Blog Rig 253

Efta manuša thane došhaime (obvineta) bašh e dromaribaski bibah ano Laskarci, maškar olende lela than vi o gazda thar Durmo turs.

Сопственикот на Дурмо турс, возачот на автобусот и уште петмина се обвинети за несреќата кај Ласкарци во која загинаа 16 патници а 38 беа тешко повредени. Скопското обвинителство денеска го поднесе обвинението за тешки дела во сообраќајот. Сопственикот на Дурмо заедно со одговорниот за возен парк се обвинети дека не вршеле никаква контрола на автобусите.Возачите сами меѓусебно се договарале колку и каде ке возат. За нивни соучесници се обвинети уште тројца вработени во станицата за технички преглед.

O Vastuno thar Durmo turs , šoferi e busesko thaj panda panž manuša thane došhakerde  baši  e dromaribnaski bibah  ano Laskarce save bibaheste  našavge pumar đjivdipe 16 manuša aso 38  thane phare kuvibnaja. Skopjeskoro došhakerdo avdive denga  o došhakeripe bašhi pharo kotor  ko dromaripe.

O gazda thar Durmo barabutne e avere manušensar thane došhakerde so na kerge kontrola upral o busi savo dromarinela Skopje –Gostivar,Gostivar-Skopje.

Sar so vakerelapes ko došhakerdo lil, von đjange bašh o na šukar tehnikano ikheripe e busesko ola palpale mukhle ole te dromarinel thaj khi oleste te oven manuša svakova dive so dromarinena, e šoferija na dikhenan sas kobor arija paldena e busoja thaj ineolen kontrola kobor sigaribnaja dromarinena.

E šoferija maškar pumende  anena sas phnalo lafi kana thaj sar te dromarinen o Busi. Bašh akaja bi bah thane došhakerde thaj trin avera bukarne save kherena buti ano dikhibe o tehnikan čhalipe e busengoro, aso akava čhon ano Juli o nakhlo berš sas evidentirime tehnikane na kherena olengere kočnice.

 

 

 

 

Petruševac: E Dizutne phanle e vudara thar i binal savate o Bandik gndinela te tanarinel 29 familie..

Во населбата Петрушевец во Загреб, жителите го блокираа влезот во комплексот, во кој треба да се преселат 29 семејства. Сепак, за време на попладневните часови, новите станари веќе почнаа да ги имобилизираат, и секој треба да ги преземе своите клучеви до следната недела. Откако локалните жители го блокираа скалите на зградата, во која градоначалникот Бандиќ има намера да пресели 29 семејства, меѓу кои и Ромите, полицијата ги присили насилно. Неколку луѓе, претежно стари лица, побараа медицинска помош. “Тие не ни пуштија да одиме. Дојдовме овде и нè прашаа дали треба да се движиме. Реков, “Да”, требаше да ги земам клучевите, но на крајот тие рекоа дека не можеме да влеземе.  Според  Динаков, градоначалникот ги поканил семејствата да дојдат да ги видат становите и потоа да одлучат за потпишување на договорот. Меѓу овие семејства има Роми, а Дианков истакнува дека овој факт нема никаква врска со овој протест.

Kho Athari ano Petruševac – Zagreb, e dizutne blokiringe o kuvibe e andrunipasko ani binal thar o kompleksi,  save thaneste trubuja te thanarinenpes 29 familie.  Sar tej,  ko vakti thar  akava kurko e familie trubul te  imobiliyirinenpes, thaj phari sako jek familia te len pumare  nahtarija e vudarengere.

Kana kergapes plokaža e luvibaske andre ani binal thar dizutne thaj thanarime ko akava than saveste trubul te bešhlarenpes panda 29 familie, maškar kolende thane vi Romane familie.  Ola vakerge NA-pučhle amen  vi tumenda valani te bešen kho akava than, amen vakergem VA, trubul te la amare nahtarija e vdarengere thaj ola tadani vaydinge poro hango thaj vakerge  amenge našti hulaja andre, vakerena o Nasko Bajevik.

Sar so vakerla Dinakov, o šerutn akharga sa e familien te aven ki vizita thaj te dikhen o than saveste valani te oven bešutne thaj te čhiven  pumari vashramin ko phanlo lafi.  Maškar ko akala familie isi thaj Roma.  E Bešutne vakerena amen na sijem mujal i binal te aven bešhutne, numa mangaja te đjana save manuša avena te oven thanarime ko akava than.

Hazri kerga: Erđan M-Roma Press lendo Romano Portal

 

 

 

Kajtazi vakerla aso o Provokacie ano Petruševac..

Многу ми е жал. Имав неколку состаноци со локалните жители на Петрушевац во хрватскиот парламент и ми беше кажано дека (протестот) не се против Ромите. Јас само го поставувам прашањето: Ако не е против Ромите, тогаш зошто е тоа така? Ако има некој друг потег, сигурно нема да биде таков протест. Протестите се токму поради тоа што припадниците на ромската заедница  се различни и поинакви, изјави Кајтази  за новинарите откако претседателот на Републиката, Колинда Грабар-Китаровиќ, му додели придонес за подобрување на положбата на ромското национално малцинство во Хрватска. Тој, исто така, посочи дека ќе се обиде да разговара со градоначалникот на Загреб Милан Бандиќ и да му даде целосна поддршка во движењето за подобрување на положбата на  ромските семејства, бидејќи, како што вели, Загреб не треба да биде различен бидејќи е мултинационален град кој ги прифаќа сите други национални малцинства.

But si maje fuhal. Sasaman nekobor khedipna thaj dikipna e loklanikane dizutnensar  thar Petruševac ano Hrvatsko Khedipe thaj sas mange vakerduno aso o protest nane kerduno mujal e Roma. Tadani me dopergum olenge salde jek pučhipe: Tej čačibnaske nane mujal e Roma, tadani pe sostar tumen kherenaole ?  Tei vareso isi aver mangin thar adala protestoja. Protestja  thane bašh odova sostar e Roma  nane jekh  pe tumendar thaj thane avera, vakerga o Kajtazi  bašh žurnalistoja  palal kana o presidenti thar Republika Hrvatska Kolinda Grabar Kitanovik, denga ole šajipe thar odova te anel pošuakr progreso upral e Romengiri jekin ani Hrvatska.

Kajtazi ko jekh vakerga ka ovele dikhipe thaj e  Šerutneja thar o Zagreb Milan  Bandik thaj te dell ole  sasto ikheripe  bašh e aktivitetija save prelaleln bašh pošukar đjivdipe  e Romane jerijenge,  sostar sar so vakerla, Zagreb na trubul  te na ovel jekh  sostar vov thano multietnikani diz save prepena thaj ikherela sa e etnikane avera khedina thar  minioritetija.

E asavke protestoja sakana ikergovena numa o agor resarela ko bahtaluno agorkeribe, vakerga o Deputati  Kajtazi.

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press lendo thar Romano portal

 

 

Saraevo- Dizutne thar Saraevo thaj Banja Luka ano protes aso o Đenan thaj David

Во Сараево и Бања Лука  на плоштадот пред Националниот театар во Сараево се собраа на протест барајќи правда за трагично мртвите млади луѓе на Дејвид Драгичевиќ и Џенан Мемиќ. Мисур Мемиќ, татко на Џенан Мемиќ, уште еднаш рече дека тој и Ифер Фераге го знаат името на лице кое, како што тврди, го убил својот син. Тој рече дека ги предал своите докази на обвинителството и побарал од нив да го спроведат законот. Му било кажано дека има доволно агонија која трае повеќе од три години и дека ќе ја земе правдата во свои раце. Сузана Радановиќ, мајката на Дејвид Драгичевиќ, рече дека во Бања Лука повеќе не треба јавно да го изговараат името на нејзиното дете, бидејќи не смеат да се собираат, бидејќи ги препознаваат како симпатизери на “правда за Давид”. Моето дете беше убиено од страна на Министерството за внатрешни работи на Република Српска и поради тоа се обидуваат да водат правда за Давид во агол, но тие нема да успеат – истакна Радановиќ.

Dizutne thar o  Saraevo thaj Banja Luka khedingepes ano ploštadi anglo Nacionalnikano  teatro ano Saraevo ko protesti  rodibnaja hakajipe  bašh o tragikano  mudaribe e duje terne čhavorengo Dejvid Dragičevik thaj Đenan Memik.

Misur Memik, Dat e Đenan M. panda jek fori vakerga  bašh o Ifer Ferage aso đjanena savo manuši i ov, vakeribnaja vov mudarga oleskere čhave. Vakeribnaja sa e dokazija dende thane ko dikhlo došhakerdo thaj rdinga olendar sigo te kheren piri buti thaj te vayden bangivalo kotor , te anne o kanoni ano than. Vakerdoj thano olenge nakhla pobut vakti thaj odova trin berš, thar tadani khanči nane kerdo odoleja  vakerlapes ka lel o hakajipe ov pire vastende.

Suzana Radanovik, Daj  thar Dejvid  Dragičevik, vakerga, ANI Banja Luka na trubul pobuter te vakerelpes o anav thar lakoro čhavo, sostar gndinelapes  našti te aven e dizutne adla save kamena te ikheren amen, sostar sig pal odova olenge gndinelapes so si von ikherimaje thar hakajipe e  Davideske, thaj  dočhivenapes  sar but bilače manuša e Dizjake thaj e Themske.

Mor o čhavo thano mudardo thar Ministeriumu andrune bukenge thar Republika Srpska thaj odoleske  vazdelapes  hango bašh hakajipe )pravda0 e Davideske, numa sa e palunipa save kamena te kheren olen upral amende akathar mothavava olenge nane te nakhen lokhe, vakerela i Radanovik.

Hazri kerga:Roma Press-lendo thar Udar

 

Thar avdive 1-Juli iranelapes o DDV palal ko dizutne

Граѓаните првпат имаат можност да побараат поврат на 15 проценти од платениот Данок на додадена вредност (ДДВ) откако денеска почна примената на владиниот проект „Мој ДДВ“. Законот за враќање на дел од ДДВ на којашто ќе бидат презентирани техничките можности преку коишто граѓаните ќе може да го користат правото на поврат на 15 % од ДДВ. Од оваа услуга на граѓаните ќе им бидат вратени најмногу 50 милиони евра годишно, а лимитот за едно лице ќе изнесува 1.800 денари квартално или најмногу 28.800 денари годишно за едно четиричлено семејство. Можноста за поврат на 15 отсто од ДДВ ќе биде достапна за сите граѓани со наполнети 15 години кои се регистрирани на системот на Управата за јавни приходи. Ќе треба да ги земат фискалните сметки на продажните места и да ги скенираат преку мобилен телефон и да ги испратат на апликацијата што ќе биде достапна на страницата на УЈП. Повратот на ДДВ ќе се прави преку скенирање баркодови на фискалните сметки најдоцна во рок од 10 дена од издавањето на сметката. Ќе важи само за граѓаните и за фискални сметки до 30.000 денари, но не и за фактури и сметки со сметкопотврди.  Првата исплата ќе биде во декември 2019 година директно на сметките на граѓаните, а потоа на секои три месеци, односно во февруари, мај, август и ноември. Законот за враќање на дел од ДДВ беше усвоен минатата недела во Собранието.

Dizutne  jekto fori  isiolen šajipe te roden  thar iranipe e 15 procentoja  thar pukinibasko DDV te iranelpes olenge palpale, pali ando thaj nakhlo rađjako kanonesko nevipa.

Kanoni bašh iranipe kotor  thar o DDV saveste ka ovel  prezentirime tehnikane šajipa thar 15% thar DDV.

Thar  akava ikheripe e dizutne  ka ovel olenge maj hari irame  50 milionija evrija ko jekh berš, aso o limiti bašh jek manuš ka ovel ikherdo thar 1.800 denarija kvartalnikane jali maj but 28.800 denarija ko berš bašj štare personengiri familia. Akava šajipa ka ovel mukhlo ano ikheripe  thar 15% iranipe palpall o DDV  sakone manušeske  savo isi ole pherde 15 berša thaj thano registririme ano  sistemi e upravako  thar dikhle prihodija.

So trubul te kheren, te lenpes e fiskalna smetke thar kinobikinibaske thana thaj prekal mobilno te bičhalenpes  đji aplikacija savi ka ovel puterdi sakoneske  ki rig thar UJP.

O iranipe kothar o DDV ka kherelpes  prekal skeniribe  e barkodoja thar fiskalna smetke maj but 10 dive kana ka kherelpes o kinobikinipe.

Bašh ikheripe sar valanutne smetke e dizutnenge ka oven lovenge pharipnaja đji ko 30.000 milja denarija, numa  na thaj bašh e fakture thaj smetke smetkopotvrdensar.

Jekto iranibe palal e love ka ovel kerdo ano čhon Septemvro đji ko Dekemvro 2019 berš, iranibnaja e love ko smetke e dizutnenge, aso pali odova ka resarelpes sakana ko sako trin čhona. O kanoni bašh iranibe o ddv e dizutnenge thano ando  ko nakhlo kurko ano Khedipe e Republika Utarale Makedonijako.

Hazri kerga:Roma Pres

JSP ka iranel e lileske biletoja bašh jekh dromaripe buseja..

Во автобусите на ЈСП – Скопје и на приватните превозници од септември повторно ќе може да се купи хартиен билет за едно возење. ЈСП во моментов го реализира тендерот за набавка на 300.000 хартиени електронски билети, кои се адекватни на постојниот систем за плаќање во јавниот превоз, пишува Мета. Оттаму информираат дека е избрана компанијата што доставила најдобра понуда, во овие денови тече периодот на жалби од останатите понудувачи, по што и официјално ќе биде склучен договорот. Советот на град Скопје треба допрва да ја утврди цената на билетот за едно возење, по што претстојната есен хартиениот билет ќе може повторно да се купи во автобусите

Ano Busija  thar o JSP-Skopje thaj ko privatnikane firme dromaribaske thar o čhon Septemvri ka šhaj palpale te kinelpes lileske biletoja bašj jekhe dromaribnaske  ko Busija thar tumari trubutni destinacija.

JSP akana kherela 300.000 milja lileske elektronikan  biletoja, savensar adekvatnikane  ka ikherenpes ko akanutno elektornikano sistemo savo kherela buti ko busija thar o JSP, havlarela Meta.

Thar akala info vakerlapes, anlardi thani thaj i kompanija savi denga maj šukar thaj teluni ponuda lačharibnaske, thaj đjakerelapes  te nakhel o vakti pukavibnaske, thaj pal odova  oficijalno ka ovel resardo thaj o phanlo lafi.

Konsili thar i diz Skopje valani te anlarel o fijati e pukinibasko thar asavko bileti jekhe dromaribnaske, odoleja so o avutno anglojeven e lilesko bileto ko aver fori ka šhaj e dizutne te khinen ole andre ko busija dromaribnaskere.

Hazri kerga: Roma Press

 

Avdive ulavgepes e sertifikatoja bašh agorkerdo berš sikhlojbasko ani siklana P.R.H.

Денеска се одржа доделување на свидетелства во О.У. Браќа Рамиз и Хамид

Дел од нив успешно ја заокружуваат оваа учебна година до почетокот на следната, а дел се подготвуваат за претстојните уписи во средните училишта.

Наставниците до учениците пратија порака за пријатен распуст со честитки за постигнатиот успех.

Avdive ulavgepes e sertifikato bašh e sikhle e avutne nakhle beršeskoro sikhlovipe ani fundavni siklana Phrajla Ramiz thaj Hamid.

O sikhlovibasko berš agorkerga e čhavorenge šukar edukacijake đjandipnaja thaj hasavindor lele pe sertifikatoja, numa sas thaj jek kotor save nakhle o berš potikore sikhlovibaske rezultatoja. Numa e sikhlanake bukarne vakerena đji berše ka đjakerenpes panda po šukar rezultatoja sa e čhavoren save hramonenapes thaj agorkerena berš sikhlovibasko ani fundavni sikhlovni Phrajla Ramiz thaj Hamid.

Hazri kerga: Neđmedin A- Roma Press

Deponijaki akcija ko nekobor fori kerlapes anglal i pošta e komunaki Š.O.

Panda kobor fori ka trubul te dujrarenpes e gunoja thaj e bare deponije ani komuna Šuto Orizari thaj te čhivelpes agor akale decenijake problemoske.

I komuna Šuto Orizari pere mehanizacijaja thaj bukarnensar akavada kurko kerge bari akcija bašh e gunoja kana đji olense resarga havlaribe thar i pošta nanipaske šarti bukako thar e bare deponije, Bukarno šefo thar komunalnikano sektori o rajo, Bucko S. Prekal poro Live ano facebok bičhavga bari tindal đji ko đihanija pobuter te na čhuden pere deponie ano akava than đji ki pošta, sostar ka resarel amen sar dizutne te na ovel amen pošta bičhalibnaske mesazoja numa hem pukinibaske o smetke thaj sa o aver servis savo preperela prekal e poštaki buti.

Numa kobor akava apelo ka ačhol valanutno maśkar e dizutne ka ačhol o vakti te vakerel, ka dikhali palpale e bare deponije duz ki pošta thaj ko pašipe e avlinake thar i đjamija Bilali Habiš.

Hazri kerga:Neđmedin A. Roma Press

ГРАЃАНИТЕ МАСОВНО СЕ ПРИКЛУЧИЈА НА МАРШОТ „Сведоштво за семејство“

Во одбрана на семејните вредности пред црквата„ПресветаБогородица“.

Маршот Сведоштво за семејство“ од црквата „Пресвета Богородица“, кој го пердводеше митрополитот повардарски Агатангел беше масовно поддржан од народот кој се залага за зачувување на семејните вредности.

На плоштадот пред црквата веќе започна програмата, а народот во голем број излегува со поддршка и одбрана на семејните вредности.

Rađji thaj o prezidenti Makedonijako ikherge i parada e baripnaski ..

Северна Македонија е општество на еднакви можности за сите граѓани, а љубовта е љубов, пишува на Фејсбук страницата на Владата.

Секој ден имаме можност да избереме како ќе помогнеме за поголема еднаквост за секој од нас, борбата за повеќе права нема да престане се додека имаме дискриминација. Прифаќањето почнува од секој од нас, не со грандиозни дела туку со секојдневни мали чекори преку кои ќе прифатиме дека мораме и треба да живееме едни со други. Независно кои сме и од каде доаѓаме, во општеството треба да направиме простор за секој од нас, а сексуалната ориентација и родовиот идентитет не смеат да бидат основа за дискриминација, напиша претседателот Стево Пендаровски во поддршката.

Секој ден имаме можност да избереме како ќе помогнеме за поголема еднаквост за секој од нас, борбата за повеќе права нема да престане се додека имаме дискриминација. Прифаќањето почнува од секој од нас, не со грандиозни дела туку со секојдневни мали чекори преку кои ќе прифатиме дека мораме и треба да живееме едни со други. Независно кои сме и од каде доаѓаме, во општеството треба да направиме простор за секој од нас, а сексуалната ориентација и родовиот идентитет не смеат да бидат основа за дискриминација. Зоран Заев, премиерот на Македонија и покрај тоа што беше повикан да ја предводи „Парадата на гордоста“ која моментално се одржува во Скопје, не се одѕва на поканата.

Меѓу присутните на парадата која се одржува по улиците на Скопје се поранешниот пратеник Павле Богоевки, францускиот амбасадор во Македонија Кристијан Тимоние и американската амабадорска во Македонија Кејт Брнс.

- Reklam -

KOLUMNE