vakti havlardo thano bash avdive thaj tajsa ani Makeodnija, aso e bilache vakteja akana tavdinga thar I dis Ohrid, sar so vakerena e bukarne thar Accuweather.

Poupre vakerde info, vakerena bash o resipe e vakteskoro ani Makedonija.

Hazri kerga:Roma Press

Pobaro ekonomijako barovipe, numa thaj po ući inflacija đakerena e ekonomistoja..

Зголемената минимална плата и порастот на увозните цени ќе ја забрзаат инфлацијата. Поголем економски раст, но и повисока инфлација во следните две години се очекувањата на економските аналитичари наведени во последната јунска анкета на Народната Банка. За годинава, експертите очекуваат стапката на инфлација да изнесува 1.6%, догодина да се зголеми на 1.8%, а во 2021-та да достигне 1.9%. „Умереното забрзување на инфлацијата, испитаниците го објаснуваат со повеќе фактори, како што се зголемената минимална плата, повисоката домашна побарувачка, повисоките цени на енергијата согласно очекуваниот раст на цената на нафтата на светскиот пазар, како и општиот раст на светските цени на примарните производи“ Анкетираните аналитичари очекуваат економскиот раст на земјава да изнесува 3.1% годинава, а да забрза на 3.3, односно 3.6 отсто во следните две години. Оптимизмот го темелат на добрите резултати во првите 3 месеци, најавените евроатлантски интеграции, инфраструктурните проекти кои треба да се реализираат, растот на потрошувачката на населението како резултат на растот на просечната плата, кредитирањето и пониската невработеност.

Bajrovipe thar minimalnikano choneskkro pukjinibe thaj avrune inkalibe  ka sigarkeren I enflacija. Aso o pobaro ekonomijako bajrovipe, numa thaj po uchi inflacija ko avutne  duj bersha djakerelapes o uchipe vakerena ekonomijake analiticharija pali paluni Juneski anketa kerdi thar Djihaneskiri Banka.

Bash akava bersh, aso e ekspertoja djakerena i ikerin thar inflacija , aso vakeribnaja thar pucle  vakernapes  pobuter faktorija, sar e bajrovibaja I maj tikori choneskiri pukin bukakiri, thar rodimali  pobuter kerutni rodin, pouche fiatija thar energetika ikherde barabar e sumnaleskere tarifensar thar primarnikane proizvodija. Analiticarija djakerena  o ekonomikano uchipa te resarel thar 3,1% akavabers, aso te resarelpes sigaripnaja thaj ano 3,3,ja posukar vakerdo  3,6, otsto ano avutne duj bersha.

Optimizmo resarela djisukar resle rezultatojako avutne 3 chona, aso o halarde  evroatlantikane integracie, o uchipe hardibaskoro  resardo ano djihanija reslo pal procecnikano choneskkro pukinibe,kreditiribe thaj telardo procenti thar na bukarnipe.

Hazri kerga:Roma Press

Pali 10 berša saslaripe thar depresija ani Holandija o KOKO irangapes ano ZOO-Skopje

Емоции, солзи радосници и по некоја прегратка – познатото шимпанзо родено во нашата Зоолошка конечно се врати дома. Роден пред 24 години, мирот и спокојот на Коко го нарушила смртта на неговата мајка која боледувала од туберкулоза. Знаците на осаменост и анксиозност го одведоа Коко по нов животен пат. Во 2009-та грижата за него ја презема еден од најдобрите центри за ресоцијализација во Холандија. Сега Коко доби убав и топол дом, но и три нови другарчиња шимпанза. Роси и Хјасл кои имале тешко минато во Африка и 62-годишната Мими која својата длабока старост по животот во циркуз ќе го мине во Скопје. Додека се адаптираат на новото живеалиште шимпанзата ќе бидат во карантин, а посетителите ќе можат да се запознаат со нив за околу дваесетина дена.

Phare emocie, asavunde asva thaj guškiba-o penđardi šimpanyo bijando ano ZOO –Skopje  irangapes ko poro bijando than.

Bijando thano angleder 24 berša, numa oleskoro hošipe  thaj sansari rumingapes kana muli oleskiri da, thar tadani arakhle oleske thaj nasvalipe tuberkuloza. Thar oleskere  fuhalina thaj pharo te đjivdinel kokoro legarge ole ano nevutno đjivdipe. Ano 2009 berš-bašh oleskoro sashlovipe lela ano pe vasta  o maj šukar centrja đjanvarenge  bašj resocijalizacija ani Holandija.

Pali saslaribe thar pobuter berša, akana o Koko iranelapes ko piro tatho kher thaj odova panda trine pire amalensar, save phareste nakhle poro đjivdipe  ani Afrika, numa olensar isi thaj 62 beršengi  Mimi thaj lakhere phare phurikane berša pali but buti kheriba ano Cirkuy ka nakhavel olen akana ano Skopje.

Đji kaj te adaptirinenpes ano nevo kher  e šimpanzoja thane phanle ano karantin, aso e manuša save ka mangen te dikhen olen ka valani te đjakeren maj hari 20 divesa.

Bašh adala 20 divesa olenge lačharelapes thaj  o avruno kotor thar o nevo kher  e Kokosko thaj oleskere amalengo.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE