Blog Rig 73

Panda trin dive dji ko agor e Popiseske…

Rastrakoro zavodi bash statistika havlarga erati o numerija tar ginjiba e dizutnengoro. Sar so vakerna e rezultatoja kherde dji ko 20 o ari, hramongepes 1.695 dizutne. Prekal o khedimale khere lingarela 526.605 thaj 752.918 stanoja.
Korkoro inicijativno dizutne tar dijaspora dji avdive isi hramome 199.819 dizutne tar dijaspora.

O Dive tane harne tikore vakteske agorkerela o Popis thaj odoleske o paluno vakhti tano sakova jek dizutno te rodel te ovel popisuime ano avutno lingarutno Popis 2021 bers.

Државниот завод за статистика вчера ги објави новите бројки од пописот на населението. Според резултатите обработени до 20.00 часот синоќа на 27 септември, се попишале 1.695.549 граѓани. Бројот на домаќинства е 526.605 и 752.916 станови.

Самопопишани граѓани од дијаспората до денеска наутро во 7.30 часот има попишани 199.819 иселеници.

Официјално до вчера, односно еден ден претходно, во статистиката влегоа вкупно 1.619.857 лица, а од дијаспората тој број изнесува 198.589 граѓани.

Roma Press-Statistika

AVAJA- Press konferencija bash manipulacie kerde upral e Roma ko avutno Popis 2021 bers..

AVAJA- Avdive ikerga press konferencija anglal i Statistika sa sebepeja puterde te vakeren pal sa e lende informacija save tane resarde dji ani AVAJA, vakerindor direktna primerija tar kerde manipulaije upral e Roma ano avutno Popis 2021 lingardo ani them Makedonija.

Teleder daja tumen linkoja thaj havlaribe savo si kerdo ani Makedonikani chib sa sebepeja te haloven hem o na Roma.
Drabaren teleder..

Граѓанското движење – АВАЈА во изминатите десет дена нотира сериозни неправилности,
притисоци и манипулации врз ромската заедница при спроведувањето на пописот во
државата. Овие манипулации се случуваат на места каде што Ромите живеат во средини
каде што има доминантно население на други етнички заедници.
Од мониторингот на терен забележани се следните неправилности во неколку критични
општини:
– Струмица: регистрирање на лица кои биле попишувани пред продавница на улица
Бетовенова и не прашување на прашањето за етничка припадност од страна на
попишувачот
– Струмица и Радовиш: припадници на турското движење се пријавени како одат заедно
со попишувачите во Ромските маала и домаќинства, при што давале турски знамиња
додека се одвивала “статистичката операција“. За овој случај реагираше и ДЗС меѓутоа
немаме информации дали е повторен пописот на овие места и дали се преземени
соодветни постапки спрема инволвираните
– Велес: попишувачот во текот на спроведување на пописот велел дека нема етничка
припадност Ром/Ромка во пописниот прашалник – овој попишувачот бил отстранет од
пописот, но по неколку дена попишувачот бил вратен на терен – Кој ги дал инструкциите
за враќање на попишувачот на терен? Дали пописот е повторен на тој реон? Како може
попишувач да биде отстранет поради нерегуларности и повторно да биде вратен на
терен? Дали е поведена постапка против локалната пописна комисија која повторно ја
вратила попишувачката на терен.
– Тетово: попишано ромското семејство како албанско затоа што во цела околина
живееле Албанци. Забележано исто така внесување на податоци во тетратка за да
попишувачот не се враќа повторно во истото домаќинство. Дополнително, има и други
случувања во Тетово во форма на притисок каде попишувачот по неколку пати ги прашува
Ромите за етничката припадност
– Дебар и Кичево: попишување на ромски семејства како Албанци без да бидат
прашани за етничка припадност
– Берово: Попишување на ромско семејство како македонско

Граѓанска движење – АВАЈА
Civic movement – AVAJA

ул. Аминта трети бр.33А/1-25 – 1000 Скопје – www.avaja.org – [email protected] – str. Amintra Treti 33A/ 25/1 – 1000 Skopje
– Виница: попишување на лица само со земање на лични карти, попишување на
Роми како Турци
– Во Гостивар на барање на граѓани да бидат попишани на ромски јазик, истите случаеви
не се пријавуваат во општинските пописни комисии. Во Гостивар е исто така забележано
сликање на лични карти во ромски средини.
– Генерална забелешка во сите општини е дека попишувачи земале само лична карта без
да прашуваат прашања поврзани со етничкиот идентитет на граѓаните.
Сите горенаведени примери укажуваат на серија на неправилности, притисоци и
манипулации коишто насочуваат дека ДЗС нема целосна контрола врз спроведувањето на
пописот бидејќи општинските пописни комисии го контролираат процесот преку
инструкторите и попишувачите.
Исто така сакаме да напоменеме дека горенаведените случаи особено со земање само на
лична карта придонесуваат за брзото спроведување на пописот на населението кое на
крајот резултира со квантитет, а не квалитет на собирање на податоци.
За надминување на ваквата состојба со цел да се спроведе кредибилен попис ги
упатуваме следните барања до директорот на ДЗС:
– Да се донесе одлука да се повтори пописот во оние реони каде што се забележани
нерегуларности од страна на населението и граѓанскиот сектор
– Да се продолжи рокот за спроведување на пописот на оние локации каде што пописот
нема да биде завршен во предвидениот рок и на оние локации каде што имало
нерегуларности и притисоци
– Бараме во текот на повторувањето на пописот да се обезбедат стриктно попишувачи
Роми, со оглед на тоа дека одредени попишувачи ја злоупотребуваат својата положба
– Да се поведе соодветна постапка против попишувачите и други структури кои свесно ја
искористиле својата положба за вршење на манипулации
– Од државниот завод за статистика бараме транспарентност во процесот на попишување.
Ние денес дополнително за ваквите случувања ќе испратиме допис до:
– Претседателот на државата и владата на РСМ
– До министерот за Правда
– До дипломатските претставништва во државата и мисијата на ОБСЕ и Евростат

Пописот е национално прашање кое ја засега целата ромска заедница, оттаму како
општествени чинители ги повикуваме сите политички партии, граѓански организации,
коалиции, мрежи, медиуми и други чинители, предводени од Роми да изразат силна
поддршка за повторување на пописот во одредени локации.
Целосната изјава од прес конференцијата е достапна на следниот линк:
Facebook: https://fb.watch/8hnmH_6UYj/
Youtube: https://youtu.be/8rZSdxUAXWo

Roma Press- AVAJA

Kolumna tar o M-r Śenaj Osmani,, Analizе jali kvaze analize” ..

Последните неколку години сме сведоци на низа политички анализи произлезени од т.н. аналитичари кои во ниту еден момент неуспеале да ја прогнозират или погодат сршта на темата за која ја правеле својата анализа.

Тоа беше тој факт што ме поттикна да напишам анализа за реално потребната состојба на нашата држава, а верувам дека голем дел од читателите на мојата колумна ќе се сложат со фактите и препораките наведени подоле.

Барем јас досега немам слушнато, ниту прочитано некој од политичките аналитичари да дадат свое мислење околу поставениот систем по кој функционира нашата држава, кои се предностите и недостатоците на самиот систем. Сите аналитичари зборуваа дека таа власт има свои недостатоци, оваа власт повторно има недостатоци, а никој незборува за системските недостатоци кои се клучни за спроведување на соодветните државни политики.

Било која политичка партија да дојде на власт и да работи по системот кој во моментот се користи ќе биде неуспешна, граѓаните уште поразочарани а сиромаштијата и понатаму ќе владее. Сето оваа ни укажува дека Македонија има потреба од системски промени, промени на глобално ниво, како во Законодавната, Извршната така и во судската власт.

Немора човек да биде многу мудар, да размислува или да продуцира новитети во системот, доволно е само да се ископират позитивните системи од развиените европски држави каде е активно владеењето на правото и меѓусебната почит кои слободно можат да се нарекуват како правна држава. Во државите каде владее правото, на власт се граѓаните, ако на гаѓаните не им се овозможува уживање на основните човекови права таа држава неможе да се нареку правна држава.
Незнам како да го започнам почитувањето на правата на малцинствата, незнам од причини што системот недозволува такво право, припадник на помалите етнички заедни неможе да го оствари своето право бидејки тоа не е системски решено и само поради тој пропуст припадниците на помалите етнички заедници остануват на работ од системот со што се предизвикува лоша социо-економска состојба кај тие заедници. Третманот кон припадниците на малата заедница е повеќе од лош, дури може да се каже и недоличен ако изгледот му е сиромашен.

Така да јас проблемот не го гледам во политичките партии, проблемот треба системски да се решава. ЗАТОА ги повикувам креаторите на државниот систем да ги анализират системите на развиените европски земји и да почнат со копирање.

Не барам никој да се препознае во мојата колумна, она што сакав да го казам во истата е веке напишано.
Со почит кон сите политичари.

Колумна на М-р Шенај Османов – Рома Пресс

LDP thaj DOM – Erat e aktuelno šerutneja Kurto D.dikhlepes e dizutnencar tar Ś.O.

Erat ikergapes phravdi tribina ani Komuna Šuto Orizari savate lele than o Presidentija tar Koalicija,, Odlućno” LDP thaj DOM o rajo Milevski thaj Moraćanin, aso barabar e aktuelno Śerutneja Duduś thaj i rajni Osmanovska phravde kerge lafi baś sa e resarde rezultatoja numa thaj sa baś odova so valani te resarel ano neve śtar berśa mandati.

Вечерва се оддржа трибина во Шуто Оризари каде беа гости Претседателот на ЛДП г-дин Горан Милевски,Претседател на ДОМ г-ѓа Маја Морачанин,Заедно со актуелниот Градоначалник Курто Дудуш како и Претседателот на Советот на Општината Шуто Оризари Фатима Османовска говореа пред присутните за политичката активност и воедно со постигнатите резултати и со право се бара уште еден мандат со единствена цел да се реализираат сите зацртани проекти за доброто на сите граѓани во Општината Шуто Оризари.

Hazri kerga: Neđmedin, Fuat- Roma Press

Avdive ćivge piri vas hramin o 5 kandidatija baš Gradonaćalnikija ko Śuto Orizari.. dikhen Video

Avdive o panđ kandidatija baš Śerutno ani Komuna Śuto Orizari čhivge piri vas hramin baś fer thaj demokratikane alosaribe ko 2021 berś.

Петтемина кандидати за градоначалник на Општина Шуто Оризари денеска потпишаа кодекс за фер и демократски избори во пресрет на локалните избори и непосредно пред стартот на изборната кампања.

Со својот потпис, Курто Дудуш коалиција Движење Одлучно за Промени, Тефик Махмут Политичка Партија Лeвица, Ферат Асан СДСМ, Ѓеѓе Дрмировски ДСР-НПР Ром Ромеске и Халит Исени ДПА, како учесници во изборниот процес се обврзаа да го почитуваат законот и да водат фер изборен натпревар.

Hazri kerga: Neđmedin A.Fuat D- Roma Press

ROM PARTIJA- Erđan Selimi prekal poro fb status bićavga havlaribe đji sa e dizutne tar Śuto Orizari..

Ko anav tari politicko partija ROM, mangava te informirinav sa amare Romen deka i partija ROM ko akala lokalna izborija za Suto Orizari, nane te ucestvinel, a nitu anga odluka te del podrska bilo save kandidate, sebepi veke bute dzenenge poznata pricine, kova so ko naredna periodi akava prasanje ka ovel javno razjasnimo.

Istovremeno mangaja te informirina tumen deka i partija ROM ka kerel buti isklucivo za grad skopje em celo Makedonija zaedno amare koaliciono partnereja VMRO DPMNE.

Roma Press-LENDO tar partija ROM.

Simovski vakerla sakova jek dizutno importatno tano te ovel ginjimo thaj hramome ano avutno popis thaj odova ka ovel..

Ano angllal te agorkerel o popis bash evta divesenge dji i maj bari statistikani operacija ani them,Popisuime tane 1,3 milionija diutne, vakerna e eratutne khedime informacije.
O Avgo manus tar Rastrakoro zavodi bash statistika, Apostol Simevski, ano lavkeripe ki them bash o faktor vakerla soj tano optimisti thaj djakerela te oven ano bukvalno lavdendo savore hramome tar sa e tahana ki them, thaj jekh kher te na achovel bi hramome tar rig e manusenge save lingarena o avutno popis(popisuvacija).

На седум дена до финишот на најголемата статистичка операција во земјава, Пописот, веќе се попишани над 1,3 милиони граѓани, говорат вчерашните последни податоци.

Првиот човек на Државниот завод за статистика, Апостол Симовски, во разговор за Фактор, вели дека е оптимист и дека очекува да бидат покриени буквално сите места во земјава, и ниту еден објект да не остане непосетен од страна на попишувачите.

Тој објаснува и дека е изнајдено решение за лицата кои моментално не се во своите домови, на пример оние кои подолг период престојуваат во своите викендички во одредени села или во други рурални населби во земјава.

„Доколку тие лица таму времено престојуваат, нашите попишувачи ќе дојдат токму на локацијата каде што во моментот се наоѓаат, и таму ќе ги попишат. Таму ги прашуваат каде точно живеат, односно каде се нивните адреси, и податоците се префрлаат во базите на адресите каде што тие вистински живеат. Тоа е позната метода за да се премости овој проблем, а за нас е најбитно што ќе ги собереме точните податоци за овие граѓани“, објаснува Симовски.

Обраќање на претседателот Пендаровски на Генералната дебата на 76. Сесија на Генералното собрание на Обединетите нации- Видео…

Presidenti e themakoro Stevo Pendarovski, avdive ano beshipe ko Unime nacie ano Nujork, kerga lafi ani 76 debata- Sesija prekal o Generalno khedipe tar Unime nacie. Teleder daja tumen linko bash so kerga lafi o Presidenti Pendarovski ani Makedonikani chib.

Претседателот Стево Пендаровски, денеска, во седиштето на Обединетите нации во Њујорк, се обрати на Генералната дебата на 76. Сесија на Генералното собрание на Обединетите нации.

Имам особена чест и привилегија, за првпат да се обратам на овој еминентен собир во име на Република Северна Македонија. Самиот факт што најголемиот број лидери се денеска овде, наместо да се обраќаме преку видео-пораки, говори дека почетокот на крајот на пандемијата е на повидок.

Во продолжение го проследуваме текстот од обраќањето на македонски јазик, а во прилог на албански и на англиски јазик.
Video..

Roma Press- Kab.Presidenti Stevo P.

Ređep Ali Ćupi- Piro gndipe baś o Popis ani Makedonija ..

Pala na perde 20 berš, ki avdivesutni Republika Utarutni Makedonija ko momenti tavdela e manušengo genipe/hramovipe/. Kompleksno statističko operacija kolestar so adhinel o avutnipe thaj o vazdipe ko sasto makedonijakoro sasoitnipe, specijalno e tikneder komunitetenge sar so si i Romani komuniteta.

Inspiririmo kotar adava kaj o proceso si, miro pendžaripe pe identifikuime kovliba pala akala bučha ko raštrakero/themeskoro/ implementiribaskoro sistemo thaj sa e bareder reakcije thaj roviba baši varesave bangipa thaj baši o mangipe averengo te kerel pes manipulacija so si identifikuimi ko tereno kotar e dizutne thaj e dizjakere aktivistija pangle e romane komunitetaja dije mange motivacija te hramonav.

Akale artiklosko ciljo si te informirinel, mothovel, motivirinel thaj del apelo dži ko buteder direktno thaj indirektno involvirime riga ko hramovipasko/genipasko/ implementiribe.

Formalno-legalno o hramovipe, si organizirimo verver/turlija/ informacijengo khedipe pala e raštrakere bešutne, kova so kerela pes ki jekh raštra/them/. Bareder numero kotar e thema organizirinena peskere hramovipa/genipa/ ko čhačhutno vakti, kova so sakana si upre tela sakova 10 berš. Amende ki Utarutni Makedonija akava proceso trubuj sine te kerel pes ko vakti angleder 10 berš.

O phučibe pala o hramovipe/genipe/ ki Makedonija avela but aktivno thaj političko pala i etnikani funda barodžanutno/važno/pala o anibe pe Ohridesko Tasviresko Kontrakto ko 2001 berš. Jekh thaj jekh e principencar kola si čhuvde ko Konstitucionalo thaj ko nekoborom kanunija thaj tela kanuneske čhinavdipa pala e bešutnengero numero pala i etnikani funda adhinela thaj o numero pala e specijalno nijamija/hakaja/ kola so dena pes thaj resljakerena pes kotar e varesave komunitete.

Leindoj telal i sama i praktika, džanibe thaj o drumo sar kreirinena pes e javutne politike, o jekhipa thaj o čhačhutni reprezentacija ki themutni thaj publično administracija, o leibe than ko decizijengo/odlukengo/ anibe (ko horizontalno thaj vertikalno nivelo) e budžeteskoro ulavibe ko buteder umala kasko ciljo si o themeskoro bajrovipa ko nakhle 20 berš, mande naj dilema kaj o genipe/hramovipe/naj numa majbari statističko operacija numa si vi bareder političko operacija. Političko operacija kolatar so ka adhinel ko avutne 10 berš, thaj, šaj vi buteder berša o temposkoro bajrovipa na numa generalno ki raštra/them/ numa konkretno vi upral i Romani komuniteta ko sa e umala (edukacija, bučharipe, khera, sastipe, kultura, dživdipaskero trujalipe thaj aver).

Respektuime drabarutne,

O nakle 20 berš sikavde pes amenge save thaj koborom si e hiva so kerdam sar komuniteta ko 2002 berš khana sine implementirimo o agorutno manušengero genipe.O phučibe so phučava korkori man thaj tumen si li vareso (te si, so?) so sikljiljam thaj kerdam li vareso te keras korekcija ko adala kovlipa?
Soske akana sijam ko na perde kurkeskere divesa dži ko oficijalno agorisaribe katar i majbari statističko političko operacija mangava te bičhalav dži tumende nekoborom apelelija thaj mothoviba dži ko konkretno targetirime grupe ki romani komuniteta.

Dži ko biradžakero sektoro, romane medije (audio-vizuelno, hramome thaj digitalno) thaj sa e individue kola so implementirinena ja pale si kotor katar e aktivitetija pangle e genibaja/hramovipaja/

•Keren majintezivno i kampanja pala o informiribe thaj motiviribe maškar e bešutne/dizutne/ te len pesko nijami te oven hramovde jekh thaj jekh olengere personalno gindipaja, specijalno vakerindoj olengero etnikano avipen.
•Oven khrlale kana mothoven e reakcije pangle e kerde pahipaja/kerde bangipaja/ sar vi mangle kerde manipulacijaja ko tereno.
•Vazden i presija pe relevantno raštrakere institucije kola si direktno odgovorno/len griža/ baši hramovipaski implementacija.
•Ko kontinuiteto informirinen e internacionalno komuniteta baši sa e upre vakerde bukja.

Dži ko pureder čhave ki maškarutni škola,nekanutne thaj akanutne stipendistija kotar o Romano Edukativno Fondo avera organizacije thaj institucije

-Tumari moralno buti/obligacija/ thaj tumari familijaki obligacija si te oven hramovde sar manuša kolengero avutnipe si kotar i romani komuniteta so sine thaj si vi akana funda soske lijen resljarden ja pale akana lena finansisko thaj javer edukativno thaj akademikani arka ko tumaro edukacijakoro proceso.
-Akava si but lačho thaj konkretno šaipe te irisaren thaj keren vareso lačhe kolestar ka dikhel benifito i sasti romani komuniteta ko avutne 10 berša ja pale buteder berša.

Dži ko romane političko partije, olengere liderija thaj partijakere strukture

-Isi tumen političko thaj civilno/dizutni,gragjansko/obligacija te oven proaktivno, te čhiven andre thaj te fokusirinen sa e tumaren partisko manušen, sa e materijalno resursen te ovel bahtagorali implementirimi i statističko-političko operacija anavkerdi genipe/hramovipe/.
-Kotar o rezultatija ka adhinel thaj tumaro durutno političko angažmano, kariera thaj kontribucija pala so ka ačoven ki godži thaj hramovde ki istorija.

Thaj ko agor dži ko sa e kandidatija baši e Šerutne thaj Džene Konsilierija ko Konsilo ki Komuna Šuto Orizari thaj javera komune kote so isi kandidatija Roma

-Mukhen momenteske e partisko aktivitetija pangle e avutne lokalno alusaribaja (kidijal i kampanja panda na crdingja) čhiven e aktivitetija pe manušengo genipe/hramovipe/. Kidijal ka resljaren bareder avtoriteto thaj kredibiliteto kana ka tavdel i alusaribaskeri kampanja, a e rezultatija kotar o genipe ka del tumen arka ko kreiribe thaj implementiribe čačhutne adekvatno thaj lače partisko thaj bučharne programe, kotar kolengeri implementacija thaj rezultatija ko avutnipe ka džal tumaro političko, kolektivno thaj individualno šukaripe.

Ka agorinav akaleja:

Ačovava pravdo sa e upre vakerde target grupenge baši deibe arka thaj dendo dumo jekh thaj jekh okoleja koborom so džanava, kobor so isi man godžaveripe thaj šaipe ko momento, te dav dumo thaj kontribucija, majangle te peras amari dizutni obligacija, dujto amari moralno obligacija so isi amen korkori anglal amende, thaj ko agor i obligacija anglal i amari komuniteta thaj sar trito anglal i raštra kote so dživdinaja, keraja buti thaj bajrakeraja amen.

Numa khetane/barbutne/ kapaciteteja, resursencar, keribaja buti, vazdime gindoja thaj phučibaskere tretmaneja sar strategijako nacionalno intereseja pala e Roma, šaj te pakjas kaj ka resljaras buteder kotar o nekanutno vakti. Akava mange i personalno sikljovibe thaj lekcija ma te ačova ko than sar ko 2002-to berš. I obligacija/odgovornost/ pherela upral sarinende, numa e aspektora pala save so dikaja si javereder.

Oven saste/palikerav tumenge/.

Devlesa!

Redžep Ali Čupi

O autori si nekanutno direktori ko Ministeriumo baši i edukacija thaj džanibe thaj akanutno direktori ko Romano Edukativno Fondo.

E pende autoreske dikhiba thaj gindipa si individualno khetane oleskere personalno gindipaja.

Roma Press

Ginekologija ano Śuto Orizari puterdi numa akana o avibe e romnnengoro tano tikno..dikhen video

Avdive o timi tar Roma Press ani vizita ki ginekologija ani Komuna Śuto Orizari, o vakeripe e dr.Bośkovski vakerla o than thaj instrumentija thaj tehnikano ikheripe bukako tano perfektno numa o avibe e đuvlengoro tano tikoro.

Ano so beśele o problemi panda khoni na vakerela, sikavelapes so đjanaja te roda hem te rova sa đji kote nane amen,numa kana diso delapes amenge tadani na avaja ano than thaj na arakaja amaro sastipe.

Apeli so pobuter romna, te aven ani ginekologija Śuto Orizari thaj te keren peske o valanutnе sastipnaskere pregledija.

INICIJATIVA BAŚ VAZDIPE O GOGAVERIPE ANO ĐUVLA KI KOMUNA ŚUTO ORIZARI IKHERDI TAR TIMI ROMA PRESS THAJ O IRIZ.

Dikh Video..
Видео..

Пациентките од Општината Шуто Оризари добија гинеколог но се укажува потсетеноста е со слаб инзетитет во ординацијата.
д-р Божидар Бошковски дискутираа околу оддржувањето на ординацијата,со цел жените од оваа општина да ја имаат потребната и неопходна здравствена услуга.

Сите жени од Шуто Оризари сега имаат гинеколог, кој се грижи за нивното здравје,но исто така навистина треба да се работи во терен и да им се укаже на жените колку е од голема важност да се користи ординацијата и да дојдат на редовни ѓинеколошки прегледи.

Д-р Бошковски е искусен гинеколог и најважното е тоа што пациентките ќе можат навремено да ѓи извршуваат своите ѓинеколошки прегледи.

Hazri kerga: Neđmedin, Fuat – Roma Press.

- Reklam -

KOLUMNE