Blog Rig 245

Trubul-li Romane NVO sektorija te khuven ani politikani scena..

Само иницијативата на ромската НВО „Аваја„ за номинирање на ромски кандидат за советник во кабинетот на председателот на Р.С.Македонија Стево Пендаровски е за поздравување. Ова иницијатива која според мене може да биде притисок врз председателот, но и врз владејачката СДСМ, за не реализираните ветувања од пред председателските избори , дадени о кандидатот Пендаровски за вклучување на советник во неговиот кабинет од ромската заедница.

Грото од овие номинирани лица се со високо образование, работно искуство во НВО секторот, добри оратори, проектанти кои заслужуват место таму каде се креира ромскиот социален политички и економски живот.

Во првите петмина номинирани беа Акиф Романо Авази,еден од оснивачите на НВО „Аваја„ доктор по професија, кој своето професионално занимање го остави , за да се приклучи кон ромските НВО со намера дирекно да биде инволвиран во пронаѓање на начини и стратегија во решавањето на ромското прашање и проблемите со кои се суочува ромската заедница во Македонија.

Во ова листа на номинации која доби приближно високи гласови била и Сали Сенада од ЕРРЦ Будимпешта, правник и адвокат, која неуморно се бори за правата на Ромите, застапувајки ги правно тие кои имат правни проблеми.

Овие двајца кандидати не ја прифатија кандидатурата за советник.

По завршувањето на процесот на номинирање се организираше гласање кое траеше еден ден и имаше за цел да избере 5 лица кои ќе освојат најмногу гласови и со нивна согласност нивните кратки биографии (CV) да бидат испратени до Кабинетот на Претседателот.

Најмногу гласови од селектираните петмина добим долгогодишната ромска активистка Фикрија Таир, магистер по јавни политики при Централниоевропскиот Универзитет-(ЦЕУ) во Будимпешта Р.Унгарија, и дипломиран финансиски менаџер на Економкиот факултет при Универзитетот СВ.Кирил и Методиј во Скопје.

Претходно, Фикрија беше дел од ЕУ- пилот проектот “Градење на капацитетот на ромското граѓанско општество и зајакнување на неговата вклученост во мониторингот на Националните стратегии за интеграција на Ромите“ кој го спроведува Истражувачкиот Центар за Јавни политики при Централноевропскиот универзитет (Center for Policy Studies-CPS), во Будимпешта Р. Унгарија, финансиран од Европската комисија. Исто така, Фикрија беше помлада истражувачка во Институтот за Европска Политика во Скопје како дел од програмата на Open Society Foundation (OSF), “Making the most of EU funds for Roma”. Понатаму, Фикрија беше практикант во Народната банка на РМ во секторот за Внатрешна ревизија, има работено на проекти имплементирани од страна на Рoмскиот Ресурсен Центар, Националниот Демократски Институт во Скопје, Бизнис Конфедерацијата на Македонија. Исто така, претходно има работено и на проекти поврзани со иновативно и претприемачко учење, транспарентност и отчетност за буџетско известување, образование, организирање на заедницата и проекти поврзани со Ромки и други активности и настани поврзани со ромската етничка заедница. Моментално, Фикрија е дел од извршниот тим на Ромаверзитас и ја врши функцијата проектен координатор.

За ова фотеља , веќе се шпекулира со двајца кандидати, едниот е пратеникот Самка Ибраимовски, а другиот е некој за кого првпат слушам некој си Музафер.

За Ибраимовски сум сигурен дека нема да го напушти пратеничкото место, единтвено поради тоа што досега ова негово пратеничко место, му овозможувало и овозможува јавно да стане во одбрана на ромската заедница што се покажа, и покажува во времето кога бил опозиционер и сега како позиционер.

Дел од познавачите на ромската политика, веќе се изјаснија дека ова инцијатива е залудна,ништожна, дека со овој проект се мерат нивните рејтинзи. Како штоп велат овој проект е инектиран од Фондацијата Отворено општество на Џорџ Сорос, дека е само параван за персонални интереси, и можност на ромскиот НВО да почне да делува на политичката сцена.

Јас би се согласувал со ова последново, време е да овие високо образовани ромски интелектуални кадри, ја испуштат раката од фустанот на НВО и ирекно да бидат вклучени во креирањето на ромките политики.

Генерално ромските политички лидери од кои дел се таканаречени фамилијарни ромски партии, засега беа само неми пиони,со криминален багаж, со кој се уценувани од владејачките политички партии.

Многумина се сомневат дека владејачката СДСМ и председателот на Р.С Македонија Стево Пендаровски ке ја прифататова иницијативата, и ке изберат советник од листата на номинираните на „Аваја„.

Доколку, и се избере советник во кабинетот на председателот Пендаровски преку политичка одлука, тоа ке биде индикатор,дека и ова власт како и предходните, ромската заедница им служи само како политички декор и изборна гласачка машинерија .

Промената на ромскиот живот во сите сфери на општеството е базиран на ромскиот политички субјект, кој за жал во Македонија е „mission impossible„ поради горе наведеното, но и улогата која треба да ја прењме дражвата употребувајкиги своите Државни Институции, кои исто така бареч засега покажаа дека се и глуви и слепи кога се работи за ромските прашања.

Ако не сум во право, тогаш нека ме поправи СДСМ и предсесателот Пендаровски, со тоа што советникот во неговиот кабинет нема да биде избран со политичка одлука, туку со избор на квалитетно образована личност со искуство, како што е именуваната во овој текст Фикрија Таир.

Ромите имат високо образован кадар, дел од нив се обидуваа преку политички парти да делуват и почагат на својата заедница, но безупсешно поради ромските лидери кои својата лидерска отења ја чуват како зеница на своето око, небаре нивната фотеља е породилна врвка.

Рома Пресс -Храмоме тхар Мозес Соломон ( Мухаџер Сулејман)

Rađe thar Purabalo Balkani kamena te laćaren o đivdipe e Romengoro.

Советот за регионална соработка (РЦЦ) на Самит за Западен Балкан во Познан, ја претстави декларацијата дека владите на земјите од Западен Балкан ќе се заложат, како дел од процесот на проширување на ЕУ, да ги засилат напорите за постигнување целосна еднаквост и интеграција на Ромите во нивните земји. Декларацијата на партнерите од Западен Балкан за интеграцијата на Ромите во процесот на проширување на ЕУ беше усвоена  на состанокот на премиерот на Западен Балкан на последниот ден на Самитот во Познан, кој се одржа во рамките на Берлинскиот процес. Со потпишувањето на Декларацијата, премиерите, меѓу другото, ќе се заложат за работа за зголемување на стапката на вработеност на Ромите, за да се легализираат, каде што е можно, сите неформални населби во кои Ромите живеат или обезбедуваат издржливо и пристојно домување на Ромите чии неформални населби од оправдани причини не можат, да се легализира. Шефовите на владите во регионот се обврзани со Декларацијата да го зголемат процентот на Роми кои имаат завршено основно образование на 90% и на 50% со завршено средно образование и ќе обезбедат здравствена заштита за најмалку 95% од ромската популација.

Konsili thar regionesko buthi kheripe RCC  ano Samiti savo ikersalilo kho Poznan, sikavge thaj ikherge I deklaracija  thar sa e phuvja e Purabale Balkaneske, khi mangin tea chon savore pla adaja Deklaracija sostar salde olaja shaj te anlaren o posukar djivdipe e Romengoro ano Balkaneske phuvja.

Deklaracija astarela I Integracija e Romengiri  ko procesi buvlaribnaja  thaj ko EU  savi sas ikherdi ano khedipe e premierengo  thar Purabalo Balkani ano Samito ko Poznan.

E chivibnaja piri vashramin ano akava dokumenti thar Deklaracija, e premierija thar Balkaneske raster  phandenapes te anlaren o djivdipe e Romengoro ano posukar, sar priotiteti olengoro kuvibe ano bukarne thana, te kherenpes legalizacija olengere kherenge ano adala atharija savende ola djivdinena.

Deklaracija thano chivdo thaj o bajrovipe thar olengi edukacija, sastipnaskoro saslovipe savendar maj hari valani te len than pobuter thar 95%.

Kamlapes e Deklaracijaja te ovel dokumenti  thar cachikani integracija, than n ate agorkerel sar dji akana salde ko jekh lil.

Hazri kerga: Nedmedin A-Roma Press

 

 

 

El ćeka- Akharga e Sela Thaj o Kasumi te iklon ano protesti khi Rađi Makedonijaki

Ел Чека кој ги објави на својот профил на „Фејсбук“ прислушуваните разговори, ги повика лидерите на двете опозициски партии – Алијанса за Албанците и Беса да се приклучат на протестот во Скопје, кој е закажан за 26 јули пред владината зграда. Тој преку статус на социјалната мрежа им порача на Зијадин Села и Биљал Касами дека треба како опозиција да застанат со граѓаните на улица.

El cheka havlarga ano poro profile ,,Facebook “e shunde lavkheribe, thaj akharga e lideren thar duj opozicijake partie –Alijansa e Albancongiri thaj I Besa  te len than ano protesto kho Skopje, anavkerdo  bash 26 juli anglal radjaki banal.

Vov prekal poro statusi  ani socijlanikani mreza vakerga bash o Zijadin Sela thaj Biljal Kasami valani sar opozicija te achoven maskhar e dizutne ano droma kana kamlapes te kherelpes o protesto.

Hazri kerga:Roma Press

 

Nasukar vakti đakerelapes palpale ani Makedonija-Skopje

Силно невреме е најавено за денеска и утре во Македонија, а веќе започна во Охрид .

Ова се температурите и состојбата:

Nasukar vakti tavdinga thar anglal kuslukoskere arija ani Makedonija- numa djakerelapes o bilache vakteskoro resipe te oven avimo thaj ani dis Skopje.

Baro nasukar vakti havlardo thano bash avdive thaj tajsa ani Makeodnija, aso e bilache vakteja akana tavdinga thar I dis Ohrid, sar so vakerena e bukarne thar Accuweather.

Poupre vakerde info, vakerena bash o resipe e vakteskoro ani Makedonija.

Hazri kerga:Roma Press

Pobaro ekonomijako barovipe, numa thaj po ući inflacija đakerena e ekonomistoja..

Зголемената минимална плата и порастот на увозните цени ќе ја забрзаат инфлацијата. Поголем економски раст, но и повисока инфлација во следните две години се очекувањата на економските аналитичари наведени во последната јунска анкета на Народната Банка. За годинава, експертите очекуваат стапката на инфлација да изнесува 1.6%, догодина да се зголеми на 1.8%, а во 2021-та да достигне 1.9%. „Умереното забрзување на инфлацијата, испитаниците го објаснуваат со повеќе фактори, како што се зголемената минимална плата, повисоката домашна побарувачка, повисоките цени на енергијата согласно очекуваниот раст на цената на нафтата на светскиот пазар, како и општиот раст на светските цени на примарните производи“ Анкетираните аналитичари очекуваат економскиот раст на земјава да изнесува 3.1% годинава, а да забрза на 3.3, односно 3.6 отсто во следните две години. Оптимизмот го темелат на добрите резултати во првите 3 месеци, најавените евроатлантски интеграции, инфраструктурните проекти кои треба да се реализираат, растот на потрошувачката на населението како резултат на растот на просечната плата, кредитирањето и пониската невработеност.

Bajrovipe thar minimalnikano choneskkro pukjinibe thaj avrune inkalibe  ka sigarkeren I enflacija. Aso o pobaro ekonomijako bajrovipe, numa thaj po uchi inflacija ko avutne  duj bersha djakerelapes o uchipe vakerena ekonomijake analiticharija pali paluni Juneski anketa kerdi thar Djihaneskiri Banka.

Bash akava bersh, aso e ekspertoja djakerena i ikerin thar inflacija , aso vakeribnaja thar pucle  vakernapes  pobuter faktorija, sar e bajrovibaja I maj tikori choneskiri pukin bukakiri, thar rodimali  pobuter kerutni rodin, pouche fiatija thar energetika ikherde barabar e sumnaleskere tarifensar thar primarnikane proizvodija. Analiticarija djakerena  o ekonomikano uchipa te resarel thar 3,1% akavabers, aso te resarelpes sigaripnaja thaj ano 3,3,ja posukar vakerdo  3,6, otsto ano avutne duj bersha.

Optimizmo resarela djisukar resle rezultatojako avutne 3 chona, aso o halarde  evroatlantikane integracie, o uchipe hardibaskoro  resardo ano djihanija reslo pal procecnikano choneskkro pukinibe,kreditiribe thaj telardo procenti thar na bukarnipe.

Hazri kerga:Roma Press

Pali 10 berša saslaripe thar depresija ani Holandija o KOKO irangapes ano ZOO-Skopje

Емоции, солзи радосници и по некоја прегратка – познатото шимпанзо родено во нашата Зоолошка конечно се врати дома. Роден пред 24 години, мирот и спокојот на Коко го нарушила смртта на неговата мајка која боледувала од туберкулоза. Знаците на осаменост и анксиозност го одведоа Коко по нов животен пат. Во 2009-та грижата за него ја презема еден од најдобрите центри за ресоцијализација во Холандија. Сега Коко доби убав и топол дом, но и три нови другарчиња шимпанза. Роси и Хјасл кои имале тешко минато во Африка и 62-годишната Мими која својата длабока старост по животот во циркуз ќе го мине во Скопје. Додека се адаптираат на новото живеалиште шимпанзата ќе бидат во карантин, а посетителите ќе можат да се запознаат со нив за околу дваесетина дена.

Phare emocie, asavunde asva thaj guškiba-o penđardi šimpanyo bijando ano ZOO –Skopje  irangapes ko poro bijando than.

Bijando thano angleder 24 berša, numa oleskoro hošipe  thaj sansari rumingapes kana muli oleskiri da, thar tadani arakhle oleske thaj nasvalipe tuberkuloza. Thar oleskere  fuhalina thaj pharo te đjivdinel kokoro legarge ole ano nevutno đjivdipe. Ano 2009 berš-bašh oleskoro sashlovipe lela ano pe vasta  o maj šukar centrja đjanvarenge  bašj resocijalizacija ani Holandija.

Pali saslaribe thar pobuter berša, akana o Koko iranelapes ko piro tatho kher thaj odova panda trine pire amalensar, save phareste nakhle poro đjivdipe  ani Afrika, numa olensar isi thaj 62 beršengi  Mimi thaj lakhere phare phurikane berša pali but buti kheriba ano Cirkuy ka nakhavel olen akana ano Skopje.

Đji kaj te adaptirinenpes ano nevo kher  e šimpanzoja thane phanle ano karantin, aso e manuša save ka mangen te dikhen olen ka valani te đjakeren maj hari 20 divesa.

Bašh adala 20 divesa olenge lačharelapes thaj  o avruno kotor thar o nevo kher  e Kokosko thaj oleskere amalengo.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

Kherutnipe thaj o bukarnipe e Romenge valani te ovel andi jek solucija..

Холистичката припадност промовирана од Советот за регионална соработка (РЦЦ) или Проектот за интеграција на Ромите претставува нов чекор во спроведувањето на акционите планови за подобрување на животот на Ромите во областите на домувањето, вработувањето, здравството и образованието. Може да се каже дека ова е многу конкретен чекор за запирање на т.н. кругот на сиромаштија во која ромската заедница, низ целиот регион, на кој се работи цели децении. За време на Декадата за вклучување на Ромите, земјите во кои овој спор беше оспорен, инвестираа сериозни средства за подобрување на условите во кои живеат Ромите. Анализирајќи ги искуствата и резултатите по десет години, видовме дека мерката за успех е бројка. Тој го разгледа бројот на изградени куќи, но не и квалитетот на изградбата, или бројот на ромските и ромските работници за една година, но не и колку беа чувани на тие работни места. Според овие критериуми, Босна и Херцеговина, на пример, е водечка земја во однос на бројот на луѓе кои имаат покрив над главите. И навистина, за време на Декадата, беа изградени или обновени 1000 станбени единици, или околу 5000 лица добија безбеден покрив над главите.

Holistikan ikerkeripe thaj promoviribe ano proekto  thar Konsili regionalnikane buthi kheribnaja thar Integracija e Romengiri  dikhlarelapes sar  nevo piro  ko lingaribe e akciona planoja  bašh pošuakr lačhardo đjivdipe e Romengoro ko thana thar  kherutnipe, bukarnipe, sastipe thaj edukacija.

Šhaj te vakerelpes akava thano but valanutno piro  bašh činavipe  i agaar vakerdi rota thar čhorolipe  savaja arakhelapes i Ramni jekin, ano sasto regiono, kherela buti pherde decenijensar.

Ko vakti thar Dekada e Romengiri, raštrendar save akala resaribaske na sas mukhlo, investirinelapes but love bašh lačharibe e Romengo đjivdipe savensar von araklagovena ko sak dive. Analiziribnaja  e deše beršengi  buti thaj harđjibe e love dikhlam ki mangin resaribnaske o šukar rezultatoja amen ačhilem salde ko numero.

Sar so dikhlapes e kriteriumoja, ani Bosna thaj Hercegovina, ani misal, thani phuv legarutni  kana dikhaleps kobor e đihanen isi olen kher. Thaj čačibnaske ko vakti thar olengi Dekada , sas kerdune  ja nevlarde  pobuter thar 1000 milja kgera, thaj odoleja pobuter thar 5000 manuša resarge te ovel olen kher.

Numa fuhalibaske kana arakhelapes olenge kher, tadani ano jekhajek vakti valani te arakhelpes olenge vi buti.

Hazri kerga Erđjan M.-Roma Press lendo thar o Udar.

 

 

 

 

 

 

Bukarni kupa ano Roman Athari- Reslem ano akava than te dika numa pal odova te da dumo

Владимир Фабер рече дека 70 отсто од сторителите на ромските малцинства, Аленка Билиќ, посочиле дека бројот на приматели е загарантиран со минимум 3.745, од кои 3.500 жители на Ромите, додека префектот Матија Посавец инсистира на воведување на ваучер Согласно со заклучокот на Комитетот за човекови права и правата на националните малцинства на хрватскиот парламент, и врз основа на бројни изјави за неодамнешниот мирен протест во Чаковец, хрватскиот парламент во вторникот, 09 јули 2019 година, формираше посебна работна група која беше во округот Меџимурје, со цел убеден во реалната ситуација на теренот. Како лидер на единицата на локалната самоуправа можам да кажам дека инвестиравме во најголемото можно решение за овој проблем, но дојдовме до ситуација во која не можеме да напредуваме без помош на државата. Многу ромски населби се бесправно изградени и затоа не можеме да го отвориме патот и да изградиме комунална инфраструктура. За да се остварат понатамошни предуслови за развој, потребна ни е помош од Владата на Република Хрватска за извршување на легализацијата на таквите населби – рече Ковач. Член на Комитетот, пратеникот Вељко Кајтази изрази незадоволство од фактот дека и покрај фактот дека постојат неколку стратешки документи на Владата на Република Хрватска во врска со Рим, многу единици на локалната самоуправа не го усвоија Акциониот план, што значи дека немаат обезбедено средства во буџетот.

Vladimir Faber vakerga 70 otsto  thar manuša e Romane  khedinengo, Alenka Bilik, vakerge  aso o numero  thar ikherimale  thar minimum 3.745, aso kolendar thar 3.500 thane dizutne Roma, aso o profekto thar Matija Posavec ačhovela ko odova olenge te delpes vaučeri.

Ikherde e phanle lafoneja thar Komiteto  manušikane  hakajibastar  thaj thar  nacionalnikane minioritetengo thar Hrvatsko parlamento, thaj pali o ikherdo sansaral protesto savo kherdilo  ano 09 juli 2019 berš, lačhargapes ulavdi kupa ko rotaripe ano Međumurije, aso dikhlaripe i čačikani resarin e dizutnengi.

Sar lideri andi loklanikani khedin salde šhaj te vakerav tumenge kheraja investiribe  maj bare anibaskere solucije bašh akava rsipe, numa resargem thaj ano jek momento kana našti sa te khera bi dumesko thar i Raštra. But romane atharija  thane nahakajibaske lačharde thaj odoleske našti te putra o drumo te lačharelpes  olenge komunalnikani infrastruktura. Te šhaj te naka thar akala prioritetija valani amenge dumo thar i Rađji Republika Hrvatska, te šhaj te anelpes kanoni legalizacijake thar asavke atharija save thane but, vakerga o Kovač.

Đjeno thar o Komiteto, bičaldo Veljko Kajtayi sikavga  nahošipe (nezadovolstvo) thar e faktoja  save isi nekobor strategikane dokumentoja  thar i Rađji e Hrvatskaki phanle e Romensar, but lokalnikane  komune  na ikherge o Akciono plano, odoleja kamlapes te vakerelpes so nane ulavde love  thar pumaro buđeti, vakerela o Kajtazi.

Hazri kerga:Neđmedin A-Roma Press-lendo Phraliphen

Agorkerga o karnevali ano Leskovac..

Карневалот, кој веќе стана препознатлива карактеристика на градот, траеше четири дена оваа година и собра околу 2.000 учесници од неколку земји. Претставници на Египет и Индонезија, како и редовни гости на карневалски групи од Србија, Македонија, Бугарија, Црна Гора, Словенија и други земји од регионот учествуваа на карневалот за првпат. Граѓаните на Лесковац можеа да уживаат во бразилската танцова група од Нови Сад, танцова група “Авангард”, бајки, циркуски претстави и презентација на културата на народот. Меѓународното жири за победникот на 14-тиот карневал беше избрано од тим од Тиват кој ја изведуваше претставата од познатата бајка “Убавица и ѕверот”. Жирито беше прогласено за креативно студио “Авангарда” за добитник на најдобрата кореографија на танцот “Ромска магија”. Карневалот е завршен со огномети.

Karnevali ano Leskovac, resarga ko penđarutni karakteristika e dizjake, tavdinga ikheripnaja štar divesa  thaj akava berš khedinga manušen aso so lele than pobuter thar 2.000  milja thar nekobo phuvja.

Linde than thar Egipet, Indonezija, sar thaj  misafirija avibnaja sakova berš  thar thana Srbija, Makedonija, Bugarija, Crna Gora, Slovenija thaj avera  phuvja pire lejbaja than sar misafirija ano  karnevali.

Leskovake dizutne  sineolen šajipa te hošinenpes  e brazileskere khelibnaja thar Novi Sad –kupa anavkerdi , avangard, bajke, cirkuz, pretstave, prezentacie thaj i kultura e đihanengi.

Maškarđianesko  žiri  bašh o 14 karnevali i jekto pursak denga ola  bah i kupa Tivat  savi khelga ani drama ,, I Suži thaj o bilačho“.

Aso thar žiri sar maj šukar khelin thaj Koreografija  dengapes pursak bašh o timi thar ,,Avangard“  khi anavkerdi khelin ,,Romani Magija“

Karnevali agorkergapes bare jagalečhudimalibaja  ani havaj

 

Hazri kerga:Nedmedin A-Roma Press

 

Havlarde thane e jekta fotija thar Halkidiki kherde upral thar i havaj..

Бројот на загинати во силното невреме на Халикидики порасна на седум откако денеска е пронајдено телото на маж во областа кај Неа Каликратија, јавува Катимерини. Форензичарите ќе истражуваат дали телото му припаѓа на 62-годишниот рибар кој исчезна во морето кај Каликратија во средата вечер. Портпаролот на грчката влада Стелиос Пецас рече дека ќе биде понудена помош за три општини на Халкидики заради реконструкција. Тој додаде дека сервисот, со кој се испраќаат предупредувања на мобилни телефони се уште не е во функција во Грција и порача дека е приоритет на владата да го активира. Сите болници и здравствени центри на северот од Грција се ставени во состојба на подготвеноста, пренесе АНА.

Numero thar mule manuša  thar baro bilačho vakti ano Halkidiki  resarga đji efta manuša, sostar araklapes  panda jek bedeni  thar murš ko thana  ano Nea Kalikratija, havlarela Katimerini.

Forenzičarija ka dikhalren akava bedeni si li thano thar  purano 62 beršengo manuš savo astarela sas mačhe, kaske putergapes rodlaripe so sas našavduno.

Portparoli thar Grkijaki rađji Stelio Pecas  vakerga, ka ovel  dendo dumo bašh trin komune  thar o Halkidiki  bašh  olengi rekonstrukcija.

Ko jekh vakerga o servisi, saveja delapes anglalvakeripe  ano mbilna telefonija  panda nane ani funkcija khi Grkija thaj vakerga bašh aktuelno rađji ka ovel prioriteti te lačharelpes ano abutno vakti.

Sa e hospitaloja thaj sastipnaskere centroja thane ano paščimalo kotor thar i Grkija thaj čhivde thane  ano hazri te den dumo, havlarela  i ANA.

Hazri kerga:Roma Press

 

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE