Blog Rig 255

Mudardo manuš ani Strumica thaj čivdo khi sastrunali bura

Струмичанецот Ристо Иљашев кој се водеше за исчезнат повеќе од еден месец, бил свирепо убиен, неговото тело било ставено во метално буре врзано за тетови и бил фрлен во вештачкото езеро ,,Турија”. По МВР  и Обвинителството излезе со соопштение во кое што изнесува детали за ова грозморно убиство.

Основното јавно обвинителство Струмица донесе наредба за истражна постапка против едно лице од село Добрејци кое е осомничено за убиството. Тој на 7 мај на свиреп и подмолен начин го убил Ристо Иљашев, а потоа се обидел да го прикрие убиството.

Убиецот од претходно се познавал со жртвата и на критичниот ден се понудил да го превезе со својот автомобил ,,фиат пунто”. Од тој момент на Иљашев му се губи секаква трага и тој повеќе од еден месец се водеше како исчезнато лице.

,,По наредба на јавен обвинител, беа преземени повеќе дејствија, беа извршени претреси на повеќе локации и беше организирана опсежна потрага по исчезнатото лице, особено во реонот на браната Турија, каде што било забележано возилото на осомничениот. Притоа, со обезбедените снимки од видео надзорот на околни објекти е утврдено дека Иљашев на критичниот ден се качил во автомобилот на осомничениот во Струмица, иако тој во своите искази давал контрадикторни информации за тоа дали го превезувал оштетениот. Дополнително, во работилница во сопственост на осомничениот во село Добрејци беа пронајдени биолошки траги кои потекнуваат од жртвата”, соопшти обвинителството.

На 20 јуни во водите во близина на браната беше пронајдено буре во кое се наоѓало тело на починато лице. Со цел да се задржи под водата, бурето било оштетено и во него биле поставени тегови. По наредба на јавен обвинител, беше извршена ДНК анализа со која се утврди дека починатото лице е исчезнатиот Илјашев. Тој бил уличен препродавач на девизи, а кај него не биле пронајдени околу 26.000 евра кои, според неговите блиски, ги носел со себе на денот кога исчезнал.

Основното јавно обвинителство Струмица нареди обдукција на починатото лице, вештачење на неговата облека и на предметите пронајдени во бурето. Се преземаат и дополнителни мерки за целосно расчистување на настанот.Поради опасност осомничениот да се даде во бегство или да влијае врз сведоците, одреден му е 30 дена притвор.

Hazri kerga: Roma Press lendo thar sitel info

Humanitarno aktiviteti komuna Šuto Orizari

Денес во заедничка Хуманитарна акција општината Шуто Оризари и ,, Класје на добрината” за најсиромашната категорија на семејства во Шуто Оризари им се подели облека и обувки.

Организаторите најавуваат дека летниов период ке се организира и отпочнуваа реконстрикција  на домовите на најсиромашните социјални семејства.

Avdive ki barabutni Humanitarno akcija i komuna Šuto Orizari thaj i ,, Klasje na dobrinata” ulavge e maj čhorolenge šehija thaj kundre.

Ko jek havlarena ko akale beršeskere aktivitetija so phanle pumaro lafi barabutne e so duj organizacije te kheren rekonstrukcije ko khera e maj čhorole jerijenge thaj socijalnikane familije save đjivdinena ko but bilačho hali đjivdipnasko.

Hazri kerga: Neđmedin A.- Roma Press

Turniri ko tikno fudbali khi komuna Šuto Orizari

Havlarelapes bašhi sa e timija thar tikno fudbali te oven hazri thaj te prijavinenpes te len than ko Nilajeskoro turniri savo kerlapes svako nevo berš telal organiziribe ekomunako Šuto Orizari.

E timija save kamena te len than ko akale 2019 beršeskoro turniri šhaj kerena kontakto e vastaluneja bašh sport ki komuna Šuto Orizari Almir Duduš.

Puterdo thano o prijavibe e timeengro salde tumen ačhovela te keren kontakti thaj te oven jek thar trin najšukar timija ko tik o fudbali bašh 2019 berš.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

Avdive mukhelapes ko vastakeripe o nevo Policijako kotor ani komuna Šuto Orizari-Video

По уредување на имотно-правните односи од страна на Општина Шуто Оризари и во соработка со Министерството за внатрешни работи денеска, после триесет години за прв пат се пушти во употреба новото полициско одделение. По предавање на рапортот на Министерот Оливер Спасовски од страна на Командирот на Полициското Одделение г-ин Ќиро Грнчарски, Градоначалникот Курто Дудуш во придружба на Министерот Спасовски  го разгледаа новиот објект и одржаа состанок со раководството на полициското одделение.

По упатувањето кон Општината, Министерот Оливер Спасовски одржа најпрво состанок со Градоначалникот Курто Дудуш, а потоа со ЗПВРМ и со Советот на општината и Советот за превенција при општина Шуто Оризари.Седница со Општинскиот Советот и со Советот за превенција на Општина Шуто Оризари, на кој присуствуваше и Министерот за внатрешни работи Спасовски и Градоначалникот К. Дудуш, ја отвори Претседателот на Советот г-ѓа Фатима Османовска.

Министерот Спасовски во своето излагање истакна дека обврска на државата е да создаде услови за безбедна средина.

,, Врската меѓу граѓаните и полицијата долго време беше раскината, со што се јави недоверба кон институциите. Повеќе пати сум бил во Шуто Оризари, но сега се чувствува промена во повеќе области, со што се создава слика за модерна  и урбана Општина. МВР инвестираше повеќе од 2 милиони денари за овој објект, бидејќи превенцијата е важна за граѓаните. Сега треба да мотивираме млади луѓе, кои ги исполнуваат условите да се грижат за безбедноста во својата заедница, истакна Министерот О. Спасовски.

Градоначалникот на Општина Шуто Оризари, Курто Дудуш ја искажа својата благодарност до советниците, невладините организации и сите останати чинители на општеството. Тој во своето излагање напомена: ,, Ова е историски чин за време на мојот мандат, за шест месеци стигнавме до реализација на овој проект со поддршка на Општината. Точно е дека се чувствуваат промените, но мозаикот треба уште да го составуваме и тоа сите заедно”.

Avdive ki komuna Šuto Orizari Historijako momenti, mukhelapes pali 30 berša te ovel oddelenie policijakere bukarnensar andre ki komuna Šuto Oriyari te ikeren o arakhipe e dišutnengoro.  Bašh akava nevo putribe akale polijake kotoreske  resla vi o Ministeri bašh Andrune buka Oliver Spasovski thaj o šerutno e komunakoro Kurto Duduš.

Puterdo sine o avuibe mukhlo sa e dizutnenge  maškar kolende lele than thaj Birađjakere organiyacie, politikake prestavnikoja, aktivistija thaj žurnalistoja.

Amen sar timi Roma Press daja tumen o jekta  videa insertija save sijne amen šajdipa maškar o jekta medije te resare đji olende dikhen o Video…

 

Hazri kerga: Neđmedin A, Erđan M.-Roma Press

Đejlan Ramovik ikherga o jekto than ko 13 finale thar Čerenja kothar o grand..

Младата Џејла Рамовиќ, чии ментор беше мегапопуларната пејачка Марија Шерифовиќ е победничка на големото финале на 13 сезона на  музичкото натпреварување Ѕвездите на Гранд.

Во  финалната вечер на Гранд беше применет евровизискиот систем на гласање, а бодовите ги делеа  познати пејачи од целиот регион, меѓу кои беа Елена Ристевска , Тамара Тодевска, Милица Тодоровиќ, Неда Украден, Жељко Васиќ и други.

Второто место во годинешните Ѕвезди на Гранд го освои Милица Чикариќ, а трето пласиран е Санел Смоло.Меѓу 16 финалисти , Македонија имаше четири претставници и тоа Мартинијан Кириловски, Огнен Здравковски,Филип Пецовски и Дарко Коцевски Даринос.

Победничката Џејла Рамовиќ како награда за победата доби автомобил Шкода Рапид, снимање на песна и спот за Гранд продукција и можност за настап на музички фестивал.

Hazri kerga: Roma Press

Nadir Režepi kherela lafi baši aktuelno buthi kothar o REF – dikhen Video..

Ромскиот Едукативен Фонд (РЕФ) организираше регионален семинар на тема “Млади Роми – Oд образование до вработување” Скопје. Во рамките на регионалниот проект “Зголемени образовни можноости за студенти и млади Роми во Западен Балкан и Турција”. Регионалниот семинар како еден од организаторите  беше присутне во Скопје и Надир Реџепи  Директор на РЕФ.

Romano Edukativnikano Fond REF, akava kurko organiziringapes  baro khedipe  ano Skopje telal  lavkeripe,, Terne Roma thar Edukacija đji ko Bukarnipe-Skopje“.

Ko pervazija thar regionalnikano proekti ,, Bajrovibaske edukativnikane šajipa  bašh studentija  terne roma” – thar purabalo Balkani thaj Khoranipe.

Maškar o pobaro kotor thar o timi thar o REF so resarge ano Skopje ko akava baro khedipe, sine amen đajipa te dikamen thaj e Direktoreja Nadir Ređepi savo kerga lafi anglal amari kamera  bašh e aktivitetija thar o REF numa thaj baši sasti politika e Romengiri ano Balkani thaj Lumja.

Dikhen Video…

 

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

 

Bordi thar REF misafirija khi komuna Šuto Orizari..

Директорот на Бордот на Ромскиот Образовен Фонд г-ин Андреј Мирга и Националниот координатор на Ромскиот Образовен Фонд во Р. Северна Македонија Ајсел Амет остварија средба со Градоначалникот на Општина Шуто Оризари – Курто Дудуш. На средбата присуствуваше и Претседателот на Општинскиот Совет Фатима Османовска, Раководителот на одделението за локален економски развој Срџан Амет и Советничката за образование Рамиза Сакип  кои ги изнесоа потребите на заедницата и важните сегменти за развој кои се во фокусот на локалната самоуправа. На средбата беше разговарано за актуелната политичка состојба, положбата на Ромите, можностите за искористување на фондови со цел изготвување на проекти и програми кои ќе помогнат за поефективно  решавање на предизвиците на Ромите како и за важноста од преговарање и застапување за ромското прашање пред Европски инситуции. Ромскиот Образовен Фонд, во насока на подобрување на квалитетот на образованието во Шуто Оризари предложи иницијатива за размена на искуства со странски наставници, професори и педагози.

Direktori  thar Bordi e Romane Edukacijako Fondi   o rajo  Andrej Mirga thaj o Nacionalnikano kordinatori  thar o REF khi Republika Utarali Makedonija Ajsel Memet sine olen dikhibe  e šerutne thar i Komuna Šuto Orizari Kurto Duduš.

Ko dikhipe lele than o Presidenti thar Konsili e komunako Fatima Osmanovska thaj  konsilesko personi  bašh edukacija  Ramiza Sakip,  barabutne kerge lafi bašh o valanipe thar importatna  segmentija thar sako diveskoro đjivdipe e Romanegoro thaj e korkoro e komunako.

Ko akava dikhipe  kergapes lafi thaj  bašh aktulenikani politikani resarin,  o lejbe than  e Romanegoro, thaj šajipe sar te ikerelpes  e fondoja lačharibnaske proektoja thaj prekal savi programa đhaj butederipnaja te delpes dumo  ko arakibe solucie e Romane pučibnaske anglal Evropake institucie.

REF, khi rig thar lačharipe  o kvalitetoja  thar edukacija khi komuna Šuto Orizari denga inicijativa bašh lejbe dejbe dumo maškar pumende  maškar ko  duripnaske sikhlovutne (nastavnikoja), profesorija thaj pedagogoja.

Hazri kerga: Nedmedin A-Roma Press

 

Pučhipe bašh Roma thano kotor thar lavkeribe e tavdipnaske ko EU

Како да го искористите процесот на приближување на ЕУ за подобрување на положбата на Ромите во Западен Балкан и пред полноправно членство? Ова беше предмет на работилница во Берлин во рамките на проектот “Интеграција на Ромите 2020”. По Европската Декада за интеграција на Ромите 2005-2015. иницијативите за зајакнување на интеграцијата на Ромите во европските земји отсекогаш биле елемент на политиката на малцинствата – не само во земјите-членки на ЕУ кои ги презеле националните стратегии за интеграција на Ромите, туку и во идните членови. Кога станува збор за Србија, најголемата земја од Западен Балкан со најголем број Роми, ситуацијата е, како што вели ДВ вели Осман Балиќ, директор на Ромската лига на Србија, напредува во позитивна насока. “Дојде до нас дека прашањето на Ромите е на врвот на приоритетите во процесот на пристапување. Имаме посебен акционен план за Ромите во рамките на процесот на пристапување за Глава 23 и Глава 19 (Вработување), што ни е многу важно. Досега такви пристапи кон прашањето на Ромите немаше кога преговараше со земји како Унгарија, Романија, Бугарија и Хрватска “, рече Балиќ. Но, некои елементи на реформите што се одвиваат преку процесот на зближување не влијаат на подобрувањето на положбата на Ромите во Западен Балкан, туку спротивното. Коруновска укажува на специфичен проблем. “Во Македонија, на пример, е особено интересно прашање за катастарските и сопственичките книги.

Sar te ikerenpes  e procesoja  ko resipe pašipe  đji ko EU  bašh lačharipe o sasto resaripe e Romanegoro ko purabalo Balkani  anglal te kuven sar pherde  đjene ko EU- Akava sas o lavkeribe khi bukarno bešipe  ko Berlino  ko pervazija  thar  proekt anavkerdo,, Integracija e Romenge ano 2020“.

Pali Evropaki Dekada  bašh integracija  E Romengi  2005-2015, inicijativa  bašh zorakeripe prekal integracija  e Romengiri ko Evropake  puvja sakana sine  elementoja kothar politike  bašh  e potikore kedina –na salde ko puvja thar Evropaki Unija  numa thaj okola save lele pire nacionalnikane strategije  bašh integracie e Romengere, sar nevutne đjene.

Kana kerlapes lafi bašh Srbija, sar maj bari phuv kho Purabalo Balkani, thaj Raštra savi isiola maj baro numero thar Romano đihani, olengoro resaripe ko đhivdipe sar so vakerela o Osman  Balik, direktori thar  Romani liga e Srbijaki, đjala ko pošukareste thaj isi ola anglalipe.

Đji amende thano resardo lafi bašh o pučhipe e Romengoro thano ko maj učipe thar prioritetija e procesoske  bašh  lejbe than ko dikhlaripe thar Šero 23 thaj šero 19 (bukarnipe) , so si amenge  but importatno.

Ponodorig vakerela o Balik,  Sa so kernapes  o resaripe prekal  o procesi  pašibnaske na kerena diso šukare  ko lačharipe e Romengo thar Purabalo Balkani, numa odova si iramale mujal amende.

Hazri kerga:Erđan M-Roma Press

Raštre kothar o regiono ka hramonen Deklaracija e Romenge

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 80

Владата на Федерацијата на БиХ на денешната седница, по барање на Министерството за човекови права и бегалци на БиХ, го изрази своето мислење за Предлогот на Декларацијата за Ромите и за проширувањето на Европската унија. Конституираните делови од декларацијата се мислења на сојузните министерства за труд и социјална политика, здравство, образование и наука и министерствата за просторно планирање. Станува збор за иницијатива на премиерот на Северна Македонија дека државите од Западен Балкан повторно ја искажуваат својата заложба за интеграција на Ромите во општеството и дека ќе ги интензивираат напорите во процесот на пристапување во Европската унија и регионалната соработка. Декларацијата ќе биде потпишана во рамките на Берлинскиот процес, на претстојниот Самит на Западен Балкан во Западен Балкан закажан за 5 јули 2019 година во Познан, Полска, и ќе остане на сила за членство во Европската унија. Во спротивно, Босна и Херцеговина досега обезбеди вкупно 36.284.343,59 КМ за реализација на мерки за вработување, домување и здравствена заштита на Ромите, а овој износ вклучува средства обезбедени од општините и донаторите во износ од 12.662.343,59 КМ. Од 2009 до 2018 година беа изградени и реконструирани вкупно 1.000 станбени единици, за вработување на Роми, 6.127.000 КМ, а за здравствена заштита 2.472.000 КМ.

Rađji  thar Federacija khi BIH ki avdisutni bešin, pali rodipe  e Ministeriumestar  bašh manušikane  hakaja  thaj našle khi BIH, sikavge  poro gndipe bašh Bahani khi Deklaracija e Romenge  thaj te buvlarelpes i Evropaki Unija.

Konstituiribnaja  ko kotora thar  Deklaracija e Romengiri thane čivde thaj o gndipa thar sojuznikane ministeriumija  bašh trud thaj socijlanikani politika, sastipe, edukacija thaj o ministeriumi bašh thanariba.

Kerlapes lafi bašh inicijativa kothar e premiereski thar Utarali Makedonija bašhi so e puvja thar purabalo balkani  ko aver foro ka sikavkeren  piri mangin bašh integracija  e Romengiri ko sasto sasoitnipe thaj ka  keren inteyiviripe  o yorija  bašh integracija  e Romengiri  ko sasoitnipa thaj ka keren inteziviripe ko tavdipe o lavkeriba  e Evropsko Unijaja thaj  regionalnikano buthi kheripe.

Deklaracijake ka čhivelpes vashramin  ko bervazija thar  Berlinesko procesi, ko avutno Samiti thar Purabalo Balkani  anavkerdo te ikergovel ano 5 juli 2019 berš ko  ko Poynan khi Polska, thaj  ka čhivelpes ano takati bašh đjenipa khi Evropaki Unija.

Iramale i Bosna thaj Hercegovina đji akana arakhla 36.284.343,59 KM bašh realiziribe e preperutne save perena ko bukarnipe, kherutnipe thaj arakibaske o sastipe e Romengoro, aso ko akala vakerde love kuvena thaj  e love thar komune vi e donatorija save legarena 12.662.343,59 KM.

Thar 2009 berš đji ko 2018 berš  kerdilopes  rekonstrukcie upral 1.000 kherutne kotora, bašh bukarnipe e Romenge  6.127.000 KM, aso bašh o sastipasko arakhipe ulavgepes love 2.472.000 KM.

Hazri kerga:Roma Press-lendo Udar

 

Mirga A.- kherela lafi baši aktuelno resaripe kothar o REF – dikhen Video..

Ромскиот Едукативен Фонд (РЕФ) организираше регионален семинар на тема “Млади Роми – Oд образование до вработување” Скопје. Во рамките на регионалниот проект “Зголемени образовни можноости за студенти и млади Роми во Западен Балкан и Турција”. Учесниците беа пречекани од Анджеј Мирга, претседател на Одборот на РЕФ.

Romano Edukativnikano Fond REF, akava kurko organiziringapes  baro khedipe  ano Skopje telal  lavkeripe,, Terne Roma thar Edukacija đji ko Bukarnipe-Skopje“.

Ko pervazija thar regionalnikano proekti ,, Bajrovibaske edukativnikane šajipa  bašh studentija  terne roma” – thar purabalo Balkani thaj Khoranipe.

E  misafirija save lele than ki čipota sine đjakerde kothar  o Andžej Mirga, presidenti  thar Odbori  kothar o (REF),  savo sine amen šajipa te pučha ole bašh aktuelno resaripe e Refesko, numa thaj bašh aktuelno politikani resarin e Romanegiri ki sasti Lumja.

Dikhen Video..

 

Hazri kerga: Neđmedin A-Roma Press

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE