Blog Rig 245

ROM-Prezidenti Erđan Selimi bičavga pozitivno reakcia đji o Roma Press bašh tavdipe o lačharipe e dromesko Indira Gandi..

Erati rakjako đji amari informativno redakcija bičavga pozitivno reakcija o Presidenti thar partija ROM, bašh o tavdipe lačharipe e dromesko Indira Gandi. Selaminkerga o tavdipe  thar pobuter đjakerdo vakti  lačharibaske akava drom savo thano thar baro importatno e dizutnenge  thar komuna Šuto Orizari, thaj ikherelapes hošime o Erđan S. sar konsilesko manuš thar dis Skopje savo nekobor fori kherga lafi bašh tavdipe akale dromesko ano lačharipe.

Teleder daja tumen o hramovipe te drabaren ole ani Makedonikani čhib sar soj bičhaldo đji amende..

Драги жители на општина Шуто Оризари,

Сакам да го изразам моето големо задоволство од конечното започнување на реализација на проектот: Реконструкција на улицата Индира Ганди, за кое во повеќе наврати ја посочив важноста и потребата за реализација на овој проект во рамки на Советот на Град Скопје.

Искрено се надевам дека градежните работи околу реализацијата на истиот проект има брзо да се реализираат, со цел што е можно побрзо враќање во нормала функционалноста на главниот сообраќаен крвоток кој влијаее врз работата на пазарот во општината кој е во ек на сезонско работење, а исто така ќе овозможи и непречено и нормално движење на жителите на општина Шуто Оризари, како и на големиот број на жители кои периодот се на одмор во општината а се со место на живеење и работа во странство.

Ромите заслужуваат достоиствен живот. Време е да се засукат ракавите и сите ветени проекти кој ги вети градоначалникот Петре Шилегов да започне да ги реализира. Во тој контекст се надевам дека во брзо време ќе се почне и со реализацијата и на останатите ветени проекти.

Со почит, Ерџан Селими

Hazri kerga: Erđan M-Roma Press

 

 

 

 

 

Колумна: Повеќе се знае за марсовците отколку за Ромите

Понекогаш сакам да пцујам, сто посто да употребам зборови крајно вулгарни не само кон инвидуи, туку кон една цела национална заедница, која нема слух за геноцидните, омаловажувачки дискредитирачки говори, и ширење на омраза кон ромската заедница. Пред неполн месец објавив една таква статија со делумично крајно безобразно употребуван вокабулар.Многу мои стари пријатели па меѓу нив и некои ново стекнати преку ова “електрична машина“ не можеле да поверуват дека е тоа моја објава.Некој помисли дека мојот ФБ профил бил хакиран.

Не , не бил хакиран, некогаш револтот е толку голем , што ми доаѓа да врекам со сиот глас до небото , како би можел Дедо Господ да ја чује мојата вреска, за една заедница која со ништо посебно заслужила епитет да биде сотрана, истребена, понижувана и малтретирана. Се обидувам да го ставам “јазикот под забите“, да бидам фин и културен, оти тие не познават Ром , со такви перфектни “БОН ТОН “манири.

Тие познават “цигани“ кои се прљави,просјаци, не едуцирани,лажговци, ситни криминалци…сите имат посебно мислење за Ромите, но никој ништо не знае за нив . За жал повеќе знаат за марсовците одколку за Ромите. Гледајки го туѓиот двор, заборавија да го ичистат сопствениот, од долгодишното гомно, чии смрад се осеќа дури и во Европа.

Иако во Р.С Македонија 2019 година стапува на сила законот за говор на омраза, ширење на материјали преку интернет кои промовират или потекнуват омраза, дискриминација или насилство, надлежните правни институции па и МВР не санкционираа таков вид на прекршок, што уште повеќе се окуражуват малоумните фашизоиди, непречено без санкции да продолжат да демонизират се што е ромско.

Рака на срце постојат две кривични пријави за таков вид, за новинарот, Миленко и за уште еден. И тоа само поради тоа што Македонија ја нарекуваа “Северџанија“а Македонците “Северџани“.

Да, така функционира правдата во Македонија, која себе си се преставува како правна демократска држава, во која , своите права ги уживат само мафијашите,криминалците, високи функционери, партиски послушници, директори и други ебиветровци,( лигушите од ромските партии кои се неми пиони, седнати на фотеља од личен но никако од национален интерес) но не и обичниот пред се , ромската етничка заедница.

Заев и Спасовски можат да запретат со кривична одговорност на лице-а доколку тој или тие ги напаѓат , дали преку објавување на прислушкувани материјали ,или преку објави на социјалните мрежи каде се напаѓа или омаловважува македонската нација , вера, јазик … па дури и официјално да барат од социјалните мрежи под итно да им се блокират личните профили. Но, што со овие кои веќе со години преку социјалните мрежи шират говор на омраза.

Можеби не дирекно, но нивните објави , на квази организациите за заштита на животни Анима Мунди, Здружението за заштита на животните Анимал од Струмица и националната фашизоидна македонска хероина по некој случај новинарка, именувајки национална припадност на лица, за кои постојат сомнежи дека малтретирале домашни животни, предизвикувале лавина на негативни коментари ,со дискриминарачка содржина према цела ромска заедница па и повик на линч кон Ромите од Македонија.

Ништо засега, најверојатно тие се заштитена врста „Homoanimal», а додека Ромите можат да го преживуват секој геноцид врз нив со што покажува и историјата низ која со векови била на удар на убиства и геноцид, но сепак опстојувале дон денес. Додека овие животни како и оние „Homoanimal» немат ниту теоретски шанси за опстанок.

За жал тие знаат повеќе за марсовците отколку за Ромите. Тие не знаат дека во вековниот пат на ова заедница единствените нивни пријатели биле коњите и кучињата,и покрај недостатокот на храна, тие издвојувале и храна и срества, за да ги прехранат овие свои пријатели.

Понатаму она што исто така ме револтира, а се дистанцирам од употреба на вулгарно-безобразен вокабулар, е политичката состојба на Ромите во Македонија, Премиерот Заев со своите одлуки покажа дека тој е премиер на дел од Македонците, на Албанците… но никако и на Ромите.

Тој исто како и министерот за внатрешни работи Спасовски и сегашниот председател на Р.С Македонија Пендаровски , ромските интереси зги гледат како сезонска работа, и тоа само во време на предизборието.

Заев одлучува за Ромите без да вклучи Роми во носење на одлуки:

– именува председател на огранокот на СДСМ во Шуто Оризари без икаква консултација со членовите на огранокот на ова општина

-ја разрешува единствената ромка , директор на Герентолошкиот завод Салија Љатифовска, без икаква причина

-нема запослени Роми во институциите за кое било ветено пред ромскиот електорат

-ветеното место за советник во кабинетот на председателот Пендаровски се уште е на чекање и е под знак на прашање да ли ке се оствари ветеното.

-ветената правда за сите подеднаква пред се према угнетуваната дискриминараната ромска заедница останува само пуста желба.

Би сакал навистина да пцујам, би сакал навистина генерално да ги деградирам другите не ромски заедници,да се спуштам на нивно ниско ниво соречник кои само тие го разбират.

Засега ке се дистанцирам, ке бидам дипломат, поучен од лажговците устоличени на високите државни функции.

Барем, засега, за друг пат ке го земам пример БОКИ 13 кој ја преставува цела една национална заедница.

Мозес Соломон ( Мухаџер Сулејман)

(O hramovibe thar akaja Kolumna preperela ano dumo e hramutneske,thaj thano avrik thar hazrluko e andrune lačharibnaskere politikane programaja thar o Roma Press).

Romani čhaj ano lakoro thanaribasko regioni thani šampionka ano prastaiba..

Пред една година, фотографиите на Annamária, ромска девојка што стоеше на првото место на подиумот на натпреварот за атлетика во балерина, станаа вирални за чешки и словачки социјални медиуми. И покрај тоа што нејзиното семејство е многу лошо финансирано и живее во кабина во ромската населба Молвава над Бодву, таа победи над 400 други деца за да победи на трката од 750 метри. Нејзиниот талент беше забележан од страна на локалниот атлетски клуб, кој ја зеде под нивно крило и финансиски ја поддржува. Денес, по една година на обука, таа е најдобар кандидат во нејзината категорија во источна Словачка. Словачката јавна радиодифузија РТВС ја следи нејзината приказна. Annamária се обучува четири пати неделно и ги истакнува сите други членови во нејзиниот клуб. “Таа е тркач со средна далечина. Во овој момент таа е најдобар тркач во источна Словачка во категоријата постари ученички”, изјави Нороберт Пеце, претседател на легендарниот атлетички клуб, за телевизијата RTVS.

Anglal jekh berš, e fotija thar ANNAMARIA ,Romani čhaj  savi sas bešlardi ano jekhto than ko podiumo  thar atletika ani balerina, resarge ano viralnikane bašh čehijake thaj slovakijake socijalnikane medie. Upral so olakiri familija araklagovena ano bilaše finansijako ikheripe thaj đjivdinena ano telune šartoja ko athari Molvava upral Bodvu, thaj voj e asavke ekonomijake bilače bajrovibaja resarga thar 400 čhavore te ovel anglal  olende ano 750 metrongo prastaiba.

Olakoto talento sas dikhlo thar  lokalnikano atletikano klubo, savo leljarga ola ani piri rig thaj finansijako ikheripe. Avdive pal jekh beršh voj thani i hem šukar kandidatka thar olakiri kategorija ani phurabali Slovačka.

Slovakijaki  radiodifuzija RTVS dikhlarela olakoro đajbe ponodorig. ANNAMARIA ikherela poro sikhlovipe maj hari štar fori ano kurko thaj sakana nakhavela sa okolen save thane olaja k barabutnipe ko jekh sportikano klubo.

Slovakijaki atletikani unija ikherela o klubi e ANNAMARIJAKO, Ko jekh dikhena thaj e averen talentirime  sportistoja, Suyana Kuša vakerela, ASO E Slovakijaki akademija valani po but te del pestar ko arakhipe o čhavorikano sporti thaj maj bt adale čhavoren save avena thar socijalnikane thaj na šukar ekonomijake ikheribaske jerije-familie.

Hazri kerga:Neđmedin A-Roma Press lendo thar  www.romea.cz

 

 

 

 

 

Erati ano Skopje jekto fori mukhlo o nevo ,,Point retail park” kinobikinibasko centrumi..

Вчера вечер во Скопје за прв пат беше отворен првиот трговски парк на периферијата на градот. „Поинт ретаил парк“ е прв ваков тип на шопинг центар во Скопје. Паркот се наоѓа во општината Чаир – Бутел, на местото на некогашната фабрика Типо и е позициониран на достапна локација, помеѓу два булевари кои се стратешка комуникациска точка помеѓу скопските населби Центар, Карпош, Бутел,Чаир и Шуто Оризари. Тој се простира на површина од 9.500 м2 со и 300 паркинг места, а посетителите ќе можат да уживаат во шопинг на познати брендови како „Ваикики“, „Спорт вижн“, „Ка-еф-це“, „Јиск“, „Нептун“, „Зегин“, „Сара Фешн“, „Ел-ти-би“, „Шатци парфимерии“, „Спортекс“, „КРШ“ , „Д Спортска опрема“ и други. Во склоп на трговскиот пар ќе има и ексклузивен ресторан, супермаркет „КИТ-ГО“, банка, игрoтека и продавница за деца на површина од 2.500 м2. Ексклузивен лизинг агент за „Поинт ретаил парк“ е „Фортон МКА“ дел од „Кушман и Вејкфилд“.

Erati  ano Skopje ko jekto fori mukhloj thano o nevo puterdo kinobikinibasko centrumi anavkerdo ,,Point retail park”. Šoping centrumi araklagovela telal komuna Čair-Butel, ano čirutno than thar fabrika Tipo-thaj šukar poyicijako than , maškar baro bulevari savo lingarela ano komune  Centar, Karpoš,Butel Čair thaj Šuto Orizari.

E dizutne save erati sas ko baro numero ano akava than savo lingarela baripnaja thar 9.500 m2 thaj 300 vordonengo than mukhibaske, e dišutne sasalen šajipe te khuven ano penđarde evropska brendoja sar soj Waikiki, KFC, Yisk, Neptun thaj panda but avera.

Ano akava than ko pašipe isi thaj  Restorani, Supermarketo,Banka, Čhavorengo khelibasko than. ,,Point retail park” thano Farton MKA thaj thano kotor thar ,,Kušman thaj Vejkfild”.

O timi thar o Roma Press erati sas ano putriba e kinobikinibasko centrumi thaj [haj sas te dikha e dizutnen sas bar interes odoleja s đjakerena ani kasa pukinibaske pobuter thar duj arija.

Hazri kerga: Erđan M-Roma Press

 

Pali but berša nakhle, thar avdive tavdela te lačharelpes o drom Indira Gandi-Video

Екипите на Град Скопје ја почнаа првата фаза од реконструкцијата на коловозот на улицата Индира Ганди, во општината Шуто Оризари. Оваа значајна сообраќајница ќе се обнови на должина од 1.100 метри, на потегот од раскрсницата со улицата Босна и Херцеговина и булеварот Словенија до улицата Бутелски венец. По повеќе децении ќе се реконструираaт коловозот и дел од тротоарите на улицата Индира Ганди со цел да обезбедиме добра инфраструктура за граѓаните, особено во општината во којашто живеат најголем број социјално загрозени лица. Градежните работи овде ќе траат 30 дена, а за овој зафат Град Скопје ќе потроши околу 16 милиони денари. Шилегов  упати апел граѓаните секојдневно да ги следат информациите за воведување привремен режим на сообраќај што ги објавува Град Скопје и да ја почитуваат поставената патна сигнализација. На денешниот увид во градежните работи на улицата Индира Ганди присуствуваа и градоначалниците на Општините Шуто Оризари и Бутел, Курто Дудуш и Велимир Смилевски.

Timi thar i dis Skopje tavdinge e jekto fayaja  thar rekonstrukcija e dromaripaske  Indira Gandi, ani komuna Šuto Orizari. Akava importatno  drom savo đjakerelapes te lačharelpes legarela 1,100 metroja, phanlo e dromeja  Bosna Hercegovina thaj bulevari  Slovenija đji ano drom Butelski venec.

Pali pobuter berša đjakergapes te lačharelpes akava drom thaj trotoarija  phandle akale dromaripnaja thar Indira Gandi  te šhaj te lačharelpes  šukar infrastrukturako  ikheripe e dizutnenge.

E thamiribaski buti  ka legarel 30 dive, aso lačharibaske akava drom I dis Skopje ulavga 16 milionija denarija. Skopje  thani šerutni dis thaj valani  te ovelle maj šukar  standardi đjivdipnaske vakerga o Šilegov angli kamera  thar o timi Roma Press.

O avibe e Šilegovesko sas ko barabutnipe e Šerutneja thar I komuna Šuto Orizari Kurto D.-Kuco thaj šerutno thar komuna Butel Velimi Smilevski.

Ko barabutnipe o Šilegov thaj o Kurto D. bičavge mesažo đji ko dizutne thar Šuto Orizari te ovelen halovibe bašh e thamiribaski buti, thaj o paldibe vordonengo te legarelpes telal I signalizacija save ka oven čhivde thar bukarne e dizjatar Skopje

Pobuter dikhen teleder ano Video..

 

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

Komuna Šuto Orizari ulavela thar poro buđeti 1.500.000 denarija bašh dromengere rekonstrukcie

Општина Шуто Оризари ја заврши реконструкцијата на улицата Нов Живот и улицата Вашинтонска. За изведување на оваа уличната реконструкција од 500 метри се издвоени вкупно 1.500.000 денари. Средствата се издвоени од сопствениот буџет на локалната самоуправа. Општина Шуто Оризари во изминатиот период од сопствен буџет изведе улична реконструкција на ул. Индира Ганди и Македонска Косовка Бригада.

Komuna Šuto Orizari  agorkerga rekonstrukcijensar  ano  duj pobare dromoja Nov Život thaj Vašingtonska.

Bašh lačharipe akala duj drumija thaj olengere reknstrukcie thar 500 metrija ulavde thane love thar buđeti e komunako 1.500.000 denarija.  E love thane ulavde jekhe hangoja  bašh o valanipe e korkoro đihanengoro save đjivdinena ko pašipe akale dromenge.

Komuna Šuto Orizari thaj olakoro Šerutno Kurto D. Ano nakhlo vakti k jekh  thar poro buđeti  asatrga lačharipe vi ano rekonstrukcie e bare dromeske  Indira Gandi thar Makedonsko Kosovska Brigada.

Ko jekh havlarelapes o avutno vakti e đihanija valani te đjakeren te diken panda but avera dromoja save valani te tavden pere rekonstrukcijensar, sostar čačibnaske isi baro valanipe thar olengi rekonstrukcija.

Hazri kerga: Erđan M.-Roma Press

 

Đihani, legitimiteto thaj aktivizam- Ani Romani khedin..

Дали некогаш сте се запрашале дали, како ромски активист, или организацијата што ја претставувате, има легитимитет да зборува во име на ромската заедница? И покрај фактот дека границите на оваа заедница не се јасно дефинирани, и покрај фактот што неговите членови може поинаку да ги согледаат или дефинираат овие граници, редовно го употребуваме терминот “ромска заедница” за да ја опишеме и оправдаме нашата работа како активисти. Би можело легитимно да се постави прашањето што претставува заедница, кои се нејзините елементи и дали овие елементи паралелно со оние што сметаме дека ја сочинуваат нашата ромска заедница? Што не дефинира како заедница? Она што не обединува соодветно, и зошто тоа е релевантно за нашата (НВО) работа? Заедницата “нашироко се сфаќа како општествено конструирана единица на членови кои имаат заеднички карактеристики и се перцепира или се смета себеси да се разликува во некој поглед од поголемото општество во кое постои, иако, што претставува” заеднички карактеристики “за едно лице не е секогаш ист за следниот во нашиот ромски круг, па да видиме што има литературата за “заеднички карактеристики”. Нина Симон во уметноста на издржливост, го истражува концептот на “заеднички карактеристики” и заклучува дека одредена заедница треба да се идентификува со “делителните атрибути на членовите во неа”. Во нејзината теоретска рамка таа содржи четири заеднички карактеристики или елементи со кои може да се идентификува одредена заедница.

Nekana pučlenli tumen, sar Romano aktivisti, ja palem organizacija savate kherena tumaro aktiviteto, isilli legitimiteto te kheren ko anav  e Romane kedinake? Upral o faktoja aso e hone thar akaja kedin nane puterde vakerde, thaj odoleske  o faktoja thar olakoro đjenipa šhajeder aver čhane te dikhlarelpes  ja plčame definirinelpes  ano olakere hone, sakanutno  ikheripe e terminoja ,,Romanki kedin“ te šhaj odole laforeja  te  khere prezentiribe amare bukjako.

Tadani legitimnikane valani te dopherelpes o lafi  savo si o sikavipe  jali prezentiribe e šihane, savej thane olenge elemntoja –fundamentoja, thaj akala elemntoja  paralelnikane lingarenapes  prekal amaro jakhjakipe amare khedinako? Odoleja kerla amenge definiribe sar Khedin, okova so kerlaamen  ano pašhakeripe, thaj sostar thano relevatnikano  bašh amari NVO-thaj olakhiri buti.

Nina Simon  sikavela prekal  hramiba , ano olakoro rodlaripe  thar o koncepto  anavkerdo,, Barabutne karakteristike“ thaj vakerela  jekh Đihani  valani te kherel identifikacija barabutne sa e  atributensar thaj saste đjenipaja andre khi olate. Ano olakori teoritikano pervazi thaj voj trubul te ikherel  štar barabutne  karakteristike ja palem elementoja  savemdar šhaj  te lačharelpes identifikacija  bašh jekh khedin, Hramonela Tefik Mahmut. pobuter  ano teluno linko thar errc..

http://www.errc.org/news/community-legitimacy-and-activism

Hazri kerga:Nedmedin A-Roma Press

 

Direktorengi Metla thar o Zaev resarga đji Salija L.Petruševska VD.Direktori JZU –Gerontološki zavod ,,13 Noemvri“

Почна првиот бран разршеувања на директори и членови на управни одбори во државните и јавните претпријатија. Причините за смените различни – а бранот ќе продолжи. Драган Мионвски, директор на ЕЛЕМ, сега веќе ЕСМ, заминува од позицијата откако компанијата се најде на удар на јавноста поради вработувањата на блиски роднини на актуелните функционери, како што е ќерката на Талат Џафери, синот на пратеничката Мира Стојчевска, сестрата на поранешниот министер за култура, Асаф Адеми. По објавата за разрешување.  Премиерот Зоран Заев на седница на Владата ќе предложи разрешување на голем број директори и членови на управни и надзорни одбори на јавни претпријатија. Меѓу разрешените раководители беше соопштено и името на актуелниот ВД Директор на ЈЗУ Геронтолошки завод “13 Ноември“ и Салија Љатиф Петрушевска како една од раководители кои припагаат од Ромска заедницаво Република Северна Македонија. Таа на оваја функција беше од 2017 година. Укажуваната за причината за нивно разрешување, како што рече Заев, се различни, нереализација на капитални инвестиции, недоволна транспарентност, непочитување на препораки, слаб менаџмент.

Tavdinga o jekto aviba thar i metla thaj telaribe pobuter  direktoren thaj đjene kothar upravnikane odborija  ano raštrakere  thaj dikle pretprijatie. E šartija ikhalibaskere nane jekh isi turlije hemime bukja- aso akava brani thar telaribe e funkcienge ka tavdel i ponodorig.

Dragan Minovski , direktori thar Elem  telardo thar akaja funkcija šarteja arakhle khi oleste baro bukarnipe thar oleskiri paše familija, thaj familie thar politikake pretstavnikoja.

Premieri Zoran  Zaev havlarga ani bešin e rađjaki ka del bahani te telarenpes pobuter direktorija  thaj đjene  upravnikane odborendar  thaj nadzornikane odborija ano dikhle pretprijatie.

Maškar o telarde vastalune  sas anavkerdi thaj  vd.Direktori  ano JZU-Gerontološki zavod,, 13 noemvri“ Salija Ljatif Petruševska savi vastaluni thani jek thar o Roma so sas denduni funkcija direktorsko than thar o vakti 2017 berš.

Vakeribnaja e šartija ikhalibaske direktorija thaj avera funkcie resardo thano thart hemime bukja, narealiziribe thar kapitalnikane investicie , našukar transparetnost, thaj o na sajdipe  e anglal akharina sar thaj našukar menađmento.

Hazri kerga: Erđan M.-Roma Press

 

Italija kerla MAPA Romane atharenge-naselbe

Италијанскиот министер за внатрешни работи, Матео Салвини, побара од регионалните власти да извлечат мапи за “нелегални населби”. Не-Италијанците ќе бидат вратени во нивната земја според нивно потекло, објави Дојче Веле.Италијански правник  Саlвини во вторникот упати наредба до министерските регионални канцеларии да подготват “извештај за постоењето на населбите на  Ромите, Синта и Камињанта” во нивните области во следните две недели, објавија италијанските медиуми. Мапите се дел од кампањата на Салвини за потврдување на присуството на илегални кампови со цел да се направи план за нарушување. Ромите, Синтите и Каминантите се традиционално номадски етнички групи кои живеат во Европа стотици години. Според Советот на Европа, Италија е меѓу земјите со најмал број на овие групи во Европската унија, со население од 120.000 до 180.000.Повеќе од половина од овие луѓе се италијански граѓани кои се интегрираат во општеството, укажува АФП. И покрај ова, злосторствата од омраза и предрасудите кон Ромите, Синтите и Каминините се многу распространети, особено за посиромашните, од кои некои се уште живеат во нелегални населби. Околу 26.000 припадници на овие групи живееја во засолништа и кампови низ Италија уште од 2017 година, тврди Associazione  кои проилегоа со извештај  на 21 јули, Асоцијацијата е непрофитна организација која ги штити правата на дискриминираните групи.

Italijako ministeri bašh andrune bukja, Mateo Salvini, rodinga  thar regionalnikane rađje te lađharen mape bašh ,,nalegalnikane atharija-naselbe“.  E Naitalijancija ka iranenpes ko pumare thana thaj khera kotar so avile, havlarela o Dojče Vele.

Italijako hakajipasko manuš  Salvini ano dujto di akale kurkestar  denga rodlaripe  thar ministeriumengi reginalnikani kancelarija  te lačharen vahtavi ,, Bašh kobor  atharija-naselbe isi Romengere thaj Sintoja ani Italija“, havlarena Italijake medije.

Mapija thane kotor thar i kampanja  e Salvineski bašh vakeribe  kobor kampoja nalegalnikane lena than ani Italija thaj te kerelpes plani olengere našalibaske.

Roma , Sintoja thaj Kaminantija thane tradicionalnikane nomadisko đihani  save đjivdinena buvleder ani sasti Europaki unija  pobuter thar šel berša.

Sar so vakerela  o Konsili thar Europa Italija araklagovela maj tikore numeroja  thar akala kupe  thar Europaki Unija , đihaneja save legarena o numero thar 120.000 đji 180.000 milja manuša.

Hazri kerga: Neđmedin A.-Roma Press

 

 

Ka ovelli vazdimo adelateskoro procesi thar o Zoran D. mujal o agar anavkerdo blogo jali profili thar,, Romcki Raboti”..

Aktuelno akava kurko ano socijalna mreže o putribe thar jekh nevi interneteski rig  anavkerdi sar ,, Romčki Raboti”. Ani akaja internetoski rig hramonelapes sa e resarina  puterde bašh e Roma,  vakereja bašh Makedonija roma, sostar đji avdive drabaraja olenhere hramipa save thane phanle e Romensar thar i Makedonija.

Bašh sa odova akaja internetoski rig, sar so vakerena ikherdi thar intelektualcija terne Roma save akanasaske na vakerena poro identiteto thaj koj bešhela pal akaja rig, olendar sas mukhimo jek agaar anavkerdi kolumna anavkerdi „Што ги боли на ромските “политичари”, “експерти” и “активисти. Numa  ano akava posti sas hemime pobuter manuša  khi misal sar soj hramome -citirinaja olen ..

Но, што значи тоа ромска проблематика? Такво нешто не постои ама сакајќи они да се истакнат и да се прикажат во јавноста се расфрлуваат со секакви термини, не знаејќи што значат. Еден ваков “експерт” e Агуш Демиров кој ги прошета сите ромски политички партии и секаде направи проблеми за на крај да биде избркан од сите и да не добие ништо за возврат.

Thar olengo aktiviteti thaj hramomipe sas anavkerdi thaj i kupa thar Intelektualcija ikherdi prekal i incijativa AVAJA thaj olenge sas hramome agaar..

Не сите овие таканаречени “чинители” ги мачат една група на млади интелектуалци кои се имаат здружено во граѓанска иницијатива наречена АВАЈА која нуди нешто ново и различно од сето она што претходно не само ромската заедница туку и државата го има видено. Со оглед на околностите сите овие млади Роми можеа да си заминат како многу други Роми надвор од државата да заработуваат и притоа да не ги интересира состојбата во која се наоѓа нивната заедница.

Ano akava lavjoro hramome thar akaja rig sas thaj andimo vi o Zoran Dimov vakeribnaja..

Најинтересни се таканаречени “aктивисти” кој што се познавачи на ромското прашање во државата. Овие “активисти” не прават ништо за без пари, а покрај тоа врска немаат и секогаш заземаат страна од политичкиот спектар при што ромската заедница воопшто не ги интересира. Еден од овие е озогласениот “Премиер” на Ромите, а тоа е Зоран Димов кој испокраде се што можеше во минатото за повторно денес да ја изгуби телевизијата, фабриката и да биде никој и ништо. Но да не заборавиме, Мис на ромска убавица секогаш се организира бидејќи тоа е најважно.

Numa bašh sa akava andipe,  Avdive o Zoran Dimov  prekal piri media Roma Times, bičavga olenge mesažo phanle e upre hramovibaskere VAKERIBNAJA – vakherela, Na kha nakhel agahar lokhe sa soj thano hramome bašh moro anav.  Ko jekh rodela  olendar te na garavenpes palo garavde profiloja thaj te vakeren na čačipe. Bašh sa odova o Zoran Dimov  vakerga  olenge, harne vakteske ka dikhelpes olensar ano vazdime Adelatesko procesi-vakeribnaja citirinaja ..

Дали со тоа се правите вие најпаметни од стие други, или како јас што го рабирам ова ваше пишување е само, навреда, штета и дискредитација на мојата личност , каде се обраќате во прво лице еднина – со етикетирање и квалификации. За ова уште еднаш ќе повторам – ќе се соочите со судска разврска, затоа што напаѓате паушално, и кукавички криејќи се зад блогови или евентуално нарачани текстови без факти и докази. Ветувам – наскоро се гледаме пред лицето на правдата! – На суд!

Pal akava agaar vakerdo Romano debatiribe po holjame retorikaja ačhola ko ponodoripe te dika sar ka agorkerel o resipe akale informacijengo, Kha putrelpes li  pobuter theme bašh lavkeribe – savaja ka ačhavelpes i sama e korkoro dizutnengi ani Utarali Makedonija thaj  buvleder sar drabarutne, savensar, sakova dive ulavaja e  informacija phanle e Romane đjivdipnaja.

Hazri kerga:Roma Press- lende infoa thar Roma Times thaj Romcki Raboti.

 

 

 

 

- Reklam -

KOLUMNE