Ko restoran Princ o PCER nišankerga piro 28 berš buti keripe ki politikani scena, tari akaja partija sas kerdune e jekta Šerutne,Pratenikija, Ministerija thaj avera uče pozicije sas lendune telo vas akale partijako.
O avibe taro đjene e partijake sas ko baro numero, numa hem sas akarde Misafirija, Amala thaj buti kerutne taro PCER. O Presidenti e partijako puterga akava khedipe tikne lafi keribnaja, vakerindor kaj pobuter vakti ka mukel baši nakjibe thaj šukar
Birađjakiri organizacija ,, Kham Sijan“-Skopje erati ki siklana ,,Saip Jusuf“ ikergapes i havlardi poetikani rakh savate lele than sikle taro siklane Prajla Ramiz thaj Hamid, 26- Juli thaj o sikle taro Šaip Jusuf.
O avibe e đihaneskoro sas k baro numero mangindor te diken e terne Romane čhave sar drabarena gilja ki Romani čhib thaj odova kamlapes te ačhol ki tradicija sostar valani pobuter asavke aktivitetija te kerenpes, ko sajdipe thaj ikeripe amare dajakiri Romani čhib – Akava sas o vakeripe taro presidenti e Birađjakere Organizacijako Sevgul Abdula.
I manifestacija putergala o Šerutno e komunakoro Kurto Duduš thaj puterde vakerga baši peske thaj i komuna ačhovela puterde vastensar savoren te del arka, odola save mangena te araken i Romani Kultura, Tradicija, Čhib thaj Historija.
Ko sasto aktiviteti lele than terne poetija paše 30 đjene, aso olendar ikerge o trin thana- jekto than :Sadeta Aguš, dujto: Marisa Husein thaj o trinto ikerge duj tikore čave save sas olen dialog ki poezija o Ramiz Mamud thaj Barije Ramik.
Sa e avera čhave save na ikerge disavo than, olenge te šaj te na ačoven bizo disavo bakšiši i Birađjakkri Organizacija ,,Kham Sijan” taro poro buđeti, avrijal taro akava aktiviteti kerga olenge tikore baksisija, te šaj te ovelen motivi hramibaske thaj drabaribaske ki Romani čhib.
Ki akaja čipota jeke hangoja ange paluno lafi i B.O. ,,Kham Sijan” te ulaven šukrin keripe baši akteri saste đjivdipaske baši o Demir Đemail-Đjimi savo nakhavela ko Teatrija pobuter taro 35 berša.
Pal adava ko agor sa e misafirenge sas kerdo tikno kokteli, mangipaja te bičhalelpes o purano 2018 berš thaj savore asande thaj bahtale te đjakera o nevo 2019 berš.
O stanija bikinenape ko duj rate max: 1 rata 50% taro stani hem i dujto rata ko krajo koga dobinena po stani
Akava si jekto fare ki komuna Šuto Orizari te anelpes bari investicija, savaja e Roma tari komuna Šuto Orizari, ka ovelen šajdipe te kinen peske stanija ko but povolno telune fijateja)cena
O stanija bikinenape ko duj rate max: jekto rata 50% taro stani hem i dujto rata ko krajo koga dobinena po stani. Lokacija tani ko Centari e Šutkake pali I komuna Šuto Orizari.
Materijalija baši lačharibe e Binalake tane taro :Knauf-Germanija, sakoja binal ka ovela piro video arakiba, arakibaskere službe thaj vi-fi, o than ka ovel privatno, čhavorikani avlin, thaj sakova stani isile thaj piri garaža.
Baši o kherutne thaj lengere misafirija save ka aven ka ovelen privatno parking vordonenge thaj panda but buka save ka oven ko ikeripe eđihanenge save ka mangen te kinen peske stanija.
60m2 stani, tano po 650 EUR kvadrati ili 39,000 EUR 80m2 stani tano po 610 EUR kvadrati ili 44,100 EUR 90m2 stani tano po 590 EUR kvadrati ili 53,100 EUR 114m2 stani tano po 570 EUR kvadrati ili 64,980 EUR. Keren rezervacija ko vakti, sostar isi stanija tari binal save tane kaparirime thaj dende,
O uprune fijatija save si vakerde baši jek stani, isi šajdipe taro čhon Fevruari 2019 berš te ušten baši 30%, aso akala fijatija save tane vakerde ačhovena đji ko 31. 01. 2019 berš.
Keren kontaktija ko akala numerija 071-252-666 thaj 075-212-871- šhaj thaj ko viber.
Утрово се случила експлозија пред црква во Атина повредени се две лица, од кои едниот е полицаец, јавува државната телевизија ТВ ЕРТ. Бомбата била сместена во метална кутија. Целиот инцидентсе случил пред црквата Свети Дионисиј во атинскиот крај Колонаки, околу 7 часот утринава по локално време.
Ki Eksplozija savi resarga javinakoro anglal khangiri ki Atina kuvde si duj manuša, aso jek taro kuvde manuša sas thaj bukarno tare Atinakiri policija, havlarela i Tv. ERT. I Bomba sas kerduno thaj čivdi telal o vordon ki sastrunali kutija.
Akava incidenti resarga anglal I khangiri ,, Sveti Dionisij” ki Atinakiri dis ko than Koponaki, aso o aktiviribe e Bombakoro šundilo ko 7:00 javinakoro.
E Policijako bukarno sas legardo ko hospitali, aso e rodlaribaskere informacije nane vakerde sostar, vakerena ko avdisutno dive tavdela o rodlaripe akale resarinakoro.
Birađjakiri organizacija bašh buvlaripe taro sasoitno butikheripe,, Kham Sijan“-Skopje, pali o havlardo konkursi savo sas muklo ko 24.12.2018 berš agorkerga erati, thaj baši o avdisutno dive akharela savoren te oven kotor tari avdisutni ,,Drabaribaski Rakh,, Ki siklovnakiri biblioteka ,,Šaip Jusuf-Šuto Orizari“.
Ki kulturakiri poetikani manifestacija ka ovel tumen šajdipa te šunen bute Romane čaven taro trin siklovne save araklagovena kikomuna Šuto Orizari, thaj dena pestar sa erat te lošankeren tumari rakh, thaj barabutne te nišankera olensar o bičhalipe e purane 2018 beršeske, asande mujeja thaj šukare Romane aktivitetensar te đjakera o nevo 2019 berš.
Ki sasti poetikani manifestacija lena than kulturakere prestavnikoja, e čhave ka drabaren Romane gilja angall o žiri, palo odova ka delpes pursakoja e trine maj šukar drabarde gilenge, jekhajek ka ovel tumen tikno kotor performansi tare bute beršengoro akteri savo nakavga poro sasto đjivdipe ko Teatar o rajo Đjimi thaj oleske ka delpes Šukrin keribe baši ,,Đjivdipe ko Teatro” thaj panda but avera šukar resarina save ka ovel tumen šajdipa te dikhen olen. Akharde sijen savore te oven tari avdisutni anglal neve beršeskkri čipota, aso medijakoro učharipe e saste resarinakeke ka ovel učhardo taro ,,vebtv Roma Press”.
По повод на Новогодишен економски форум : ,, Биди фраер и донирај прочистувач”, Општина Шуто Оризари донираше прочистувачи за воздух во детската градинка ,,8-ми Април”. Сега секоја просторија во градинката ќе биде опремена со прочистувач со цел елиминирање на загадените материи и нормална функција на респираторниот систем. На децата како вулнерабилна група мора да им се обезбеди средината со оптимални услови за развој и нормална функција. Општината се залага за унапредување на здравјето на децата преку креирање на посебни програми и акциони планови. Според податоците на Светската Здравствена Организација (СЗО) годишно во светот умираат по 600.000 деца како резултат на загадениот воздух и инфекциите на дишните патишта предизвикани од штетните честички во воздухот.
Ki resarin taro havlardo Neve beršeskoro Ekonomikano forumi,, Ov Mangupi thaj ulav pročistuvači” komuna Šuto Orizari denga elementi savo dujrarela o melalipe thaj na šukar resarina ko havajakoro suluko ki anglal siklojbaskkri siklovni 8-Aprili.
Akana sakova than ki gradinka ka ovel iramalo e čhavengoro suluko te šaj odoleja te dujrarelpes olendar I bilačhi materija taro na šukar suluko, thaj odoleja ka kherelpes e maj tikore čhavenge te ovelen normalnikani buti keripe ko respiratornikano sistemi.
E čhave sar vulnerabilnikani kupa savo valani te arakelpes pomaškaripe optimalnikane šartensar baši buvlaripe thaj anglal đajbe ko normalnikani buti keripe, Komuna Šuto Orizari kerela sa, te šaj te đjalpes po anglal ko arakibe o sastipe e maj tikore čhavengoro prekal keriba programe thaj akciona planija.
Sar so vakerena e podatokoja tare Sumnaleskkri sastipnaskiri Organizacija, ko berš ko sumnal merena pobuter taro 600.00 čhavore sar palunipe taro na šukar havajakoro suluko thaj o resarde infekcie taro sulukoskoro drumo ko čhavorikano andrune kotora taro bedeni (telo), thaj sa adava resarela taro na šukar resariba e havajakere sulukostar.
Објавен е нов закон во Данска со кој се предвидува секој кој сака да земе данско државјанство треба да се ракува ради добиеното државјанство, закон кој бешѓе усвоен минатиот четврток за кој пратениците велат дека е наменет за муслиманите кои одбиваат да се ракуваат од верски причини кој се однесува на женскиот пол.
Havlaripe tari Danska o nevo kanoni savo sikavel sako, savo ka aplicirinel te lel themutnipa akale themakoro ka valani te del po vas te pozdravinelpes .
O kanoni savo si ando persi štarto dive kana o Parlamenti kergja decizia so si e muslimamenge save na kamena te den po vas te pozdravinen pe taro religiakoro aspekto, aso majbut legarel pe akava kanoni bašo o muslimanke.
Aso akava kanoni kergje bare reakcie ko disave dizjakere šerutne so ka implementirinen akava kanoni ko akala ceremonialno aktia thaj kergja reakcia tari aver rig, Numa ola notirinena kaj odova nane politikani akcia numa “uži simbolika” thaj relevantno kvalifikacia e korkoro aplikantoske so rodela themutnipa tari Danska.
Ola vakerena aso o Dansko parlamento denga propozalo akale neve kanoneske ka kerelpes te bajrol o Socialno aspekto taro nacionalno baripa.
Numa aso i Danska nane jekhutni ko akava elementi. Aso I Švajcaria thaj i Francia vakerena ba[I akava nane kerdi ” asimilacia” ko ikaviba o themutnipa e duripaske manušenge, numa isi disavi rig save na mangen te selaminkerenpes oficialno personencar taro asavke ceremonie.
Се предлага до Собрание од премиер Зоран Заев да ги разреши од функција министрите без ресор Аксел Ахмедовски како и Аднан Кахил. На местото на досегашниот министер Аксел Ахмедовски се предлага Музафер Бајрам, а на местото на Аднан Кахил се предлага Елвин Хасан.
Premier i Zoran Zaev bičavga rodipe đji Makedonijako Khedipe (sobranie) te hularel taro funkcija duje ministeren, jek si o ministeri Aksel Ahmedovski thaj o dujto Adnan Kahil.
Ko than e ministereske Aksel Ahmedovski, Zaev rodela ko akava than sar ikerimalo baši i implementacija tari Strategija e Romengiri ki Makedonija te anavkeren e Muzafer Bajram, sar manuš savo isile bukakoro buti keriba ko NVO –Sektori.
Aso o than taro Adnan Kahil sar ministeri bizo resori aso ikerimalo duripaske investicienge te anavkerelpes e neve baši akava than Elvin Hasan.
Baši akala duj thana sas but bari fama maškar sa e medie thaj elektrikane portalija, savensar bajrovela sas i holi thaj i sama maškar e manupša, numa o paluno vakti čhivelapes agor e resarde informacijensar, thaj taro akana ka đjakerenpes taroo neve ministerija rezultatija thaj buti ki rađji tari Repblika Makedonija.
Градоначалникот Курто Дудуш заедно со Дедо Мраз денеска ги посетија децата од детската градинка ,,8-ми Април” во Шуто Оризари. Околу 100 новогодишни пакетчиња биле доделени во име на престојните новогодишни празници. Целта на оваа акција е посреќно и безгрижно детство. По завршување на новогодишната акција Градоначалникот одржа средба во Директорката Сонѓул Шабан Ахмед каде беа дискутирани можности за спроведување на проекти во насока на унапредување на предшколското образование.
Ko anglalipa e neve beršeskere biđjukonge o Šerutno tari komuna Šuto Orizari, barabutne Papu Pahoja kerga vizita ki anglal siklovni 8-to April ko Šuto Orizari.
Dengapes gudlipangere artikloja e maj tikorenge pobuter taro šel, mangipaja te mangel olenge bah thaj sastipe ko lengoro čhavorikano đhivdipe ko nevo 2019 berš.
Sa e čaven valani te oevelen bahtalo čhavoripe, bi dikhibnaja olengiri ekonomikani thaj socio statusi e đjivdipnasko, thaj odoleske amen sar komuna kergem aktiviteti te resara đji ko maj tikne thaj te bahtara olen, akaja akcija bajrovela ki tradicija, soske amari mangin sar komuna e maj tiknenge te ovelen bahtalo čhavoripe thaj šukar šarti đjivdipnaskoro.
Pali o aktiviteti o Šerutno diklapes thaj e Direktorkaja Songul Šaban-Ahmed, thaj kerge lafi baši aktuelna šajdipa ko legaripe šukar proektija ko vazdipe e anglal siklojbaskiri edukacija ko čhave save tane kotor tari anglal siklanakoro đajbe 8-to April.
Akava kurko kergapes jek Teatarsko performansi tari siklana Prajla Ramiz thaj Hamid, savensar vastakerela telal i Režija tari Sanela Emin –diplomirimo akteri. Teatatarsko performanensar panle bašI o potikore čhave thaj o aviba e neve berseskoro, sakova dive bajrovela I mangin thaj o interest e dikelpes akava tetareskkro khelibe.
Maškar so akava Teatareskkro performansi ko akanutne neve beršeskere biđjukengoro kulturakoro nišankeripe lena than ko sa e siklane ki komuna Šuto Orizari, Avdisaske havlarena thaj khelibe i jekhajek Teatarsko performansi anglal pobuter misafirija thaj sikle ki siklana Prajla Ramiz thaj Hamid.
Sa odoleske akarde sijen savore save mangena te oven kotor taro akava teataresko performansi savo kelela ki siklana Prajla Ramiz thaj Hamid, e vudara si puterde baši sa e mangle e Teatareskere.
