Blog Rig 252

Nacionalnikani bukarni bešin thar 12-Komunengere strukture ano ROMAKTED

НВО АДРР Сонце како национална контакт точка во Република Северна Македонија ја имплементира РОМАКТЕД програмата во 12 општини- заедничка програма на Европската Унија (DG Near) и Советот на Европа, чија цел е промовирање на добро управување и зајакнување на Ромите на локално ниво. Во рамките на програмата РОМАКТЕД беше одржана национална работилница со 12 те општини и структури на Ромактед. Работилницата имаше за цел подготовка на нацрт 12 предлози од сите 12 општини за локално планирање и буџетирање за 2020 година според приоритети на заедницата. На работилницата се направи пресек од досегашната работа на програмата што функционира добро, и со какви предизвици се сочуваат структурите на локално ниво при имплементацијата на Заедничкиот акционен план на Општините кои се дел од оваа програма. Исто така од страна на структурите на Ромактед  од општинската администрација од општините и претставниците на Ромските акциони групи  беа дефинирани ургентните прашања со кои се соочува Ромската заедница за секоја општина поединечно и истите да може да се внесат во програмите на Општините за 2020 година.

Потоа општините презентираа размена на  добри пракси кои се имаат реализирано во текот на програмата Ромактед и доколку добрите пракси се апликативни во другите општини истите се применат со цел решавање на проблемите и потребите на Ромската заедница. Потоа се дискутираше  зошто постои потреба од акција за подобрување на статусот на Ромската заедница и се укажа на тоа дека Јавните политики за Роми кои ги има на мегународно, национално и локално ниво за подобрувањето на условите и квалитетот на живеење на Ромската заедница зависи од нивната имплементација и дека треба да се стават во функција сите фактори и актери како на национално така и на локално ниво за да се подобри статусот на Ромската заедница. Се зборуваше и за локално планирање и буџетирање како и споделување на пракса за одговорно буџетирање  за Роми на национално и локално ниво. И како приоритетите на Ромската заедница од 12 те општини кои се дел од програмата да можат да ги внесат во општинските програми на локалните самоуправи. Имаше дискусија и за идните чекори, научени лекции и препораки од одржаната национална работилница со цел поуспешна и поефикасна реализација на програмата РОМАКТЕД.

Birađjakiri organizacija ADRR –Sonce (Kham) sar nacionalnikani kontakt nukta ani Republika Utarali Makedonija implementirinela o ROMAKTED  prgrama phanli 12 Komunensar- sar barabutni programa  thar Evropaki Unija  thaj Konsili e Europako, kaskoro celjo thano te kherelpes promoviribe sar thaj vastalibe ko zorakeripe e Romengo ando lokalnikano nivelo.

Ko pervazija thar programa  ROMAKTED  ikergapes nacionalnikani buthikeribnaski sikhlovin 12 komunenge strukturensar thar o Romakted. Celjo e bukharne kedipnasko thano te resarelpes  ko bahan kerde 12  rodipna thar sa e 12 komune  ando lokalnikano planiribe thaj buđjetiribe  bašh 2020 berš sar so vakerena e prioritetnikane kedina.

Ko jekh thar kedime pretstavnikoja thar i struktura thar o Romakted  sas vakerduno  bašh Romane  akciona kupe definirime  thaj urgetnikane pučibna savensar arakhenapes e Roma, thaj sakojekhesko valani te dočhivelpes  andrre ko programe e Komunenge ko 2010 berš.

Jekh thar valanutne lavkeribe lela vakti thar olengoro buthi kheribe  vi i aktuelno politikaki resarin e Romengi bašh kaske kergapes lafi so trubul sig te lenpes akcije te lačharelpes i aktuelno politika e Romengiri  savi preperela sar ko lokalnikano, maškarthemutno thaj nacionalnikano nivelo.

Sar prioritetno lavkeribe thaj buti, aso e Romenge thar  12 Komune  te oven sakone programate  thar sakoja komuna  thar lakoro loklanikano buthi kheribe, sostar salde agaar šhaj dikaja sig o lačharibe  thar sasto ikheribe e Romengoro khi sakoja komuna ko pošukar nivelo.

Hazri kerga:Neđmedin A-Roma Press

 

Sikhlovibaski bešin ,,Lačharibe akciono plano arakibaske solucie e Romengere načhalipnaske” – ikherdo ani Živinica..

Живнице, организирана од Мисијата на ОБСЕ во Босна и Херцеговина, се оддржа работилница за изработка на Акционен план за решавање на ромските проблеми во областа на оваа локална заедница. Целта на работилницата беше да се започне процесот на консултации со претставниците на пошироката заедница со цел да се соберат информациите потребни за подготовка на Акциониот план и да се дискутира за методологијата на изготвувањето и приоритетните области на делување на Акциониот план. Проблемите кои се препознаваат за ромската заедница во Живинице се слични на оние во цела БиХ, како што се образованието, здравството, домувањето и вработувањето. Акционите планови за Ромите, на национално или локално ниво, покриваат пет приоритетни области: домување, здравствена заштита, вработување, социјална заштита и образование. Во БиХ, неколку локални заедници имаат свои акциони планови за Ромите, како што се Прњавор, Бијељина, Какањ, Виско, општина Центар Сараево, Тузла и други, но проблемот е што таквите планови честопати остануваат само на хартија.

Živnice, telal vastalipe thar i Misija  kothar o OBSE ki Bosna thaj Hercegovina, ikhergapes bukako sikhlovipe ko lačharipe Akciono plana bašh solucija  e Romengere problemonge  ko thana  thar akaja lokalnikani khedin.

Celjo e sikhlovibnasko kamlapes te tavdel  o procesi thar konsultacie  pretstavnikonensar  thar pobuvli kedin te šhaj te khedenpes informacie  bašh lačharipe e Akciona planija  thaj te kherelpes  diskusia  bašh i metodologiaj lačharibnaske e prioritetnikane valjaniba e Romane khedinake ano Živinice.

E problemoja thaj načhalipe thar Romane kedinako an Živnice thano jekh sar sa e Romengo ani Bosna thaj Hercegovina, sar soi i edukacija, sastipe, kherutnipe thaj o bukarnipe.

Khi Bosna thaj Hercegovina nekobor khedina  isiolen pire akciono planija  bašh e Roma, sar soj thane ko Prnavor, Bjelina, Kakan, Visko, komuna Centar Saraevo, Tuyla thaj panda avera, numa sa  e načhalipa thaj problemra thane jekh e Romengere thaj sakana von ačhovena salde hramone ani hartija praktika khanči.

Hazri kerga: Neđmedin A. Roma Press -Lendo thar portali Udar

 

 

 

 

 

 

 

 

OBSE- Implementirinela o jekhto sikhlovipe thar Konsili e ternengoro ani Komuna Š.O.

Мисијата на ОБСЕ  ја спроведe првата обука наменета за Советот на млади на Општина Шуто Оризари. На обуката беа разработени неколку теми во интерес на младинските совети вклучувајќи комуникациски вештини, решавање на конфликти и тимска работа. Воедно членовите на младинските совети се здобија со знаење за планирање на чекори за можно разрешување на конфликти, видови конфликти и нивна локализација, моќ и лидерство во процесот на младинско учество. Примарната улога на обуката е локалните совети да ја дефинираат својата улога во заедницата.

Misija thar OBSE ikherga  o jekto bukako sikhlovipe legardo bašh o terno Konsili e komunako Šuto Oriyari sa mangipnaja te vayden olengoro đjandipe.

Ano akava ikherdo sikhlovibe ikergepes  nekobore teme sa mangipnaja  thar e ternengoro konsilo  te šjah te khuven  ano komunikacijako bajrovipe olengo đjandipe, arakhibe solucie ulavde konfliktonge, mamuj nekobor konfliktoja thaj olengere legalizacie.

Ko jekh o đjene  thar ternengere konsilija resarge ko sađjandipe  thar realiziribe o phire bašh arakhibe solucija  e dikhle konfliktonge thaj sar sigo te arakhen olenge solucija, zoralipe  thaj lideripe ko procesi lejbe than e ternengo.

Pioritetnikano lejbe than  e sikhlovibasko nakhla  thar loklanikane  ternengo konsilo  te lačharen piri definicija khi pumari etnikani khedin.

Hazri kerga:Erđan M.-Roma Press

Fiati bašh Elektrika ačhovela jekh, nane bajrovipe e fijatesko

Ниту поскапо ниту поевтино. Цената на струјата останува иста и по официјалниот старт на работа на т.н. универзален снабдувач. Граѓаните можат да бидат мирни: „Нема промена на цената на струјата, граѓаните можат да останат мирни. Како и што најавивме, нема ниту ценовен шок ниту пак какви било корекции. Сѐ останува како што е досега, нормално освен, што од понеделник 1 јули почнува со работа новиот универзален снабдувач кој ќе им испорачува струја на домаќинствата по регулирана цена“, изјави за Дојче веле, Марко Бислимовски, претседател на Регулаторната комисија за енергетика. Од 1 јули домаќинствата ќе добиваат електрична енергија од ЕВН Хоум. Новиот универзален снабдувач практично не значи ништо за граѓаните бидејќи овој правен субјект произлегува од ЕВН Македонија, енергетската компанија која и досега ги снабдува домаќинствата. Од она што е досега познато, ниту едно домаќинство не излегло на слободниот пазар, односно сите корисници на услугите на ЕВН остануваат во дистрибутивната мрежа на оваа компанија. Единствената новина е што домаќинствата ќе добиваат сметки на кои ќе пишува ЕВН Хоум, укажува Бислимовски.

Učipe thaj nahulipe e fijatesko bašh elektrika ačhovela ko jekh sar đji akana, numa tavdela  bukhaja jekh  thar nevipe khi elektrika anavkerdo sar ,,Univerzalen snabduvač “.

E dizutne šhaj ovena sansarale. Nane khanči te ovel e fijateja thar olengoro pukhinibe,na valani te daran sostar nane resarde disave korekcie.

Sa ačhovela sar đji avdive numa thar o 1 Juli  tavdela buthi kheribnaja  o univeryalnikano leljarutno savaja ka anlarelpes elektrika  ko khera thar o jerije  pal regulirimo fijati pukinibaske, vakerela o Marko Bislimosvki, presidenti thar Regulatornikani komisija  bašh energetika.

Thar o jekto Juli e familija ka resarel olenge elektrika  prekal o EVN Houm, akava analardo nevipa nane phnale khanči e dizutnensar sostar thano hakajibasko subjekto  savo iklovela thar EVN Makedonija, energetikani kompanija  savi đji avdive anlarela elektrika đji o khera e jerienge.

Hazri kerga-Roma Press

 

 

 

 

 

Z.Zaev: Dikhelapes o čhalipe e bukjako thar i Rađji aso e čhoneskoro pukinibe bajrola

Премиерот Зоран Заев вчера се огласи на Фејсбук по жестоката дебата во Собрание за изборот на новите министри во Владата. Успесите и резултатите на Владата се видливи, но, не застануваме. Ќе се покачи уште еднаш минималната плата, којашто секако ја отвора спиралата на покачување на платите и тие ќе растат. Преземаме мерки за земјоделството да има развојна компонента, преку покаченото и навремено субвенционирање на земјоделците и обезбедувањето пласман од страна на Владата, вели Заев.

Premieri Zoran Zaev  erati hramonga status ano Facebook pali i pharithaj bari debata savi nakhla thar o Khedipe e Republika Utarale Makedonijako.

E šukar resaripa thar i Rađji  thane dikhle, numa amen akate na ačhovaja. Ka uštel panda jek fori o minimalnikano čhonesko pukinibe, savi putrela i spirala thar vazdipe e pukinibaske thaj ka uštel i ponodorig.

Leljarenapes bukija  bašh o puvjalipe te ovel olen  buvlaripnaski komponenta, upral  vazdipe thaj ko vakti subvenciribe e manušen save kherena buti phuvjaja thaj anena ko than o plasmano thar i rig e Rađjako vakerela ko piro statusi ano Facebook o premieri Zoran Zaev.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

 

Mickovski- O namangipe thar o Zaev te ovel ministeri bašh finansije sikavga bašh o lafi lesko soj thano hovavno..

Претседателот на ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски на својот Фејсбук профил објави статус поврзан со предлогот на Заев да биде министер за финансии. Повлекувањето на предлогот Зоран Заев покрај премиер, лидер на СДСМ да биде и министер за финансии не е затоа што е премногу чесен туку зошто законот е таков. Но ова е и добра прилика да излезат на површина уште еднаш како многупати претходно неговите лукративни и криминални амбиции директно да управува со финансиите и под своја контрола да има уште десетина други институции. Да не беше трагично сигурно ќе беше смешно. Се покажа дека со Заев зборот не важи, туку зборот лажи.

Presidenti thar VMRO DPMNE Hristijan Mickovski  ko piro Facebook hramonga statusi phanle e nakhle diveskere čipotaja bašh i mangin thar o Zaev te ovel Ministeri bašh Finansie.

O Naikheripe o bahani  dendo thar o Zoran Zaev sar premieri, lideri  thar SDSM te ovel ministeri bašhi finansie  nane bašh odova so vov si but sajdimalo numa sostar o kanoni thano asavko.

Numa akava thano thaj šukar  te ikloven ko dikhipa panda jek fori thar oleskere nekobor  lukrativnikane thaj kriminalnikane ambicie save direktno  vastalinena  e finansijensar  thaj sa odova thano telal oleskiri kontrola te ovenle panda  deš avera asavke institucie.

Te na ovel sas tragikano siguritetno ka resarel sas ko but asavindor. Akanutne resaribnaja sikavgapes panda jek fori bašh o lafi e Zaevesko na ikherelale ko than, numa salde sa hovavnipe.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

15 Manuša mule aso pobuter thar 80 thane kuvde

Најмалку 15 лица загинаа, а над 80 се повредени во стампедо до кое дошло пред почетокот на концерт на стадионот Махамасина во главниот град на Мадагаскар, Антананарива. Неколку минути пред да излезе на сцената пејачот Роси, луѓето кои не успеале да влезат, поитале кон вратите газејќи едни врз други, предизвикувајќи фатален епилог. Луѓето наводно служнале дека можат да влезат на концертот, а бидејќи полицијата не ги отварала вратите, се обиделе на сила да влезат. Иако вратите биле затворени, топлата притискала да се отвори, луѓето паѓале при турканиците, а другите зад нив почнале да газат по нив, изјави началникот на полицијата, генералот Ричард Раваломанана. Директорот на болницата, Оливат Ракото соопшти дека многумина од повредените се во критична состојба и дека бројот на жртвите најверојатно ќе се зголеми. Концертот се одржувал по повод прославата на 59-годишнината на независноста на Мадагаскар, а на истиот стадион се одржала и воена парада на која присуствувал претседателот на државата Ендри Рајоелина.

Maj hari 15 manuša mule, aso upreder 80 thane lokhe kuvibnaja kho stampedo, aso o resipe reslo anglal o tavdipe e koncertesko ko stadioni Mahamasina khi šerutni dis ko Madagaskar, Antananariva.

Angleder nekobor dakikija tavdipe e koncertesko thaj iklovibe ani scena o gilavutno Rosi, e manuša save na sineolen šajipe te kuven andre, tavdinge takateja te kuven ano vudara thaj upral e manuša gayindor thaj kuvindor te kuven andre ano koncerti, pali sa akava resarela ko našalipe manušikane đjivdipa.

Sar so vakerena e dikhlevutne, e manuša šunge aso o koncerti šhaj tromakerde te kuven andre numa olen na mukhela sas i policija anglal vudara, thaj tadani tavdinga zorijaja te kuven andre.  Tadani kana sas phanle e vudara e bare zorjatar putrege ola thaj tavdinge te uštaven jekh avre te đhaj te kuven andre, perena manuša, khuvenapes manuša, phirelapes upral e manuša khoni khanika na dikhela đji kaj mangena te kuven andre thaj te oven kotor thar o koncerto thar o Rosi.

Direktori thar hospitali vakerela but manuša save ande ko hospitali sar kuvde isi olen phare saslaribasko procesi thaj gndinela o numero thar mule manuša te bajrol.

Koncerti ikergovela ko ničalipe bašh 59 berša  thar Naikerimali raštra  Madagaskar, aso ko jekh akava stadioni  ikergovela sine thaj askerengiri parada savate lela than vi o presidenti  e raštrakoro Endri Rajoelina.

Hazri kerga:Roma Press

 

Kherduni specijalnikani programa bašh Romane kvartalija ani Bugarija

Кон крајот на минатата ноќ, Советот за безбедност беше составен пред потпретседателот и главниот комесар на Ромите на Бугарија во Светската организација на Ромите Петко Асенов. Разговарано беше за ситуацијата во Розино, општина Карлово. Тие одлучија итно да се предложи програма на министерот за внатрешни работи и на Советот на министри со тоа да му предложи на министерот да направи Советот за безбедност за ромската населба. Советот одлучи да ја направи програмата “ЧИСТЕЊЕ”, чија програма ќе преземе мерки за протерување на семејствата и поединците кои веќе неколку години се борат меѓу себе и отпуштање и колење на ромските семејства. Исто така, се разгледуваат и мерките кои го нарушуваат јавниот ред со пуштањето на музички аранжмани и тие не можат да ги направатод цели населби и градови  да не можат да се одмораат од свадбите и забавата на Ромите. Дали треба да се дозволи и на другите семејства да преживеат нормално и да се интегрираат?

Ko agor e nakhle rakhako, Konsili bašh arakhibe  e Romengoro ani Bugarija, angli o telal prezidenti  thaj šerutno komesari  e Romengoro ani Bugarija thar Sumnaleski organizacija Petko asanov,  drabargapes nevi programa bašh o kvartalija e Romenge ani Bugarijaki them.

Kergapes vorba-lafi  bašh e Roma  thar o than Rozino –komuna Karlovo.

Von ange paluno lafi ko majsigo vakti te lačharelpes  programa e miisteriumeske bašh andrune bukhija thaj bašh o Konsili  e ministeriumengo vi sa odova te delpes e ministereske thaj odolestar te anlarelpes ko than jekh barabutno Konsili arakhibaske e Romane atharija-thana.

Konsili ange paluno lafi te akharelpes i programa,, ČISTENJE“ savi programa ka kherel buti  ko ulavde jerije thaj familie te dujrarenpes kothar e thana savendar nekobor berša po palal  resarena sa e melale  bukja ko resipe maribe thaj mudaribe maškar pumende thaj na mukhena te nakhel o vakti ko normalnikano niče.

Ko jekh kergapes thaj vorba-lafi bašh o dajatve te čhivelpes agor thar na arakhibe o niče thaj o sansari ko dive sostar mukhelapes bari muzika sasto dive, thaj khoni isi savo mangela te pašlol  kana avena thar buti, amen našti kheraja sasto than thaj diz savore te oven sar ulavde romane jerije save nakhavena sasto dive ko bijava thaj zabave  e Romengere, vakerlapes  thar Konsilesko khedipe.

Pobuter  drabaren thar lendo info  bugarijake portalesko.

Hazri kerga:Erđan M.- Roma Press lendo thar bulpress-bugarija

Naharđjibe e love save dende e Romenge- fenomeni savo lela than maškar e Roma

epa04779739 A general view of the of the European Anti-Fraud Office (OLAF) logo at the OLAF headquarters in Brussels, Belgium, 02 June 2015. A press conference was held to present the 2014 results and key activities of OLAF. EPA/JULIEN WARNAND

Злоупотребата на парите наменети за Ромите е, како што изгледа, сеприсутниот феномен не само во БиХ, туку и во многу други земји. Најновиот пример доаѓа од Унгарија. Имено, Европската канцеларија за борба против измами (ОЛАФ) рече дека владината програма за помагање на ромското малцинство никогаш не функционирала и делумно не го постигнала посакуваниот резултат. Програма наречена “Мост кон светот на работа” доби 1,6 милијарди унгарски форинти за формирање на социјална кооператива. Но, според извештајот, “постојат сомневања за регуларноста на трошењето на овие пари”, објавија унгарските медиуми оваа недела. Како што е соопштено во извештаите, по две години истрага, ОЛАФ испрати наоди и препораки до обвинителството во октомври минатата година. Содржината на документот до денес не е јавно објавена, но организацијата препорача да се отвори кривична истрага во овој случај.

Bilačipe kerdo upral e love save thane dendune e Romenge, sar so dikhelapes , sa pobuter thaj pobuter  akava fenomeni  lela than na salde ki Bosna thaj Hercegovina numa ko pobuter phuvja.

Maj nevutni missal-primer resarela  andi Ungarija. Kerlapes vorba-lafi, Evropaki kancelarija  bašh maribe mujal kerdi bangi buti lovensar  (OLAF) vakerge bašh e rađjaki programa ko dejbe dumo bašh Romani jekin nikana na kerga buti upral olende numa thaj nikana na agorgapes ko disavow manglo thaj šukar rezultato.

Programa anavkerdi ,, Phurk đji sumnal salde bukjaja ” resarge  đji ko 1,6 milijarde ungarijake foringa bašh lačharipe socijlanikani kooperativa. Numa sar so vakerlapes ko vahtavi-izveštaj isi dikhipe thar bangerdi buti ko harđjibe e love  thaj na resardo rezultato, vakerena ungarijake medie.

Sar so vakerlapes ko  vahtavija, pali duj berša rodlaripe, OLAF  bičavga dendune arakhina thaj anglal akharina đji ko adelatesko došhakerdo ano oktomvri o čirluno berš. Saikerin e vakeribnaske ano dokumento đji avdine nane khanči havlardo, numa I organiyacija thar anglal akharin  denga vahtavi te putrelpes  bangivalo rodlaripnasko kotor bašh akaja čipota.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press lendo thar Udar

25-beršengo manuš kuvdo čhurikana ano Kej..

Во близина на споменикот Надежда Петровиќ-Србија, околу 1 час по полноќ, се судрија две групи млади мажи – од една страна, пет од нив, а од друга, две од нив добија 2 ножеви со нож. Полицијата во Ниш вели дека им било пријавено околу 1 час дека имало вербален конфликт помеѓу момчињата во Нишавски кеј, а потоа една од групите од нив, петмина, објаснувајќи, повредувајќи го остар објект на 25-годишен. Како што неофицијално дознавме, дебатата започна кога пет млади мажи побараа од 25-годишниот да извади маица со антифашистички натпис. Откако одбил, добил 2 конци во задниот дел, како и исекотеници на рацете, додека другиот млад човек бил сам претепан. Во Клиничкиот центар во Ниш велат дека добиле еден млад човек кој во минатата ноќ бил прободен со нож 2 пати во задниот дел и дека во моментов е витално стабилен и не е опасен по живот. Момчето е моментално во Клиниката за детска хирургија.

Ano  pašipe thar baresko thanaripe anavkerdo Nadežda Petrovik-Srbija, pali ekvaši rakh ko 1 o ari, margepes duj kupe terne murša-thar jek rig, panđ đjene aso  i dujto rig duj đjene, Thaj olendar jekh  khuvdo thano duj fori čhurikaja.

Policija ano Niš vakerena,  đji olende pali ekvaši i rakh resla haberi bašh akava konflikti savo resarga maškar duj ternikane kupe ko than thar Nišesko kej, thaj  pali odova agorkerga kuvibaja  čhurikaja, jek thar i dujto kupa 25 beršengoro murš upral olesko bedeni agorkerge duj kuviba thar čhurik.

Naoficijalno sar so vakerlapes , o akošibe maškar olende tavdinga kana i pobari kupa thar 5 manuša rodinge, thar e 25 beršengoro murš te ikavel o šehija uparl peste save hramonelapes antifašitikano  mesažo,  kana o 25 beršengo murš na magla odova te kherel so von rodinge tadani,  tavdinga o akošibe thaj omaribe maškar olende.  Konflikto  bezaheske agorkerga kuvibaja jekhe manuše čhurikaja thaj činde beanija ano olesko vas. O kuvdo 25 beršengo murš arakhlagovela ko hospitali  ano Niš.

Hazri kerga: Roma Press lendo thar Izvor

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE