Blog Rig 210

Kolumna:100% trebela amenge dlaboka psiholoshko analiza

Dikindor o live taro gradonacalniko o Kuco ko leskoro FB profili, puchava ma dali akala amare Roma mangena «preku leb pogacha».

Chudno sorta narodo sijem, niked chaljarde,niked zadovolno bizo razlika dali o neshta tale bare jali tikne.

Sar shaj bistraja 11 bersha avtoritarizimo rezimsko dzividpe, ande anti ustavna odluke prema o Roma.
Zarem shaj li bistraja kana sako dive ano socijalna mrezhe sine objavime kozom Roma iranenalen sine tari granica sal sebepi so si Rom?
Zarem shaj li bistraja kana ki meta sine o socijalcija kastar so chinavge i socijalno parichna pomosh samo odoleske soske nekoj taro lengere pashe manusha bicalge lege love prekal o western union?
Sar shaj bistraja akala bukja kana sine angleder nekobor bersha.

Savi tali odoja grashakoskiri memorija keda but sig bistraja o loshnipa, thaj so posig iranajamen palem ko vreme keda sine amange najbilache, a o shukaripe o progres kola so dikajelen amare jakencar chivajale telako melalo tepiko.

Soske sijem daltonistija pa sa o bukja dikajeln kroz prizma na «parno kalo», ili sijem dobor bare egositioja so samo dikaja sar ka ovel amenge poshukar a javereske sar dela le o Devel agjar.

Soske na meninaja i dioptrija, soske sekogash mora te ova sar o grasta kola sem pravo na smejnena te diken nit levo nit desno?
Soske dobor sig bistraja o sherifsko kaubojsko vreme kana o musklija sine angleder o gjogjaveripa?

Dali amen e Roma taro adala prostorija, a najvishe tari Shutka na sijem sikle te dzivdina ko jek demokratsko slobodno zaednica kote so shaj te negujna o vrednostija e politichko opcijake koja so nudinela amenge pristojno thaj celosno manushikano dostoinstvo?

Trebela li amenge nekoj uvek zhelezno palkaja , te bistrinel amenge demokratsko demagogija , vlechimo taro personalna interesija?

Soske sijem sikle nekoj « Ushi za ushi cigan po cigan..» te ikavelamen ko glasibe?

Savo talo odova psihijatrisko nasvalipe kaske so dzi akana na araklilo iljachi?

Savi tali odoja hemisko reakcija ki lengiri godi , savo talo odova sekreti kova so cirkulirinela ki asavki chuchi lakoverno thaj loki manipulativno godi.

Chache chudno unikatno narodo sijem. Odoleske tapkinaja vekoncar, a ka tapkina palem but bersha angle sa dzi kote akava narodo pokraj o obrazovanie obavezno trebela lenge dlaboka psiholosko analiza em najbitno edukacija, koja tali prioriteti palo ko lengoro obrazovanie.
Te bi shaj sikavela lenge kote lengoro than kola lengere moznostija.
Inaku sa ka dzal u k*rac.

Ani komuna Šuto Orizari maškar o lačharibe e droma kerlapes buti thaj ano kapitalnikane objektoja..dikhen Video

Агенцијата на САД за меѓународен развој (УСАИД) со соработка со Општина Шуто Оризари и основното училиште ,,Браќа Рамиз и Хамид” изведуваат – ,, Поставување на нови врати во училниците и реновирање на ѕидовите”.
Покрај работните зафати во ОУ-Б.Р.Х, За пошироката јавност,гледачи и читатели на Рома Пресс Градоначалник Курто Дудуш известува за сите капитални објекти кои се реализираат или се пред употреба, за кои исто така бара големо внимание и грижа од граѓаните на општината Шуто Оризари.

Akava kurko ani reportaza 2 tar Roma Press thaj e aktivitetija e komunake kerde thaj realizirime ani komuna Šuto Orizari, Amare buthi kheribnaja prekal video detalija daja tumen šajipe te diken jek kotor tar kapitalnikane objektoja save tane lačharde ja palem upral lende kerlapes panda buti, te dikhen so sa kerlapes thaj sar valani te arakha sa odova apelirime tar Kurto Duduš-Šerutno ani komuna Šuto Orizari.

Dikhen video..

Hazri kerga: Neđmedin A.Erđan M-Roma Press

Zoran Zaev – e dizutne gogaverikane ka anen piro paluno lafi baš Evropsko prespektiva..

O Premieri e themako Utarali Makedonija tano hazri thaj sigurutetni ki peste thaj ki koalicija baš e dizutne te anen piro palu o lafi baš Evropsko prespektiva, amen đaja ponodorig thaj ačovaja te šuna e mangin e dizutnengi. Drabaren vahtavi tar Zoran Zaev ani Makedonikani čhib baš tavdipe ani Makedonija anglal Alosaribe.

Граѓаните од нас очекуваат европските вредности да ги донесеме овде, да ги живееме сите.
Остануваме на патот којшто носи демократија, којшто носи европски вредности, владеење на правото, севкупни човекови слободи и права.
На 12-ти април граѓаните мудро ќе донесат одлука, со која ќе го трасираат патот по кој ние политичарите ќе ја водиме нашата земја и нашиот народ.
На лидерската средба е договорено предвремените парламентарни избори да се одржат на 12 април 2020 година.
Нашиот народ ќе си го потврди исправниот пат по кој тргна земјата.
Тоа е патот на развој и просперитет, патот што води напред. Тоа се повисоките плати, градежната офанзива, огромната социјална помош, поддршката за домашните фирми, мерките против загадувањето, враќањето пари директно кај граѓаните и бескомпромисната борба против корупцијата.
Подготвени сме за голема победа и испраќање во заборав на политиките кои нудат изолација, национализам, поделби, конфликти и богатење на неколкумина на сметка на граѓаните.
Македонската иднина е извесна, ќе победиме заедно со граѓаните!

Roma Press

Mickovski- Savore đaja ano Alosaribe thaj anaja o jekto than e anavkerde parolaja,, Obnova za Makedonija”

I opozicija tani hazri baš lejbe than ano anglal vaketeskere Alosaribe ani Makedonija, phanlo lafi ando ano purano kurko maškar o liderikano dikhipe. Daja tumen šajipe te drabaren o vahtavi tar opozicijako lideri ani Makedonikani čhib Hristijan Mickovski.

Мицкоски: Сите заедно одиме на голема победа која ќе ја донесе обновата на Македонија.
Завршува арамилукот, срамот, неправдите и назадувањето донесено од Зоран Заев и оваа влада.
Од 3-ти јануари техничка влада на 12-ти април избори.
Иако се тешки времиња изборот никогаш не бил појасен.
Сите заедно одиме на голема победа која ќе ја донесе обновата на Македонија.

Имавме плодна и квалитетна дебата, во првиот дел ги реафирмираа сите учесници на средбата ставовите дека остануваме посветени на евроатланската интеграција на Република Македонија, членството во НАТО Алијансата и се разбира работењето понатаму во иднина за добивање дата за отпочнување на преговори со ЕУ.
Тука не постоеше дилема кај никој од учесниците и мислам дека друга алтернатива за Република Македонија и не постои практично, и мислам дека тоа на новинарите им беше кажано од страна на претседателот на државата.

Во вториот дел разговаравме за предвремените парламентарни избори коишто се неминовност после ова што се случуваше, а тоа е нели оној дебакал којшто го доживеа владата предводена од Зоран Заев и СДСМ.
Практично поразени се арамилукот, поразени се неправдите, поразени се сите оние криминални афери коишто се случуваат во изминатиот период. Следуваат предвремени парламентарни избори. На тие предвремени парламентарни избори победува обновата на Македонија, а потоа засукување на ракави и безкомппромисна работа секој ден за да можеме да го постигнеме сето она коешто е изгубено во овој период и Македонија да ја ставиме на брза лента за да стане дел од европското семејство.

Roma Press

Sejdik na sijum optimisto ko aniba adelateski solucija..

Што се однесува до случајот Сејдиќ-Финци, јас лично не сум оптимист и не очекувам наскоро завршување на пресудата. Политичките партии и нивните водичи се декларативно, сите се зада биде изречена пресудата, но се чини дека никој од нив не сторил ништо конкретно за да ја спроведе – рече Сејдиќ. Случајот Сејдиќ-Финци се расправа и ќе се расправа кога политичарите и властите во БиХ избегнуваат дијалог за тековните проблеми во социо-економските сфери, за пристапувањето на БиХ во евро-атлантските интеграции и слично. За жал, меѓународната заедница, особено Советот на Европа и Европската комисија, скоро паднаа под влијание на домашните политичари, така што тие организираат разни состаноци во и надвор од земјата под изговор дека случајот Сејдиќ / Финци е обврска на БиХ. Политиката е фокусирана во таква насока во БиХ. Сето ова ми кажува дека членството на Босна и Херцеговина во Европската унија не е приоритет, ниту Босна и Херцеговина е приоритет на меѓународната заедница и Европската унија – заклучи Сејдиќ.

Kana kerlapes lafi baš i čipota Sejdik-Finci, me na sijum optimisto so kamlapes sigo te arakelpes solucija baš agorkeriba adelateske procesoja. Politikane partije thaj olengere legarutne putrenapes prekal akaja čipora salde deklarativnikane aso na maj čačikane, sostar olendar khoni na kerga khanči vakerela o Sejdik.

Čipotake Sejdik- Finci kerlapes panda lafi thaj i ponodorig ka kerelpes kana e rađjake thaj politikake pretstavnikoja našena tar dijalog tar sa akava, aso savore vakerena so kamena te čhivelpes agor akale adelatibaske numa konkretno na kherena khanči.

Konsili e Evropako fuhalibnaske perela telal vakeripe e kherutne političarengo, von kerena disave khedipna andre numa thaj avrik tari them, aso olengoro vakeripe baš i čipota Sejdik -Finci thani buti andrune themako thaj o kherutne valani te anen solucija akale čipotake vakerela o Sejdik baš portali udar.net.

Hazri kerga: Eeđan M.-Roma Press

Palpale i maj bari pursak preperela ano Romano kikbokseri Jan 24 beršengo

Јан Зајки јуниор 24 год. од Инголштат, Германија е крунисан како Светски шампион во мрежа на кикбокс Супер Бантаммбос шампион. Титулата ја заработи во родниот град во „Кикбоксемпел Инголштат“, што ја претстави Јенс Линтоу.

„Kickboxtempel Ingolstadt“ во Инголштат на 28 септември 2019 година со неколку првенствени периоди. На главниот настан, Зајки од Германија се соочи со Оуго „Ицман“ Хуе (20) од Белгија за титулата WKN Super Bantamweight според ориенталните правила.

Шампионатот го помина со целосна далечина од пет круга. Заврши со едногласна одлука во корист на Зајки, кој е Меѓународен светски шампион на спортско карате (ИСКА).

По потекло од Стрковец, Римавско Собота, Банска Бистрица, Словачка, Сајки моментно живее во Инголштат.

Panda vi jek Romano kikboks šampioni ano sumnalesko nivelo Super bantamos.Akaja tutula tani resardi ani piri bijandi dis.
Ano naklo 28 Septemvro o jekajek šampioni sasale šajipa te iketel e Sumnaleski titula ano kik boks ano maribe maskar o Ouga Hue 20 beršengo tar Belgija ikheribnaja i titula wkn Super Bantamweight telal orientalnikane ikherina.

Hazri kerga: Roma Press link -conandaily.com

E Romen i ponodorig isiolen diskriminacija ani sikhlovne – Video

Родителите на Ромски ученици се жалат на различен третман од наставниците.

Во телефонски разговор со претседателот на партијата ПДПР Аксел Ахмедовски не извести дека за истиот случај е подготвена и реализирана претставка која ке биде проследена до Министерство за образование, до просветниот инспекторат, Училишниот одбор и до Општина Кочани.

Skala duj dive sas aktuelno info pal incidenti savo resarga e Romane sikhlensar ani fundavni sikhlovni Rade Kratovče. Baš savi diskriminacija kerlapes lafi dikhen ano teluno linko thaj video saveste kerela lafi o rajo Aksel Ahmedovski.

Ano telefensko lavkeribe baš Roma Press vakerga hazri tani i predstavka savi tani kerdi thaj bičaldi đji ko valanutne organija panle buti keribnaja pal edukacija, sa ikeribnaja te šaj te arakelpes solucija akale problemoske.

Линк – Тв Кочани

 

Ani komuna Šuto Orizari palpale kerlapes deponijaki khedipnaski akcija..

Општина Шуто Оризари во соработка со ЈП Комунална хигиена спроведе масовна акција на чистење главни, споредни улици и локални депонии. Акцијата опфати метење, машинско миење на улици, расчистување на локални депонии и останати мерки во делот за подобрување на јавната чистота и подобрување на животната средина. Особено значење се даде на локациите околу основните училиштата, средното училиште на територија на Општина Шуто Оризари и двете џамии каде се изврши сеопфатно засчистување на отпадот. Акцијата беше спроведена по барање и самоиницијатива на локалната самоуправа до ЈП Комунална хигиена.

I Komuna Šuto Orizari anglal jek dive kerga paloale panda jek bari akcija khedipnaja sa e bare deponije save kernapes bi čhinavibaja sako dive tar dizutne e komunake. Akaja akcija savi kerlala ano but bare khedipnaja tar deponije e komuna delala sakana bičhinavibnaja baro dumo vi tari Komunalna higiena ano Skopje.

Sa esapeja akava so kerlapes salde te arakelpes o pakluko tar dizutne thaj olengere čhave te šhaj but lokhe te na astaren nasvalipe, tumen sar media dikhena sakova dive buti keraja sar te vazda o gogaberipe maškar e dizutne te na čuden o gubroja thaj olenge deponije tanende savende ka ovel olenge maj lokhe, mande duj berš tar moro mandati nakhela keribnaja sakova dive jek buti, thaj but phare đjala te šaj te čhivelpes agor akale problemeske, vakerla o šerutno e komunako baš Roma Press o Kurto Duduś.

Numa sar tej amaro apeli e gubroja nek mukhen ano pumare khera  o timija thaj ekipe nakhena sakova dujto dive thaj lena olendar o gubroja te isi itno karakter nekobor fori prekal hem tumari media numa hem prekal fb- profili muklum telef.kontakto te iranen ko telefoni hem i ekipa sigo ka avel thaj ka lel tumare gubroja, so šhaj panda aver te kera te šhaj čhivelapes agor akale našukar resaribnaske savestar šhaj nasvalovena amare maj paše, čhave thaj sasti dišhibasko suluko, vakerla Kurto D.

Hazri kerga: Erđan M- Roma Press

Ani Romani Sat mahala kerde si e droma..

Ветувањето дадено од градоначалникот на Лесковац, Горан Цветановиќ, на почетокот на работите за комплетно инфракомунално уредување на патиштата – улиците Раданаска и Сутјеска. Спорниот дел од улицата Раданска, во должина од околу 150 метри, од центарот на Сат Махала кон улицата Фрушкогорска, беше асфалтирана во петок и сабота, благодарение само на добрата комуникација, разбирање и соработка помеѓу граѓаните на ромската населба Сат махала и градоначалникот Цветановиќ. Да потсетиме, граѓаните на ромската населба Сат Махала се собраа на 25 април кога започнаа да се собираат работите во центарот на населбата, изразувајќи го своето незадоволство, затоа што делот од улицата Раданска, во должина од околу 150 метри, од центарот на населбата кон улицата Фрушкогорска, не беше планиран за уредување и поплочување. Продолжувањето на работите продолжи по договорот и ветувањето на градоначалникот дека ќе биде договорен делот од улицата Раданска што не беше планирано да се реализира со реализација на започнатиот проект. Денес, граѓаните од оваа населба се задоволни бидејќи ветувањето дадено од градоначалникот е исполнето.

Dendo lafi tar šerutno ani Leskovac Goran Cvetanovik pherdo ikergapes thaj sar so vakerga baš akala droma te lačharenpes vi agar kerdilo, jek tar o droma savo isi ole 150 metrija na sas čivdo ani programa lačharibaske numa pal o rodipe e dizutnengoro taro akava drom o šerutno tar Leskovac kerga vi odova drom.

O šukar buti keribe e dizutnensar tar akaja mahala anga e šukar rezultatija thaj avdive akava problemi tano nakavdo vakerga hošime e šerutno tar Leskovac Cvetanovik.

Hošime vi e dizutne tar o ikerdo lafi e šerutnesko savo denga olen lafi lačharibnaske akala drumija kana e dizutne vazdinge poro hango ano protesti savo sas kerduno ano  25 aprilo. Tadani vakerge e dizutne poro na čhalipe tar olengo đjivdipe thaj nakhibe ano bi asvaltirime thaj pagerde droma maj but i Radanska. Numa e duzitne akana tane hošime tar dendo lafi thaj kerdune drumoja.

Hazri kerga: Neđmedin A- Roma Press-Romiinfomedia

Amerikako bokseri Dej našti puterga pere jakha ani koma..

Американскиот боксер Патрик Деј почина четири дена откако беше нокаутиран од сонародникот Чарлс Конвел во борба со супервелтерска категорија во Чикаго.  Деј се здобил со повреда на мозокот од ударите на Конвел и на 27-годишна возраст починал во болница откако четири дена бил во кома.
„Тој беше син, брат, добар пријател на многумина. Неговата позитивност и силен дух ги воодушеви сите што ги запозна “, напиша промоторот на борбата, Лу ди Бела, во изјава за јавност. Веднаш по тепачката, емотивно писмо објави 21-годишниот Конвел.
„Никогаш не помислив дека тоа може да се случи со Деј, само сакав да победам. Ако можев да вратам сè, ќе го сторев тоа. Никој не заслужува тоа да му се случи “, рече тој.
Деја, на кои претходно победи на 17 од 22 борби, беше нокаутирана од Конвел во 10-то коло.

Pal aktuelbo sportikani tema thaj lavkeriba pal o Boksi thaj e nakle kurkesko boksesko sportika o maribe savo nakla mujal o bokseri  Patrik Dej agorkerga e nokauteja kuvdo tar o bokseri  Čarls Konvel ani superveltersko kategorija ko Čikago.

O izvori vakerla o Dej kuvdo sas ano šero thaj šaj čačibnaske tar o takatlimo kuviba resarga đji ki bi bah tar i godi oleskiri, odolesyar so vov sar peravdo ano meč thaj lingardo ko hospitali ani koma thaj ačhilo ki koma štar divesa.

Sigo pali o maribe kana sas lingardo o Dej ano hospitali olesko sportikano kolega kasa margapes 21 beršengo Konvel havlarga emotivnikano lil vakeribnaja: Nikana nangndingum so šaj te resarelpes asavko diso baś o Dej, me salde manglum te lav thaj te ikerav o jekto than ano meči, te šaj te iranav sa palal bi keravale odova ano maj sigo.

O Dej sas jek tar šukar bokserija thaj tar oleske nakavde 22 maribna vov ikerga o jekto tan ano 17 matibna, aso akale palunate agorkerga na šukar sportikane maribnaja kana sas nokautirime tar Konvel ano 10  kolo.

Hazri kerga : Roma Press Извор: 021-Romainfo

- Reklam -

KOLUMNE