Blog Rig 266

Ko nevo avtodrumo nekobor čhona ka paldelpes bi lovengoro

По новиот автопат во следните неколку месеци сигурно ќе се вози без пари. Граѓаните што ќе патуваат од Скопје за Штип до крајот на годинава ќе плаќаат само една патарина, постоечката, кај Куманово, која чини 40 денари. Меѓутоа, од стартот на идната година планирано е на автопатот Миладиновци Штип да никнат две нови патарини, за чија изградба тендерот треба да се распише за околу десетина дена. Откако ќе се изградат, на едната наплатна станица која ќе биде кај Кадрифаково ќе се плаќаат 50, а другата, кај Преод, ќе ги чини граѓаните 70 денари. Автопатот Миладиновци Штип е долг 47 километри и патувањето од Скопје за Штип треба да го скрати за половина час. Тој е со четири ленти, плус две ленти за застанување, широк е 27,4 метри, а проектираната брзина изнесува 130 километри на час. Почна да се гради во 2014 година и граѓаните ги чинеше безмалку 200 милиони евра. Изведувач на градежните работите беше кинеската компанија Синохидро, а како подизведувачи беа вклучени и македонски компании. Стартните најави на власта беа дека треба да биде пуштен во употреба во мај 2017 година, но потоа рокот во два наврати беше пролонгиран, односно планираните датуми кои беа за есента и за крајот на минатата година, беа пробивани, со објаснување дека претходните власти кои го почнаа оставиле во наследство големи проблеми и нерешени прашања.

Pali onevo drumo  ko nekobor čhona ka paledelpes bi lovengro odoleja so nane patarine.

E dizutne save ka dromarinen  thar Skopje đji ko Štip, đji o agor e beršeske salde  ka pukinen jekh patarina, savi thani kerduni ko Kumanovo, thaj pukinelapes  40 denarija. Numa pali o avibe e neve beršeske kamlapes  te lačharelpes  patarina ko Miladinovci Štip te resaren duj patarine, kaske o tenderi valani te mukhelpes  paše deše divesenge.

Kana ka lačharenpes  e duj patarine jekh ka ovel ko Kadrifakovo thaj ka pukinelpes 50 denarija, aso I aver  ko Preod ka pukinelpes 70 denarija.

O Avtodrumo tavdinga te lačharelpes ko vakti thar 2014 berš, lovenge ikeripnaja  thar 200 milionija evrija, o drumo lačharga ole kinakiri kompanija Sinohidro, aso sar partnerikane butikerutne lelepes Makedonijake kompanie.

Hazri kerga:Roma Press

 

OBSE thaj SVR –Skopje, ko buthi kjeripe e komunaja Šuto Orizari lele than khi barabutni obuka činavibaske o kriminali

Претставници од Општина Шуто Оризари учествуваат на обука за спречување на криминалот преку ангажирање на полицијата и локалната самоуправа, во организација на мисијата на ОБСЕ и СВР Скопје. На обуката земаат учество и неколку невладини организации меѓу кои НВО ИРИЗ и НВО Здружение на правници Роми. Учесниците на обуката и организаторите даваат напори за изнаоѓање на механизми за поефективно ориентирање на полициското работење кон општеството преку градење на партнерства. Обуката беше спроведена од страна на меѓународен експерт. Општина Шуто Оризари континуирано работи за градење на мирот меѓу граѓаните, преку доближување на полицијата до заедницата за враќање на довербата кон институциите.

Pretstavnikoja  thar komuna Šuto Orizari lele than ko siklovipe bašh činavibe  o kriminalija  upral angažiribe e policija thajo lokalnikano korkoro kheribe buti, telal organiyacija e misijaki  thar OBSE hem SVR Skopje.

Kho ikerdo siklovipe (Obuka) lele than thaj nekobor Birađjakere  organiyacije maškar kolende sas o IRIZ  thaj Organizacija thar pravnikoja Roma.

Olengoro lejiba than khi obuka thaj e organizatorija denge pestar sa te šhaj te arakhen o mehanizmoja  bašh poefektivnikano  orientiribe  e policijake bukjaja prekal o sasoitnipe lačharibnaja  šukar partnerikano buthi kheripe.

I Obuka  legardi thani telo o vas  maškarđianeskoro eksperti savo ikerga o sasto siklovipe ko but baro učho nivelo.

 

Komuna Š.O.  sastovakti  kherela buti ko lačharipe  o sansari maškar e dizutne, upral doresibe  e policija duz e dizutne te šhaj te iranelpes i pakjiv maškar ko institucie.

 

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

Institucionalnikani diskriminacija upral e Roma..

Доколку статусот на Ромите во Босна и Херцеговина се мери со бројот на конференции, тркалезни маси, акциони планови и разни заклучоци, нема сомневање дека повеќето од нивните проблеми и егзистенцијалните потреби ќе бидат решени одамна. Толку многу работи се кажаа, заклучија, поддржаа и истакнаа во разни документи за положбата на Ромите во босанското општество. Меѓутоа, припадноста кон ромското малцинство во земја која со својот највисок правен акт ги остварува основните права на сите категории и групи од сопственото население, па дури и конститутивните народи, значи секојдневно да се соочуваат со различни форми на дискриминација, што драматично се одразува и врз нивното постоење. “Во последните десет години, ромското население учествува во општински совети, односно општински собранија во име на категоријата национални малцинства или други, на начин што тие претставници ги претставуваат сите оние кои се занимаваат со овие прашања. Од друга страна, нашиот оригинален закон на локално ниво предвидува дека познатата 3% квота, која во голем број општини е недостапна за припадниците на националните малцинства, а со тоа и секако Ромите, вели Сејдиќ

Đji kaj o statusi e Romengro ani Bosna thaj Hercegovina  dikhalrelapes e  numeroja  thar konferencija, rotale mesalija, akcnikane planoja thaj so na aver kerdune upral e Roma, nane dikhipe  so pobuter olendar ačhovena olengere problemija thaj egyistencijako valanipe  te oven ande olenge disavi solucija.

Ola ka ačhoven ko adala hakajipa  so bi jekh olendar thar olengere majpriviligirime rotalija ko buvle evropska puvja  nane te daran olendar. Odoborom but kerlapes lafi, phanle lafija, ikerge bare dokumentoja bašh polačhipe e Romane pozicijako ko Bosansko sasoitnipe.

Maškar ko sa adava, e đihanija Roma thar akaja phuv I ponodorig ačhovena  maj učhe hakajipaske aktoja  save ikerena phiro fundavno hakajipe  ko sa e niveloja  thar kupe, konstitutivnikane dizutne, odoleja kamlapes te vakerelpes  bašho sakova dive araklagovena na jekhajek diskriminacijaja.

E Roma ki Bosna nane čhale thar odova thaj so delapes olenge thar komunake atarija, sav preperela upral olende kanoneske ikeribnaja. Thar aver rig o kanoni dela olen šajipe  thar komunako preperipe upral e Roma 3% kvota, thaj vi akaleske I komuna nane dostapno  e etnikane kedinenge , maj but e Romane kedinake ki Bosna, vakerela o Sejdik.

Hazri kerga:Erđan M.-Roma Press

 

 

Namangela Roma te đjivdinen duz leste odoleske tharga o kher olengoro..

Запалил кука на соседен имот на улица на Радиќ, каде што воопшто не живее, а причината за неговата лошо советувана е постапка од фактот што имотот бил купена од ромско семејство од Ѓурѓавец. Пожарот беше изгаснат со брза интервенција на пожарникарите од Подравските Сесвете и Ѓурѓевац. Материјалната штета била проценета на 5.000 куни, додека 27-годишниот бил уапсен поради неговите постапки. Семејството на 27-годишниот одби да коментира за неговата постапка, а соседите потврдија дека е можно да се придвижат Ромите. Овој имот беше неодамна продаден, а го купија Ромите. 27-годишниот  рече дека ќе ја запали куќата. Во четвртокот дојде со полно буре бензин и го запали местово, па дури и во тој жестоки марш изјави дека ќе продолжи да го прави тоа затоа што не сакаше Роми за свои соседи. Сопствениците на изгорениот имот се шокирале од  постапката на 27-годишниот, па сега размислуваат да го прашаат поранешниот сопственик за враќање на средствата и да го откажат договореното купување. Ако му смета тоа што  сме Роми, тој можеше, веднаш штом пристапивме да го видиме имотот, да разговара со нас и да го каже тоа што сега во практика го мисли и ние немаше да ја  купиме куќата. Сега се плашиме дека повторно ќе направи нешто, а ние имаме четири мали деца и се плашиме за нашата безбедност.

Tharga o kher  thar aver drom  ko Radik, save thaneste panda na đjivdinena manuša, aso o šarti oleskere asavke kerdune bukake resardo thar I gnd so akava kher kinga ole Romane jeri  thar o Gjurgavec. O jagalipe  sas ačavdo preka intervencija mujal jagalipnaske, o bilačipe kerdo upral 5.000 kune, aso o manuš e asavke  bilače bukjake sig sas astardo thaj phanlo thar  policijake bukarne.

Akava than čirla thano bikinimo thaj  kindo thar Romano jeri, aso e 27 beršesngro manuš panda po anglal ov vakerga  ka tharel o kher, thaj akava dive alo perde buraja thar benzini čhorga ole ano kher thar tharga ole,  thaj kana kerga akava bangivalo kotor  bare hangoneja vakerela sas  me na mangava te ovenman komšije Roma.

O Romano jeri thane šokirime thar sa akava so dikhle thaj thar odova so kerga e 27 beršengoro manuš, thaj von vakerena kana alem amen te kina ole vov te avel sine thaj te vakerel amenge  so si asavko oleskkro gndipe bašh amende amen nane te kina sas akava kher, thaj odoleske akana amen ka roda  e purane  manuše kastar kingem o kher te čhinava oleja o phanlo lafi thaj te iranel amaro love.

Soske te čačibnaske kanika  akate  nanele mangin amen te ova olenge komšije, amen  našti te beša ko akava kher soske pali akaja čipota na đjanaja so šhaj aver te keren amenge, man isiman čhave thaj me darava bašh olengoro arakhipe vakerga o Romano jeri savo kinga o kher.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press –lendo thar Phralipen

600 jerija denge hramin bašh na ikeripe i vakcina mujal tikne sipanice

Повеќе од илјада родители низ земјата испратиле своја изјава до здравствените инспектори дека одбиваат да ги вакцинираат децата со некоја од предвидените задолжителни вакцини. Во Скопје, во време на епидемија, 600 родители потпишале дека не прифаќаат нивните деца да бидат вакцинирани против мали сипаници и таквиот документ го испратиле во поштенското сандаче на Државниот санитарен и здравствен инспекторат. Родителите ќе плаќаат казни ако со своите постапки го загрозуваат колективното здравје – не попуштаат инспекторите. Тие може да достигнат и до 500 евра.

Pobuter  thar o milja  jerije thar i raštra bičavge piri hramin  đji ko sastipnaskere  inspektoratija bašh lengiri namangin  te den vakcina pumare čavoren, savi thani anlardi sar importatno vakcina.

Ano Skopje,  ko vakti thar epidemie, 600 jerije denge hramin bašh na mangin ikeribnaske i vakcina te leljarenla bašh pumare čhav savi delapes mujal o tikne sipanice thaj, o asavko dkumenti thano bičaldo prekal poštako akharipe đji Raštrakoro sanitarniklano inspektorati.

E jerija (roditelija)  ka pukinen đeya (kazna)  te olengere ikeribnaja kerena bilačipe  upral o kolektivnikano sastipe,  e inspektorija na ačhovena akate vakeribnaja, e jerije  šhaj te resaren hem đji ki đeza thar lovengo preperipe đji ko 500 eura.

Hazri kerga:Roma Press

Čhurikaja mudardo manuš ko centari …

Мигрант од Авганистан на возраст од околу 20 години бил убиен во центарот на Белград, пренесува „Курир.рс“. Неофицијално, пред кафуле настанала тепачка меѓу мигранти, а потоа еден од нив со нож го нападнал другиот во градите. Полицијата била на лице место, се трага по осомничениот

Migranti kotar o Avganistan ko beršalipe thar 20 berša sas mudardo ko centari ko Belgrad, havlarela o Kurir.rs.

Naoficijalno, anglal akava kafule sas resardo  maribe maškar migrantija, thaj pali odova jekh olendar ikavga i čhurik thaj kuvga jekhe anglal ko kolin čhurikaja.

Policija araklagovela ko than  e bilačipnaske thaj kerlapes  rodipe pal o manuš savo kerga akava bilačipe čhurikaja.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

Milka Trimčevska thar Fundavni Siklovni P.R.H. Thani i maj šukar siklovni ko puvja thar čirutni Jugoslavija

На конференцијата м-р Милка Тримчевска, професор по македонски јазик, стручен соработник-библиотекар во О.У. „Браќа Рамиз-Хамид“-Шуто Оризари, Скопје се стекна со титула најдобар наставник во земјите од поранешна Југославија.

Титулата ја доби по разгледување на апликација во којашто се вреднуваше труд, ангажмани и високи успеси во постигнувањата на професионален план и афирмирањето на наставничката професија како една од најблагородните професии.

На конференцијата покрај титулата се стекна и со сертификат за активно учество на конференцијата и со посебна пофалница за придонес за афирмирање на наставничката професија преку низа активности, меѓу кои и постер презентација на „Кампањата за намалување на нередовното посетување на учениците“ реализирана од тим чиј координатор е Милка Тримчевска.

Инаку, м-р Милка Тримчевска минатата година беше прогласена за Просветен работник на годината на Град Скопје за учебната 2017/18 година од страна на Здружението на просветни работници на Град Скопје. Плакетата и признанието ги доби за постигнати високи резултати во остварувањето на целите и задачите на воспитно-образовната дејност низ тековните години во наставата и воннаставните активности.

Hazri kerga:Nedmedin A-Roma Press

Mukhloj thano o avtodrumo Miladinovci-Štip

Од денеска може да се вози по новиот автопат Миладиновци – Свети Николе – Штип. Од Министерството за транспорт и врски инофрмираат дека е пуштен за сообраќај во двата правца. Апелираат до сите корисници да ја почитуваат поставената хоризонтална и вертикална сигнализација. Упатуваме благодарност до сите граѓани кои во овие неколку месеци беа трпеливи во однос на користење на оваа автопатска делница. Упатуваме благодарност и до сите градежни компании кои директно или индиректно беа вклучени во изградбата на овој значаен капитален објект, наведуваат во соопштението. Од Министерството за траспорт истакнуваат дека Владата на Република Северна Македонија и понатаму е посветена на изградба на капитални објекти што се од огромно значење за развојот на државата и подобрување на животот на граѓаните. Taro avdive  šhaj te paldelpes  ko nevutno drumo Miladinovca -Sveti NIkole-Štip.

Thar ministeriumi  bašh transport  thaj vrske informirinena  so si mukhlo  ko tavdipe  thar duj droma.

Apelo bičalena  đji sa e ikerimale thar akava drumo baro oven saste so sine olen hošipe đjakeribnaske đji ko avdisutno dive te šhaj te ovel muklo ko paldibe.

Bičalaja baro oven saste đji ko  tamiribaskere  kompanie  save direktno  ja palem indirektno lele than ko lačharibe  akale bare proektoske, vakerelapes ko havlaribe.

Thar ministeriumi bašh transport thaj vrske  vakerena bašh i aktulenikani rađji  thar Republlika Utarali Makedonija i ponodorig te ačoven  ko lačharibe  thar asavke bare kapitalnikane objektoja  save ka oven ko but baro valanipe  thar buvlaripe  hem lačharibe o đjivdipe e đihanengoro.

 

Hazri kerga: Roma Press

 

 

 

 

 

Video Reportaža thar so duj Đamie ki komuna Šuto Orizari- dikhen Video..

Искрениот муслиман, уште од денес го посакува и го очекува желно следниот Рамазан. Бидejќи, Рамазан е месец на ибадетите и рахметот, на меѓубратската љубов и на хуманизмот. Тој е месец на приближувањето еден со друг, месец кој што на совршен начин го оформува нашиот верски идентитет.

Рамазански Бајрам во Општина Шуто Оризари во Аллаховите Џамии, Амди Паша и Билали Хабиш.

O čačikano muslimani thar avdive mangela so posig te resarel e đji beršeskoro Ramazani, soske o Ramazani thano čhon thar rahmeti,maškarphralikano ikeripe o mangipe thaj o humanizmo.

Odoleske  dikhen o video kerdo thar timi thaj reportaža tharo Roma Press.

Dikhen Video ..

 

Hazri kerga:Neđmedin A.-Roma Press

 

Save kanonensar valani te ikerentumen te šhaj te len Socijalnikano arakhipe -Dikhen ko linkoja

ЗАКОНИ

ПРАВИЛНИЦИ

ДЕТСКА ЗАШТИТА

ЗАКОНИ

ПРАВИЛНИЦИ

- Reklam -

KOLUMNE