Blog Rig 255

ГРАЃАНИТЕ МАСОВНО СЕ ПРИКЛУЧИЈА НА МАРШОТ „Сведоштво за семејство“

Во одбрана на семејните вредности пред црквата„ПресветаБогородица“.

Маршот Сведоштво за семејство“ од црквата „Пресвета Богородица“, кој го пердводеше митрополитот повардарски Агатангел беше масовно поддржан од народот кој се залага за зачувување на семејните вредности.

На плоштадот пред црквата веќе започна програмата, а народот во голем број излегува со поддршка и одбрана на семејните вредности.

Rađji thaj o prezidenti Makedonijako ikherge i parada e baripnaski ..

Северна Македонија е општество на еднакви можности за сите граѓани, а љубовта е љубов, пишува на Фејсбук страницата на Владата.

Секој ден имаме можност да избереме како ќе помогнеме за поголема еднаквост за секој од нас, борбата за повеќе права нема да престане се додека имаме дискриминација. Прифаќањето почнува од секој од нас, не со грандиозни дела туку со секојдневни мали чекори преку кои ќе прифатиме дека мораме и треба да живееме едни со други. Независно кои сме и од каде доаѓаме, во општеството треба да направиме простор за секој од нас, а сексуалната ориентација и родовиот идентитет не смеат да бидат основа за дискриминација, напиша претседателот Стево Пендаровски во поддршката.

Секој ден имаме можност да избереме како ќе помогнеме за поголема еднаквост за секој од нас, борбата за повеќе права нема да престане се додека имаме дискриминација. Прифаќањето почнува од секој од нас, не со грандиозни дела туку со секојдневни мали чекори преку кои ќе прифатиме дека мораме и треба да живееме едни со други. Независно кои сме и од каде доаѓаме, во општеството треба да направиме простор за секој од нас, а сексуалната ориентација и родовиот идентитет не смеат да бидат основа за дискриминација. Зоран Заев, премиерот на Македонија и покрај тоа што беше повикан да ја предводи „Парадата на гордоста“ која моментално се одржува во Скопје, не се одѕва на поканата.

Меѓу присутните на парадата која се одржува по улиците на Скопје се поранешниот пратеник Павле Богоевки, францускиот амбасадор во Македонија Кристијан Тимоние и американската амабадорска во Македонија Кејт Брнс.

Pres konferencija bašh agorkerdo proekti thar B.O.MIR (Sansari)-dikhen Video

Avdive khi maškarutni siklana ani komuna Šuto Orizari ,,Šaip Jusuf ” ikhergapes havlardi press konferencija thar rig e Birađjakiri  Organizacija MIR thar Skopje ko barabutno aktiviteti e komunaja Šuto Orizari thaj i maškarutni siklana Šaip Jusuf.

O aktivitetija tavdinge prekal vazdipe o gogaveripe maškar o poterne  thar olengoro reproduktivnikano thaj seksualnikano arakhipe bašh hakajimo (pravilno)resaripe.

Maj but dikhen ko teluno linko.. video

Hazri kerga: Neđmedin A, Erđan M. -Roma Press

E dizutne thaj dizutnenge organizacije rodena pobaro sastipnasko dumo e đjuvlenge, mamija thaj čhave thar Romani khedin

Erati ikergapes puterdi konferencija dizutnensar telal vastakeripe thar Puterdo Sasoitnipe thaj i Birađjakiri organizacija IRIZ, anglal dizutne thaj medie sas prezentirme  sa e podatokoja save resarena đji akala organizacija phanle e Romane haleja thaj đuvlensar ko arakhipe olengro sastipnaskoro  hali.

Po teleder drabaran i sasti informacija so, sa kergapes ko akava khedipe bičhaldi đji ko Roma Press khi Makedonikani čhib.

Ромите во Р. С. Македонија се соочуваат со понеповолна здравствена состојба од останатото население. Имено, новороденечката смртност помеѓу Ромите е за 1,5 пати повисока за разлика од Македонското население во 2017 година. Во истата година речиси 50% од смртните случаи кај Ромите се случиле пред 65-та година од животот, за разлика од 23% кај останатото население.

Превентивната здравствена заштита по однос на репродуктивното здравје, како и здравјето на мајките и децата е клучна во овозможување здрав почеток на животот и со тоа подобрување на здравјето на целото население.

Преку работата на здруженијата на полето на имунизација на децата Роми во општините Шуто Оризари, Делчево, Виница и Пехчево, опфатот на децата Роми со вакцинација значително се зголеми од 2012 до денес и во моментот опфатот е над 90%. Меѓутоа ромската заедница од овие општини се уште се соочуваа со проблеми во пристапот до превентивната здравствена заштита за унапредување на женското репродуктивно здравје и здравјето на мајките и децата.

Клучни детектирани проблеми се следните: недоволен опфат со посети од патронажни сестри, недоволен опфат со здравствена едукација, недоволен опфат со систематски прегледи за децата вон образовниот систем, недоволен опфат со Програмата за скрининг на рак на грлото на матката и наплаќање на услугите од страна на матичните гинеколози. Во општината Шуто Оризари, работат само две патронажни сестри што не е доволно за соодветно спроведување на посетите за време на бременоста и по породувањето, ниту за соодветно идентификување на невакцинирани деца на терен. Само 4% од ромските домаќинства ги посетила патронажна сестра за да го провери картонот за вакцини и да им даде информација за вакцинација. Според податоците од основните училишта над 450 деца не посетуваат редовно образование, а само 40 деца надвор од образовниот систем се опфатени со систематски прегледи. Во моментот нема доктор во одделот за превентивна здравствена заштита и вакцинација на предучилишни деца, жените Ромки се соочуваат со финансиски потешкотии за да можат да направат гинеколошки преглед. Исто така покани за ПАП тест според Програмата за скрининг од 2012 до 2017 година, НЕ добиле 96% од жените Ромки кои имаат избрано матичен гинеколог.

По однос на состојбите во општините Делчево, Пехчево (с. Црник) и Виница, констатираме дека не се спроведуваат едукации за родители Роми за детско здравје и вакцинација, ниту им се дели здравствено едукативен материјал на родителите.

Поради тоа од Министерството за здравство и од останатите надлежни институции го бараме следното: 1. Вработување на најмалку две патронажни сестри кои ќе работат во општината Шуто Оризари.2. Вработување на доктор во одделот за превентивна здравствена заштита на деца на предучилишна возраст во Шуто Оризари. 3. Обезбедување на континуирана здравствена заштита во с. Црник. 4. Доследно спроведување на мерките за теренско откривање на деца вон образовниот систем и нивно упатување на систематски прегледи и вакцинација, предвидено во Програмата за систематски прегледи на Министерството за здравство. 5. Доследно спроведување на здравствените едукации во ромски средини предвидени во Програмата за активна здравствена заштита на мајките и децата. 6. Елиминирање на незаконската пракса за наплаќање на здравствените услуги кај матичните гинеколози.  7. Во Програмата за скрининг на рак на грло на матка да бидат предвидени мерки за едукација и зголемен опфат на жените Ромки со оваа Програма.

Hazri kerga:Roma Press lendo thar o IRIZ

Nacionalnikani bukarni bešin thar 12-Komunengere strukture ano ROMAKTED

НВО АДРР Сонце како национална контакт точка во Република Северна Македонија ја имплементира РОМАКТЕД програмата во 12 општини- заедничка програма на Европската Унија (DG Near) и Советот на Европа, чија цел е промовирање на добро управување и зајакнување на Ромите на локално ниво. Во рамките на програмата РОМАКТЕД беше одржана национална работилница со 12 те општини и структури на Ромактед. Работилницата имаше за цел подготовка на нацрт 12 предлози од сите 12 општини за локално планирање и буџетирање за 2020 година според приоритети на заедницата. На работилницата се направи пресек од досегашната работа на програмата што функционира добро, и со какви предизвици се сочуваат структурите на локално ниво при имплементацијата на Заедничкиот акционен план на Општините кои се дел од оваа програма. Исто така од страна на структурите на Ромактед  од општинската администрација од општините и претставниците на Ромските акциони групи  беа дефинирани ургентните прашања со кои се соочува Ромската заедница за секоја општина поединечно и истите да може да се внесат во програмите на Општините за 2020 година.

Потоа општините презентираа размена на  добри пракси кои се имаат реализирано во текот на програмата Ромактед и доколку добрите пракси се апликативни во другите општини истите се применат со цел решавање на проблемите и потребите на Ромската заедница. Потоа се дискутираше  зошто постои потреба од акција за подобрување на статусот на Ромската заедница и се укажа на тоа дека Јавните политики за Роми кои ги има на мегународно, национално и локално ниво за подобрувањето на условите и квалитетот на живеење на Ромската заедница зависи од нивната имплементација и дека треба да се стават во функција сите фактори и актери како на национално така и на локално ниво за да се подобри статусот на Ромската заедница. Се зборуваше и за локално планирање и буџетирање како и споделување на пракса за одговорно буџетирање  за Роми на национално и локално ниво. И како приоритетите на Ромската заедница од 12 те општини кои се дел од програмата да можат да ги внесат во општинските програми на локалните самоуправи. Имаше дискусија и за идните чекори, научени лекции и препораки од одржаната национална работилница со цел поуспешна и поефикасна реализација на програмата РОМАКТЕД.

Birađjakiri organizacija ADRR –Sonce (Kham) sar nacionalnikani kontakt nukta ani Republika Utarali Makedonija implementirinela o ROMAKTED  prgrama phanli 12 Komunensar- sar barabutni programa  thar Evropaki Unija  thaj Konsili e Europako, kaskoro celjo thano te kherelpes promoviribe sar thaj vastalibe ko zorakeripe e Romengo ando lokalnikano nivelo.

Ko pervazija thar programa  ROMAKTED  ikergapes nacionalnikani buthikeribnaski sikhlovin 12 komunenge strukturensar thar o Romakted. Celjo e bukharne kedipnasko thano te resarelpes  ko bahan kerde 12  rodipna thar sa e 12 komune  ando lokalnikano planiribe thaj buđjetiribe  bašh 2020 berš sar so vakerena e prioritetnikane kedina.

Ko jekh thar kedime pretstavnikoja thar i struktura thar o Romakted  sas vakerduno  bašh Romane  akciona kupe definirime  thaj urgetnikane pučibna savensar arakhenapes e Roma, thaj sakojekhesko valani te dočhivelpes  andrre ko programe e Komunenge ko 2010 berš.

Jekh thar valanutne lavkeribe lela vakti thar olengoro buthi kheribe  vi i aktuelno politikaki resarin e Romengi bašh kaske kergapes lafi so trubul sig te lenpes akcije te lačharelpes i aktuelno politika e Romengiri  savi preperela sar ko lokalnikano, maškarthemutno thaj nacionalnikano nivelo.

Sar prioritetno lavkeribe thaj buti, aso e Romenge thar  12 Komune  te oven sakone programate  thar sakoja komuna  thar lakoro loklanikano buthi kheribe, sostar salde agaar šhaj dikaja sig o lačharibe  thar sasto ikheribe e Romengoro khi sakoja komuna ko pošukar nivelo.

Hazri kerga:Neđmedin A-Roma Press

 

Sikhlovibaski bešin ,,Lačharibe akciono plano arakibaske solucie e Romengere načhalipnaske” – ikherdo ani Živinica..

Живнице, организирана од Мисијата на ОБСЕ во Босна и Херцеговина, се оддржа работилница за изработка на Акционен план за решавање на ромските проблеми во областа на оваа локална заедница. Целта на работилницата беше да се започне процесот на консултации со претставниците на пошироката заедница со цел да се соберат информациите потребни за подготовка на Акциониот план и да се дискутира за методологијата на изготвувањето и приоритетните области на делување на Акциониот план. Проблемите кои се препознаваат за ромската заедница во Живинице се слични на оние во цела БиХ, како што се образованието, здравството, домувањето и вработувањето. Акционите планови за Ромите, на национално или локално ниво, покриваат пет приоритетни области: домување, здравствена заштита, вработување, социјална заштита и образование. Во БиХ, неколку локални заедници имаат свои акциони планови за Ромите, како што се Прњавор, Бијељина, Какањ, Виско, општина Центар Сараево, Тузла и други, но проблемот е што таквите планови честопати остануваат само на хартија.

Živnice, telal vastalipe thar i Misija  kothar o OBSE ki Bosna thaj Hercegovina, ikhergapes bukako sikhlovipe ko lačharipe Akciono plana bašh solucija  e Romengere problemonge  ko thana  thar akaja lokalnikani khedin.

Celjo e sikhlovibnasko kamlapes te tavdel  o procesi thar konsultacie  pretstavnikonensar  thar pobuvli kedin te šhaj te khedenpes informacie  bašh lačharipe e Akciona planija  thaj te kherelpes  diskusia  bašh i metodologiaj lačharibnaske e prioritetnikane valjaniba e Romane khedinake ano Živinice.

E problemoja thaj načhalipe thar Romane kedinako an Živnice thano jekh sar sa e Romengo ani Bosna thaj Hercegovina, sar soi i edukacija, sastipe, kherutnipe thaj o bukarnipe.

Khi Bosna thaj Hercegovina nekobor khedina  isiolen pire akciono planija  bašh e Roma, sar soj thane ko Prnavor, Bjelina, Kakan, Visko, komuna Centar Saraevo, Tuyla thaj panda avera, numa sa  e načhalipa thaj problemra thane jekh e Romengere thaj sakana von ačhovena salde hramone ani hartija praktika khanči.

Hazri kerga: Neđmedin A. Roma Press -Lendo thar portali Udar

 

 

 

 

 

 

 

 

OBSE- Implementirinela o jekhto sikhlovipe thar Konsili e ternengoro ani Komuna Š.O.

Мисијата на ОБСЕ  ја спроведe првата обука наменета за Советот на млади на Општина Шуто Оризари. На обуката беа разработени неколку теми во интерес на младинските совети вклучувајќи комуникациски вештини, решавање на конфликти и тимска работа. Воедно членовите на младинските совети се здобија со знаење за планирање на чекори за можно разрешување на конфликти, видови конфликти и нивна локализација, моќ и лидерство во процесот на младинско учество. Примарната улога на обуката е локалните совети да ја дефинираат својата улога во заедницата.

Misija thar OBSE ikherga  o jekto bukako sikhlovipe legardo bašh o terno Konsili e komunako Šuto Oriyari sa mangipnaja te vayden olengoro đjandipe.

Ano akava ikherdo sikhlovibe ikergepes  nekobore teme sa mangipnaja  thar e ternengoro konsilo  te šjah te khuven  ano komunikacijako bajrovipe olengo đjandipe, arakhibe solucie ulavde konfliktonge, mamuj nekobor konfliktoja thaj olengere legalizacie.

Ko jekh o đjene  thar ternengere konsilija resarge ko sađjandipe  thar realiziribe o phire bašh arakhibe solucija  e dikhle konfliktonge thaj sar sigo te arakhen olenge solucija, zoralipe  thaj lideripe ko procesi lejbe than e ternengo.

Pioritetnikano lejbe than  e sikhlovibasko nakhla  thar loklanikane  ternengo konsilo  te lačharen piri definicija khi pumari etnikani khedin.

Hazri kerga:Erđan M.-Roma Press

Fiati bašh Elektrika ačhovela jekh, nane bajrovipe e fijatesko

Ниту поскапо ниту поевтино. Цената на струјата останува иста и по официјалниот старт на работа на т.н. универзален снабдувач. Граѓаните можат да бидат мирни: „Нема промена на цената на струјата, граѓаните можат да останат мирни. Како и што најавивме, нема ниту ценовен шок ниту пак какви било корекции. Сѐ останува како што е досега, нормално освен, што од понеделник 1 јули почнува со работа новиот универзален снабдувач кој ќе им испорачува струја на домаќинствата по регулирана цена“, изјави за Дојче веле, Марко Бислимовски, претседател на Регулаторната комисија за енергетика. Од 1 јули домаќинствата ќе добиваат електрична енергија од ЕВН Хоум. Новиот универзален снабдувач практично не значи ништо за граѓаните бидејќи овој правен субјект произлегува од ЕВН Македонија, енергетската компанија која и досега ги снабдува домаќинствата. Од она што е досега познато, ниту едно домаќинство не излегло на слободниот пазар, односно сите корисници на услугите на ЕВН остануваат во дистрибутивната мрежа на оваа компанија. Единствената новина е што домаќинствата ќе добиваат сметки на кои ќе пишува ЕВН Хоум, укажува Бислимовски.

Učipe thaj nahulipe e fijatesko bašh elektrika ačhovela ko jekh sar đji akana, numa tavdela  bukhaja jekh  thar nevipe khi elektrika anavkerdo sar ,,Univerzalen snabduvač “.

E dizutne šhaj ovena sansarale. Nane khanči te ovel e fijateja thar olengoro pukhinibe,na valani te daran sostar nane resarde disave korekcie.

Sa ačhovela sar đji avdive numa thar o 1 Juli  tavdela buthi kheribnaja  o univeryalnikano leljarutno savaja ka anlarelpes elektrika  ko khera thar o jerije  pal regulirimo fijati pukinibaske, vakerela o Marko Bislimosvki, presidenti thar Regulatornikani komisija  bašh energetika.

Thar o jekto Juli e familija ka resarel olenge elektrika  prekal o EVN Houm, akava analardo nevipa nane phnale khanči e dizutnensar sostar thano hakajibasko subjekto  savo iklovela thar EVN Makedonija, energetikani kompanija  savi đji avdive anlarela elektrika đji o khera e jerienge.

Hazri kerga-Roma Press

 

 

 

 

 

Z.Zaev: Dikhelapes o čhalipe e bukjako thar i Rađji aso e čhoneskoro pukinibe bajrola

Премиерот Зоран Заев вчера се огласи на Фејсбук по жестоката дебата во Собрание за изборот на новите министри во Владата. Успесите и резултатите на Владата се видливи, но, не застануваме. Ќе се покачи уште еднаш минималната плата, којашто секако ја отвора спиралата на покачување на платите и тие ќе растат. Преземаме мерки за земјоделството да има развојна компонента, преку покаченото и навремено субвенционирање на земјоделците и обезбедувањето пласман од страна на Владата, вели Заев.

Premieri Zoran Zaev  erati hramonga status ano Facebook pali i pharithaj bari debata savi nakhla thar o Khedipe e Republika Utarale Makedonijako.

E šukar resaripa thar i Rađji  thane dikhle, numa amen akate na ačhovaja. Ka uštel panda jek fori o minimalnikano čhonesko pukinibe, savi putrela i spirala thar vazdipe e pukinibaske thaj ka uštel i ponodorig.

Leljarenapes bukija  bašh o puvjalipe te ovel olen  buvlaripnaski komponenta, upral  vazdipe thaj ko vakti subvenciribe e manušen save kherena buti phuvjaja thaj anena ko than o plasmano thar i rig e Rađjako vakerela ko piro statusi ano Facebook o premieri Zoran Zaev.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

 

Mickovski- O namangipe thar o Zaev te ovel ministeri bašh finansije sikavga bašh o lafi lesko soj thano hovavno..

Претседателот на ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски на својот Фејсбук профил објави статус поврзан со предлогот на Заев да биде министер за финансии. Повлекувањето на предлогот Зоран Заев покрај премиер, лидер на СДСМ да биде и министер за финансии не е затоа што е премногу чесен туку зошто законот е таков. Но ова е и добра прилика да излезат на површина уште еднаш како многупати претходно неговите лукративни и криминални амбиции директно да управува со финансиите и под своја контрола да има уште десетина други институции. Да не беше трагично сигурно ќе беше смешно. Се покажа дека со Заев зборот не важи, туку зборот лажи.

Presidenti thar VMRO DPMNE Hristijan Mickovski  ko piro Facebook hramonga statusi phanle e nakhle diveskere čipotaja bašh i mangin thar o Zaev te ovel Ministeri bašh Finansie.

O Naikheripe o bahani  dendo thar o Zoran Zaev sar premieri, lideri  thar SDSM te ovel ministeri bašhi finansie  nane bašh odova so vov si but sajdimalo numa sostar o kanoni thano asavko.

Numa akava thano thaj šukar  te ikloven ko dikhipa panda jek fori thar oleskere nekobor  lukrativnikane thaj kriminalnikane ambicie save direktno  vastalinena  e finansijensar  thaj sa odova thano telal oleskiri kontrola te ovenle panda  deš avera asavke institucie.

Te na ovel sas tragikano siguritetno ka resarel sas ko but asavindor. Akanutne resaribnaja sikavgapes panda jek fori bašh o lafi e Zaevesko na ikherelale ko than, numa salde sa hovavnipe.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE