Blog Rig 303

Можат ли Ромите на престојните председателски избори да имат свој кандидат?

Зоран Заев, Радмила Шекеринска, Стево Пендаровски, Никола Димитров, Трајко Славевски, Ангелка Пеева Лауренчиќ, Имер Селмани…никаде не прочитав ром да се кандидира на ова вискоа државничка функција.

И покрај демократското право за кандидирање, на кандитат за високи државни функции ромски кандидати од осамостувањето па до денес немало.

Зошто, постоји ли некоја препрека која ни го затвара патот па и ние Ромите да имаме кандидат за председател на држава,без разлика колку се неговите шанси.

Неформално во Македонија живеат 53.879 иљади Роми или 2,66 %, бројки кои сигурно не ја одразуват вистинската бројка на Ромите во Македонија.

Неформално бројката на Ромите во Македонија е многу повисока од оние прикажани кои ги наоѓаме по официјалните страници на државните институции.

Ромите во Македонија според многумина не се политички фактор, од кој зависат државните политички одлуки, но се вистински избирачки фактор доколку ромските гласови се соединуват .

Досега, па можеби и во недоглед , благодарејки на многуте ромски политички партии, ромскиот избирачки електорат е поделен по основ на партизипација…

Можеме ли да го промениче текот на ромската политичка сцена во Македонија?

Ова прашање честопати се повторува од страна на ромската дијаспора.

Можеме , сигурно дека можеме, доколку се закопат ратните секири помеѓу ромските политички конкуренти, и се дава простор на формирање на заедничка ромска политичка платформа.

Кога сме заедно вклопени ништо не може да ни стои како препрека. Заедничата цел ја покажавме за време на референдумот за името.Немаше противник, ниту против кандидат, и најлутите ромски политички ривали и нивниот избирачки електорат беа сплотени со една цел смена на името за НАТО и Евроинтеграции.

Значи можеме, ако сакаме.

Ако тоа „сега е можно“ зошто да не пробаме да бидеме првите Роми во светот, кој ке имат свој кандидат за председател на држава.

Ова идеја за ромски кандидат за председател на Македонија веќе долго време кружи кај ромската дијаспора од Европа.

Можеби за некого ова е утопија, исто како и со првите почетоци околу формирањето на првата ромска општина во светот Шуто Оризари , која цели 23 години функционира со градоначалник Ром, со председател на советот Ром, и со 80% на ромски советници во Советот на општината. Реално е Ромите имат демократско право да изберат свој кандидат за председател.

Но не зависи од нас, зависи од ромските партиски лидери, дали ке се согласат во меѓусебен договор да предложат заеднички председателски кандидат, и тој истиот кандидат да го подржат на престојните председателски избори.

Заобиколувајки го политичкото ривалство, ќе го зближиме ромскиот електорат, кој е и те како раштркан по сите политички партии, и она што е најважно е, ќе се изброиме колку неофицијално не има во Република Македонија во однос на официјалната статистика на населението во Македонија.

Сега на вас е ред дали сакате да влезете во ромската историја , со што за првпат Ромите во светот ке имат свој кандидат за председател на една држава.

Македонија и нејзиниот демократски Устав ви го гарантира тоа право.

Мозес Соломон (Мухаџер Сулејман)

Taro erati tavdinga o aktiviteti o dive e Siklanakoro ,,Šaip Jusuf” thaj odova ko cekat e Direktoreja Doan Sulejmanovski.

prestavnikija taro konsili e sikavutnengoro, sikavutne thaj avera kerge baro šajdipe e avibaja ko than e Bare Romeske savo kerga but baši arakiba i Romani chib o Šaip Jusuf.

Palo akava aktiviteti e siklana sas thaj aktiviriba ko chiviba kašta ki avlin e Siklanake Šaip Jusuf. Akava nišankerelapes jekto fori ko asavko barovipe o dive e siklanakoro, savo tavdela i sasti Kulturakiri thaj Edukacijaki manifestacija sasto kurko.

Денес делегација од училиштето: Директорот, претставници од Советот на наставници и Училишниот одбор го посетија гробот на Г-динот Шаип Јусуф. Потоа, се засадија дрвца во дворот на училиштето. Со тоа ја реализиравме агендадта планирана за првиот ден од одбележувањето на училишниот празник

Hazri kerga: Nedzmedin A.-Roma Press.

Ikerdi i 15-to bešin taro Konsili e komunakoro Šuto Orizari.

Ko eratutno dive ikergapes  konsileskiri bešin ki komuna Šuto Orizari thaj kergapes  lafa  bašh pobuter nukte  tare diveskoro niče bukjake, numa ko agor angapes  paluno lafi te nakel i 15 konsileskiri bešin  tare konsileskere manuša save tane o muj e đihaneskoro ki komuna Šuto Orizari.

Po teleder  drabaren ki Makedonikani čhib save programe bukakere nakle taro konsili e Šutkakoro..

*Усвоени програми од 15 (петнаесетaта) седница на Советот на општина Шуто Оризари:

  1. Програма ,,Ф,, Урбано планирање на Општина Шуто Оризари за 2019 година.
    2. Програма ,,Ј,, за Комунални дејности на Општина Шуто Оризари-Скопје за 2019 година.
    3. Програма (РА) за заштита на животната средина и природата за 2019 година.
    4. Програма за активностите на Општина Шуто Оризари во областа на заштитата и спасувањето, противпожарната заштита и управување со кризи во 2019 година.
    5. Програма за работа на одделението за комунална инспекција, инспекција за заштита на животната средина и одделението за комунални редари на Општина Шуто Оризари за 2019 година.
    6. Програма К4 Програма за култура, културни манифестации и творештво во Општина Шуто Оризари за 2019 година К4 со под-програма К40 и КАО.
    7. Програма Л Програма за спорт и рекреација во Општина Шуто Оризари за 2019 година ЛО со под-програма ЛОО и ЛА
    8. Годишна програма на Одделение за локален економски развој во Општина Шуто Оризари за 2019 година “Програма Г“.
    9. Годишната програма за социјална заштита во Општина Шуто Оризари за 2019 година.
    10. Програма за управување со отпад
    11. Програма за работа на овластен градежен инспектор
    12. Програма за спроведување на општи мерки за заштита на населението од заразни болести
    13. План и програма за контрола на популацијата на бездомни кучиња на територија на Општина Шуто Оризари

Lendo taro web-sajto  e komunakoro Šuto Orizari

 

Hazri kerga:Neđmedin A-Roma Press

Grkijakere Bičalde avdive ka anen o Kanoni taro Prespansko panlo lafi

Денес започнува третото и последно продолжение на пленарната седница за ратификација на нацрт законот на Министерството за надворешни работи на Грција за Договорот од Преспа. Предвидено е, доколку не се пролонгира за подоцна поради големиот број пријавени пратеници за збор, гласањето да се одржи во 14.30 часот.

Avdive tavdela o lafi keribe Grkijake Khedipnaste tari plenarnikani bešin  baši ratifikacija  e bahan kanoneske dendo taro Ministeriumi avrune bukenge  ki Grcija bašh o Prespansko panlo lafi  savo sas kerduno ko naklo berš ki Prespa.

Anglala vakerdo isi baro rodipe bačh lafi keripe taro Bičalde e Grkijake, thaj odoleske pakalapes  o dejbe hango te resarel pali olengoro lokalnikano vakti pašeder ko 14:30 dakikija.

Pali o panlo lafi penđardo si ko naklo vakti so sas kerdune but bare protestija  taro na čhale đihanija tari Grkija save na kamena thaj  na ikerena akava panlo lafi so sas anduno  maškar Makedonijako thaj Grkijaro rađjalipe (vlast).

Diveskoro phaljaribe jagaleja (oruže) ko Mađjari

Две лица приведени во полиција едно заврши во болница на хируршки зафат со три прострелни рани од куршум во двата зглоба на нозете. Според неофицијални информации на огнената престрелка претходела фамилијарни недоразбирања на две семејства но официјално од МВР се уште не е потврдено мотивот за инцидентот.  Детални информации за престрелката нема од МВР само потврдија дека пукањето е пријавено околу 11 часот.

Ko parno dive  phalaribe ko Mađari, duj tane lende ki policija jekh olendar agorkerga ko hospitali trine kuvibensar tari šastra ko so duj pre.

Naoficijalno sar so vakerena o palariba thaj na halovibe maškar olende iklovela tari rig jerijeskoro (Familiarna) na halovibe, numa taro MVR  panda nane vakerdo i gnd taro akava incidenti.

O phalaribe e jagalestar ki policijaki trafika havlardo sas ko 11 o ari  ko drom Blagoj Stefkovski.  Đji akana isi jek manuš kuvdo,  aso duj thane phanle,  akale čipotake o MVR havlarela  sigo vakteske ka đjanelpes o šajdipa e phalaribnaske.

Taro hospitali  SV.Naum Ohridski denge informacija,  O pacienti resla ko hospitali ko11:00  ari thaj 30 dakikija,  evidentirime trin thana ko bedeni kuvdo tari šastra (oruže)

 

 

Se oglasi Partijata za Integracija na Romite PIR ,,Ponuda za sorabotka”

IPartija PIR pali aktueliziribe  o aviba taro Presidentska Alusaribe ki Republika Makedonija, erati javno prekal Socijalna mreže mukla  Havlaribe đji sa e prestavnikoja save ka ikloven sar kandidatija baši Presidentska Alusariba anglal vakeribaja taro PIR.

Te mangle ikeribe thaj pomaškarutno butikeripe tari Partija PIR thaj lakoro đjenipa ki Republika Makedonija, tadani ola ka valani anglal te panden lafi e Presidenteja tharo PIR, thaj te den piri hramin ko akala Rodipna save šaj drabarenalen ki Makedonikani čhib save sas  mukle erati ko facebook.

PIR- Na prestojnite Pretsedatelski izbori ke go podrži sledniot kandidat koj ke se obvrze javno da gi prifati i realizira  našite baranja, a toa se slednite :

– Vklučuvanje na Romskite intelktualci  vo     prestavuvanje na  nadvorešnata politika  na  R.   Makedonija na nivo na :

– Ambasador

– Sovetnici ambasadori

– Konzul

– Voen ataše

– Policiski ataše

– Vrabotuvanja vo voenoto razoznavanje na R Makedonija.

– 2. Zamenik ( pomošnik ) Direktor vo Agencijata za razoznavanje i kontrarazoznavanje.

– Vrabotuvanje na mladi Romi so završen Praven fakultet , ,,Fakultet za bezbednost i drugi   srodni fakultetti vo Agencijata za razoznavanje i kontrarazoznavanje”.

–  Eden člen od Romska nacionalnost vo Sovetot za bezbednost

– Promoviranje na Romskata kultura i tradicija za vreme na protokolarnite sredbi so     oficijalni pretstavnici na drugi državi.

Pretsedatel- Dr. Berat Bajram

 

 

 

 

Низ каква призма странците кои доаѓат во посета на Шутка ја гледат и пишуват за неја?

(Тесктот го добив од Boris Dymny французин, кој бил во поесета на Шутка и пишува книга за неја и за повеќе ромски населби низ Европа , кој тој ги посетил Просудете сами за што станува збор)

Оваа есен, го дишев воздухот на Шутка, воздух за инспирација за да пишувам. Работев неколку години со ромските заедници ширум Европа, решив да го запознам универзумот: Gipsystan. Оваа земја од каде што Гаџо е само дел од инспирацијата… Земја или место која е толку голема колку Земјата. Собирав песни што ги преведував од Rromanes на француски јазик за оние кои го загубија својот јазик да имаат пристап до значењето на овие песни ( но исто и за gadjésкои не зборуват Rromanes. Убедени сме дека разбирањето на културата на другите е првото оружје за борба против расизмот. Но, сакав да го развијам описот на Gipsystan преку роман.

Оваа книга, на која сеуште се работи, ќе собере широк спектар на анегдоти и прототипи во … која ќе ја има Шутка како главно место во нашиот имагинарен Gipsystan . Во меѓувреме, еден мал извадок:

“Веќе три дена шетам по улиците на Шутка. Ние не сме во филм, но сепак, изгледа како да сме во некој филм .

Ромите не се најзастапена популација во градот – иако тука е официјален јазик на rromomanes но тоа е пради пазарот,Колички на улиците, по тротоарите каде се минувачите, велосипеди препшравени во мопеди , гулаби, кокошки, патки се се тука, насекаде. И гуски. Тие се чини дека се најмногу негуваното домашно милениче. Има и кучиња со дебели влакна, пенестите решетки и крвави очи ќе имаат многу работи за да им завидуват. Гуската е тука мила, разгалена. Во текот на овие три дена сретнавме стада. Нивниот овчар би можел да биде и дете , човек во костим и шапка, кој се обидува да ја компензира својата алхохолна состојба со елеганција со гест и неговото одење на една нога , баба во фичо, цветни престилки и кожени чевли вкрстени со канап од коноп. Овие стада верно ги следеа своите овчари, речиси со љубов, мешајќи ја групата, чекајќи го нивниот фатален час.

Недалеку од пумпата за вода, здогледавме како една мала група деца ја миеше косата.

Ние само што го го поминавме пазарот. Парада на брендирани алишта. Сите марки се застапени: Гучи, Шанел, Луј Витон, Версаче, Леви, Најк, Келвин Клајн, Аддидас … Ми

Искинатифармерки , кристали, траги, зелени и црвени линии, џебови, ремени, шиење, растегливи, тесни или за слабеење. Joggings во розово pilou и злато сјајот. На блузони, ракави, или на врвот со мноштво пораки: “Убав”, “Љубов”, “Пеколот-Њујорк, Париз”, “отворен бар” или kawaii мачка, плејбој зајаче во линии за срцата, rhinestones, мустаќи. … Делот кој е резервиран за прехранбени производи е приказна за себе. Повеќето штандови се напуштени, а малкумина присутни ги користат тие три четвртини. Веднаш зад салата, пустелија, каде што се паркираат неколку автомобили и многу ѓубре. Соседството, со двојни слики на сиромаштија и богатсво , со многу палати.

Ромите не се сите сиромашни. Во истата улица, гледаме куќи од сите класи. Сепак, тие имаат купони со златни мотиви. Гледаме тука и статуетки на лав во бел камен, симбол на успехот на семејството.Улицата не цеосно санирана. Некои кукни палати ги зашеметуват очите пред толку многу големо богатство. Се држам за блокот за цртање,ја сум исполнет со скици на лица кои се испитувајки настроени кон мене … Не можам губам , нее толку лесно нешто за прпат да го видиш и да го доживеш. Нашата мала делегација веќе привлече голем број жителите од овој дел кои не нарекуват со Дило, или на састо . За нив можеби сме биле , мала војска која падна од Марс.”Boris Dymny е воедно и админстратор на страната

http://gipsystan.fr/?fbclid=IwAR1Ug_tzB0ZwvuMMtMGUutzjLwsYhC4vQDegLTqZHSZ8_Uyb7DNTRM67Re0

Мухаџер Сулејман (Соломон)

 

 

Ki šutka pirela na penđardo vordon ki mangin te len potikore čavoren(Vakerena dizutne)

Ki avdisutni havlarin savi resarga đji amende, vakerindor  jek Romano jeri save haricaske ka oven sas viktimimaja  tari jek asavki čipota,  kana mangle te čiven e tikore čhaja J.M andre ko pumaro vordon, vakerela anglal amari kamera i daj e tokore čajakiri Đ.M.

Numa  akala vakeribe tane salde  tari rig akale jerijeskere, aso averada  Romane jerije vakerena so isi asavke na penđarde vordona save pirena ki komuna Šuto Orizari thaj kuvena ko adala thana savende araklagovena jerije save tane phare Socijalnikane haleja.

Ko telefonsko lafi keriba  đji policijakiri trafika  Čair-Butel, denge amen informacija  đji ko akava momento ki lende na resarga prijava asavki čipota taro dizutne  e Komunakere Š.O.

Vakerdo sas amenge anglal o nevo berš sas jek vakeripe asavko  baši na penđardo kombi vordon savo bešela angli siklane thaj akharela tikore čaven, numa pali policijakiri patrola ko akava than pobuter  adava kombi na sas  diklo ko adala thana.

Policijako vastakerutne vakerena e đihanija, kana isilen asavke informacie amen bešaja olenge puterde te aven đji amende thaj te den amen info, te šhaj amen sigo keraja reakcia thaj astaraja e asavke manušen.

 

Ake o video so vakerga i Daj  J.M taro drom Pelagonija Šuto Orizari

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

 

2 Attachments

 

 

Ki šutka pirela na penđardo vordon ki mangin te len potikore čavoren

O Paluno čhon  ki komuna Šuto Orizari šungovena informacije mangin baši čhoriba tikore čavoren, numa akanasaske e manuša thane na penđarde  thaj na đjanelapessi-li von raštralutne Makedonijake.

Ki avdisutni havlarin savi resarga đji amende, vakerindor  jek Romano jeri save haricaske ka oven sas viktimimaja  tari jek asavki čipota,  kana mangle te čiven e tikore čhaja J.M andre ko pumaro vordon, vakerela anglal amari kamera i daj e tikore čajakiri Đ.M.

Numa  akala vakeribe tane salde  tari rig akale jerijeskere, aso averada  Romane jerije vakerena so isi asavke na penđarde vordona save pirena ki komuna Šuto Orizari thaj kuvena ko adala thana savende araklagovena jerije save tane phare Socijalnikane haleja.

Ko telefonsko lafi keriba  đji policijakiri trafika  Čair-Butel, denge amen informacija  đji ko akava momento ki lende na resarga prijava asavki čipota taro dizutne  e Komunakere Š.O.

Vakerdo sas amenge anglal o nevo berš sas jek vakeripe asavko  baši na penđardo kombi vordon savo bešela angli siklane thaj akharela tikore čaven, numa pali policijakiri patrola ko akava than pobuter  adava kombi na sas  diklo ko adala thana.

Policijako vastakerutne vakerena e đihanija, kana isilen asavke informacie amen bešaja olenge puterde te aven đji amende thaj te den amen info, te šhaj amen sigo keraja reakcia thaj astaraja e asavke manušen.

 

Ake o video so vakerga i Daj  J.M taro drom Pelagonija Šuto Orizari

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

 

2 Attachments

 

 

Реакција по однос на изјавата на заменик министерот Агим Нухиу објавена на порталот Фактор „Според јазикот на пасошите, Албанците се 30 отсто во Македонија“

Институтот за истражување и анализи на политики – Ромалитико реагира на информациите изнесени во порталот Фактор „Според јазикот на пасошите, Албанците се 30 отсто во Македонија“. Согласно законот за употреба на јазиците и законот за патни исправи, секоја етничка заедница има право личните податоци да бидат напишани покрај службениот јазик  и на јазикот и писмото што го употребува граѓанинот по негово барање. Меѓутоа, според искуствата на Ромската заедница, овој закон недоследно се применуваше. Поради тоа бројот на патни исправи издадени на јазик на етничките заедници да се користи како индикатор за етничката структура во државата треба да се земе со доза на претпазливост. Нашата организација ја има документирано недоследната примена, при што случаите може да се категоризираат во две категории: При поднесување на барања за издавање на пасош, покрај македонскиот, Ромите избираат истиот да се издаде и на Ромски јазик, меѓутоа истите се издаваат двојазично на македонски и албански.

При поднесување на барање не се бара двојазичност, но доколку лицето кое што го поднесува барањето има муслиманско или православно име и презиме, службениците по “стандардна претпоставка“ ги издаваат патните исправи на македонски и/или на албански јазик, иако претходно лицата не одбрале ниедна од опциите за друг јазик.

Поради ваквите случаеви, Институтот за истражување и анализа на политики – Ромалитико посочува дека административните податоци кои постојат во државата не даваат реална слика за етничката припадност на сите граѓани. Затоа, апелираме Пописот кој се планира да се спроведе во 2020 задолжително да содржи етничката припадност како белег. Досегашната пракса покажува дека говорењето на еден јазик не значи дека лицето е припадник на заедницата на јазикот кој го зборува.

Факт е дека процентот на сите етнички заедници во Македонија и натаму останува енигма, поради различни причини кои најчесто се поврзуваат со вадењето на  бугарски пасоши и масовно иселување од државата поради економски причини.

Очекуваме дека новиот закон за јазиците ќе ја спречи  “административната асимилација“ на помалите етнички заедници која што претходниот закон ја воведе. Институт за истражување и анализа на политики – Ромалитико во натамошниот период продолжува да се залага за воведување на етнички белег во пописот 2020 и ќе го следи новиот закон за јазиците со цел доследно имплементирање и почитување на правата на сите етнички заедници во Р. Македонија.

 

 

- Reklam -

KOLUMNE