Blog Rig 93

Rađi thaj i dis Skopje anga paluno lafi te ne phirelpes ano Vodno thaj Skopjeskiri Crna Gora..

Baśh baro riziko tar jagalipe thaj učhe tatipna tar portokalova faza savo si astardo sasto regioni,sar thaj pobare  lokalnikane jagalipna save si aktivna ano tereni, pali rodipe e Śerutneskoro Śilegov, Rađi Makedonijaki tar avdive (03.08.2021 berś) anga sasto namukhipe piribnaske ano thana ko Vodno sar thaj ano Skopjeskkri Crna Gora.

Ano jek e dizutnen thindalinelapes  te dikhle jagalipe  maj sigo te iranen ano numero 193 ja palem ano 195 -numerija save ka kheren sig reakcija e mujal jagalipnaske  službe.

Поради зголемениот ризик од пожари од високите температури и портокаловата фаза со која е зафатен регионов, како и големиот број локални пожари што се активни на терен, на барање на градоначалникот Шилегов, Владата на РС Македонија од денеска 03.08.2021-воведе целосна забрана за движење на Водно и на Скопска Црна Гора.

Воедно доколку забележите пожар Ве замoлуваме веднаш да пријавите во Противпожарната бригада на тел. 193 или во Центарот за управување со кризи, на тел. 195.

Te na bistarelpes! – Nikana pobuter o Genocido savo kerdilo upral e Roma..

Te na bistrelpes o Genocido savo kergapes upral e Roma ko vakti tar logorija pali Dujto Dumnalesko maripe, drabaren ani Makedonikani ćhib tikori historija so sa kergapes upral e Roma.

Да не се заборави! Геноцидот над Ромите од страна на нацистите
останува за многумина „заборавен холокауст. Мобилизацијата на ромските организации
во очувување на геноцидот врз Ромите и Синтите од времето на Втората светска војна, е успешен потфат со отварањето на Централниот спомен обележје на убиените Роми и Синти
во Берлин, кој е отворен во 2012 годинa.

Таквите иницијативи иницираа и француската Влада во времето на председателот Франсоа Холанд јавно да се извини за помошта на тогашната француска администрација во депортирањето на голем број Гитан,Мануш, Кале, Роми, Синти и други под ромски групи во пред камповите кои потоа биле преземени од германските СС и префрлени во злогласните концентрациони логори низ Европа.

Семејствата на жртвите на ромскиот Холокауст
сеуште се борат за еднаквост во обештетувањата. Во меѓу време институциоанлниот реторички
анти романизам станува политички респектабилен во многу делови на Европа. Сведоштвата за холокаустот во многу форми
како фотографии, извештаи за преживеани е од суштинско значење за новите културни
иницијативи, како што е дигиталната архива на Рома архив, за ромската култура. Ваквите архиви во кои се конзервирани
безброј сведоштва преку видео снимки и безборј фотографии, укажуват на хоророт
кој го преживувале во злогласниот логор на смрта Аушвиц- Биркенау, во злогласниот логор Јасеновац и во други логори на смрта,
шуми, пољани… Во Германија прогонството на Ромите и Синтите започна во 1935 година во одредени кампови на Ромите и Синтите кои беа формирани од локалните власти. Тие биле под постојан полициски надзор, и биле
присилени да работат за локалните фирми.

Тие биле означени како „асоцијални„
и криминализирани. Многумина беа во логорите под СС до крајот на 40 -та.

Во средината на јуни 1938 година
за време на операцијата „Работа„ се забележани првите масовни апсења
на Еверите и 10,000 други, меѓу
кои биле и Роми и Синти кои беа префрлени
во други логори. Во окупираната Полска, Србија и Советксиот Сојуз тие беа ловени од истите единици на Вермахот и одредите на смрта кои масакрирале Евреи. Пред големите депортациите во 1943 година во Германија веќе имало две депортации на 2500 Роми и Синти во примивни кампови во гетата на Полска во 1940 и 5000 во гетото Лоџ од каде што тие што не умреле од тифус биле испратени во гасни комори кај Челмо. Ромските жртви на холокаустот вклучува
многумина кои претрпеле прогон и убиства без да ги напуштат своите матични територии. Имињата на логорите во Чешка Лети и Ходинин и кампот Јаеновац во денешна Хрватска се многу познати по злосторствата над Ромите. Аушвиц останува моќна симболична реферетна точка за европските Роми и Синти. Во „Циганскиот камп„ во 1944 година во гасните комори за една ноќ беа убиени 2900 мажи, жени и деца. Аушвиц бил посебен вид пекол на Ромите и Синтите. Со наредба на Хајнрих Химлер тие беа депортирани како семејства во Аушвиц-Биркенау во делот Б-2, кој бил специјално дизајниран за нив како семен логор, што за останатите затвореници од овој злогласен логор не било дозволено. Третманот на Ромите и Синтите во овој логор бил од експериментален карактер.

Нацистите врза нив вршеле експеримент на гладување, до исцрпеност, и обсервација на нивната имунолошка борба со заразни болести. Било вршено сексуално насилтво врз девојчиња ромки, од страна на припадниците на СС. Биле вршени хирушки експерименти од
злогласниот доктор Менгеле, врз децата од кампот чии објект бил веднаш до неговата ординација. Во овие злосторствата и убиствата на Ромите во времето на Втората светска војна животот неформално го загубиле околу пола милион Роми и Синти меѓу кои мажи,жени и деца. Геноцидот врз Ромите и Синтите, продолжува од многу заедници во Европа, од Италија преку Украина и Грција. Ова ужасна историја честопати се занемарува,
Ромите и Синтите и понатаму се соочуват со дискрминација.

Roma Press- lendo rar Muhađed Sulejman (Solomon)

Avdive 118 berš tar Ilinden thaj 77 berśa tar ASNOM

Makedonija avdive niśanketela  118 berś tar Ilindensko vostanie, vazdimo ano 2- Augusto 1903 thaj 77 berśa tar Avgo bešhipe tar ASNOM, ikherdo ano  2- to Augusto ko 1944 berś, so duj Ilindenija ikerkerenapes sar stuboja tar Makedonijako raśtralipe.

Македонскиот народ годинава одбележува 118 години од Илинденското востание, кренато на 2 август 1903 и 77 години од Првото заседание на АСНОМ, одржано на 2 август 1944, двата Илиндени кои претставуваат столбови на македонската државност. Почнувајќи од крушевскиот манифест во 1903, во кој се соопштувало дека македонскиот народ се кренал на оружена борба против тиранската османлиска власт и насилниците…, дека востаниците не се разбојници, туку револуционери и дека во автономна Македонија сите ќе имаат еднакви права и слободи, а потоа и со декларацијата и решенијата на АСНОМ во 1944, поставени се темелите во борбата за слободна и праведна македонска држава.

Avdive ano simbolićno ćhane niśankergapes komemoracija baš o sa mudaripe e Romengo ano Holokausti..diken Video

Avdive ano simbolično ćhane niśankergapes o dive tar holokausti thaj sa o mudaripe e Romengo ano logori ko Aušvic saveske vakteske e Roma phare iranena poro gndipe numa thaj pharipaja kerena lafi so sa resarga ano akava dive. Ani chavjori         (gradinka) 8- to April ćhivgepes ani phiv trin kaśta savencar ka ikera ani amari godi o dive 2 – to augusto thaj sa o bilačipa save kerdile upral e Roma.

Комеморација по повод сеќавањето на жртвите од Геноцидот над Ромите во рамки на Втората светска војна – 2 Август. Денес на симболичен начин  во Општината Шуто Оризари во дворот на градинката ,,8 – ми Април”  се садеа три дрвца донирани од движењето на АВАЈА сo тоа  беше и одбележан денот на геноцидот над ромите во времето на  холокаустот и што се случувало во концентрациониот логор во Полска, Аушвиц-Биркенау.

Не треба да дадеме простор да се повтори историјата! Никогашповеќе! Затоа е многу важно да ја знаеме историјата и да ја едуцираме нашата идна ѓенерација.

НИКОГАШ ПОВЕЌЕ!

Hazri Kerga: Neđmedin A.Fuat A.- Roma Press

 

 

Avdive panda duj proektoja lingarde tar Rađi Makedonijaki thaj Avaja..

Avdive niśankergapes panda duj bare proektoja savensar ka ocelen ikheripe e Romane kedina ani Republika Utarali Makedonija thaj odova, Urgentbo intervencija ani poliklinika Śuto Orizari, Avaja donirinela tomofili baś sigarutni arka( ambulanto tomofili), bukarnipe tar duj medicinake bukarne saven ka pukibel olen i Rađi tar them Republika Utarali Makedonija.

Денес во Владата на РСМ се потпишаа два меморандуми за спроведување на “Ургентни интервенции” во Поликлиниката Шуто Оризари и промовирање на развојот на претприемништвото на Ромите.

Аваја донира амбулантно возило за потребите на Поликлиниката во Шуто Оризари и заедно со Владата на Република Северна Македонија вработува две медицински лица. Оваа донација е во износ од 63.800 евра
REDI  и Владата на Република Северна Македонија овозможуваат финансиски средства за претприемачи по поволни и пристапни услови во износ од 2,5 мил евра.

 

Avdive ani vizita ko Śuto Orizari o Petre Śilegov..dikhen Video

Денес Градоначалникот на град Скопје Петре Шилегов ја посети единствената Ромска Општина Шуто Оризари, заедно со Градоначалникот Курто Дудуш направија увид на третата фаза  на атмосферската канализација на улицата Индира Ганди која треба да заврши со комплетирање до асвалтирање на истата.

Разговарано беше за големата важност  за општината како и големата потребата оф унапредувањето и проширувањето како и асвалтирање на сите останати  улици. Голема  потреба е од  Градот Скопје во иднина да дава реална поддршка на општината и да се создадат услови за стратешка како и долгорочна соработка.

Dikhen video..

Avdive misafiri ani Komuna Śuto Orizari o Śerutno tar dis Skopje Petre Śilegov thaj barabar e Śerutneja Kurto Duduś kerge vizita ano drom Indira Gandi te dikhen sar agorkerelapes o laćharipe e dromalipnasko.

Ano akava misafirluko lela thaj thaj i bićaldi Ljatifa Śikovska, Presidenti tar O.K. SDSM Asan Ferat sar thaj o Sekretari tar Ministeriumi baś Nijamalipa Muhamed Toči thaj avera.

Hazri kerga: Neđmedin A. Fuat A.- Roma Press

Ka ćhivelpesli agor e ćhudibnaske e deponie ano sakova than savo si čućo

Komuna Śuto Orizari ano paśhe buti kheripe e timencar  tar Komunalna Higiena  sakodive arakhenapes  bare pharipnaja  e divo agaar vakerde deponijencar save kernalen na sovesna dizutne vakerla o Śerutno Kurto Duduś.

Deponie, sut, đjanvarengere (zivotnija)organija, plastika, gradeżno materijali  thaj panda  but bukija save  so nane logićna manuś te dikhelen ko puiterdo paśhe kerencar tar dizutne save đjivdinena ano adala khera. Soske akava fenomeni salde resarela ano amende, kana ka vazda amaro gogaveripe te na kerelpes pobuter tar Śutka salde  deponie, đi khed planirinena e dizutne baśh e komunake bukarne so sakova dive valani te ćistinen amare deponie savenge ćhudajalen kaj ka ovel amenge maj lokhe.

ŚHAJ LI JEKVAR TE VAKERA STOP  BAŚH NA SOVESNO FRDIBE O GUBRIJA AMARE!

Sa akava ačhovela salde ano adava Đji kana THAJ Đji kana.

Општина Шуто Оризари во соработка со екипи од Комунална Хигиена секојдневно со големи тешкотии се справуваат со дивите депонии и нелегално фрлениот отпад, укажа Градоначалник Курто Дудуш за тимот на Рома Пресс

Депонии од органи на животни, шут, пластика, градежен материјал,Фотељи, стари прозорци се фрлени во близина на центарот на Шуто Оризари едноставно во секој агол се создава мини дива депонија.

За проблемот со нелегалното создавањето на диви депонии, општината најавува дека ке се казнуваат сите тие кои ке бидат забележани или снимени преку камерите кои што се поставуваат на местата познати како диви депонии. Градоначалник Курто Дудуш вети дека толерирање нема и укажа дека чистата животна средина ќе биде негов приоритет. За ваквата состојба придонесуваат само несовесните граѓани и немање на казни за нелегално фрлениот отпад и шут.

Hazri kerga:Nedmedin A-Roma Press.

Lokalna Alosaribe aćhovena te ikhergoven ano 17 Oktomvri..

Bahani -dive bash lokalnikane alosaribe  ačhovela  baśh 17 oktomvri  ikherde e  Alosaribnasskere kanonikoja, numa akanasaske  nanaj  vakerdo  o alusar tar konsileske manuśha  ka ovelli olen puterde liste, sostar  asavke konceptoja  ka trubul te kerelpes  diskusija  kana o Khedipe(SOBRANIE) ka anlarel o iranipe tar Alosaribnasko kanoniko.

Isi dileme  baśh o trin dive  paśipnaja e popiseskere kampanjaja, numa ano agor  angapes paluno lafi  e trin dive na kerena khanči ano iramalipe. Popisi  tano jek aktiviteti  savo kerlapes ano dive , aso alosaribnaski kampanja sakana ikerlapes  ano kuślukoske ja rakakere arija. Sakana o Popisi kerlapes  20 dive, aso akava fori vakergapes  te kerelpes  30 dive, isi śhajipe te agorkerel thaj po anglal. Sar so vakerlapes isi šukar vakti, thaj odoleske nanaj valanipe te kerelpes  disavi iramalipe tar o dive ikheribnaske e alosaribe, vakerga o Zoran Zaev.

Предлог-датум за локалните избори останува 17 октомври согласно Изборниот законик, но засега е неизвесно дали за изборот на советници ќе има отворени листи, бидејќи за ваквиот концепт ќе се дискутира откако Собранието ќе ги донесе измените во Изборниот законик.

Имаше дилеми заради трите дена поклопување на пописот со кампањата, но на крајот се одлучи дека трите дена не менуваат ништо. Пописот е обична активност која што финишира преку ден, кампањите се водат навечер. Впрочем пописот секојпат се вршел 20 дена, овој пат е определен 30 дена, може навистина да се заврши и порано. Значи има доволно време, така што нема потреба од какви било промени на датумот на изборите, рече Заев.

Avdive tavdela i realizacija tar atmosfetska kanalizacija e dromeske Hađi Jovan Śiśkov.. dikhen Video

Avdive ani vizita o Premieri e themako ani Komuna Śuto Orizari barabar e Šerutneja Kurto Duduś ko dikhle o thavdipe tar atmosferska kanalizaciono mreža savi kerlapes ano drom Hađi Jovan Śiśkov.

Денес Премиерот на Република Северна Македонија Зоран Заев ја посети Општината Шуто Оризари заедно со Градoначалник Курто Дудуш се упатија на улицата Јован Хаџи Шишков каде што започна реализацијата на атмосферска канализациона мрежа(целосно подземна атмосферска канализација).

Продолжуваме да поддржуваме трајни проекти за подобар живот на граѓаните. Општина Шуто Оризари е една од првите општини која започнува со реализација на инфраструктурниот проект за кој доби грант од ТАВ програмата, во вредност од 72,6 милиони денари,укажа Зоран Заев.

Станува збор за изградба на атмосферска канализација на улиците „Хаџи Јован Шишко“, „Брсјачка буна“, „Гарсија Лорка“ и улицата „Нов живот“.

Hazri kerga: Neđmedin A. Erđan M.Fuat A.- Roma Press.

Baś o Zoran Zaev favoriti ano avutne Alosaribe o Kurto Duduś- dikhen Video..

Ani avdisutni vizita e Premiereskiri Zoran Zaev ko Śuto Orizari sas pučlo tar žurnalistija ačovelali sar favoriti o aktuelno Śerutno Komunako Kurto Duduś sar kandidati tar rađaki partija SDSM pali sa o dikhle rezultatoja save si kerde ano lokalno nivo, o Zaev vakerga.. – dikhen ano video..

Премиерот Зоран Заев смета дека Курто Дудуш има направени видливи промени во Шуто Оризари и бидејќи, како што рече, од сите кандидати за Градоначалник на Општината Шуто Оризари најмногу треба да се надева на поддршката Курто Дудуш одговори Премиер Зоран Заев на новинарско прашање .

Hazri kerga: Erđan M. Nedmedin A. Fuat A.- Roma Press

- Reklam -

KOLUMNE